Pređi na sadržaj

Vakcinacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vakcinacija
Vakcinacija u vidu potkožnog ubrizgavanja
ICD-9-CM99.3-99.5

Vakcinacija ili cepljenje (ijek. cijepljenje)[1] je vid veštačke imunizacije ili postupak unošenja uzročnika bolesti ili njihovih delova u organizam ljudi sa ciljem da se kod njih aktivno indukuje protektivni imunski odgovor ili reakcija imunskog sistema i razvije otpornost na određeni patogen, slična onoj koja se stiče prirodnim putem u slučaju oboljevanja i time spreči razvoj bolesti u slučaju naknadnog izlaganja ljudskog organizma tom patogenu.[2][3] Zahvaljujući vakcinaciji protiv zaraznih bolesti sačuvano je više života nego ijednom drugom intervencijom za zaštitu zdravlja, ukoliko se izuzme snabdevanje higijenski ispravnom vodom za piće.

Uspešnost vakcinacije, ili stvaranje imunskog odgovora organizma na određenu vakcinu zavisi od mnogih faktora, uključujući vrstu vakcine, uzrast i imunizacioni status primaoca. Preporuke koje se odnose na vakcinaciju zavise od rizika oboljevanja u određenom životnom dobu, uzrasno specifičnog rizika za komplikacije, uzrasno specifičnog odgovora na vakcinaciju i mogućeg ukrštanja sa pasivno prenetim antitelima majke.[4][5][6]

Na rezultate vakcinacije u mnogome zavisi i stava stanovništva jedne populacije prema njenom značaju, i poštovanju rokova - plana vakcinacije, jer dete koje ne primi sve doze vakcina u skladu sa Kalendarom imunizacije, neće stvoriti otpornost zbog nezrelosti svog odbrambenog sistema, tako da dete može da oboli, sa nepredvidljivim posledicama po njega samog i društvenu zajednicu u celini.

I dok se trenutno vakcinacija sprovodi uglavnom proverenim vakcinama protiv različitih virusnih i bakterijskih infektivnih bolesti, postoje i druge vakcine koje su u razvoju ne samo protiv nekih važnih zaraznih bolesti već protiv hroničnih neinfektivnih bolesti kao što je rak (tumor).

Istorijat razvoja imunizacije[uredi | uredi izvor]

Termin vakcina vodi poreklo od latinske reči vacca (krava), na osnovu činjenice da je prva zabeležena uspešna vakcinacija (protiv velikih boginja) sprovedena virusom kravljih boginja, ili virusom vakciniom Edvarda Dženera 1796.[7]

Od prve Dženerove vakcine u 18. veka, do danas je razvijen veliki broj vakcina i programa vakcinacije. To je na svetskom nivou dovelo do iskorenjavanja (eradikacije) velikih boginja i drastičnog smanjenja incidence mnogih drugih zaraznih (infektivnih) bolesti (naročito u razvijenim zemljama sveta).[7] Time je medicina ostvarila jedno od najvećih dostignuća u imunologiji i medicini uopšte.[8]

Prvi slučaj vakcinacije u Srbiji desio se 1826. u Kragujevcu, na dvoru knjaza Miloša gde, je po knjaževom nalogu vakcinisan njegov trogodišnji sin, budući knez Mihailo.[9]

Uporedni prikaz godišnjeg broja slučajeva obolelih od infektivnih blesti u SAD pre i posle uvođenja određenih programa vakcinacije[10]
Vakcina Pre uvođenja
(godina) 		Posle uvođenja
(godina)
Difterija
175.885
(1922)
1
(1998)
Hemofilu influence B
20.000
(1982)
54
(1998)
Veliki kašalj
147.271
(1925)
6.279
(1998)
Male boginje
503.282
(1962)
89
(1998)
Zauške
152.209
(1968)
606
(1998)
Velike boginje
48.164
(1904)
0
(1998)
Rubeola
47.745
(1968)
345
(1998)

Osnovni principi vakcinacije[uredi | uredi izvor]

Vakcinacija se zasniva na principu izlaganja pojedinca patogenu ili nekom njegovom delu ili produktu (npr toksina), obično izmenjenom tako da može da izazove imunski odgovor kod vakcinisane osobe, ali ne i bolest. Iz ovog postupka proizilazi i glavni cilj vakcinacije koja ima zadataka da indukuje stečeni imunski odgovor na određeni patogen (ili njegov produkt) i da u organizmu vakcinisan osobe stvori imunološku memoriju na taj patogen kroz indukciju dugoživećih plazma ćelija i memorijskih T- i Blimfocita.[11]

Pošto je za razvoj imunološke memorije neophodno vreme, učinci vakcinacije nisu efikasne odmah po davanju vakcine (za razliku od imunoglobulina koji imaju trenutno dejstvo), ali je zato je indukovani imunitet dugotrajan (obično traje godinama, nekad i doživotno).

Većina savremenih vakcina ostvaruje svoju zaštitu prevashodno kroz indukciju T-zavisnog humoralnog odgovora, ili visokoafinitetnih neutrališućih antitela koja deluju protektivno tako što inhibiraju vezivanje patogena za ćelije domaćina i pokreću neke od odbrambenih efektorskih mehanizama, kao što je na primer aktivacija komplementa. Sa druge strane, većina vakcina ne indukuje snažan odgovor CD8 + citotoksičnih T-limfocita, verovatno zbog toga što se egzogeni proteini koji u ćelije dospevaju spolja ne prezentuju efikasno u sklopu MHC molekula prve klase.

Međutim, neke vakcine (prevashodno žive virusne vakcine) mogu pored humoralnog da indukuju i citotoksičan odgovor, dok neke druge vakcine (polisaharidni vakcine protiv pneumokoka i meningokoka) deluju tako što indukuju T-nezavisni humoralni odgovor na kapsularne polisaharidni antigene.

Vakcine se, po pravilu, daju preventivno, pre izlaganja čoveka infektivnom agensu prirodnim putem (vakcinacija se najčešće obavlja u najranijem životnom dobu), ali kod bolesti koje imaju dugu inkubaciju moguće je i njihovo davanje nakon ekspozicije, kao što je to slučaja kod vakcinacije protiv besnila posle ujeda obolele životinje. Takođe postekspoziciono davanje vakcine može da bude efikasno ako se primeni zajedno sa specifičnim imunoglobulinima (npr nakon uboda na iglu kontaminiranu krvlju sa virusom hepatitisa B).

Što se tiče načina izvođenja vakcinacije, najveći broj vakcina se daje u vidu ubrizgavanja, ali postoje i vakcine koje se daju preko mukoze digestivnog (npr. Oralne vakcine protiv poliomijelitisa i rotavirusa) ili respiratornog trakta (npr. Nazalna vakcina protiv influence). Prednost oralnih i nazalnih vakcina je u tome što imitiraju prirodan put infekcije i dovode do produkcije mukoznih IgA koji mogu da neutrališu patogene već na ulaznim vratima u organizam.

Efektivnost vakcinacije[uredi | uredi izvor]

Efektivnost vakcinacije meri se:

  • praćenjem obuhvata vakcinacijom,
  • kretanjem incidencije određenog oboljenja,
  • upoređivanjem rizika u oboljevanju vakcinisanih i nevakcinisanih osoba,
  • izračunavanjem stopa incidencije oboljenja za nevakcinisane i vakcinisane,
  • sagledavanjem učestalosti i težine kliničke slike kod vakcinisanih u odnosu na nevakcinisane osobe.[12]

U domenu primene vakcina stalno se preispituju stavovi u praksi, pod uticajem otkrića novih vakcina ili principa zaštite kao i izmena u epidemiološkim karakteristikama odgovarajuće bolesti.[12]

Svaki prekidi u kontinuitetu sprovođenja imunizacije zbog nedostatka vakcina, ali i odbijanje imunizacije i antivakcinalni lobi, doveli su u pitanje održivost dostignutih ciljnih vrednosti obuhvata vakcinama prema nacionalnom programu imunizacije Svetske zdravstvene organizacije. I pored svih nastojanja zdravstvene službe trend smanjenja obuhvata vakcinacijom se hronično održava. To stvara uslove za nagomilavanje osetljive populacije i epidemijsko javljanje zaraznih bolesti, što se nažalost dogodilo u mnogim zemljama Evrope, uključujući i smrtne ishode od malih boginja i rubeole npr. u Srbiji s kraja 2010-tih godina. Takvim ponašanjem se ne dovodi samo u pitanje dostizanje eliminacije zaraznih bolesti u predviđenom roku, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, već se i uvećava smrtnost određenih kategorija stanovništva.[13]

Vakcine[uredi | uredi izvor]

Šta sadrže vakcine?[uredi | uredi izvor]

Vakcine u sebi imaju pored aktivnih sastojaka i dodatke.

Aktivni sastojak

Vakcine, kao aktivni sastojak, imaju iste one bakterijama i viruse ili njihovih delova koji izazivaju infekciju. Ove bakterije i virusi u vakcini su ili umrtvljeni ili oslabljeni i bezopasni mikroorganizmi za primaoca od kojih se on neće razboleti.[14]

Dodaci

Vakcine mogu da sadrže i razne dodatke, čija količina je vrlo niska i u skladu je sa međunarodno preporučenim količinama, tako da dodaci ne prouzrokuju značajne zdravstvene probleme kod vakcinisane osobe. Među dodatke spadaju:

  • male količinu konzervansa koja štiti vakcinu od zagađenja,
  • dodaci koji omogućavaju da aktivni sastojci vakcine budu dobro raspoređeni u rastvaraču,
  • male količine soli aluminijuma koje pomažu organizmu vakcinisane osobe da bolje odgovori na vakcinu stvaranjem antitela.

Uslovi koje treba da ispuni vakcina[uredi | uredi izvor]

Svaka vakcina, da bi bila kvalitetna i mogla masovno da se upotrebljava, treba da ispuni određene uslove:

Uslov Osobine
Da je efikasna Pre svega, vakcina treba da bude efikasna (da kod velike većine vakcinisanih osoba indukuje protektivan imunski odgovor) i bezbedna (ne sme da dovede do oboljevanja ili teških neželjenih dejstava).
Da indukuje celularni odgovor Da pored humoralne indukuje i celularnu imunost, ili da aktivira citotoksične T-limfocite, što je naročito važno za intracelularne patogene.
Da je bezbedna Bezbednije vakcine su inaktivne i subjedinične. Međutim one obično indukuju slabiji imunski odgovor.
Da indukuje dugotrajni imunitet Dobra vakcina treba da indukuje dugotrajan imunitet, čime se izbegava ili smanjuje na najmanju moguću meru potreba za njenom ponovnom primenom.
Da je praktična Svaka vakcina treba da ispuni i neke praktične zahteve: da je stabilna (da može lakše da se transportuje i duže da traje), da se lako primenjuje (prednost oralnog i nazalnog davanja u odnosu na ubrizgavanje), da nije skupa i drugo.

Nedostaci bezbednijih vakcina i kako ih rešiti?[uredi | uredi izvor]

Kako u načelu, bezbednije vakcine (kao što su inaktivisani i subjedinične) obično indukuju slabiji imunski odgovor. Taj nedostatak u određenoj meri može se prevazići na dva načina:

Revakcinacijama

Većina bezbednijih vakcina se daje u većem broju doza tokom dužeg vremenskog perioda (revakcinacije).

Adjuvensima

Dodanjem adjuvansa poveća se imunogenost. Smatra se da adjuvansi deluju tako što stimulišu urođenu imunost preko nakupljanja antigen-prezentujućih ćelija, povećavanja ekspresije kostimulatora na njima i produkciju citokina, čime se stimuliše i stečeni imunski odgovor na antigene prisutne u vakcini.

Međutim adjuvens ima i neka neželjena dejstva koja mogu da dovedu do inflamatornog odgovora na mestu unosa vakcine.

Imunski odgovor organizma nakon vakcinacije[uredi | uredi izvor]

Vakcine deluju u većini slučajeva, ali ne u svim, već u procentu od 90 do 99% slučajeva. Vakcinisane osobe su zaštićena od ovih bolesti, ali kod nekih ne dolazi do stvaranja imuniteta. To je jedan od razloga zbog kojih bi trebalo vakcinisati svu novorođenu decu, jer kod osobe kod koje nije došlo do pozitivnog odgovora na vakcinu, ona je zaštićena samo ukoliko je visok procenat stanovništva iz njegovog okruženja vakcinisan, a takođe nevakcinisana osoba može da zarazi drugu osobu koja nije vakcinisano, ali ne onu koje je uspešno vakcinisana.

Imunski odgovor organizma na neke vakcine
Vakcina Procenat vakcinisane dece koja su
stekla imunitet nakon dobijanja
potrebnog broja doza vakcine
BCG
do 80%
Difterija
95%
Hib
95—100%
MMR
95%
Polio
95%
Tetanus
skoro 100%
Veliki kašalj
80—85%
Hepatitis B
98%

Posledice koje mogu nastati kod nevakcinisanih osoba[uredi | uredi izvor]

Ukoliko dete ne dobije vakcinu, kod njega se može javiti jedna od sledeće mogućnosti:

  1. Ako nevakcinisana osoba nikada ne bude izloženo uzročnicima zaraznih bolesti — ništa se neće desiti.
  2. Ako nevakcinisana osoba bude izloženo uzročnicima bilo koje od zaraznih bolesti — postoji velika verovatnoća da će se od te bolesti i razboleti. U tom slučaju može da se desi da takva osoba:
    • dobije blaži oblik bolesti i mora da odleži nekoliko dana;
    • dobije teži oblik bolesti i mora da ide u bolnicu ili čak umre.[15]
  3. Kod nevakcinisane osobe — postoji veća opasnost da oboli od zaraznih bolesti kada bude starije, a klinička slika tih bolesti je ozbiljnije kod adolescenata i odraslih nego kod dece (mada to ne važi kod svih zaraznih bolesti - negde je kod dece klinička slika teža).[a]
  4. Nevakcinisana osoba bi mogla — da zarazi ostalu decu i odrasle koji nisu zaštićeni. Mnogi od njih bi mogli teško da obole, a kod nekih može da dođe i do smrtnog ishoda.
  5. Nevakcinisana osoba u biološkom terorizmu — predstavlja veliki bezbednosni rizik i realnu opasnost jer, jer je izložena najvećem riziku od infekcije zasnovane na zloupotrebi i upotrebi patogenih mikroorganizama i njihovih produkata u vojne i terorističke svrhe. Prema tome ne sme se zaboraviti da patogeni mikroorganizmi, pored svog prirodnog potencijala da destruktivno deluju, mogu biti i namerno i nenamerno upotrebljeni od strane čoveka za destrukciju ljudi, životinja, biljaka i životne sredine.[16]

„Pogrešne” kontraindikacije[uredi | uredi izvor]

Navedena vakcinacije se često u praksi izostavljaju (ili odlažu na neodređeno vreme i na kraju se zaboravljaju), jer se na određene okolnosti pogrešno gleda kao na kontraindikaciju za vakcinaciju. Prema mišljenju Instituta Roberta Koh,[17] ova stanja ne zahtevaju privremeno odlaganje vakcinacije:

  • banalne infekcije, čak i ako ih prati blaga groznica (do 38,5 °C),
  • Febrilni napadi u istoriji pacijenta,
  • Uzimanja antibiotika,
  • Imunodeficijencija (neke žive vakcine su izuzetak; međutim, uopšte, imunokompromitirani ljudi su posebno zavisni od zaštite vakcinacijom)
  • Hronične bolesti (kod kojih je vakcinacija posebno važna).

Protivnici vakcinacije[uredi | uredi izvor]

Karikatura iz 1802. protivnika vakcinacije — koji su se plašili da će postati krave nakon vakcinacije protiv malih boginja

Ljudi koji uglavnom odbacuju ili ne odobravaju vakcinaciju nazivaju se protivnicima vakcinacije. Oni to čine iz religioznih razloga ili se plaše navodnog „oštećenja organizma vakcinom“. Dok neki protivnici vakcine idu toliko daleko da sumnjaju da iza vakcinacije stoji organizovana zavera, a drugi i pored jasnih naučnih dokaza negiraju postojanje ili patogenost virusa.[18]

„Argumenti” dogmatskih protivnika vakcinacije naučno su opovrgnuti, a samu pojavu naučna javnost se smatra teorijom zavere[19][20], mentalnom bolešću i oblikom negiranja nauke.[21]

Svetska zdravstvena organizacija svrstava protivnike vakcinacije među deset svetskih rizika po zdravlje čovečanstva.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Na primer, zauške kod dečaka u adolescentnom dobu mogu da izazovu oticanje mošnica, a ukoliko se žena razboli od rubeole u ranom stadijumu trudnoće, može doći do ozbiljnog i trajnog oštećenja ploda. Što je osoba starija, komplikacije do kojih može doći u slučaju oboljevanja od malih boginja su ozbiljnije.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jezikofil (2021-01-14). „C(j)epivo”. Jezikofil (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-02-11. 
  2. ^ „Vaccines and immunization: What is vaccination?”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  3. ^ Fiore, A. E.; Bridges, C. B.; Cox, N. J. (2009). „Seasonal Influenza Vaccines”. Vaccines for Pandemic Influenza. Current Topics in Microbiology and Immunology. 333. str. 43—82. ISBN 978-3-540-92164-6. PMID 19768400. S2CID 33549265. doi:10.1007/978-3-540-92165-3_3. 
  4. ^ Fiore AE, Bridges CB, Cox NJ (2009). „Seasonal Influenza Vaccines”. Vaccines for Pandemic Influenza. Current Topics in Microbiology and Immunology. 333. str. 43—82. ISBN 978-3-540-92164-6. PMID 19768400. S2CID 33549265. doi:10.1007/978-3-540-92165-3_3. 
  5. ^ Chang Y, Brewer NT, Rinas AC, Schmitt K, Smith JS (jul 2009). „Evaluating the impact of human papillomavirus vaccines”. Vaccine. 27 (32): 4355—62. PMID 19515467. doi:10.1016/j.vaccine.2009.03.008. 
  6. ^ Liesegang TJ (avgust 2009). „Varicella zoster virus vaccines: effective, but concerns linger”. Canadian Journal of Ophthalmology. 44 (4): 379—84. PMID 19606157. doi:10.3129/i09-126. 
  7. ^ a b „Timeline | History of Vaccines”. www.historyofvaccines.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 06. 2020. g. Pristupljeno 2021-02-04. 
  8. ^ „Vaccinations”. nhs.uk (na jeziku: engleski). 2019-07-31. Pristupljeno 2021-02-04. 
  9. ^ „Prvo vakcinisanje u Kragujevcu”. FEFA (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 08. 03. 2022. g. Pristupljeno 2021-05-17. 
  10. ^ MMWR, Morbitity and Mortality Weekly Report, Centers for Disease Control and Prevention (CDC), Impact of Vaccination Universally Recommended for Children – United States, 1900–1998, vol.48:12, 1999, pp. 243–248
  11. ^ L. A. Jackson, D. Peterson, J. C. Nelson, S. M. Marcy, A. L. Naleway, J. D. Nordin, J. G. Donahue, S. J. Hambidge, C. Balsbaugh, R. Baxter, T. Marsh, L. Madziwa, E. Weintraub (Februar 2013). „Vaccination site and risk of local reactions in children 1 through 6 years of age”. Pediatrics. 131 (2): 283—289. PMID 23319538. S2CID 12426818. doi:10.1542/peds.2012-2617.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  12. ^ a b Vlajinac H, Jarebinski M. (ured.) Opšta epidemiologija, Beograd: Medicinski fakultet, 2009.
  13. ^ Izveštaj o sprovedenoj imunizaciji na teritoriji Republike Srbije u 2014. godini, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, 2015.
  14. ^ „Innovative virus purification-GALAK Perfusion Chromatography” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  15. ^ Radosavljević, V., Stojković, K., Andrejić, M., i Marković, S. [2010]. „Prevencija zaraznih bolesti u Vojsci Srbije”. Vojnosanitetski Pregled. 67 (3): 243—248. 2010. .
  16. ^ Bojić, I., Vukadinov, J., i Minić, S. [2007]. Bolesti izazvane virusima i toksinima u biološkom ratu i bioterorizmu. Medicinski pregled, 60(5-6), 295-298.
  17. ^ STIKO: Mitteilung der Ständigen Impfkommission am Robert Koch-Institut (RKI). Empfehlungen der Ständigen Impfkommission am Robert Koch-Institut/Stand: August 2014. (PDF) In: Epidemiologisches Bulletin. Nr. 34, 2014.
  18. ^ Avoxa Mediengruppe Deutscher Apotheker GmbH: Von Aids-Leugnern und Verschwörungstheoretikern
  19. ^ Peter-Philipp Schmitt: Die Schweinegrippe-Verschwörung. In: FAZ.net. 20. August 2009.
  20. ^ C. Meyer, S. Reiter: Impfgegner und Impfskeptiker – Geschichte, Hintergründe, Thesen, Umgang. In: Bundesgesundheitsblatt – Gesundheitsforschung – Gesundheitsschutz, Springer Medizin Verlag. Band 47, 2004, S. 1182–1188
  21. ^ Hansson, Sven Ove (2017). „Science denial as a form of pseudoscience”. Studies in History and Philosophy of Science Part A. 63: 39—47. Bibcode:2017SHPSA..63...39H. PMID 28629651. doi:10.1016/j.shpsa.2017.05.002. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bibliotečki resursi o
Vakcinacija


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вакцинација&oldid=27849422”