Vasil Radoslavov

Vasil Radoslavov
Lični podaci
Datum rođenja	(1854-07-27)27. jul 1854.
Mesto rođenja	Loveč, Osmansko carstvo
Datum smrti	21. oktobar 1929.(1929-10-21) (75 god.)
Mesto smrti	Berlin, Nemačka
Mandati Predsednik vlade Kraljevine Bugarske 17. jul 1913. — 21. jun 1918. Prethodnik Stojan Danev Naslednik Aleksandar Malinov Predsednik vlade Kneževine Bugarske 28. avgust 1886. — 10. jul 1887. Prethodnik Petko Karavelov Naslednik Konstantin Stoilov

Vasil Hristov Radoslavov (27. jul 1854 — 21. oktobar 1929) bio je bugarski političar, koji je dva puta izabran za premijera (od 28. avgusta 1886. do 10. jula 1887. i od 17. jula 1913. do 21. juna 1918). Obavljao je funkciju premijera zemlje tokom većeg dela Prvog svetskog rata.

Vođa bugarskih liberala takozvanih radoslavista.

Biografija

Rođen je u Loveču, i studirao je prava na Hajdelbergu i postao pristalica Nemačke od tada. Postao je politička figura od 1884, kada je imenovan za ministra pravde u kabinetu Petka Karavelova, a na toj poziciji ostaje i pod nadbiskupom Klimentom Turnovskim. On je nasledio Karavelova na mestu premijera 1886. godine, i ta kratka vladavina je obeležena korupcijom i konačnim raspadom Liberalne partije, sa osnivanjem Liberalne partije Radoslavista, koja je formirana u 1887, grupisane oko desničarskih liberala. Radoslavov je poznat po svojoj snažnoj podršci prijateljstva sa Austrougarskom.

Vratio se u vladu 1899, kao ministar unutrašnjih poslova u vladi Todora Ivančova, iako je nakon toga ostao van kancelarije do 1913, kada se vratio kao premijer. Njegova anti-ruska retorika impresionirala je Ferdinanda, koji je blisko sarađivao sa Radoslavovim u oblikovanju spoljne politike. On je obezbedio veliki zajam iz Nemačke i Austrougarske u julu 1914, ali je i uspeo da odloži ulazak Bugarske u rat. Njegova popularnost je opala nakon što je Bugarska zvanično ušla u rat, međutim, sa novcem i resursima sada u potpunosti usmerenim ka ratnom fondu. Kao premijer je nadgledao okupaciju Dobrudže 1916, uz pomoć nemačkog generala Augusta fon Makenzena, iako je ovim potezom pomalo izgubio podršku nemačke vlade, jer je Nemačka želela neke teritorije za sebe. Njegova vlada je ostala na vlasti do juna 1918, kada je savremeniji Aleksandar Malinov pozvan u nadi da će pregovarati za povoljan mirovni sporazum, dok je Radoslavov okrivljen za neuspeh Bugarske da dobije potpunu kontrolu nad Severnom Dobrudžom na Bukureštanskom miru (oblast je stavljena pod zajedničku upravu Bugarske, Nemačke i Austrije). U ovo vreme, vlada Radoslavova je postala sinonim za korupciju i pokornost Nemačkoj.

Radoslavov je izbegao iz Bugarske posle rata, odlazeći u egzil u Nemačku. Tokom 1922, za vreme vlade Aleksandra Stambolijskog sud ga je osudi na smrt u odsustvu zbog učešća u istorijskom porazu Bugarske. On je pomilovan 1929, iste godine kada je umro dok je još uvek bio u izgnanstvu u Berlinu, u Vajmarskoj Republici, 21. oktobra. Dana 3. novembra, sahranjen je u Sofiji.

Literatura

• Evans, Stanley George (1960). A short history of Bulgaria. Lawrence & Wishart. 

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Vasil Radoslavov na Vikimedijinoj ostavi