Vakcina protiv malih boginja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vakcina protiv malih boginja je veoma efikasna vakcina za prevenciju malih boginja.[1]  Posle jedne doze vakcine imunitet stekne 85% dece uzrasta od devet meseci i 95% dece starije od dvanaest meseci.[2] Skoro svi oni koji nisu stekli imunitet posle prve doze razvijaju imunitet posle druge doze vakcine. Obično više ne dolazi do izbijanja malih boginja onda kada su stope vakcinacije stanovništva veće od 93%. Međutim, ponovo se mogu javiti ako stope vakcinacije opadnu. Vakcina je delotvorna mnogo godina. Nije baš najjasnije da li njena delotvornost vremenom opada. Vakcina takođe može da zaštiti od pojave bolesti ukoliko je primljena nekoliko dana pre nego što dođe izloženosti ovoj bolesti.[1]

Ova vakcina je obično sigurna čak i kod osoba sa HIV infekcijom. Neželjena dejstva su obično blaga i kratkotrajna. Među njima se nalaze bol na mestu davanja injekcije ili pojava blage groznice. Anafilaksa je zabeležena kod približno jedne od sto hiljada osoba. Izgleda da ne dolazi do povećanja stopa Gijen–Bareovog sindroma, autizma i zapaljenjske bolesti creva.[1]

Ova vakcina je dostupna u samostalnoj formi ili u kombinaciji sa drugim vakcinama. Pored ove vakcine, vakcina protiv rubeole i vakcina protiv zaušaka se takođe nalaze u kombinovanoj MMR vakcini,[1] koja je dostupna od 1971.[3] Ovoj kombinaciji vakcina je 2005. godine dodata i vakcina protiv varičele (protiv ovčijih boginja), čime je nastala MMRV vakcina.[4] Ova vakcina ima podjednako dobro dejstvo u svim kombinacijama. U delovima sveta gde se ova bolest često javlja Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se ova vakcina daje u uzrastu od devet meseci. U područjima gde se ova bolest ne javlja tako često prihvatljivo je davanje ove vakcine u uzrastu od dvanaest meseci. Ovo je vakcina na bazi živog ali oslabljenog soja izazivača malih boginja. Dostupna je u praškastoj formi koju je prethodno potrebno pomešati sa posebnom tečnošću pre davanja pod kožu ili u mišić. Putem testova krvi se može potvrditi da li je vakcina bila delotvorna.[1]

Na globalnom nivou ovu vakcinu je primilo približno 85% dece do 2013.[5] Najmanje 192 zemlje su ponudile dve doze u 2008. godini.[1] Prvi put je uvedena 1963.[2] Nalazi se na spisku esencijalnih lekova SZO, najvažnijih lekova koji su neophodni u osnovnom zdravstvenom sistemu.[6] Ova vakcina nije mnogo skupa i njena velikoprodajna cena je iznosila oko 0.70 američkih dolara po dozi do 2014. godine.[1][7]

Upotreba u medicini[uredi | uredi izvor]

Slučajevi malih boginja zabeleženi u Sjedinjenim Državama pre i posle uvođenja ove vakcine.
Slučajevi malih boginja zabeleženi u Engleskoj i Velsu.

Pre nego što je upotreba vakcine protiv malih boginja postala rasprostranjena, njihova incidenca je bila toliko visoka da je infekcija malim boginjama smatrana „neizbežnom poput smrti i poreza”.[8] Posle uvođenja ove vakcine 1963. godine u Sjedinjenim Državama je došlo do pada broja zabeleženih slučajeva malih boginja sa više stotina hiljada na nekoliko desetina hiljada godišnje (pogledati dijagram desno). Povećana primena ove vakcine posle izbijanja 1971. i 1977. dovela je do smanjenja broja slučajeva na nekoliko hiljada godišnje u 1980-tim. Godine 1990. je došlo do izbijanja ove bolesti sa gotovo 30.000 slučajeva, što je dovelo do ponovnog pritiska da se izvrši vakcinacija, a preporučenom rasporedu je dodata i druga doza vakcine. U periodu od 1997. do 2013. godine je zabeleženo manje od 200 slučajeva svake godine, a bolest se više ne smatra endemičnom u Sjedinjenim Državama.[9][10][11] U 2014. godini je zabeleženo 610 slučajeva.[12]  Približno 30 slučajeva je dijagnostikovano u januaru 2015. godine, najverovatnije kao posledica izloženosti u blizini Anahajma u Kaliforniji krajem decembra 2014.

Zabeležena je velika korist od vakcinacije protiv malih boginja u prevenciji bolesti, invaliditeta i smrtnog ishoda. Procenjuje se da je tokom prvih dvadeset godina od licenciranja vakcine protiv malih boginja u SAD sprečeno 52 miliona slučajeva bolesti, 17.400 slučajeva mentalne zaostalosti i 5.200 slučajeva smrtnog ishoda.[13] U periodu od 1999. do 2004. strategija Svetske zdravstvene organizacije i Unicefa je dovela do bolje pokrivenosti vakcinacijom protiv malih boginja, što je prema proceni sprečilo 1,4 miliona smrtnih slučajeva obolelih od malih boginja širom sveta.[14] Vakcina protiv malih boginja je dovela do skoro potpune eliminacije ove bolesti u Sjedinjenim Državama i drugim razvijenim zemljama.[15] Uvedena je u upotrebu 1963.[16] Ovo impresivno smanjenje broja slučajeva smrtnog ishoda i dugotrajna delotvornost nakon vakcinacije u početku su postizani primenom verzije vakcine sa živim virusima koja je uzrokovala neželjena dejstva, mada su ona bila mnogo manje ozbiljna od same bolesti i smrtnog ishoda do koga mogu da dovedu male boginje. Iako je sprečavala veliki broj smrtnih slučajeva i ozbiljnijih oblika bolesti, kod manjeg procenta primalaca je verzija vakcine sa živim virusima zaista dovodila do neželjenih dejstava, počev od osipa pa do nešto ređih pojava slučajeva konvulzija.[17]

Male boginje su učestale širom sveta. Iako je 2000. godine objavljeno da je ova bolest eliminisana iz SAD, neophodne su visoke stope vakcinacije i odlična komunikacija sa osobama koje odbijaju vakcinaciju da bi se sprečilo izbijanje ove bolesti u SAD.[18] Od 66 slučajeva malih boginja zabeleženih u SAD 2005. godine, nešto više od polovine je pripisano jednom nevakcinisanom pojedincu koji je dobio male boginje tokom svog boravka u Rumuniji.[19] Ova osoba se vratila u zajednicu u kojoj je bio veliki broj nevakcinisane dece. Posledica je bila izbijanje bolesti i 34 zaražene osobe, većinom dece, od kojih su praktično svi bili nevakcinisani. Hospitalizovano je 9% obolelih, a prema procenama, utrošeno je 167.685 američkih dolara kao posledica ovog izbijanja bolesti. Izbegnuta je epidemija većih razmera zbog visoke stope vakcinacije u okolnim zajednicama.[18]

Živa vakcina ima neka nespecifična dejstva, poput prevencije respiratornih infekcija, koja su takođe veoma korisna. Korist je veća ukoliko se vakcina daje u uzrastu mlađem od godinu dana. Vakcina visokog titra je dala lošije rezultate kod devojčica, pa je zbog toga Svetska zdravstvena organizacija više ne preporučuje.[20] Male boginje uzrokuju bolest gornjih respiratornih puteva koja može da dovede do komplikacija u vidu upale pluća i bronhitisa, pa je zbog toga vakcina protiv malih boginja korisna za smanjenje egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) i astme.

Raspored[uredi | uredi izvor]

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje davanje dve doze vakcine svoj deci.[1] U zemljama gde postoji veliki rizik od obolevanja od ove bolesti trebalo bi dati prvu dozu ove vakcine u uzrastu od oko devet meseci.[1] U zemljama gde je rizik mali, prihvatljivo je davanje ove vakcine u uzrastu od dvanaest meseci.[1] Drugu dozu bi trebalo dati najmanje mesec dana posle prve doze.[1] Obično je to u periodu od dvanaest do osamnest meseci starosti.[1]

Preporuka američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti je da deca uzrasta od šest do dvanaest meseci koja putuju van Sjedinjenih Država prime svoju prvu dozu MMR vakcine.[21] U suprotnom, prva doza se obično daje u uzrastu između dvanaest i osamnaest meseci. Druga doza se daje u periodu do navršene sedme godine (na sedmi rođendan ili poslednji dan šeste godine života) ili pri upisu u predškolsku ustanovu.[22] Vakcina se daje u spoljašnji deo gornjeg dela ruke. Odraslim osobama se daje subkutano, pri čemu se druga doza daje nakon 28 dana.

Kod odraslih osoba starijih od pedeset godina je potrebna samo jedna doza.

Neželjena dejstva[uredi | uredi izvor]

Neželjena dejstva povezana sa MMR vakcinom su groznica, bol na mestu ubrizgavanja i u retkim slučajevima pojava crvenih ili purpurnih obojenja na koži, što je poznato kao trombocitopenijska purpura, ili konvulzije zbog groznice (febrilna konvulzija).[23] Veoma su retka ozbiljnija neželjena dejstva.

Ne postoji dokaz o vezi između MMR vakcine i autizma.[24][25][26][27] Izgleda da MMR vakcina ne uzrokuje subakutni sklerozirajući panencefalitis.[28]

Kontraindikacije[uredi | uredi izvor]

  • Trudnoća: MMR vakcinu i njene komponente ne bi trebalo primenjivati kod trudnih žena.[29]
  • Deca sa HIV infekcijom mogu da dobiju vakcinu protiv malih boginja ako je njihov CD4+ broj limfocita veći od 15%.[30]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Dr Tomas Č. Pibls je sarađivao sa dr Džonom Frenklinom Endersom u Dečijoj bolnici u Bostonu. Dr Enders je postao poznat kao „otac modernih vakcina” i jedan je od dobitnika Nobelove nagrade 1954. za svoja istraživanja na kultivisanju polio virusa, što je dovelo do razvoja vakcinacije za tu bolest. Kada je prešao na proučavanje malih boginja, Enders je poslao Piblsa u školu „Fej” u Masačusetsu, gde je bilo u toku izbijanje ove bolesti, tako da je Pibls mogao da izoluje virus iz uzoraka krvi i briseva grla koje je uzeo od nekih učenika. Čak i kada ga je Enders udaljio iz istraživačkog tima, Pibls je mogao da kultiviše virus i pokaže da je bolest prenosiva na majmune nakon inokulacije materijala koji je prikupio.[15] Enders je 1963. godine koristio kultivisani virus za razvijanje vakcine protiv malih boginja na osnovu materijala koji je Pibls izolovao.[31]  Krajem 1950-ih i početkom 1960-ih od malih boginja je umrlo skoro dvostruko više dece nego od poliomijelitisa.[31] Vakcina koju je razvio Enders je bila na bazi živih oslabljenih virusa malih boginja soja Edmonston, nazvanom po učeniku iz škole „Fej” od koga je Pibls uzeo kulturu za kultivaciju virusa.[32]

Prve probe vakcine protiv malih boginja je izvršio Dejvid Morli na svojoj deci u Bolnici „Vesli Gild” u gradu Ileša u Nigeriji. [33] 

Dr Moris Hileman iz kompanije „Merk” (eng. Merck & Co.), pionir u razvoju vakcinacije, 1971. godine je razvio MMR vakcinu kojom se leče male boginje, zauške i rubeola jednom injekcijom sa naknadnim dodatkom „buster” doze.[17][34] Jedan oblik se zove „Attenuvax” sa više od 40 peptidnih sekvenci.[35] Komponenta MMR vakcine koja je u vezi sa malim boginjama koristi Attenuvax, koji se gaji na kulturi ćelija pilećeg embriona koristeći Endersov oslabljeni soj Edmonston. „Merk” je 21. oktobra 2009. odlučio da ne proizvodi dalje attenuvax. [36]

Vrste vakcina koje se primenjuju u imunizaciji protiv malih boginja[uredi | uredi izvor]

Vakcina protiv malih boginja danas se retko daje kao posebna vakcina, već se daje u kombinaciji sa vakcinama protiv zaušaka, rubeole i/ili varičele. Trenutno su dostupne dve vrste kombinovanih vakcina koje u sebi sadrže i vakcinu protiv malih boginja.

ММR-II

Ova kombinovana, trovalentna, vakcina primenjuje se za imunizaciju protiv zaušaka, malih boginja i rubeole. Ova vakcina je živa oslabljena virusna vakcina koja se koristi da indukuje imunitet kod vakcinisane osobe protiv malih boginja, zaušaka i rubeole.

ProQuad®
Glavni članak: ProQuad vakcina

Ova kombinovana, četvorovalentna. vakcina primenjuje se za imunizaciju protiv zaušaka, malih boginja, rubeole i virusa ovčijih boginja. Ova vakcina koristi se za aktivnu imunizaciju za dece protiv navedenih bolesti starosti od 12 meseci do 12 godina.

Vakcina koja se koristi u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Vakcinacija i revakcinacija protiv morbila u Republici Srbiji vrši se kombinovanom živom, atenuisanom MMR vakcinom (morbili, zauške, rubeola) kontinuirano u skladu sa Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima Srbije [37] - dece od navršenih 12 meseci života i revakcinacijom prethodno vakcinisane dece do navršenih sedam godina života.

Svu deca uzrasta od navršenih 12 meseci života do navršenih 14 godina života koja su nevakcinisane i nepotpuno vakcinisana moraju se vakcinisati, odnosno revakcinisati.

Minimalni razmak između dve doze vakcine može biti četiri nedelje.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k „Measles vaccines: WHO position paper.”. Weekly epidemiological record. 84 (35): 349—60. 28. 8. 2009. PMID 19714924. 
  2. ^ a b Control, Centers for Disease; Prevention (2014). CDC health information for international travel 2014 the yellow book. str. 250. ISBN 9780199948505. 
  3. ^ „Vaccine Timeline”. Pristupljeno 10. 2. 2015. 
  4. ^ Mitchell 2013, str. 127.
  5. ^ „Measles Fact sheet N°286”. who.int. novembar 2014. Pristupljeno 4. 2. 2015. 
  6. ^ „WHO Model List of EssentialMedicines” (PDF). World Health Organization. oktobar 2013. Pristupljeno 22. 4. 2014. 
  7. ^ „Vaccine, Measles”. International Drug Price Indicator Guide. Pristupljeno 6. 12. 2015. [mrtva veza]
  8. ^ Jr, Babbott FL; Gordon, JE (1954). „Modern measles”. Am J Med Sci. 228 (3): 334—61. PMID 13197385. 
  9. ^ Centers for Disease Control and Prevention Summary of notifable diseases—United States, 1993 Published October 21, 1994 for Morbidity and Mortality Weekly Report 1993; 42 (No. 53)
  10. ^ Centers for Disease Control and Prevention Summary of notifable diseases—United States, 2007 Published July 9, 2009 for Morbidity and Mortality Weekly Report 2007; 56 (No. 53)
  11. ^ Centers for Disease Control and Prevention.
  12. ^ Measles | Cases and Outbreaks | CDC
  13. ^ Bloch AB, Orenstein WA, Stetler HC, et al. (1985). „Health impact of measles vaccination in the United States”. Pediatrics. 76 (4): 524—32. PMID 3931045. 
  14. ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2006). „Progress in reducing global measles deaths, 1999–2004”. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 55 (9): 247—9. PMID 16528234. 
  15. ^ a b Martin, Douglas.
  16. ^ Hayden, GF (mart 1979). „Measles vaccine failure. A survey of causes and means of prevention”. Clin Pediatr (Phila). 18 (3): 155—6,161—3,167. PMID 371890. doi:10.1177/000992287901800308. [mrtva veza]
  17. ^ a b Collins, Huntly.
  18. ^ a b Parker AA, Staggs W, Dayan GH, et al. (2006). „Implications of a 2005 measles outbreak in Indiana for sustained elimination of measles in the United States”. N Engl J Med. 355 (5): 447—55. PMID 16885548. doi:10.1056/NEJMoa060775. 
  19. ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2006). „Measles—United States, 2005”. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 55 (50): 1348—51. PMID 17183226. 
  20. ^ Sankoh O, Welaga P, Debpuur C, Zandoh C, Gyaase S, Poma MA, Mutua MK, Hanifi SM, Martins C, Nebie E, Kagoné M, Emina JB, Aaby P (2014). „The non-specific effects of vaccines and other childhood interventions: the contribution of INDEPTH Health and Demographic Surveillance Systems”. Int J Epidemiol. 43 (3): 645—53. PMC 4052142 Slobodan pristup. PMID 24920644. doi:10.1093/ije/dyu101. 
  21. ^ „Measles and the Vaccine (Shot) to Prevent It”. Centers for Disease Control. Arhivirano iz originala 20. 1. 2015. g. Pristupljeno 24. 1. 2015. 
  22. ^ Washington Stat Dept of Health
  23. ^ Demicheli V, Rivetti A, Debalini MG, Di Pietrantonj C (2012). „Vaccines for measles, mumps and rubella in children”. Cochrane Database Syst Rev. 2: CD004407. PMID 22336803. doi:10.1002/14651858.CD004407.pub3. 
  24. ^ „Measles, mumps, and rubella (MMR) vaccine”. Centers for Disease Control and Prevention. 22. 8. 2008. Arhivirano iz originala 8. 10. 2008. g. Pristupljeno 21. 12. 2008. 
  25. ^ Immunization Safety Review: Vaccines and Autism Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jun 2007)
  26. ^ MMR Fact Sheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jun 2007), from the United Kingdom National Health Service.
  27. ^ Demicheli V, Rivetti A, Debalini MG, Di Pietrantonj C (2012). „Vaccines for measles, mumps and rubella in children”. Cochrane Database Syst Rev. 2: CD004407. PMID 22336803. doi:10.1002/14651858.CD004407.pub3. 
  28. ^ http://www.cdc.gov/measles/about/complications.html "Complications of Measles."
  29. ^ Guidelines for Vaccinating Pregnant Women
  30. ^ Chart of Contraindications and Precautions to Commonly Used Vaccines
  31. ^ a b Staff.
  32. ^ Hilleman, Maurice R. "Past, Present, and Future of Measles, Mumps, and Rubella Virus Vaccines", Pediatrics (journal), Vol. 90 No. 1 July (1992). pp. 149-153.
  33. ^ Pritchard, John (13. 11. 1997). „Obituary: Dr C. A. Pearson”. The Independent. Pristupljeno 29. 1. 2014. 
  34. ^ Sullivan, Patricia (13. 4. 2005). „Maurice R. Hilleman Dies; Created Vaccines (washingtonpost.com)”. The Washington Post. Pristupljeno 21. 7. 2009. 
  35. ^ Ovsyannikova IG, Johnson KL, Naylor S, Poland GA (februar 2005). „Identification of HLA-DRB1-bound self-peptides following measles virus infection”. J. Immunol. Methods. 297 (1-2): 153—67. PMID 15777939. doi:10.1016/j.jim.2004.12.020. 
  36. ^ „Q & As about Monovalent M-M-R Vaccines”. Arhivirano iz originala 15. 5. 2012. g. Pristupljeno 12. 4. 2016. 
  37. ^ Sl. glasnik Republike Srbije 06/11

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вакцина_против_малих_богиња&oldid=27364739”