Veliki kineski potop
Veliki kineski potop ili Mitološki kineski potop (kineski: 大洪水, pinjin: Dà Hóngshuǐ; na tradicionalnom kineskom poznat kao i: 洪水, pinjin: Hóngshuǐ) podrazumeva poplave koje su zadesile Kinu. Derk Bod (1961. godine) ističe da "od svih mitoloških tema antičke Kine, najranija i dosad najprožimajuća je vezana za poplave."[1] Ovaj mit deli karakteristike sa drugim Velikim poplavama koje su se dešavale na celom svetu[2], premda sadrži i specijalne karakteristike i drugačija težišta. Lu Jilu (2002. godine) grupiše sve verzije Velike poplave u tri teme:
- "Heroji kontrolišu poplavu"
- "Bratsko-sestrinski brakovi radi obnavljanja svetske populacije" i
- "Poplava koja potapa ceo grad i njegove stanovnike"[1]
Istorija i mitologija[uredi | uredi izvor]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Istorija Kine, kao kontinuirano beležena tradicija, počinje antičkom književnošću koja je prenošena s kolena na koleno kroz "Zapise Velikog istoričara". Sudeći po tome, praunuk (četvrti naslednik) Žutog cara bio je Jao. Početkom vladavine Jaoa, dodatni književni izvori postaju dostupni, uključujući "Knjigu dokumenata"(sakupljene i izmenjene od strane Konfučija), koja počinje "Kanonom Jaoa" (kin. 堯典) opisujući njegovu vladavinu.[3] Iako je "Kanon Jaoa" problematičan u pogledu tekstualnog prepisa (u najboljem slučaju predstavlja ranu tekstualnu rekonstrukciju, a u najgorem, izmišljotinu zasnovanu na dostupnom znanju ili izvorima poreklom iz trećeg ili četvrtog veka nove ere). "Savet Velikog Jua" (kin. 大禹謨) se smatra najpouzdanijim prepisom. U svakom slučaju, ovi i drugi tekstovi sačuvane književnosti obeležavaju kinesku tradicionalnu istoriju. Ostali tekstovi od velikog značaja uključuju poemu "Božanska pitanja" koja je deo Džu Ci, a pripisuje se Ću Juenu i poznatoj mitološkoj antologiji "Zbirka planina i mora" (Shanhaijing). Vekovi učenja doveli su do spajanja u priču: komadića, parčića i dužih delova pronađenih u ovim i ostalim ranim izvorima, koji su ponekad obuhvatali težak uređivački posao zbog različitih tačaka gledišta.
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Mitološke priče, pored toga što su bile sačuvane u raznim književnim formama, takođe su sakupljane i u formi usmenih predanja. Pomenuti izvori i narodne priče potiču od ljudi koji pripadaju raznim etničkim strukturama.[1]
Problemi pri kontrolisanju poplave[uredi | uredi izvor]
Izvori dinastije Džou govore o problemima heroja i božanstava koji su imali pri kontrolisanju poplava. Iz svih ovih priča, muke Jaoa, Guena i Jua opisane su kroz težinu ljudskog napora da kontrolišu poplavu.[1] Kasniji radovi "Perioda zaraćenih država" (Shiben) i "Diwang Shiji" (treći vek) predstavljaju Jua i Nuvu kao par čije su se prethodno nepovezane priče kasnije međusobno dopunjavale.[2]
Guen-Ju mit[uredi | uredi izvor]
Ova tema se zasniva na naporima koje je Veliki Ju (i Guen) imao pri kontroli poplave, ponekad povezan sa carem Jaom i Šuenom i inicijalnim naporima ljudi pri udomljavanju divljih životinja kao tovarnih i stoke.[2] Naime, priča govori da je Guen ukrao zirang (magičnu supstancu koja se neprekidno širi i raste) kako bi zaustavio poplavu, dok je Veliki Ju usmerio poplavu ka moru i uspeo da smanji nivo vode tako da zemlja može da se obrađuje.[1] Postoji mnogo mitova koji opisuju ovaj događaj, jedan od njih je i Zmajeva kapija - kanal kroz planinu koji je iskopao Ju. U toku radova, mnogi šarani koji su otišli i pali na niži nivo, bili su razočarani jer nisu mogli da doplivaju na gornji nivo. Ju im je obećao da će se transformisati u zmajeve ukoliko preskoče branu. Tako je i mesto dobilo naziv.[4] Guen - Ju takođe ima i političku pozadinu. "Huajnanci" ističe da je poplava prouzrokovana od strane Gong Gonga koji je koristio vodu kako bi načinio pustoš u carstvu cara Jaoa. "Zbirka planina i mora" navodi drugačiju verziju: poplavu je prouzrokovao Sjanglju, jedan od Gong Gongovih pomoćnika.[2]
Nuva[uredi | uredi izvor]
Priča se odigrava nakon što je boginja Nuva stvorila čovečanstvo od žute gline, oživela ih i dala im sposobnost razmnožavanja. Gong Gong je udarao glavom o planinu Božou, koja je zapravo bila noseći stub raja. Nuva je tada zakrpila nebo šljunkom u pet boja i nagomilala pepeo trske kako bi zaustavila poplavu.
Izumiranje ljudske rase[uredi | uredi izvor]
Čen Đensjen (1996. godine) kaže da je ova priča jedna od najpopularnijih legendi koja se i dalje priča od strane više od 40 etničkih grupa u Kini. Postoji mogućnost da je ovaj mit prilično nov zato što su najstariji zabeleženi izvori ovog mita iz perioda Šest dinastija, budući da su usmeni izvori mnogo stariji.[1]
Priča ima nekoliko verzija, ali se u suštini radi o velikom potopu koji je pogodio sve ljude na svetu osim para koji čine brat i sestra ili tetka i sestrić. Oboje su bili primorani na brak kako bi ponovo naselili svet. Jedna verzija ističe da su njihova deca obični ljudi dok druga ističe da je to bio grumen mesa, tikva, dinja ili smrvljeni kamen, a nakon što je otvoren, isečen ili uništen, izašli su ljudi.[1]
Grad koji tone[uredi | uredi izvor]
Ova priča ima specifične karakteristike: jedna ili dve osobe su preživele, u vidu statue koja plače krv, a ceo grad sa stanovnicima je potonuo. Preživelog su spasili bogovi zbog blagonaklonog ponašanja; to je možda bila starica ili posvećeni sin. Statua koja plače krv je često prikazivana u formi statue kamenog lava ili ponekad u formi statue kornjače.[1]
Ostali mitovi o potopu[uredi | uredi izvor]
Istočno more i polja dudova[uredi | uredi izvor]
Manje prostranjen mit uključuje boginju Magu: uključuje cikličan uspon i pad nivoa okeana tokom eona; ponekad bi se morsko dno pretvorilo u polje dudova. Međutim, podaci o Magu se razlikuju od ideje Velikog kineskog potopa.[1]Jedna verzija govori o Magu, kao blagonaklonoj Taoist dami koja je živela u drugom veku nove ere. Posedovala je široku obalu tela na Đijangsu koje je pretvarala u dudove.[4]
Heđu[uredi | uredi izvor]
Šan Hai Đing pominje svinjsko stvorenje sa ljudskim licem, žutog vrata i crvenog repa, koje je pevalo kao čovek. Poznatije je kao Heđu i voli da proždire ljude, reptile i zmije. Njegova pojava donosi predskazanje o velikom potopu na celom svetu.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z Lihui, Deming & Anderson 2005
- ^ a b v g Lewis, Mark Edward (2006). The flood myths of early China. New York: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-6663-6.
- ^ Wu, str. 65.
- ^ a b Roberts, Jeremy (2010). Chinese Mythology A to Z, Edisi kedua. New York: Chelsea House Publishers. ISBN 978-1-4381-2799-6.
- ^ Strassberg, Richard E. (2002). A Chinese bestiary : strange creatures from the guideways through mountains and seas. Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press. ISBN 978-0-520-21844-4.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Strassberg, Richard E. (2002). A Chinese bestiary : strange creatures from the guideways through mountains and seas. Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press. ISBN 978-0-520-21844-4.
- Roberts, Jeremy (2010). Chinese Mythology A to Z, Edisi kedua. New York: Chelsea House Publishers. ISBN 978-1-4381-2799-6.
- Lewis, Mark Edward (2006). The flood myths of early China. New York: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-6663-6.
- Lihui, Yang; Deming, An; Anderson, Jessica (2005). Handbook of Chinese Mythology. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-533263-6.