Пређи на садржај

Вакцинација путника у међународном саобраћају

С Википедије, слободне енциклопедије
Вакцинација путника у међународном авио саобраћају једна је од најефикаснијих и најефективнија мера примарне превенције ширења заразних болести

Вакцинација путника у међународном саобраћају једна је од најефикаснијих и најефективнија мера примарне превенције којом се на најбржи и најјефтинији начин контролишу и превенирају многе заразне болести које се могу јавити код путника ако путују у земље које захтевају одређену вакцинацију према епидемиолошким индикацијама, у складу са Међународним здравственим правилником.[1]

Општа начела

[уреди | уреди извор]

Након што је у свтеу последњих деценија значајно повећан број путника који одлазе у различите дестинације широм света због посла, студирања, школовања, туристички, наметнула се потреба примене одређених превентивних мера заштите од заразних болести, било да се ради о личној заштитити путника или спречавања уношења заразних болести у земље одредишта.

У том смислу развијене земље света захтевају од путника који ће дуже боравити у њима податке о вакциналном статусу сходно узрасту од систематских вакцина. Уколико особе немају потпуни вакцинални статус против одређених заразних болести морају се вакцинисати, док се за неке болести траже и серолошко тестирање као провера имуног статуса.[2]

Инфекције које су специфичне за одређена подручја

У инфекције које се везују за путовања или које су специфичне за одређена подручја, а нису покривена рутинском програмском имунизацијом током детињства у већини земаља свта су:[3]

  • Тифусна грозница
  • Колера
  • Хепатитис А
  • Хепатитис Б
  • Жута грозница
  • Беснило
  • Јапански енцефалитис
  • Крпељски менингоенцефалитис

Врсте путних вакцина

[уреди | уреди извор]

Према препорукама Светске здравствене организације које су донете у складу са Међународним здравственим правилником дефинисане су три врсте вакцина за путнике у међународном саобраћају: обавезне, селективне вакцине за индивидуалну заштиту и рутинске.[4]

Обавезне вакцине

У обавезне спадају: вакцине против жуте грознице (за земље где је болест присутна или за земље које желе да спрече импортовање вируса) и менингококне болести (коју захтева Саудијска Арабија за ходочаснике у Меку и Медину).

Селективне вакцине за индивидуалну заштиту

Селективне вакцине су: против инфлуенце, хепатитиса А, јапанског енцефалитиса, лајмске болести, менингококног менингитиса, пнеумококне болести, беснила, крпељског енцефалитиса, туберкулозе, трбушног тифуса и жуте грознице.

Ове вакцине се могу препоручити након процене ризика, али нису обавезне и нису услов за улазак у земљу путовања.

Рутинске вакцине

Рутинске вакцине су: ОПВ, ХБВ, ММР, ОПВ, ИПВ, Хиб.

Преглед најчешћих вакцина за путовања и њихове карактеристике

[уреди | уреди извор]

Према Правилнику о имунизацији и начину заштите лековима, на глобалном нивоу, путници у међународном саобраћају треба да се вакцинишу ако путују у земље које захтевају одређену вакцинацију према епидемиолошким индикацијама, у складу са Међународним здравственим правилником против следећих болести приказаних у табели:

Болест Врста вакцине Болест/симптоми
Колера орална, мртва Колера је акутна инфекција коју узрокује бактерија Vibrio cholerae и која захвата цело танко црево. Ова бактерија лучи токсин, који изазвива повећану секрецију воде и електролита (пре свега јона хлора) у танком цреву, што може довести до тешке дехидратације болесника и поремећаја ацидо-базне равнотеже. Колера је карактеристична по томе што изазива проливе, повраћања, грчеве у мишићима, дехидрацију и на крају кардиоваскуларни колапс.
Хепатитис А мртва Хепатитис А је акутно запаљење јетре узроковано вирусом хепатитиса А (HAV), које најчешће протиче без компликација и последица. Ово је обољење из групе цревних инфекција које има различит клинички ток, од лаког, благог који траје 1-2 недеље, до тешког онеспособљавајућег, који траје више месеци (што је врло ретко). Тежина болести се повећава са старошћу, али је по правиллу исход опоравак без секвела и ремисија. Смртност је ниска (0,1-0,3%)) али је виша код деце млађе од 5 година и код особа старијих од 50 година (посебно уколико већ имају неко хронично обољење јетре).
Хепатитис Б мртва Вирус хепатитиса Б (HBV) водећи је узрочник акутних запаљења јетре (хепатитиса), али и хроничних обољења јетре, укључујући цирозу. Он је, поред дувана, водећи доказани канцероген одговоран за скоро 80% свих примарних карцинома јетре.
Јапански енцефалитис мртва Болест која се развија од асимптоматске инфекције до јаког енцефалитиса.
Тетанус мртва Тетанус је тешко акутно обољење изазвано егзотоксином бактерије Clostridium tetani. Бактерије се у спољашњој средини налазе у облику отпорних спора које су убиквитарне и могу контаминирати сваку рану. Тетаногеним се сматрају ране контаминиране земљом и изметом животиња и човека, повреде главе, дубоке ране, опекотине, повреде са преломом, повреде праћене некрозом ткива, убодне, уједне, устрелне ране итд. Од тетануса оболевају невакцинисане и непотпуно вакцинисане особе. Током 2006. године око 290.000 људи, углавном у Азији, Африци и Јужној Америци, умрло је од тетануса.
Беснило мртва Подмукао почетак који може довести до смрти због парализе дисајних мишића
Трбушни тифус орална - жива
за убризгавање - мртва
Трбушни тифус је инфекција танког и дебелог црева чији су узрочници различити серотипови бактерије Sallmonela typhi. Болест се преноси уносом воде и хране контаминиране фецесом заражене особе (било да има симптоме акутне инфекције, или се опоравља од болести, или је хронични носилац заразе без пратећих симптома). Процењује се да у свету годишње оболи 22 милиона особа, а преко 200.000 умре од трбушног тифуса. Ризик од инфекције је велики за путнике који одлазе у јужну Азију (6-30 пута већи ризик у односу на друге дестинације). Такође, ризична подручја су источна и југоисточна Азија, Африка, Кариби, централна и јужна Америка.
Жута грозница жива Жута грозница је акутно вирусно хеморагично обољење које се преноси убодом зараженог комарца из рода Aedes и Haemogogus. Инфекција вирусом жуте грознице може проузроковати тешку форму болести и смртни исход. Након периода инкубације који траје 3 до 6 дана јавља се повишена температура, бол у мишићима, главобоља, грозница, губитак апетита, мучнина и повраћање. Код 15% заражених може доћи до крварења из уста, носа и желуца, тешких оштећења јетре и бубрега, а у 20-50% ових случајева болест се завршава смртним исходом.
Крпељски менингоенцефалитис мртва Грозница и симптоми грипа праћени патолошким знацима од стране централног нервног система.
  1. ^ Правилник о имунизацији и начину заштите лековима (Сл.гласник РС″, бр. 11/2006, 25/2013, 63/2013, 99/2013,118/2013 и 65/2014)
  2. ^ „Travel vaccinations”. www.nhs.uk, 2015. Приступљено 18. 4. 2017. 
  3. ^ Immunization Guidelines for Irleand, HPSC, 2008 Edition
  4. ^ Epidemiology and Prevention of Vaccine-Preventable Diseases. The Pink Book 12th Edition, 2012.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Правилник о имунизацији и начину заштите лековима (Сл. Гласник РС 11/06).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).