Vasilj Adžić
| Vasilj Adžić | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1976. |
| Mesto rođenja | Kosovska Mitrovica, SR Srbija |
| Datum smrti | 22. avgust 2019. (42/43 god.) |
| Mesto smrti | Kosovska Mitrovica,, Srbija |
| Zanimanje | pozorišni glumac, muzičar, slikar |
| Porodica | |
| Deca | 2 |
| Rad | |
| Bitne uloge | Sporazum — gost u srpskoj kafani |
| Veza do IMDb-a | |
Vasilj Adžić (Kosovska Mitrovica, 1976 — 22. avgust 2019) bio je srpski multimedijalni umetnik, glumac, muzičar, pesnik, slikar. On je živeo i stvarao u Kosovskoj Mitrovici.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Vasilj Adžić je bio član prvog amaterskog pozorišta u Kosovskoj Mitrovici i glumio je u prvoj predstavi ovog pozorišta. „Glumu je obožavao, tada je 1990-tih bio deo te prve predstave koja se zvala „Duel“, i sa kojom su u Gnjilanu te godine pobedili na festivalu amaterskih pozorišta“ – navodi Ljubiša Baščarević, jedan od njegovih najbližih prijatelja. Adžić je bio član Prištinskog pozorišta i glumio je u predstavama „Hotel Kosovo“, „Sestre“, „Podgorička skupština“, „Venecijanke“, „Slobodan šou“. [1] [2] Na pitanje novinara o omiljenom liku koji je tumačio, odgovorio je: „Svaki lik mi je podjednako drag, ako moram da izaberem, možda Bernardo iz „Venecijanki“, pošto je atmosfera među glumcima bila izvanredna.“ [3]
Vasilj Adžić je glumio u filmu “Sporazum“ iz 2016. godine. [4]
Kao aktivan slikar, imao je nekoliko izložbi u galeriji „Akvarijus“, u svom rodnom gradu. Bio je član žirija Likovnih okršaja u galeriji „Akvarijus“. Prvu samostalnu izložbu imao je 2018. godine („Buđenje“), a potom i izložbu „Ćirilica“( 2019). U okviru izložbe „Buđenje“ bile su predstavljene sve faze autorovog rada – od samih početaka (ciklus „Početak“), preko sazrevanja („Otkrivanje“) do poslednjih radova u kojima traga za novim izrazom („Na tragu“). Njegov umetnički rad i intelektualni angažman prepoznati su i izvan Kosovske Mitrovice, o čemu svedoče brojni intervjui i tekstovi posvećeni njegovom stvaralaštvu. [5] [6]
U maju 2019. za list „Danas" je rekao: „Moj likovni rad predstavlja istraživanje unutrašnjeg sveta. Pošto sam svestan da postoji, ali samo toliko, jer mu ne poznajem granice, atmosferu, prirodu, zvuke, mirise, boje, zakone, ako ih ima, onda se u skladu sa tim i ponašam. kao i ronilac kad zaroni, on ulazi u neki drugi svet sa nekim drugačijim pravilima življenja u njemu, tako se i ja trudim kad uronim u sebe samog i uvek izranjam sa nekim novim crtežom ili slikom.„
Osim svoje muzičke karijere u Lazy bendu, bio je jedan od organizatora mitrovačkog džez i bluz festivala (North City Jazz & Blues Fest), gde je osmislio, između ostalog, i likovne kolonije ovog festivala „Kolektivna slika“. [7] [8]
Na pitanje novinara o tome da li je koncept koncerta kome prethodi neka izložba zlatni presek između dve umetnosti, odgovorio je: „Ja nisam pobornik oštrih podela umetnosti. Sve umetnosti su kompatibilne jedna sa drugom i divno se slažu, poenta je samo da se nađe ključ kako će one da se ukombinuju.“[9]
Vasilj Adžić je umro posle srčanog udara, imao je suprugu i dve ćerke.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „IN MEMORIAM Vasilj Adžić: Ispraćen je onako kako je i živeo – uz prijatelje i bluz”. kossev.info. Pristupljeno 13. 4. 2020.
- ^ „Preminuo Vasilj Adžić”. danas.rs. Pristupljeno 13. 4. 2020.
- ^ Miletić, Una. „Najveći stereotipi su da je narod sa Kosova glup i zatucan”. danas.rs. Pristupljeno 13. 4. 2020.
- ^ a b „Vasilj Adzic”. imdb.com. Pristupljeno 13. 4. 2020.
- ^ „VASILJ ADŽIĆ (1976-2019)”. galerijaaquarius.wordpress.com. Pristupljeno 13. 4. 2020.
- ^ „VASILJ ADŽIĆ: BUĐENJE”. galerijaaquarius.wordpress.com. Pristupljeno 13. 4. 2020.
- ^ „Preminuo Vasilj Adžić, mitrovički multimedijalni umetnik”. radiokontaktplus.org. Pristupljeno 13. 4. 2020.
- ^ „Jedno sećanje na Vasilja Adžića: “Dragi, crvenokosi dečak, bistrih očiju, željan umetnosti i života””. alternativna.com. Pristupljeno 13. 4. 2020.
- ^ „"Umetnost nema estetsku kategoriju lepote, već dobrog i lošeg"”. radiokim.net. Pristupljeno 13. 4. 2020.