Самјуел Тејлор Колриџ

С Википедије, слободне енциклопедије
Самјуел Тејлор Колриџ
Samuel Taylor Coleridge at age 42.jpg
Портрет Самјуела Тејлор Колриџа
Лични подаци
Датум рођења(1772-10-21)21. октобар 1772.
Место рођењаОтери, Велика Британија
Датум смрти25. јул 1834.(1834-07-25) (61 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
Образовање
ОбразовањеChrist's Hospital

Самјуел Тејлор Колриџ (енгл. Samuel Taylor Coleridge;[1] Отери, 21. октобар 1772Лондон, 25. јул 1834) је био енглески књижевник, књижевни критичар, филозоф и теолог који је са својим пријатељем Вилиамом Вордсвортхом био оснивач Романтичног покрета у Енглеској и члан Лејк поетс. У књижевности је романтичар, у прво време изванредно револуционаран, у Америци је чак хтео да оснује комуну, касније је све више конзервативац. Један је од оснивача књижевне критике у Енглеској, писао је драме, баладе и лирске песме. Колриџ је Немачку посетио 1798. године и започео са периодом интензивног проучавања и асимилиације мислилаца немачке класичне филозофије. После путовања по Немачкој један је од најгласнијих пропагатора посебно Канта, Фихтеа и Шелинга, у Енглеској. Овај енглески песник је важан у историји филозофије као један од главних проводника чијим су посредством Кантова дела и дела немачког романтизма уведена у Енглеску. У његовим делима осећа се и утицај Платона и Плотина. Реалност је, по Колриџу, спиритуална, па стога је разум и може обухватити, и то пре свега на начин интуитивне спознаје. Колриџ је заступао становиште о индивидуалном духовном спасењу које је било далеко од једноставног просветитељског и утилитаристичког поуздања у друштвени инжињеринг и материјални прогрес.

Током свог одрастања Колриџ је био доста узнемирен и депресиван. Био је често болестан и слаб што је проистекло као последица реуматске грознице и других дечијих болести. Његово лечење третирано је лауданумом, који је постао узрок његове животне зависности од опијума.[2]

Најбољи је и најпознатији као песник три најпознатије песме: Песма о старом морнару, Кристабел и Кубла Кан.

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство и школовање[уреди | уреди извор]

Колриџ је рођен 21. октобра 1772. године у граду Отери Ст Мари у Девону, у Енглеској.[3]  Самјуелов отац био је Џон Колериџ (1718—1781), уважени гласник цркве Свете Марије, Отери Ст Мари и директор краљеве школе, бесплатне гимназије коју је основао краљ Хенри VIII (1509—1547) у граду . Раније је био домар школе Хју Скуиера у Соутх Молтону, Девону и предавачу оближњег Моланда.[4] Џон Колериџ је имао своје троје деце са првом женом. Са другом женом Ана Бовден (1726—1809),[5] ћерком Џона Бовдена, градоначелника Јужног Молтона, у Девону, 1726. Иначе Семјуеловом мајком имао је седморо деце. Самјуел је био најмлађи од десеторо деце господина Колриџа. Колриџ је истицао да „није имао интересовања за дечије спортове“, већ је у место тога „непрестано“ читао и играо се сам.

Школу је похађао у Кембриџу, коју врло брзо напушта и одлази у војску из које га родитељи  исписују и враћају у школу. Након што је Џон Колериџ умро 1781. године, осмогодишњи Самуел је упућен у Христову болницу, добротворну школу која је основана у 16. веку у Греифриарсу у Лондону, где је провео детињство, студирао и писао поезију.[6] Током школовања упознаје Роберта Соутеја и са њим планира оснивање утопистичке заједнице у Америци. Под великим је утицајем идеја Француске револуције и све се више интересује за политику и филозофију, а касније и за теологију (али је коначно, иако је почео као јакобински револуционар, завршио као конзервативац).

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

У складу са планом свог утопијског друштва, жени се Саром Фрикер, а његов пријатељ Роберт са њеном сестром, што је добрим делом касније унесрећило Колриџов живот. Лошег здравља, растргнут између властитог стваралачког нагона, породичног живота и несигурних савремених прилика, стално се сукобљавао са собом и околином. Тешко је живео и зарађивао од новина, зависећи често од пријатеља. Након познанства са Вордсфордом, 1798. године одлази у Немачку на неколико месеци како би научио језик. 1804. године због астме одлази на Малту, где добија посао секретара гувернера. Неко време је провео и у Риму.

У Енглеску се враћа 1806. Године, а његово имовно и здравствено стање све више се погоршава: прекида дугогодишње пријатељство са Вордсфортом, све више ужива у опијуму, али и његов утицај на младе све више расте. Суочавао се са болешћу која га је све више мучила, подлегао је опијуму не доживевши велику победу својих идеја, до које су убрзо довели енглески романтичари.  Био је свестран и непрестано у лету за идејама, а деловао је као песник, предавач, новинар, преводилац, теолог, критичар. Најбољи је и најпознатији као песник три најлепше песме: Песма о старом морнару, Кристабел и Kubla Khan.

Према мишљењу неких значајнијих књижевника, он је најбољи енглески критичар, човек који је вратио достојанство и дао тежину критици. Окренувши се питањима њене бити, методе и смисла. Имао је велики утицај на модерне критичарске школе англоамеричке књижевности. Његова целокупна духовна акција тежила је утопистичкој синтези знања, уметности, религије и политике.

Дела[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Coleridgean Morsels | Sundry | Coleridge Corner”. inamidst.com. Приступљено 30. 7. 2018. 
  2. ^ Jamison, Kay Redfield. Touched with Fire: Manic-Depressive Illness and the Artistic Temperament. Free Press (1994), 219–224.
  3. ^ Radley 1966, стр. 13.
  4. ^ Unsworth, John, The Early Background of S.T. Coleridge, published in The Coleridge Bulletin, No 1, Summer 1988, pp. 16–25 [1] "Lecturer of Molland" was an office established and funded by a member of the Courtenay family, lords of the manor of Molland, and involved preaching sermons in Molland Church, possibly also in Knowstone Church adjoining
  5. ^ James Gillman (2008) The Life of Samuel Taylor Coleridge. Bastion Books
  6. ^ "Coleridge, Samuel Taylor (CLRG791ST)" Архивирано на сајту Wayback Machine (30. новембар 2018). A Cambridge Alumni Database. University of Cambridge.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Abrams, M. H. (1965). „Structure and Style in the Greater Romantic Lyric”. Ур.: Hilles, Frederick W.; Bloom, Harold. From Sensibility to Romanticism. Oxford University Press. стр. 527—8. 
  • Barfield, Owen. What Coleridge Thought (Middletown: Wesleyan University Press, 1971). (Extensive study of Coleridge as philosopher.)
  • Barth, J. Robert. Coleridge and Christian Doctrine (Cambridge: Harvard, 1969). (Examines Coleridge's theology.)
  • Barth, J. Robert. The Symbolic Imagination (New York: Fordham, 2001). (Examines Coleridge's concept of "symbol")
  • Bate, Walter Jackson (1968). ColeridgeНеопходна слободна регистрација. The Macmillan Company. ISBN 0-8262-0713-8. 
  • Beckson, Karl E. (1963). Great Theories in Literary Criticism. Farrar, Straus. 
  • Beer, John B. Coleridge the Visionary (London: Chatto and Windus, 1970). (Places Coleridge's poems in the context of his thought.)
  • Berkeley, Richard. Coleridge and the Crisis of Reason (Houndmills: Palgrave Macmillan, 2007).
  • Bloom, Harold (1971). The Visionary Company: A Reading of English Romantic Poetry (Revised изд.). ISBN 978-0-8014-9117-7.  (Close readings of all of the Conversation Poems)
  • Bloodm Harold (2010). Samuel Taylor Coleridge. ISBN 9781604138092.
  • Boulger, J.D. Twentieth Century Interpretations of The Rime of the Ancient Mariner (Englewood Cliffs NJ: Prentice Hall, 1969). (Contains twentieth century readings of the 'Rime', including Robert Penn Warren, Humphrey House.)
  • Cheyne, Peter. Coleridge's Contemplative Philosophy (Oxford: Oxford University Press, 2020).
  • Class, Monika. Coleridge and the Kantian Ideas in England, 1796–1817 (London: Bloomsbury, 2012).
  • Cutsinger, James S. The Form of Transformed Vision (Macon GA: Mercer, 1987). (Argues that Coleridge wants to transform his reader's consciousness, to see nature as a living presence.)
  • Eliot, T.S. (1956). „The Perfect Critic”. Selected Prose of T.S. EliotНеопходна слободна регистрација. Harcourt. ISBN 0-15-180702-7. 
  • Engell, James. The Creative Imagination (Cambridge: Harvard, 1981). (Surveys the various German theories of imagination in the eighteenth century)
  • Fruman, Norman. Coleridge the Damaged Archangel (London: George Allen and Unwin). (Examines Coleridge's plagiarisms, taking a critical view)
  • Harper, George McLean (1969) [1928]. „Coleridge's Conversation Poems”. Spirit of Delight. Ayer Publishing. ISBN 978-0-8369-0016-3. »The Poems of Friendship make yet another claim on our attention: they are among the supreme examples of a peculiar kind of poetry. Others not unlike them, though not surpassing them, are Ovid's `Cum subit illius tristissima noctis imago,' and several of the Canti of Leopardi.« 
  • Holmes, Richard (1982). Coleridge. Oxford University Press. ISBN 0-19-287592-2. 
  • Hough, Barry, and Davis, Howard. Coleridge's Laws: A Study of Coleridge in Malta . Cambridge: Open Book Publishers.2010. ISBN 9781906924126.
  • Kenner, Hugh (1995). „Coleridge”. Historical Fictions. University of Georgia Press. ISBN 0-86547-424-9. 
  • Koelzer, Robert (пролеће 2006). „Abrams Among the Nightingales: Revisiting the Greater Romantic Lyric”. The Wordsworth Circle. 37 (2): 67—71. S2CID 169769197. doi:10.1086/TWC24044130.  (Detailed, recent discussion of the Conversation Poems.)
  • Leadbetter, Gregory. Coleridge and the Daemonic Imagination (Houndmills: Palgrave Macmillan, 2011).
  • Lowes, John Livingston. The Road to Xanadu (London: Constable, 1930). (Examines sources for Coleridge's poetry).
  • Magnuson, Paul (2002). „The 'Conversation' poems”. Ур.: Newlyn, Lucy. The Cambridge Companion to Coleridge. Cambridge University Press. стр. 32–44. ISBN 0-521-65909-4. 
  • Magnuson, Paul. Coleridge and Wordsworth: A Lyrical Dialogue (Princeton: Princeton UP, 1988). (A 'dialogical' reading of Coleridge and Wordsworth.)
  • McFarland, Thomas. Coleridge and the Pantheist Tradition (Oxford: OUP, 1969). (Examines the influence of German philosophy on Coleridge, with particular reference to pantheism)
  • Modiano, Raimonda. Coleridge and the Concept of Nature (London: Macmillan, 1985). (Examines the influence of German philosophy on Coleridge, with particular reference to nature)
  • Morley, Henry (1884). Table Talk of Samuel Taylor Coleridge and The Rime of the Ancient Mariner, Christabel, &c. New York: Routledge. 
  • Muirhead, John H. Coleridge as Philosopher (London: George Allen and Unwin, 1930). (Examines Coleridge's philosophical texts)
  • Murray, Chris. Tragic Coleridge (Farnham: Ashgate, 2013).link
  • Parker, Reeve, Romantic Tragedies (Cambridge: CUP, 2011).
  • Perkins, Mary Anne. Coleridge's Philosophy: The Logos as Unifying Principle (Oxford: OUP, 1994). (Draws the various strands of Coleridge's theology and philosophy together under the concept of the 'Logos'.)
  • Perry, Seamus. Coleridge and the Uses of Division (Oxford: OUP, 1999). (Brings out the play of language in Coleridge's Notebooks.)
  • Radley, Virginia L. (1966). Samuel Taylor Coleridge. Twayne Publishers, Inc. ISBN 0-8057-1100-7. 
  • Riem, Natale Antonella. The One Life. Coleridge and Hinduism (Jaipur-New Delhi: Rawat, 2005).
  • Reid, Nicholas. Coleridge, Form and Symbol: Or the Ascertaining Vision (Aldershot: Ashgate, 2006). (Argues for the importance of Schelling as a source for Coleridge's philosophical texts).
  • Richards, I. A. Coleridge on Imagination (London: Kegan Paul, 1934). (Examines Coleridge's concept of the imagination)
  • Richardson, Alan. British Romanticism and the Science of the Mind (Cambridge: CUP, 2001). (Examines the sources for Coleridge's interest in psychology.)
  • Shaffer, Elinor S. Kubla Khan and the Fall of Jerusalem (Cambridge: CUP, 1975). (A broadly structuralist reading of Coleridge's poetical sources.)
  • Stockitt, Robin. Imagination and the Playfulness of God: The Theological Implications of Samuel Taylor Coleridge’s Definition of the Human Imagination (Eugene, OR, 2011) (Distinguished Dissertations in Christian Theology).
  • Toor, Kiran. Coleridge's Chrysopoetics: Alchemy, Authorship and Imagination (Newcastle: Cambridge Scholars, 2011).
  • Vallins, David. Coleridge and the Psychology of Romanticism: Feeling and Thought (London: Macmillan, 2000). (Examines Coleridge's psychology.)
  • Wheeler, K.M. Sources, Processes and Methods in Coleridge’s Biographia Literaria (Cambridge: Cambridge UP, 1980). (Examines the idea of the active reader in Coleridge.)
  • Woudenberg, Maximiliaan van. Coleridge and Cosmopolitan Intellectualism 1794–1804. The Legacy of Göttingen University (London: Routledge, 2018).
  • Wright, Luke S. H., Samuel Taylor Coleridge and the Anglican Church (Notre Dame: Notre Dame University Press, 2010).
  • Page, W.H., ур. (1914). Parishes: Sockburn, in A History of the County of York North Riding: Volume 1. Victoria County History. British History Online. стр. 449—454. Приступљено 1. 6. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]