Vazduhoplovna komanda srpske vojske (Kraljevine Srbije)

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vazduhoplovna komanda srpske vojske 1916-1918

Prateći trendove modernih armija, krajem XIX veka, u Srbiji je počelo da se razmišljanjem o uvođenju osmatračkih balona u Oružane snage vojske Kraljevine Srbije. Kapetan Koste Miletić zavrsio je 1902. godine školovanje u Rusiji, da u vazduhoplovno-tehničkoj školi kod Petrograda izuči tehničke aspekte u vezi sa korišćenjem balona, i tako postao prvi vazduhoplovni oficir u srpskoj vojsci. Po povratku iz Rusije on je nastojao da se formira jedno vazduhoplovno odeljenje ali nije naišao na razumevanje nadređenih. Budući događaji ukazali su na potrebu postojanja vazduhoplovnih jedinica u vojsci. Neposredno pred balkanske ratove, upućena je na školovanje prva klasa srpskih pilota - poručnici Miloš Ilić i Jovan Jugović , potporučnik Živojin Stanković, narednik Mihajlo Petrović i podnarednici Miodrag Tomić i Vojislav Novičić .[1][2] Oni su se obučavali u pilotskoj školi u gradiću Etamp kod Pariza od 21. maja - 8. septembra 1912. godine, gde su uspešno savladali letačku obuku i dobili zvanja pilota. Potom, je u jesen 1912, Srbija naručila 8 aviona, tri " blerio ", tri „farman“ i dva aviona " depardisena“, za svoju vojsku .

Ministar vojni, vojvoda Radomir Putnik , 24. decembra 1912. godine donosi rešenje, kojim se ustanovljava Vazduhoplovna komanda i to samo 9 godina od prvog uspešnog leta baće Rajt 1903. god. U njen sastav su ušli:

  • Golubija pošta ,
  • Balonsko odeljenje ,
  • Vodonička centrala i
  • Aeroplansko odeljenje [3].

Zbog svog značaja Vazduhoplovna komanda je bila neposredno potčinjena Štabu Vrhovne komande. Za prvog komandanta Vazduhoplovne komande i aeroplanske eskadrile postavljen je major Kosta Miletić. Kao baza novoformiranog sastava određen je aerodrom u Nišu. Aerodrom je uređen na Trupalskom polju , nedaleko od železničke stanice Toponica , Preko koje je vršen prevoz aviona, goriva i ostalog materijala potrebnog vazduhoplovcima. Kraljevina Srbija svrstava se među prvih petnaest zemalja u svetu po stvaranju vojne avijacije. Prvi je završio obuku narednik Mihajlo Petrović, koji je pilotsku licencu FAI sa brojem 979, dobio 2. avgusta, taj dan se uzima za slavu vazduhoplovaca [2].[4][5]

Komandanti vazduhoplovne komande[uredi | uredi izvor]

Golubija pošta[uredi | uredi izvor]

Kapetan srpske vojske Kosta Miletić, je 1908. godine, izradio projekat i pravila i osnovao prvu srpsku stanicu golubije pošte u Medoševcu kod Niša. Tokom školovanja u Rusiji, kapetan Kosta Miletić, upravljao je balonom na manevrima Kijevske armije, ostvario visinu od 1100m i dolet od 180 km, i slao izveštaje po golubovima pismonošama.[6]Na konkursu raspisanom 29. novembra 1900. g. , za upućivanje na Školovanje u vazduhoplovnu školu u Rusiju , Izabran je inženjerijski poručnik Kosta Miletić. Na je boravio u Rusiji od 13. februara 1901. Uradi 12. novembra 1902. g, od toga godinu dana u Tehničkoj školi u vazduhoplovnoj Volkovu Polju kod Sankt Peterburga, a 6 meseci u meteorološkom odeljenju sam golubijoj stanici, pri istoj školi. Po povratku u Srbiju pristupilo se izradi pravila golubije pošte, organizaciji mreže stanica i izradi samih stanica. Posle majskog prevrata, projekat je ostao da leži u Ministarstvu vojnom sve do 1905. g. , kada je na sastancima poosebne komisije, od 22. februara uradi 21. marta, izrađen " program naoružanja naše vojske inženjerijskom spremom ". Po tom programu trebalo je ustrojiti Vazduhoplovnu komandu od tri balonska odeljenja. Golubiju poštu sa jednom centralnom stanicom. Pre nego što su realizovane prve vazduhoplovne nabavke, za vreme Aneksione Krize 1908. Godine, na parobrodskoj stanici u Obrenovcu je zaplenjena jedna korpa sa 17 golubova pismonoša , koju su Austrougarski špijuni preneli u Srbiju.

Tadašnji srpski ministar vojni đeneral Stepa Stepanović, uputio je oktobra 1908. G. kapetana Kostu Miletića da primi ove golubove. Ali kada je utvrdio da su ovi golubovi većinom iz vojnih Austrougarskih golubijih stanica ( Petrovaradina , Komorana i Pešte), naredio mu je da odštampa već ranije izrađena Pravila golubije Pošte i sam da odmah realizuje projekat podizanja Golubije Stanice u Nišu. Docnije je uhvaćeno još nekoliko golubova iz raznih Austrougarskih golubijih stanica. Ukazom od 26. novembra 1908. je ustanovljena Golubija pošta ,1. decembra ministar vojni naredio je da se u Nišu ustroji Stanica III reda Golubije Pošte koja je počela da radi 14. decembra 1908. g. , pod komandom inženjerijskog poručnika Lazara Kostića, koga je prethodno obučio Miletić. Iz inženjerijskog bataljona pridodati su na službu Stanici jedan podnarednik, tri vojnika, jedna kola za prevoz golubova i jedan konj za vuču kola. Sledeće, 1909. godine, na Trupalskom Polju U blizini Niša, podignuta je naročita zgrada za potrebe stanice. U prizemlju zgrade su bile kancelarija, vojnička soba, magacin za hranu i odeljenje za bolesne golubove, a na spratu su bili smešteni golubovi u tri odvojena odeljenja, žicom. Uhvaćeni strani golubovi su preneti ovamo i služili su samo za priplod.

Sledeće , 1910. G. , počela je obuka sa mladim golubovima, ali kako nije bilo pokretnih golubarnika, da se obuka golubova u pokretu nije ni vršila. Golubovi iz Niške stanice su juna 1913. godine bili izvežbani za letenje iz pravca Sukova , Užica i Smederevske Palanke.

U Pirotu, je 1911. G. , Osnovana 2. ( Pirotska ) Golubija stanica III reda. Prvi komandant, poručnik Đorđe Bošković, postavljen je naređenjem OD 1912. G 21. maja.Njeni Golubovi su juna 1913. G. uvežbani za održavanje veze između štaba u Pirotu sa utvrđenjima u okolini. Golubarnik je bio smešten u pirotskoj kasarni.

Po projektu OD 1913. G 14. novembra.trebalo je da Niška golubija stanica, postepenim priraštajem golubova , Postane Stanica I reda i istovremeno rasadnik za otale stanice. Po formaciji, bilo je predviđeno da raspolaže sa dva golubarnika za po 4 pravca i jednim golubarnikom kao depoom. Po istom projektu bile su predviđene Stanice II reda, sa jednim golubarnikom za 4 pravca, jedna Stanice III reda sa jednim golubarnikom za dva pravca.

  • Srpska vojska tokom balkanskih ratova nije upotrebljavala golubiju postu, premda su golubovi bili spremni. Posle Lazara Kostića, na mesto komandanta 1.( Niške ) golubije stanice, postavljen je , 30. novembra. 1913. G. , potporucnik Velimir Cvetković, njega je 1915. G 29. maja.smenio potporucnik Dragi Marjanović. Tom prilikom, novi komandir je dobio zadatak da intenzivira obuku golubova pismonoša - .

   

  • Tokom Prvog svetskog rata korišćena je golubija pošta, bar tokom 1914. g. Poznato je da su jedinice Drinskog odreda iz sastava Užičke vojske koristili golubove za slanje obaveštenja u komandu u Nišu. Niška ja Pirotska golubija stanica Su sebi povukle sa ostalim srpskim jedinicama na Krf. During 1916. g. , ljudstvo ovih stanica se uključilo u reorganizovane formacije. Korišćenje golubova pismonoša je Bilo Veoma Intenzivno na Solunskom frontu, naročito su ih koristili saveznički obaveštajci ubačeni na okupiranu teritoriju.[7]

Balonsko odeljenje[uredi | uredi izvor]

Posle povratka u Srbiju, kapetan Kosta Miletić raspoređen je u Inžinjerijsko-Tehničko odeljenje Ministarstva vojnog. Sastavio je Predlog za Formiranje Jednog balonskog odeljenja, Koji je zbog nedovoljne zainteresovanosti nadležnih odložen u arhivu, da sačeka bolje dane. Organizovao je pripreme sam kupovinu prvih balona za Srpsku vojsku 1909 godine. Formirao je balonsko odeljenje. Leteo je prvim balonom“, Srbija“, odmah posle nabavke ,19. aprila 1909 god. Balonsko odeljenje činila su dva balona.

Tokom aneksione krize 1909. , odvojena su za Srbiju tada nimalo zanemarljiva sredstva i nabavljena su u Nemačkoj dva balona : slobodno-leteći " Avgust Ridinger " , koji je dobio naziv " Srbija " i vezani " Parseval " , koji je dobio ime - u skladu sa istorijskim trenutkom " Bosna i Hercegovina ". Sa državnom zastavom na korpi balona, balon "Srbija" je bio prvi vazduhoplov sa srpskim nacionalnim oznakama.[2][5][6]Jedan balon je nabavljen iz Rusije[8].

  • U drugom balkanskom ratu, balonsko odeljenje dodeljeno je Drugoj armiji srpske vojske. Komandir balonskog odeljenja bio je Jovan Jugović. Izviđao je neprijateljske položaje u Mačvi 1914. godine, gde js ispoljio izuzetnu hrabrost i požrtvovanje izvršavajući zadatke u uslovima jake artiljerijske vatre neprijatelja. Izvršeno je nekoliko izviđačkih letova u okolini Pirota.[4][6]
  • Balonsko odeljenje, smešteno na Banjici u Beogradu, je od januara do kraja aprila 1915. godine uglavnom izvršavali izviđačke zadatke za potrebe Komande odbrane Beograda.

Vodonička centrala[uredi | uredi izvor]

Vodonična centrala puštema je u rad 1913 godine, nakon nabavke odgovarajuće opreme. Vodonična centrala nabavljena je od švajcarske firme „Erliken“. Gasna komora je naručena kod firme „Dilman“ u Berlinu, a poljski čekrk u Senkt Peterburgu. Ta oprema je dopremljena u Srbiju 1909. i 1910.[8]

Aeroplansko odeljenje[uredi | uredi izvor]

Aeroplansko odeljenje sačinjavalo je 12 aviona.[5]U dejstvima kod Skadra, srpska komanda šalje i "Primorski aeroplanski odred"(koji je sačinjavalo 4 aviona).

  • Prvi letovi izvršeni su 17. marta 1913 a već 20. marta pala je i prva žrtva u istoriji srpskog vazduhoplovstva, narednik Mihajlo Petrović. Prvi uspešan borbeni let u Balkanskom ratu su izveli piloti - poručnik Živojin Stanković i narednik Miodrag Tomić 29. marta 1913. godine, kada su u vazduhu nad Skadrom proveli 45 minuta i sa visine od 2.200 metara osmatrali turske položaje.[9]
  • 12. maja 1913. god rasformiran je "Primorski aeroplanski odred".[4]
  • U Drugom balkanskom ratu, po naređenju Vrhovne komande,6.jula 1913, godine Vazduhoplovna komanda je formirala jedno aeroplansko odeljenje od tri aviona, za potrebe Prve armije. Piloti aeroplanskog odeljenja su obavili oko 20 letova, a izviđanje neprijateljskih položaja su onemogućavali loši meteorološki uslovi i velika udaljenost objekata izviđanja od aerodroma.[4]
  • Objava mobilizacije, 25. jula 1914. Godine, zatekla je srpsko vazduhoplovstvo u veoma teškom stanju u kome se nalazilo po završetku balkanskih ratova. Zbog malog broja aviona, balona, letača i drugih stručnjaka pokazalo se da je nemoguće razdvojeno dislociranje jedinica. Zato je 6. avgusta Vazduhoplovnoj komandi naređeno da se stavi na raspolaganje komandantu Treće armije i da zaposedne letelište Dabića polje kod Valjeva. Prvi borbeni let sa ovog letelišta su već 13. avgusta 1914. izveli pilot, kapetan Živojin Stanković, i izviđač, poručnik Vojislav Novičić, sa avionom „Blerio“ izviđajući neprijateljske mostobrane na Drini i Savi u toku Cerske bitke. Radi izviđanja područja budućih operacija u Sremu je ubrzo formirano "Aeroplansko odeljenje Šumadijske divizije" na čelu sa pilotom Miodragom Tomićem, koje je izvršavalo izviđačke zadatke za potrebe Prve armije.
  • Prvi „vazdušni boj“ je zabeležen, 27. avgusta 1914 nad Mišarska poljem, kad je austrougarski pilot pokušao iz pištolja da obori pilota Miodraga Tomića, koji je - kako nije mogao da uzvrati - manevrisanjem aviona izbegavao kuršume.
  • Posle velikih uspeha srpske vojske u Kolubarskoj bici, francuska vlada donosi odluku da kao pomoć u Srbiju uputi eskadrilu MF-93 sa 12 novih aviona tipa „Farman“. Ova eskadrila je posela ratno letelište na Banjici sa zadatkom da štiti deo fronta od Smedereva, duž Dunava, Save i Drine do Loznice. Srpski eskadrila se premešta u Požarevac i pokriva deo fronta od Smedereva do Golupca. Sredinom 1915. godine u Požarevcu sa radom otpočinje i prva pilotska škola, u koju stižu izabrani mladići - vazduhoplovni entuzijasti iz redova srpske vojske (Aleksandar Deroko, Milorad Popović, Mateja Hođera, Dragiša Vujić, Petar Bulić, Fridrih Rot, Siniša Stefanović i drugi). Škola je radila nepunih mesec dana, a njeni polaznici su, zbog ratnih uslova u zemlji, upućeni na dalje školovanje u Francusku. S aerodroma kod Požarevca piloti Miodrag Tomić i Živojin Stanković su od početka maja pa do kraja avgusta 1915. Godine izvršili ukupno 19 borbenih letova izviđajući raspored neprijatelja u Banatu, u prostoru između Moldave i Bavaništa. U nekim od ovih letova su po neprijateljskoj živoj sili izbacivane strelice i bombe, koje je konstruisao atiljerijski pukovnik Miodrag Vasić.
  • U toku povlačenja srpske vojske preko Crne Gore i Albanije leteo je samo pilot Miodrag Tomić. Održavao je vezu između štabova armija i Vrhovne komande, prevozio visoke oficire, poštu i novac.
  • Po dolasku na Krf formirana je nova Aeroplanska eskadra na čelu sa komandantom majorom Kostom Miletićem.

Svi sposobni piloti, izviđači i mehaničari ove eskadre su početkom maja 1916. godine prebačeni u Mikro kod Soluna, gde je formiran novi centar srpskog vazduhoplovstva. Tu su ubrzo uključeni u pet srpsko-francuskih eskadrila, koje su marta 1916. Godine na savezničkoj konferenciji u Parizu dodeljene srpskoj vojsci kao podrška. Tih pet eskadrila, poznatih kao Srpska avijatika, bilo je pod komandom francuskog pilota, majora Rođe Vitre, is aerodroma u Vertekopu, Saml i Gorgopu su izvršavale brojne ratne zadatke. Vrhovna komanda je tokom rata upućivala oficire i podoficire na obuku u Francusku, dok je jedan deo ljudstva obučavan u Solunu za pilote, izviđače i mehaničare. Time je ostvarivan program stvaranja čisto srpske vazduhoplovnih jedinica, kao jezgro budućeg sopstvenog vazduhoplovstva. Stalni nedostatak kvalifikovanog srpskog osoblja doveo je do izbora novih kandidata za pilotsku i izviđačku obuku. U pilotske škole u Francuskoj 14. juna poslati su narednici Agaton Zarić, Milivoje Vukotić, Svetozar Đorđević, Radisav Lazarević i Josif Antunović, narednici-đaci Dušan Stojanović,Dragoš Adamović,Svetozar Životić,Dragoljub Mitrović-Janković,Miroslav Krejčik,Dušan Milojković,Orestije Krstić,Sava Simić,Jovan Šreplović i Sergije Marinović i podnarednici-đaci Sava Mikić,Miodrag Matić,Mića Pržuljević, Atilije Raspor i Đorđe Mirković. Ovoj grupi je priključen i redov albanske vojske Ali Husein. Na parobrodu Pompea sa njima su otputovali i kandidati za izviđače: kapetani II klase Mihailo Dimitrijević i Miloš Stamenković , poručnici Jevrem Simić, Mihailo Živković, Jovan D. Petrović i Dušan Stepanović, potporučnici Dragutin Savić, Stanimir Živković, Jovan Crvenčanin, Aleksandar Živković, Nikola Miletić, Jovan R. Petrović, Radomir Žunjić, Milan Pajić, Jakov Ljotić, Ludvik Hlavati, Vojislav Spužić, Miloš Živanović, Dimitrije Uzunčević i Tadija Sondermajer. Budući da je nedostatak obučenih izviđača u eskadrilama već postao ozbiljan, a da se povratak ove klase nije očekivao pre kraja godine, na zahtev Vrhovne komande od 30. juna Ministarski savet je odobrio da se izabere deset mlađih oficira sa odgovarajućim kvalifikacijama koji bi izviđačku obuku završili u eskadrilama Srpske avijatike. Odabrani kandidati, artiljerijski kapetan I klase Matija Rajnić, pešadijski potporučnici Vlastimir Adamović, Dušan Pavlović, Milorad Matejić, Jakov Đorđević, Petar Vukčević i Jovan Plamenac, rezervni pešadijski potporučnici Miodrag Jeličić i Miloš Dačin, i rezervni artiljerijski potporučnik Dušan Radović(pilot) upućeni su početkom oktobra u izviđačku školu u Trenažnom centru Sedes, gde je obuka mogla da se sprovede daleko efikasnije nego u operativnim jedinicama.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Prvi srpski baloni - ISTORIJSKA BIBLIOTEKA
  2. ^ a b v Vreme 1149 - Ratno vazduhoplovstvo Srbije: Sto godina uzleta i padova
  3. ^ „Vojska Srbije”. Arhivirano iz originala 1. 1. 2009. g. Pristupljeno 9. 4. 2014.  Tekst „ Ratno vazduhoplovstvoi protivvazduhoplovna odbrana ” ignorisan (pomoć); Tekst „ Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana ” ignorisan (pomoć)
  4. ^ a b v g Srbija među prvima uvela borbenu avijaciju | Reportaže | Novosti.rs
  5. ^ a b v Web sajt ==> PREDRAG ALIC <== Istorijat avijacije
  6. ^ a b v Prvi piloti Srpske vojske
  7. ^ Golubija pošta u Srpskoj vojsci
  8. ^ a b Aeromiting Batajnica 2012
  9. ^ Sto godina srpskog vazduhoplostva: Srbi su i uz pomoć aviona terali Turke sa Balkana | SRBIN. INFO
  10. ^ „U. P. V. L. P. S[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 03. 05. 2014. g. Pristupljeno 02. 05. 2014.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ваздухопловна_команда_српске_војске_(Краљевине_Србије)&oldid=27555654”