Pređi na sadržaj

Varg

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

U fikciji o Srednjoj zemlji filologa i pisca fantastike Dž. R. R. Tolkina, varg je posebno velika i zla vrsta vuka koju su mogli da jašu orci.

Ime i karakteristike varga Tolkin je izveo kombinovanjem značenja i mitova iz staronordijskog i staroengleskog . U nordijskoj mitologiji, wargr (angliziran kao varg) je vuk, posebno vuk Fenrir koji je uništio boga Odina u bici kod Ragnaroka, i vukovi Skoll i Hati koji neprestano jure Sunce i Mesec. Na staroengleskom, vear je izopćenik koji može biti zadavljen na smrt.

Zahvaljujući Tolkinovom uticaju, vargovi su se pojavljivali u knjigama fantastike više autora, uključujući Džordža R. R. Martina te u medijima kao što su video igre i igre uloga.

Etimologija i poreklo

[uredi | uredi izvor]
Jotun Hirokin jaše vuka, na kamenu slike sa spomenika Hnnestad, izgrađenog 985–1035[1][2]

Stručnjak za Tolkinovo deloTom Šipi navodi da je Tolkinov pravopis „varg“ ukrštanje staroskandinavskog vargr i staroengleskog vearh . On primećuje da reči oličavaju promenu značenja sa „vuk“ na „odmetnik“: vargr nosi oba značenja, dok vearh znači „izopćenik“ ili „odmetnik“, ali je izgubio smisao za „vuk“.[3]

U staroskandinavskom jeziku,vargr je izveden iz protogermanskog korena rekonstruisanog kao **warga, koji je na kraju izveden iz protoindoevropskog korena rekonstruisanog kao *werg̑ʰ- „uništiti“. Vargr (uporedi savremeni švedski varg "vuk") nastao je kao ne-tabu naziv za úlfr, uobičajeni staronordijski izraz za "vuk".[4] Šipi dodaje da postoji i staroengleski glagol, avirgan, koji znači i „osuditi [izopćenika]“ i „zadaviti [izopćenika do smrti]“; on dodaje da je mogući dalji smisao „ zabrinuti [ovcu], ugristi do smrti“.[5]

U nordijskoj mitologiji, vargovi su posebno mitološki vukovi Fenrir, Skoll i Hati. Skoll i Hati su vukovi, jedan ide za Suncem, drugi za Mesecom.[6] Vukovi su služili kao stvorenja za jahanje za manje-više opasna humanoidna stvorenja. Na primer, Gunrov konj je bio kening za „vuka“ na runskom kamenu Rok.[7] U Lay of Hyndla, istoimena proroka jaše vuka.[8] Na Baldrovu sahranu, jotunn Hirrkkin je stigao na vuku.[1]

Mardžori Berns piše da Tolkin koristi činjenicu da su vukovi bili među ratnim zverima nordijskog boga Odina „na posebno inovativan način“.[9] Odin je zadržao dva vuka, Frekija i Gerija, a njihova imena su značila "Pohlepan"; i u poslednjoj bici koja uništava svet, Ragnaroku, Odina je ubio i pojeo gigantski vuk Fenrir. Dakle, ističe Berns, vukovi su bili i Odinovi saradnici i njegov smrtni neprijatelj. Ona tvrdi da je Tolkin koristio oba odnosa u Gospodaru prstenova . Po njenom mišljenju, i tamni gospodar Sauron i zli čarobnjak Saruman oličavaju „atribute negativnog Odina“.[9] Ona ističe da Saruman ima vargove u svojoj vojsci, dok Sauron koristi „sliku grabežljivog vuka“ za ogromnog ovna po imenu Grond koji uništava glavnu kapiju Minas Tirita . Sa druge strane, dobroćudni čarobnjak Gandalf vodi borbu protiv varga u Hobitu, koristeći svoju sposobnost da stvara vatru, i razume njihov jezik. U Družina prstena, Gandalf ponovo koristi magiju i vatru da otera velikog vuka, „Sauronovog psa“,[T 1] i njegovog vučji čopor; Berns piše da pokušaj vukova „da progutaju Gandalfa nagoveštava Odinovu sudbinu“, podsećajući na mit o Fenriru i Odinu.[9]

Dž. R. R. Tolkin

[uredi | uredi izvor]

... and in the middle of the circle was a great grey wolf. He spoke to them in the dreadful language of the Wargs. Gandalf understood it. Bilbo did not, but it sounded terrible to him, and as if all their talk was about cruel and wicked things, as it was. Every now and then all the Wargs in the circle would answer their grey chief all together ...

Tolkinov opis varga u Hobitu[T 2]

U Tolkinovim knjigama o Srednjoj zemlji, vargovi su zlonamerna rasa nalik vuku.[10] Obično su u savezu sa Orcima kojima dozvoljavaju da jašu na leđima u bitku, dele plen. U Hobitu oni mogu da govore: planiraju svoju ulogu u „velikom napadu goblina“ na sela šumara.[T 2][11]

Tolkinovi vargovi su uticali na desetogodišnjeg Rejnera Anvina da napiše pozitivnu recenziju Hobita, sa rečima „Bilbo Begins je bio hobit koji je živeo u svojoj hobitskoj rupi i nikada nije išao u avanture, konačno su ga ubedili čarobnjak Gandalf i njegovi patuljci nego da ide. Imao je veoma uzbudljivo vreme boreći se sa goblinima i vargovima." Ova recenzija je navela njegovog oca, Stenlija Anvina, da kao izdavač objavi knjigu, još uvek sumnjajući u potencijal knjige za uspeh na tržištu.[12]

Filmske adaptacije Tolkinovog Hobita i Gospodara prstenova Pitera Džeksona proširuju ulogu varga kao konjanika za Orke, koji se bore protiv jahača Rohana.[13]

Kritičar Gregori Hartli tretira varge kao „personifikovane životinje“, zajedno sa razumnim orlovima, džinovskim paucima, zmajem Smaugom, gavranima i drozdovima. Tolkin piše o njihovim postupcima koristeći glagole kao što su "planirati" i "čuvati", implicirajući po Hartlijevom mišljenju da su monstruozni vargovi "više od običnih zveri", ali on poriče da oni "poseduju autonomne volje".[14] T. A. Liderman naziva Tolkinove vargove „vrstom poluinteligentnih, ali zlu usklađenih vukova... na kojima su orci jahali u bitku“. On napominje da su oni možda izvedeni, u fikciji, od vukodlaka iz Prvog doba kao što su Beren i Lutijenaa, sa sopstvenim „protojezikom“.[15]

Drugi autori i mediji

[uredi | uredi izvor]

U seriji romana epske fantastike Džordž R. R. Martin, Pesma leda i vatre, i televizijskoj adaptaciji serije, Igra prestola, vargovi su menjači kože koji mogu da uđu u um vuka (a u slučaju Brana Starka sa Hodor, osoba), vidi šta vidi to biće i kontrolišu njegove postupke.[16] Slična stvorenja inspirisana Tolkinoj pojavljuju se u brojnim fantastičnim video igrama, uključujući Gospodara prstenova na mreži, Age of Conan i World of Warcraft, i kao četvoronožna čudovišta, i kao rasa antropomorfnih vukodlaka, vorgena.[17]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Welch, Lynda C. (2001). Goddess of the North: A Comprehensive Exploration of the Norse Goddesses, from Antiquity to the Modern Age. Weiser Books. str. 220. ISBN 978-1-60925-312-7. 
  2. ^ Olsson, Göran. „Hunnestadsmonumentet” [The Hunnestad Monument] (na jeziku: švedski). Hunnestad.org (Village). Pristupljeno 10. 5. 2020. „Hunnestadsmonumentet kom till i en tid då makten centraliserades i Norden. Inristningen bör ha skett under en period, åren 985-1035, då Sven Tveskägg eller Knut den store hade makten i Skandinavien, eller de närmaste åren efter denna period.” 
  3. ^ Shippey, Tom (2005) [1982]. The Road to Middle-Earth (Third izd.). HarperCollins. str. 74, note. ISBN 978-0261102750. 
  4. ^ Zoëga, Geir T. (1910). „vargr”. A Concise Dictionary of Old Icelandic. Clarendon Press. 
  5. ^ Shippey, Tom (2001). J. R. R. Tolkien: Author of the Century. HarperCollins. str. 30—31. ISBN 978-0261-10401-3. 
  6. ^ Simek, Rudolf (2007). Dictionary of Northern Mythology. Prevod: Angela Hall. D.S. Brewer. str. 292. ISBN 978-0-85991-513-7. 
  7. ^ Larrington, Carolyne (1999). The Poetic Edda. Oxford University Press. str. 121. ISBN 978-0-19-283946-6. 
  8. ^ Acker, Paul; Acker, Paul Leonard; Larrington, Carolyne (2002). The Poetic Edda: Essays on Old Norse Mythology. Psychology Press. str. 265. ISBN 978-0-8153-1660-2. 
  9. ^ a b v Burns, Marjorie (2005). Perilous Realms: Celtic and Norse in Tolkien's Middle-earth. University of Toronto Press. str. 103. ISBN 978-0802038067. 
  10. ^ Evans, Jonathan (2013) [2007]. „Monsters”. Ur.: Drout, Michael D. C. J.R.R. Tolkien Encyclopedia: Scholarship and Critical Assessment. str. 433. 
  11. ^ Sookoo, Lara (2013) [2007]. „Animals in Tolkien's Works”. Ur.: Drout, Michael D. C. J.R.R. Tolkien Encyclopedia: Scholarship and Critical Assessment. Routledge. str. 20. ISBN 978-0-415-86511-1. 
  12. ^ Moseley, Charles (2018). J.R.R. Tolkien. Liverpool University Press. str. 7—8. ISBN 978-1-78694-682-9. 
  13. ^ Bogstad, Janice M. (2011). „Concerning Horses: Establishing Cultural Settings from Tolkien to Jackson”. Ur.: Bogstad, Janice M.; Kaveny, Philip E. Picturing Tolkien: Essays on Peter Jackson's The Lord of the Rings Film Trilogy. McFarland. str. 244. ISBN 978-0-7864-8473-7. 
  14. ^ Hartley, Gregory (2014). „Civilized goblins and Talking Animals: How The Hobbit Created Problems of Sentience for Tolkien”. Ur.: Bradford Lee Eden. The Hobbit and Tolkien's mythology : essays on revisions and influences. Part III: Themes. McFarland. str. 33—34. ISBN 978-0-7864-7960-3. OCLC 889426663. 
  15. ^ Leederman, T. A. (2015). „A Thousand Westerosi Plateaus: Wargs, Wolves and Ways of Being”. Ur.: Jes Battis; Susan Johnston. Mastering the Game of Thrones: Essays on George R.R. Martin's A Song of Ice and Fire. McFarland. str. 190. ISBN 978-0-7864-9631-0. 
  16. ^ Videen, Hana (2022). The Wordhord. Princeton University Press. str. 221 (ch. II "Beyond Human"). ISBN 978-0-691-23274-4. 
  17. ^ Bainbridge, William Sims (2016). Virtual Sociocultural Convergence. Switzerland: Springer International Publishing. str. 242. ISBN 978-3-319-33020-4. OCLC 953456168. 


Greška kod citiranja: Postoje oznake <ref> za grupu s imenom „T“, ali nema odgovarajuće oznake <references group="T"/>

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Варг&oldid=27894959”