Vakcinacija putnika u međunarodnom saobraćaju
Vakcinacija putnika u međunarodnom saobraćaju jedna je od najefikasnijih i najefektivnija mera primarne prevencije kojom se na najbrži i najjeftiniji način kontrolišu i preveniraju mnoge zarazne bolesti koje se mogu javiti kod putnika ako putuju u zemlje koje zahtevaju određenu vakcinaciju prema epidemiološkim indikacijama, u skladu sa Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom.[1]
Opšta načela
[uredi | uredi izvor]Nakon što je u svteu poslednjih decenija značajno povećan broj putnika koji odlaze u različite destinacije širom sveta zbog posla, studiranja, školovanja, turistički, nametnula se potreba primene određenih preventivnih mera zaštite od zaraznih bolesti, bilo da se radi o ličnoj zaštititi putnika ili sprečavanja unošenja zaraznih bolesti u zemlje odredišta.
U tom smislu razvijene zemlje sveta zahtevaju od putnika koji će duže boraviti u njima podatke o vakcinalnom statusu shodno uzrastu od sistematskih vakcina. Ukoliko osobe nemaju potpuni vakcinalni status protiv određenih zaraznih bolesti moraju se vakcinisati, dok se za neke bolesti traže i serološko testiranje kao provera imunog statusa.[2]
- Infekcije koje su specifične za određena područja
U infekcije koje se vezuju za putovanja ili koje su specifične za određena područja, a nisu pokrivena rutinskom programskom imunizacijom tokom detinjstva u većini zemalja svta su:[3]
- Tifusna groznica
- Kolera
- Hepatitis A
- Hepatitis B
- Žuta groznica
- Besnilo
- Japanski encefalitis
- Krpeljski meningoencefalitis
Vrste putnih vakcina
[uredi | uredi izvor]Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije koje su donete u skladu sa Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom definisane su tri vrste vakcina za putnike u međunarodnom saobraćaju: obavezne, selektivne vakcine za individualnu zaštitu i rutinske.[4]
- Obavezne vakcine
U obavezne spadaju: vakcine protiv žute groznice (za zemlje gde je bolest prisutna ili za zemlje koje žele da spreče importovanje virusa) i meningokokne bolesti (koju zahteva Saudijska Arabija za hodočasnike u Meku i Medinu).
- Selektivne vakcine za individualnu zaštitu
Selektivne vakcine su: protiv influence, hepatitisa A, japanskog encefalitisa, lajmske bolesti, meningokoknog meningitisa, pneumokokne bolesti, besnila, krpeljskog encefalitisa, tuberkuloze, trbušnog tifusa i žute groznice.
Ove vakcine se mogu preporučiti nakon procene rizika, ali nisu obavezne i nisu uslov za ulazak u zemlju putovanja.
- Rutinske vakcine
Rutinske vakcine su: OPV, HBV, MMR, OPV, IPV, Hib.
Pregled najčešćih vakcina za putovanja i njihove karakteristike
[uredi | uredi izvor]Prema Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima, na globalnom nivou, putnici u međunarodnom saobraćaju treba da se vakcinišu ako putuju u zemlje koje zahtevaju određenu vakcinaciju prema epidemiološkim indikacijama, u skladu sa Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom protiv sledećih bolesti prikazanih u tabeli:
| Bolest | Vrsta vakcine | Bolest/simptomi |
|---|---|---|
| Kolera | oralna, mrtva | Kolera je akutna infekcija koju uzrokuje bakterija Vibrio cholerae i koja zahvata celo tanko crevo. Ova bakterija luči toksin, koji izazviva povećanu sekreciju vode i elektrolita (pre svega jona hlora) u tankom crevu, što može dovesti do teške dehidratacije bolesnika i poremećaja acido-bazne ravnoteže. Kolera je karakteristična po tome što izaziva prolive, povraćanja, grčeve u mišićima, dehidraciju i na kraju kardiovaskularni kolaps. |
| Hepatitis A | mrtva | Hepatitis A je akutno zapaljenje jetre uzrokovano virusom hepatitisa A (HAV), koje najčešće protiče bez komplikacija i posledica. Ovo je oboljenje iz grupe crevnih infekcija koje ima različit klinički tok, od lakog, blagog koji traje 1-2 nedelje, do teškog onesposobljavajućeg, koji traje više meseci (što je vrlo retko). Težina bolesti se povećava sa starošću, ali je po pravillu ishod oporavak bez sekvela i remisija. Smrtnost je niska (0,1-0,3%)) ali je viša kod dece mlađe od 5 godina i kod osoba starijih od 50 godina (posebno ukoliko već imaju neko hronično oboljenje jetre). |
| Hepatitis B | mrtva | Virus hepatitisa B (HBV) vodeći je uzročnik akutnih zapaljenja jetre (hepatitisa), ali i hroničnih oboljenja jetre, uključujući cirozu. On je, pored duvana, vodeći dokazani kancerogen odgovoran za skoro 80% svih primarnih karcinoma jetre. |
| Japanski encefalitis | mrtva | Bolest koja se razvija od asimptomatske infekcije do jakog encefalitisa. |
| Tetanus | mrtva | Tetanus je teško akutno oboljenje izazvano egzotoksinom bakterije Clostridium tetani. Bakterije se u spoljašnjoj sredini nalaze u obliku otpornih spora koje su ubikvitarne i mogu kontaminirati svaku ranu. Tetanogenim se smatraju rane kontaminirane zemljom i izmetom životinja i čoveka, povrede glave, duboke rane, opekotine, povrede sa prelomom, povrede praćene nekrozom tkiva, ubodne, ujedne, ustrelne rane itd. Od tetanusa obolevaju nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane osobe. Tokom 2006. godine oko 290.000 ljudi, uglavnom u Aziji, Africi i Južnoj Americi, umrlo je od tetanusa. |
| Besnilo | mrtva | Podmukao početak koji može dovesti do smrti zbog paralize disajnih mišića |
| Trbušni tifus | oralna - živa za ubrizgavanje - mrtva |
Trbušni tifus je infekcija tankog i debelog creva čiji su uzročnici različiti serotipovi bakterije Sallmonela typhi. Bolest se prenosi unosom vode i hrane kontaminirane fecesom zaražene osobe (bilo da ima simptome akutne infekcije, ili se oporavlja od bolesti, ili je hronični nosilac zaraze bez pratećih simptoma). Procenjuje se da u svetu godišnje oboli 22 miliona osoba, a preko 200.000 umre od trbušnog tifusa. Rizik od infekcije je veliki za putnike koji odlaze u južnu Aziju (6-30 puta veći rizik u odnosu na druge destinacije). Takođe, rizična područja su istočna i jugoistočna Azija, Afrika, Karibi, centralna i južna Amerika. |
| Žuta groznica | živa | Žuta groznica je akutno virusno hemoragično oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca iz roda Aedes i Haemogogus. Infekcija virusom žute groznice može prouzrokovati tešku formu bolesti i smrtni ishod. Nakon perioda inkubacije koji traje 3 do 6 dana javlja se povišena temperatura, bol u mišićima, glavobolja, groznica, gubitak apetita, mučnina i povraćanje. Kod 15% zaraženih može doći do krvarenja iz usta, nosa i želuca, teških oštećenja jetre i bubrega, a u 20-50% ovih slučajeva bolest se završava smrtnim ishodom. |
| Krpeljski meningoencefalitis | mrtva | Groznica i simptomi gripa praćeni patološkim znacima od strane centralnog nervnog sistema. |
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima (Sl.glasnik RS″, br. 11/2006, 25/2013, 63/2013, 99/2013,118/2013 i 65/2014)
- ^ „Travel vaccinations”. www.nhs.uk, 2015. Pristupljeno 18. 4. 2017.
- ^ Immunization Guidelines for Irleand, HPSC, 2008 Edition
- ^ Epidemiology and Prevention of Vaccine-Preventable Diseases. The Pink Book 12th Edition, 2012.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima (Sl. Glasnik RS 11/06).
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor] | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
