Žuta groznica

Из Википедије, слободне енциклопедије
Žuta groznica
YellowFeverVirus.jpg
TEM mikrografija virusa žute groznice (uvećanje 234.000 puta)
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност заразна болест
DiseasesDB 14203
MedlinePlus 001365
eMedicine med/2432 emerg/645
MeSH D015004

Žuta groznica je bolest koju prouzrokuje virus žute groznice (YFV, iz roda Flavivirus), koga prenosi komarac Aedes aegypti. Ovi komarci ne mogu da se hrane i razvijaju na temperaturi nižoj od 23 °C i zbog toga je žuta groznica bolest tropskih predela. Međutim, u uslovima avionskog saobraćaja njihovo prenošenje je preko leta moguće i krajeve sa umerenom klimom.

Žuta groznica[1] je akutna virusna bolest.[2] U većini slučajeva se javljaju sledeći simptomi: groznica, jeza, gubitak apetita, mučnina, bol u mišićima i to naročito leđnim i glavobolje.[2] Obično za pet dana dolazi do poboljšanja.[2] Kod nekih ljudi se jedan dan nakon poboljšanja ponovo javlja groznica i bol u stomaku, a kao posledica oštećenja jetre javlja se žutilo kože.[2] Ako dođe do ovoga, povećava se i rizik od pojave krvarenja i problema sa bubrezima .[2]

Uzročnik bolesti je virus žute groznice, koji se širi ujedom ženke komarca.[2] On pogađa samo ljude, ostale primate i nekoliko vrsta komaraca.[2] U gradovima se širi prvenstveno putem komaraca vrste Aedes aegypti .[2] Virus predstavlja RNK virus roda Flavivirus.[3] Ovu bolest nije lako razlikovati od drugih bolesti, naročito u početnim fazama.[2] U slučaju sumnje na ovu bolest potrebno je uraditi analizu krvi putem metode polimerazna lančana reakcija da bi se potvrdilo prisustvo bolesti.[4]

Postoji sigurna i efikasna vakcina protiv žute groznice, pa je za putovanja u neke zemlje neophodna prethodna vakcinacija.[2] Među ostalim merama za sprečavanje zaražavanja nalazi se smanjenje populacije komaraca koji su prenosnici ove bolesti.[2] U područjima gde je žuta groznica uobičajena, a vakcinacija nije, za sprečavanje izbijanja bolesti je veoma važna rana dijagnostika i imunizacija većeg dela stanovništva.[2] Kada dođe do zaražavanja primenjuje se simptomatsko lečenje, jer nema nekih specifičnih efikasnih mera protiv samog virusa.[2] Kod ozbiljnijih slučajeva bolesti dolazi do smrtnog ishoda kod oko polovine slučajeva obolelih osoba koje nisu lečene.[2]

Svake godine žuta groznica uzrokuje 200.000 slučajeva zaražavanja i 30.000 smrtnih slučajeva,[2] od čega se gotovo 90% slučajeva javlja u Africi.[4] U delovima sveta gde je ova bolest česta živi skoro milijarda ljudi.[2] Ona se često javlja u tropskim predelima Južne Amerike i Africi, ali ne i u Aziji.[5][2] Od 1980-tih godina broj slučajeva obolelih od žute groznice je u porastu.[6][2] Veruje se da je to posledica slabijeg imuniteta ljudi, porasta broja ljudi koji žive u gradovima i njihovih učestalih selidbi, kao i klimatskih promena.[2] Ova bolest je poreklom iz Afrike, odakle se proširila na Južnu Ameriku putem trgovine robljem u XVII veku.[1] Od XVII veka dogodilo se nekoliko velikih izbijanja ove bolesti u Amerikama, Africi i Evropi.[1] U XVIII i XIX veku se žuta groznica smatrala jednom od najopasnijih zaraznih bolesti.[1] Virus žute groznice je prvi otkriveni ljudski virus.[3]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Oldstone, Michael (2009). Viruses, Plagues, and History: Past, Present and Future. Oxford University Press. стр. 102—4. ISBN 9780199758494. 
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 „Yellow fever Fact sheet N°100”. World Health Organization. May 2013. Приступљено 23 February 2014. 
  3. 3,0 3,1 Lindenbach, B. D.; et al. (2007). „Flaviviridae: The Viruses and Their Replication”. Ур.: Knipe, D. M. and P. M. Howley. (eds.). Fields Virology (5th изд.). Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 1101. ISBN 0-7817606-0-7. 
  4. 4,0 4,1 Tolle MA (April 2009). „Mosquito-borne diseases”. Curr Probl Pediatr Adolesc Health Care. 39 (4): 97—140. doi:10.1016/j.cppeds.2009.01.001. PMID 19327647. 
  5. „CDC Yellow Fever”. Приступљено 2012-12-12. 
  6. Barrett AD, Higgs S (2007). „Yellow fever: a disease that has yet to be conquered”. Annu. Rev. Entomol. 52: 209—29. doi:10.1146/annurev.ento.52.110405.091454. PMID 16913829. 


Žuta groznica spada u karantinske bolesti.

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]