Veznik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Veznici su nepromenljive reči koje služe za označavanje veze među pojedinim rečima u rečenici, kao i među rečenicama. S gledišta morfologije pravi veznici su: i, pa, ali, da, dok, jer, ako, a nepravi veznici su: kada, već, dakle, pošto, kako. Nepravi veznici su i prilozi i pojedini oblici zamenica (upitnih i odnosnih). Razlikujemo zavisne (hipotaksične) i nezavisne (parataksične) veznike. Nezavisni veznici su oni koji vezuju naporedne rečenice i mogu biti sastavni (i, te, pa, ni, niti), suprotni (ali, no, nego, već, a) i rastavni (ili). Zavisni su oni koji vezuju zavisne rečenice (iako, mada, premda, jer, ako, dok, kako, pošto). Veznici takođe mogu biti namerni (da), uzročni (jer) i uslovni (ako).

Uopšteno govoreći, veznik je nepromenljiva (neflektivna) gramatička partikula i može, ali i ne mora stajati između spojenih stavki. Definicija veznika se takođe može proširiti na idiomatske fraze koje se ponašaju kao jedinica sa istom funkcijom, npr. „kao i“, „pod uslovom da“. Jednostavan književni primer veznika je: „istina prirode, i moć davanja kamata“ (Biografija Literarije Semjuela Tejlora Kolridža).[1]

Veznik se može staviti na početak rečenice:[2] „Ali neko sujeverje u vezi sa praksom i dalje postoji.“[3]

Koordinacioni veznici[uredi | uredi izvor]

Koordinacioni veznici, koji se nazivaju i koordinatori, su veznici koji spajaju ili koordiniraju dve ili više stavki (kao što su reči, glavne rečenice ili rečenice) jednake sintaksičke važnosti. Na engleskom, mnemonički akronim FANBOYS se može koristiti za pamćenje koordinatora for, and, nor, but, or, yet, i so.[4] Ovo nisu jedini koordinirajući veznici; koriste se razni drugi.[5]‍:ch. 9[6]‍:p. 171[7]

Podređeni veznici[uredi | uredi izvor]

Podređeni veznici, koji se nazivaju i podordinatori, su veznici koji spajaju nezavisnu rečenicu i zavisnu klauzulu, a takođe uvode priloške odredbe. Najčešći podređeni veznici u engleskom jeziku uključuju posle, iako, koliko, kao, dokle, kao što je, čim, jer, pre, čak i ako, svaki put, ako, da bi se, pošto, tako, tako da, nego, da, osim, do, kada, kad god, gde, dok i gde god.[8]

Komplementizatori se mogu smatrati posebnim podređenim veznicima koji uvode dopunske klauze: npr. „Pitam se da li će zakasniti. Nadam se da će stići na vreme“. Neki podređeni veznici, kada se koriste za uvođenje fraze umesto pune klauze, postaju predlozi sa identičnim značenjem.

Podređeni veznik obavlja dve važne funkcije unutar rečenice: ilustruje važnost nezavisne klauze i obezbeđuje prelaz između dve ideje u istoj rečenici tako što ukazuje na vreme, mesto ili uzrok i stoga utiče na odnos između rečenica.[9]

U mnogim glagolskim završnim jezicima, podređene rečenice moraju prethoditi glavnoj rečenici od koje zavise. Ekvivalenat podređenih veznika neglagolskih završnih jezika kao što je engleski su

Početak rečenice[uredi | uredi izvor]

Generalno postoji saglasnost da rečenica može da počinje koordinirajućim veznikom kao i,[11] ali''[12] ili još.[13] Dok neki ljudi ovu upotrebu smatraju neprikladnom, Foletova moderna američka upotreba označava njenu zabranu kao „navodno pravilo bez osnova“ i „predrasudu [koja] traje iz prošlih vremena“.[14]

Neki povezuju ovo verovanje sa svojim ranim školskim danima. Jedna pretpostavka je da je rezultat toga što se mala deca uče da izbegavaju jednostavne rečenice koje počinju sa i, i podstiču se da koriste složenije strukture sa podređenim veznicima.[11] Prema rečima Brajana A. Garnera, „široko rasprostranjeno uverenje ... da je greška započeti rečenicu veznikom kao što je i, ali, ili tako nema istorijske ili gramatičke osnove“,[15] i dobri pisci su često započinjali rečenice veznicima.[14]

Postoji i sporna smernica da rečenica nikada ne treba da počinje jer. Jer je podređeni veznik i uvodi zavisnu klauzulu. On može početi rečenicu kada glavna rečenica sledi zavisnu klauzulu.[16]

Primeri[uredi | uredi izvor]

  • „A sada imamo Fejsbuk i Tviter, Vordpres i Tumblr i sve te druge platforme koje preuzimaju naše svakodnevne poslove i pretvaraju ih u medije.“[17]
  • „Dakle, svaki savremeni urednik koji nije paranoidan je budala“.[18]
  • „I štrajkovi su zaštićeni globalno, postoje u mnogim zemljama sa zakonima o radu van modela Vagnerovog zakona.”[19]

Drugi jezici[uredi | uredi izvor]

Valpirski[uredi | uredi izvor]

U valpirskom, pama-njunganskom jeziku koji se govori u Australiji, veznici funkcionišu drugačije od engleskog ili drugih germanskih jezika. U neugrađenim kontekstima, valpirski koristi koordinator manu, tako da se P manu K prevodi na „P i K”: Cecilia manu Gloriapala yanu tawunu kurra znači „Sisilija i Gloria su otišle u grad”, ali u negativnom kontekstu, P manu K se prevodi kao „ni P ni K“, tako da: kularnangku yinyi rampaku manu loli znači „neću ti dati kolače ili lizalice“, pošto je kularnanagku oblik Valpirskog negativnog markera.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Greenblatt, Stephen (2006). The Norton Anthology of British Literature, 8th Ed. Vol. D. New York: Norton. str. 478. 
  2. ^ Richard Nordquist. „Is It Wrong to Begin a Sentence with 'But'?”. Grammar.about.com. Arhivirano iz originala 14. 04. 2016. g. Pristupljeno 2015-11-26. 
  3. ^ Garner, Bryan A. (2001). Legal Writing in Plain English: A Text with Exercises. The University of Chicago Press. str. 20. ISBN 0-226-28418-2. : "the idea that it is poor grammar to begin a sentence with And or ButŠablon:-" is "nonsense baggage that so many writers lug around".
  4. ^ Paul; Adams, Michael (2009). How English Works: A Linguistic Introduction (2nd izd.). New York: Pearson Longman. str. 152. ISBN 978-0-205-60550-7. 
  5. ^ John, Algeo (2006). British or American English? A Handbook of Word and Grammar Patterns. Cambridge Univ. Press. 
  6. ^ Burchfield, R. W., ur. (1996). Fowler's Modern English UsageNeophodna slobodna registracija (3rd izd.). ISBN 978-0-19-869126-6. 
  7. ^ „Kinds of co-ordinating conjunctions”. 2010-08-25. 
  8. ^ „Subordinating Conjunctions”. grammarly.com. 18. 5. 2017. 
  9. ^ „What are Subordinating Conjunctions?”. Gingersoftware.com. Pristupljeno 2015-11-26. 
  10. ^ Dryer, Matthew S. (2005). „Order of adverbial subordinator and clause”. Ur.: Haspelmath, Martin; Dryer, Matthew S.; Gil, David; Comrie, Bernard. The World Atlas of Language Structures. Oxford University Press. ISBN 0-199-25591-1. 
  11. ^ a b Merriam-Webster's Concise Dictionary of English Usage. Penguin. 2002. str. 69. ISBN 9780877796336. 
  12. ^ Merriam-Webster's Concise Dictionary of English Usage. Penguin. 2002. str. 151. ISBN 9780877796336. 
  13. ^ Garner, Bryan A. (2016). Garner's Modern English Usage. Oxford University Press. str. 979. ISBN 978-0-19-049148-2. 
  14. ^ a b Garner, Bryan A. (2016). Garner's Modern English Usage. Oxford University Press. str. 204. ISBN 978-0-19-049148-2. 
  15. ^ Garner, Bryan A. (2010). „Grammar and Usage”. The Chicago Manual of Style (16th izd.). Chicago: University of Chicago Press. str. 257. ISBN 978-0-226-10420-1. 
  16. ^ Garner, Bryan A. (2016). Garner's Modern English Usage. Oxford University Press. str. 101. ISBN 978-0-19-049148-2. 
  17. ^ „An Optimist's Guide to Political Correctness”. The Atlantic. Pristupljeno 2015-11-26. 
  18. ^ „The case for liberal optimism”. The Economist. 2015-01-31. Pristupljeno 2015-11-26. 
  19. ^ „Saskatchewan Federation of Labour v. Saskatchewan - SCC Cases (Lexum)”. Scc-csc.lexum.com. januar 2001. Pristupljeno 2015-11-26. 
  20. ^ Bowler (31. 5. 2014). „Conjunction and disjunction in a language without 'and'”: 1—3. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Veznik na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Везник&oldid=27553590”