Veoma star čovek sa ogromnim krilima

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

„Veoma star čovek sa ogromnim krilima“ (šp. Un señor muy viejo con unas alas enormes) sa podnaslovom „Priča za decu“ je kratka priča kolumbijskog pisca Gabrijela Garsije Markesa. Priča je napisana 1968.[1] i objavljena u izdanju časopisa Casa se las Americas od maja do juna 1968. (VIII, 48).[2] Rad je objavljen na engleskom u New American Review 13, 1971. godine.[3] Pojavila se u knjizi Leaf Storm iz 1972. godine. Kratka priča govori o istoimenom liku koji se pojavljuje u jednom porodičnom dvorištu tokom olujne noći. Slede reakcije porodice, grada i posetilaca.[4] Ova priča spada u žanr magičnog realizma.

Rezime radnje[uredi | uredi izvor]

Priča počinje posle tri dana obilne kiše. Rakovi haraju Pelajovom i Elisendinom kućom i izazivaju užasan smrad za koji se smatra da je uzrok bolesti bebe. Kada se Pelajo vraća nakon bacanja rakova u more, u svom dvorištu vidi veoma starog čoveka sa krilima kako leži licem nadole u blatu. Zapanjen, Pelajo odlazi po svoju ženu i oni pregledaju čoveka. Obučen je u odrpanu odeću i veoma prljav. Nakon što su tako dugo zurili u njega, Pelajo i Elisenda pokušavaju da razgovaraju sa njim, ali čovek govori na nerazumljivom dijalektu. Oni zaključuju da je on brodolomac; međutim, komšinica ih obaveštava da je čovek anđeo.

Sledećeg dana ceo grad zna za čoveka sa krilima za koga kažu da je anđeo. Pelajo odlučuje da okuje čoveka u lance i zadrži ga u kokošinjcu. Dan kasnije, kada kiša prestane, beba se oseća bolje i može da jede. Pelajo i Elisenda žele da pošalju starca na more sa hranom i vodom za tri dana kako bi se priroda pobrinula o njemu. Međutim, kada izađu u svoje dvorište, vide masu ljudi okupljenu oko kokošinjca koji žele da vide anđela; maltretiraju ga tako što ga tretiraju kao cirkusku životinju umesto kao osobu.

Sveštenik, otac Gonzaga, dolazi do kuće jer ga je iznenadila vest o anđelu. Posmatrači iznose pretpostavke o tome šta bi trebalo da se desi anđelu, govoreći stvari poput „on treba da bude vođa sveta“ ili „treba da bude vojskovođa da bi pobedio u svim ratovima“. Međutim, otac Gonzaga odlučuje da utvrdi da li je čovek anđeo ili ne govoreći mu na latinskom. Pošto čovek sa krilima nije prepoznao latinski jezik i izgledao je previše ljudski, sveštenik zaključuje da čovek ne može biti anđeo. Otac Gonzaga zatim upozorava posmatrače da taj čovek nije anđeo. Međutim, narod ne mari, a glas da je starac sa krilima anđeo, se širi.

Ljudi su počeli da dolaze sa svih strana u kuću Pelaja i Elisende da vide anđela. Dolazi do toga da moraju da izgrade ogradu i naplaćuju ulaz ljudima. Međutim, starac ne radi ništa. Njegova publika pokušava da ga navede da reaguje, u jednom trenutku ga gurajući vrelim gvožđem. Anđeo odgovara ljutito, mašući krilima i vičući na svom čudnom jeziku.

Kasnije, karneval stiže u grad i dovodi ženu koja se preobrazila u pauka. Građani gube interesovanje za anđela. Međutim, Pelajo i Elisenda su u stanju da izgrade vilu od bogatstva koje su stekli naplatom ulaznica. Dete odrasta i rečeno mu je da ne ulazi u kokošinjac. Ipak, dete ulazi, a kasnije dete i starac istovremeno imaju ovčije boginje.

Kada dete pođe u školu, kokošinjac se razbija i čovek počinje da se pojavljuje u kući Pelaja i Elisende. Zatim se useljava u šupu i postaje veoma bolestan. Ipak, preživljava zimu i postaje jači. Jednog sudbonosnog dana, Elisenda sprema ručak, gleda kroz prozor i vidi kako starac pokušava da leti. Njegovi prvi pokušaji su nespretni, ali na kraju uspeva da se podigne visoko i odleti iz Pelajove i Elisendine kuće. Elisendi je laknulo „zbog sebe i zbog njega“, kada ga je videla kako odlazi.[5]

Likovi[uredi | uredi izvor]

  • Pelajo: Pelajo je otac deteta i Elisendin muž. On otkriva starca u svom dvorištu.
  • Elisenda: Pelajova žena i majka njegovog deteta. Elisenda je ta koja dolazi na ideju da naplati ljudima karte da vide starca i na kraju je poslednja koja ga vidi pre nego što poleti.
  • Starac: Predmet mnogih debata i meta nemilosrdnog podsticanja građana. Misterija postojanja i istorije starca ostaje nerazjašnjena. On se prvi put pojavljuje u dvorištu Pelajove kuće posle tri dana kiše, slab i prekriven blatom. Porodica ga uvodi u kokošinjac gde ga drže kao neku vrstu atrakcije. Na kraju, ponovo mu izraste sve perje i on odleti. Starac se mnogo puta opisuje kao da ima „antikvarske“ oči.[6]
  • Otac Gonzaga: Otac Gonzaga je gradski sveštenik i autoritet grada. On je opisan kao „snažan drvoseča“ pre nego što je postao sveštenik. Otac Gonzaga sumnja da je starac varalica jer ne zna latinski, jezik Božji. Zatim kontaktira Crkvu i čeka presudu višeg autoriteta.
  • Komšinica: Priča se da komšinica zna sve o životu i smrti. Ona misli da je starac anđeo koji je pao sa neba i došao po Pelajevog sina.
  • Žena pauk: Žena pauk dolazi i u suštini preuzima starčevu slavu. Bila je dete koje se jedne noći iskralo iz roditeljske kuće da ode na ples. Nakon ove neposlušnosti, pretvorena je u tarantulu sa glavom žene. Narod zaboravlja na starca i fokusira svoj interes na nju. Za razliku od starca, koji ne priča i ne kreće se mnogo, ona je uvek otvorena da ispriča svoju priču, pa seljani napuštaju starca kada ona dođe. Žena pauk je privlačna za posetioce jer je lik koji je u vezi sa nekim koji se bori protiv naizgled hladnog i stranog starca.
  • Dete: Dete je novorođena beba Pelaja i Elisende, koja je bolesna kada priča počne. Komšinica pokušava da kaže porodici da je starac došao da uzme bebu. Starac i dete su donekle povezani. U isto vreme su bolesni i igraju se zajedno.

Teme[uredi | uredi izvor]

Postoji tema tumačenja struktura vlasti kao što vidimo kod oca Gonzage i suseda. Postoji i tema o ljudskom stanju kada se posmatra star čovek i kako se on ne vidi kao anđeo zbog njegovih zemaljskih kvaliteta. Ljudsko stanje je važno kada se uzme u obzir žena pauk jer njena priča privlači posetioce jer mogu da je sažale.

Neke druge teme su paralele između deteta i anđela jer se čini da su to dvoje povezani. Tema krila i njihova simbolika zastupljena je i u ovoj priči. Značaj krila u odnosu na starčeve karakteristike i Markesovu upotrebu krila može se tumačiti kao logika dopune. Krila odvajaju ovog starca od ostatka zajednice. Čak i kada doktor pregleda krila, ona izgledaju prirodno, ali se razlikuju od uobičajene anatomije.[7] Tu je i osnovna tema preispitivanja svetih i sekularnih slika.[8]

Neizvesnost i dvosmislenost se takođe vide u celom delu - jedan aspekt onoga što ga čini primerom magičnog realizma.[9] Iako se čini da svet postoji unutar onoga što bismo smatrali verodostojnim gradom u prilično skorije vreme, ne postoje dokazi gde i kada, da daju bilo kakav konkretan kontekst. Pominju se avioni i otac Gonzaga može da komunicira sa papom, ali i dalje se čini da dvosmisleni grad postoji u svetu koji je više paralelan sa bilo kojim koji bi čitaocu bio poznat.[10] Neizvesnost je takođe povezana sa postojanjem starca. Markes daje predloge za objašnjenja iako nagađanja građana, uglavnom da je on anđeo, ali pravi odgovor nije dat. Narator ne nudi ubedljive reakcije ili dokaze koji bi sugerisali da je bilo koja od predstavljenih mogućnosti istinita.[9]

Magični realizam[uredi | uredi izvor]

Većinu "magičnih" aspekata priče, pre svega starčeva krila i čudnu transformaciju žene pauka, meštani tretiraju sa radoznalošću i fascinacijom, ali ne više nego što bi bili usmereni na životinju u cirkusu.[11] Tretman natprirodnih, magičnih ili na drugi način nemogućih događaja, likova i okruženja je ono što definiše žanr magijskog realizma.[12] Ovo je demonstrirano kako u stvarnom tonu koji Markes koristi da magičnu pojavu smesti u naizgled realistična okruženja, tako i u lakoći sa kojom likovi prihvataju magični realizam kao deo svog svakodnevnog života.[9] Na primer, pri prvom susretu protagonista sa starcem, piše: „Gledali su ga tako dugo i tako pažljivo da su Pelajo i Elisenda vrlo brzo prevazišli svoje iznenađenje i na kraju su shvatili da im je poznat."[10] Nakon što su građani izgubili interesovanje za navodnog anđela, a Pelajo i Elisenda su dovoljno profitirali da sebi kupe vilu, par samo toleriše starca, tretirajući ga više kao teret ili smetnju nego kao usvojenog člana porodice. Prvobitni šok je odavno prošao i magija je izbledela i Elisenda se samo malo trudi da zadrži starca da ne odleti na kraju priče. Kako sveznajući pripovedač u trećem licu otkriva, Elisenda je „nastavila da ga posmatra čak i kada je završila sa sečenjem luka i nastavila je da gleda sve dok više nije mogla da ga vidi, jer tada više nije bio smetnja u njenom životu već zamišljena tačka na horizontu mora“.[3][13]

Pored toga, opis starčevog izgleda čini da onostrano prisustvo krila izgleda uobičajeno. Kada otac Gonzaga poseti starca radi pregleda, primećuje da je „gledan izbliza bio previše čovek: imao je nepodnošljiv miris, zadnja strana njegovih krila bila je posuta parazitima, a njegovo glavno perje je oštećeno od strane zemaljskih vetrova, i ništa se na njemu ne može uporediti sa ponosnim dostojanstvom anđela“.[10] Umesto da naglasi izuzetno postojanje krila, Markes skreće pažnju čitaoca na ljudskost prisutnu u starcu – ono što ga čini neanđelskim.

Kontekst[uredi | uredi izvor]

Priča je dobila nekoliko kritičnih komentara, od kojih većina komentariše Markesovu upotrebu žanra magičnog realizma.

U članku za Journal of the Fantastic in the Arts, Grir Votson je prokomentarisao da se malo toga smatra fantastičnim u priči, već da se elementi poput krila starca predstavljaju kao prihvaćena činjenica. On dalje navodi da je samo anđeoska priroda krilatog čoveka dovedena u pitanje.[14]

Naučnik Džon Gudvin piše da „mišljenja seljana otkrivaju idealizovan pogled na religiju kao vladu; njihov odnos prema anđelu, međutim, odaje njihovu reakciju na vladavinu verskih vlasti“.[15] Marsi Švarc je smatrala da je Markesova upotreba dvosmislenosti bila efikasna.[16]

Vera M. Kucinski je komentarisala upotrebu krila u priči u kontekstu afroameričkog mita o letenju i letenja uopšte. Ona takođe naglašava upotrebu čarobnjaštva i letenja u tradicionalnom afroameričkom folkloru, dok istovremeno pravi istorijska i književna poređenja sa delima drugih pisaca kao što su El Carnero Huana Rodrigeza Frejla (1636) i The Kingdom of This World Alehoa Karpentera (1957).[17]

Izdanja priče[uredi | uredi izvor]

Priču je za scenu adaptirao Nilo Kruz 2002. godine, koju je objavio u časopisu Theater.[18][19] Theatre Formation Paribartak iz Indije pretvorila je priču u predstavu i postavlja je od 2005. godine.

Ovu priču je prvobitno napisao Gabrijel Garsija Markes na španskom jeziku 1968. Preveo je na engleski jezik Gregori Rabasa. Prvobitno je objavljena 1971. godine, a kasnije u knjizi Leaf Storms and Other Stories 1972. godine na engleskom.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Martin, Gerald (2008). Gabriel García Márquez : a life. London: Bloomsbury. str. 275. ISBN 9780747596141. 
  2. ^ Klein, Don (2003). Gabriel García Márquez: una bibliografía descriptiva : en conmemoración de los cincuenta años de la publicación de sus escritos, 1947-1997. 2. Grupo Editorial Norma. str. 578. ISBN 9789580476443. 
  3. ^ a b Garcia Marquez, Gabriel (1971). „A Very Old Man with Enormous Wings”. New American Review (13): 70—77. 
  4. ^ Castillo, Raphael C. (oktobar 1984). „Recommended: Gabriel Garcia Marquez”. The English Journal. 73 (6): 77—78. JSTOR 817270. doi:10.2307/817270. 
  5. ^ Cruz, N. (2003-01-01). „A Very Old Man with Enormous Wings”. Theater. 33 (2): 65—91. ISSN 0161-0775. doi:10.1215/01610775-33-2-65. 
  6. ^ Schenstead-Harris, Leif (12. 1. 2015). „Four Stories: "A Very Old Man with Enormous Wings" by Gabriel García Márquez”. Weird Fiction Review. Luís Rodrigues. Pristupljeno 3. 2. 2015. 
  7. ^ Kutzinski, Vera M. (1985). „The Logic of Wings: Gabriel Garcia Marquez and Afro-American Literature”. 13 (25): 133—146. 
  8. ^ Schwartz, Marcy (2011). „The Right to Imagine: Reading in Community with People and Stories/ Gente y Cuentos”. PMLA. 126 (3): 746—752. doi:10.1632/pmla.2011.126.3.746. 
  9. ^ a b v A Study Guide for Gabriel Garcia Marquez's "Very Old Man with Enormous Wings". Farmington Hills, MI: Gale, Cengage Learning. 2017. str. 6. ISBN 978-1375395625. 
  10. ^ a b v Garcia Marquez, Gabriel (1971). „A Very Old Man with Enormous Wings”. New American Review (13): 70—77. 
  11. ^ A Study Guide for Gabriel Garcia Marquez's "Very Old Man with Enormous Wings". Farmington Hills, MI: Gale, Cengage Learning. 2017. str. 6. ISBN 978-1375395625. 
  12. ^ Yadav, Subhas (2016). „Magic Realism and Indian Aesthetics: An Attempt to Analyse 'A Very Old Man with Enormous Wings'”. Imperial Journal of Interdisciplinary Research. 2: 929—936 — preko Google Scholar. 
  13. ^ Watson, Greer (2000). „Assumptions of Reality: Low Fantasy, Magical Realism, and the Fantastic”. Journal of the Fantastic in the Arts. 11 (2): 164—172. 
  14. ^ Watson, Greer (2000). „Assumptions of Reality: Low Fantasy, Magical Realism, and the Fantastic”. Journal of the Fantastic in the Arts. 11 (2): 164—172. 
  15. ^ Goodwin, John (zima 2006). „Marquez's A Very Old Man With Enormous Wings and Bambara's The Lesson”. Explicator. 64 (2): 128—130. doi:10.3200/expl.64.2.128-130. 
  16. ^ Schwartz, Marcy (2011). „The Right to Imagine: Reading in Community with People and Stories/ Gente y Cuentos”. PMLA. 126 (3): 746—752. doi:10.1632/pmla.2011.126.3.746. 
  17. ^ Kutzinski, Vera M. (1985). „The Logic of Wings: Gabriel Garcia Marquez and Afro-American Literature”. 13 (25): 133—146. 
  18. ^ Cruz, Nilo (2003). „A Very Old Man With Enormous Wings”. Theater. 33 (2): 64 (28p). doi:10.1215/01610775-33-2-65. 
  19. ^ Munk, Erika; Nilo Cruz (2003). „The Children are the Angels Here”. Theater. 33 (2): 62. doi:10.1215/01610775-33-2-62. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Веома_стар_човек_са_огромним_крилима&oldid=27689499”