Velikogospojinska narodna skupština u Beogradu

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Velikogospojinska narodna skupština u Beogradu je bilo zasedanje skupštine u periodu od 15. avgusta do 6. septembra 1864.

Velikogospojinska narodna skupština u Beogradu[uredi]

Prema odredbi novog zakona o Narodnoj skupštini donesenog 1861, sledeća narodna skupština sazvana je tek posle tri godine, za 15 avgust 1864. Izbori i sam saziv određeni su Kneževim ukazom. Prema novom zakonu skupština se nije sama konstituisala, već je časništvo postavio Knez, svojim ukazom, pa je za predsednika postavljen Mijalko Radenković, za potpredsednika postavljen je Đorđe Topuzović, oba iz kruga same narodne skupštine. Za sekretare postavljeni su Kosta Jovanović i Milan Đ. Milićević, sekretari dvaju ministarstava. Pre početka rada knez Mihailo primio je celu skupštinu koja je, sutradan, otvorena Kneževom besedom. Za razliku od dosadašnjih skupština, na osnovu novog zakona, sednicama su prisustvovali i ministri, dok je javnost i dalje bila sa njih isključena, pa se sav rad unosio u Protokol i na taj način je predavan javnosti.

Skupština je na Kneževu besedu odgovorila adresom. Posle toga su ministri podnosili skupštini opširne izveštaje o stanju ministarstava i pojedinih struka, što je skupština bez diskusije primala na znanje. Po novom zakonu, skupština je mogla samo primati na znanje i praviti predloge, no ne u formi zakana. Kako je pak taj novi zakon predviđao da skupština, preko jedne svoje komisije, može da pregleda stanje narodne kase, to je ta odredba bila i iskorišćena, pa je jedna skupštinska komisija izvršila taj posao i našla da su izdatci vršeni uredno i da je stanje kase „zadovoljavajuće". Za vreme trajanja ove skupštine poslanicima je iz narodne kase izdavano po 15 groša dnevno na ime dijurne.

Koristeći se pravom predlaganja i iznošenja narodnih žalbi i potreba, Skupština je vladi i Knezu predložila mnogo projekata, od kojih su neki bili od velike važnosti. Nabrojaćemo ovde samo nekoje:

  • da se što pre donese zakon o štampi;
  • da se u zemlji osnuje Sveučilište — Univerzitet, kako se domaći pitomci ne bi morali slati u strane zemlje;
  • da se školski zakon za Veliku školu preinači, pa da se đaci te škole kazne prutevima, ako neće da pohađaju časove; a ako ne dođu, da direktor škole može da ih traži preko poslužitelja, pa čak i pomoću policije, a ne da se đaci isteruju iz škole radi nepohađanja časova;
  • da se pravozastupnici ukinu, ili da parnice manje od 300 dukata ne primaju;
  • da se zavedu sreski i varoški poljoprivredni ekonomi, i da se zavede poljodelska škola;
  • da se dobar soj svake stoke umnožava;
  • kako je postojao ružan običaj da ce, pri sahrani veliko drveće seče radi pravljenja mrtvačkih sanduka, (u narodu je postojalo verovanje da ne valja sahraniti mrtvaca u sanduku koji nije napravljen od dasaka raznog drveća), da se odredi da pri svakoj opštini bude dosta dasaka od kojih će uzimati svaki koliko mu treba;
  • da se u svakoj varoši podigne bolnica, a da svaki „bećar" mora da plaća za bolnički fond;
  • da se zabrani nošenje srebrnih novaca kao nakit;
  • da se izgradi „gvozdeni put" od Radujevca preko Zaječara prema Aleksincu;
  • da se činovnicima smanje plate ako su veće od 500 talira;
  • da se u Srbiji poruše svi utvrđeni gradovi koji postoje (Šabac, Beograd, Smederevo, Kladovo, Mali Zvornik) da se na taj način u ugroženim varošima povrati i učvrsti stalan mir.

Ova skupština imala je petnaest sastanaka koji su trajali po ceo dan. Njene sednice zaključio je 6 septembra 1864 g. lično Knez, jednom besedom.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

Prethodnik:
Preobraženska skupština
Narodne skupštine Srbije

1864

Naslednik:
Miholjska narodna skupština u Beogradu