Википедија:Trg/Arhiva/Vikipolitika/38

Zašto transkripcija?

Da li neko od administratora može da otključa članak Grin dej i preusmeri ga na Green Day kako bih na miru mogao da ga prepravim? Ovo držanje tapije na tumačenje pravopisa narušava slobodni duh Vikipedije. Zašto moramo da imena grupa transkribujemo? Naveo sam hiljadu puta argumente za netranskribovanje, a jedini kontraargument je "pravopis preporučuje transkripciju". Isti taj pravopis dopušta i izvorno pisanje, a imena grupa se svuda u ozbiljnoj muzičkoj literaturi tako pišu.--loshmi (разговор) 23:24, 24. фебруар 2008. (CET)

Ponoviću još jednom:

Pravopis nam ne kaže ništa o pisanju imena rok grupa i naziva programa. Ali, zato nam kaže da je reči u ćiriličnom tekstu poželjno transkribovati. Međutim, dopušta nam da u nekim slučajevima ostavimo izvorni naziv. Ovde apsolutno dolazi u pitanje zdrav razum i logično razmišljanje. Evo par primera naziva muzičkih grupa:

• U2 ili Ju tu — Ime U2 je izabrano zbog svoje dvosmislenosti i otvorenih interpretacija. (Videti referenciranu rečenicu na engleskoj Viki). Originalna grafija potpuno neispoštovana.
• Blink 182 ili Blink van ejtitu (ovako ga oni izgovaraju, mada možda Blink van handred end ejtitu) — Originalna grafija potpuno neispoštovana.
• B52's ili Bi fiftituz — Originalna grafija potpuno neispoštovana.
• !!! ili Tri eksklamejšen marks — Ime je inspirisano filmskim titlom, pri govoru bušmana u filmu Bogovi su pali na teme. Dalje, bend sam navodi da je najčešći izgovor Chk Chk Chk, ali da ih mogu zvati Pow Pow Pow, Bam Bam Bam, Uh Uh Uh, itd. Izvorna grafija? :)
• Hiljade grupa koje imaju u sebi član the, a koji se pri našoj transkripciji izbacuje iako se ime tako izgovara. Naročito je stvar loša kada se taj član nalazi unutar samog naziva. (Rage Against the Machine, Siouxsie & the Banshees, Bob Marley & The Wailers, itd, itd, itd.)
• Evo da cititram i Klajna: Pojedine reči mogu kod nas biti pozajmljene i adaptirane, i onda ih pišemo kao naše, ali to ne važi za sintagme, rečenice ili izreke: zato ja nikad nisam priznavao pisanje tipa "aj lav ju", "se la vi", nego samo I love you, c'est la vie. Imena grupa često predstavljaju sintagme. Šta ćemo s bendovima I Love You i Everything But The Girl i ko zna još koliko sličnih primera?

Neka mi neko da logičan odgovor zbog čega bismo transkribovali nazive grupa i programa, kada pravopis dopušta da pišemo izvorno?

--loshmi (разговор) 23:33, 24. фебруар 2008. (CET)

Грин деј не спада ни у једну од тих група које си навео. Није име које садржи бројеве, скраћенице или интерпункцијске знакове. А то што ни један администратор не одговара, довољно говори о томе колико озбиљно узимају ова Лошмијева кукања. И птицама на грани, а не администраторима је јасно да није у праву. Да иједан од њих мисли да јесте, већ би откључао чланак, променио СВЕ групе на оригиналне називе а мене блокирао. Али нико не ради. Питам се зашто. —Јагода испеци па реци 00:02, 25. фебруар 2008. (CET)

Ja bih ti otključao, ali ja nisam administrator, na sreću nekih. Čudi me da se niko od admina ne oglašava,prave se gluvi ili ćoravi da ti bar daju neki odgovor, kako drugo to okarakterisati do licemerje.--Grofazzo (разговор) 23:49, 24. фебруар 2008. (CET)

На сву срећу по википедију, ниси администратор, Грофе.—Јагода испеци па реци 00:03, 25. фебруар 2008. (CET)

Fala Grofe:) Naravno da je licemerje. Upravo stoji unakarađen članak, a njih boli kurac što je neko uložio sate i sate rada u njega, kako bi napisao dobar članak. I U2 je bio Ju tu, a sada je U2 samo zato što je Klajn eksplicitno rekao ono što je i vrapcima očigledno. --loshmi (разговор) 00:34, 25. фебруар 2008. (CET)

Bravo, Losmi. Divan recnik imas. --Јагода испеци па реци 10:49, 25. фебруар 2008. (CET)

Stvarno ste ga preterali sa prozivanjem i prostaklucima. Ja od juce nisam zavirio ovde pa cu da budem prozivan. Dobro je sto se pokazujete da se zna koji ste. --81.161.250.2 (разговор) 15:59, 25. фебруар 2008. (CET)

Imajući na umu 5 stubova mislim da je nedopustivo da mi izmišljamo transkripcije, bend treba pisati onako kako se uobičajno na srpskom piše. Dakle, ako uvaženi muzički magazini A, B, C svi zovu bend u originalu ili svi zovu transkribovano, onda ćemo ga i mi tako zvati - Vikipedija je zbirka znanja koje već postoji na određenom jeziku, a ne nečije originalno istraživanje o tome "kako bi trebalo da bude". —Rainman (razgovor) 13:19, 25. februar 2008. (CET)

Niko NE IZMIŠLjA transkripcije, nego se slede pravila pravopisa. A kome se ne sviđa pravopis, nek se obrati onima koji su ga pisali. Originalno istraživanje je pisati imena grupa, gradova, ljudi u originalu kad se na srpski jezik ona TRANSRIBUJU. Praksa časopisa nije nikakvo merilo, jer mnogi novinari nažalost, ne mogu da se pohvale naročitom pismenošću. —Jagoda ispeci pa reci 13:32, 25. februar 2008. (CET)

Slažem se sa Jagodom, po pravopisu se imena moraju transkribovati, mada moguće je da ima izuzetaka pogotovo među onima gore koje je Lošmi naveo. Ali mislim da Grin dej ne spada u tu kategoriju i ono se može transkribovati.Nagrakaži/laži 13:37, 25. februar 2008. (CET)

Mislim da Vikipedija nema pravo na takav stav "svi su nepismeni sem nas". Imajte na umu da je prevashodna namena Vikipedije informisanje, ako ćete pisati članke sa transkripcijama koje niko ne koristi: 1) niko te članke neće naći, 2) ako ih i nađe možda neće učiniti dodatni napor za čitanje jer su pisani drugačijim jezikom od uobičajnog. —Rainman (разговор) 15:41, 25. фебруар 2008. (CET)

1. To nije stav vikipedije, to je opštepoznata stvar. I nisu „svi nepismeni osim nas“, nego su „novinari uglavnom nepismeni“. To su dve sasvim razlicite stvari.

   Dobro, onda mora da postoje još neke reference na "ispravno pisanje" naziva bendova gde se ti bendovi pominju? Dakle, po meni, transkripcija je moguća JEDINO ako postoji referenca za nju, u suprotnom je ona originalno delo pisca (pošto kako shvatam pravila transkripcije nisu algoritam već više smernice - ako su algoritam, daj da implementiramo pa da sve automatski transkribuje). —Rainman (разговор) 16:23, 25. фебруар 2008. (CET)

2. Naravno da cemo pisati članke sa transkribovanim imenima, prvo zato što je tako pravopisno pravilno, a drugo zato što je to deo pravila o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Ako je neko propustio ono što je Dzordz napisao, evo, ponoviću ovde:

   Википедија:Напомене о писању српским језиком на Википедији. Ако је прилагођено писање икако могуће, оно је обавезно на српској Википедији, јер правопис не допушта остављање у оригиналу у ћириличном тексту, а наши чланци морају бити такви да се исправно приказују и на ћирилици и на латиници. --Dzordzm (разговор) 22:18, 24. фебруар 2008. (CET)

   Slažem se da treba ako postoji prihvaćena transkripcija, opet, po mom tumačenju mi je ne možemo izvesti i uvesti u srpski, pogotovo u slučajevima kada je pisanje u originalu šire rasprostranjeno. —Rainman (разговор) 16:23, 25. фебруар 2008. (CET)

3. I naravno da će svako moći naći bilo koji članak sa transkribovanim imenom jer postoje preusmerenja sa originalnih naziva. —Јагода испеци па реци 15:52, 25. фебруар 2008. (CET)

Ovo je više tehnička primedba, jedno preusmerenje nije dovoljno da popravi gugl rezultat, i vrlo je verovatnije da će neko pre naći članak na bosanskoj ili hrvatskoj vikipediji i onda kad je isti manje opširan i relevantan.. —Rainman (разговор) 16:23, 25. фебруар 2008. (CET)

Ja bih krivio google, ne pravopis. --81.161.250.2 (разговор) 16:30, 25. фебруар 2008. (CET)

Апсолутно се слажем. Значи, ми треба да не пишемо правилно само зато што Гугла боли уво за српски правопис? Ај донт тинк со.--Јагода испеци па реци 16:40, 25. фебруар 2008. (CET)

Ne samo, to je jedna od tri tačke. Uz to, gugl radi prilično zdravorazumski - ako svi koriste reč X da označava neki pojam, a samo mi koristimo reč Y, a neko traži po reči X (pošto je X opšteprihvaćena), naravno da neće naći naš članak sa rečju Y, niti će pravilno uspeti da izračuna kontekst, relevantnost, itd... —Rainman (razgovor) 16:46, 25. februar 2008. (CET)

Pa žali se Guglu, ne ovde. Da vidim šta bi ti rekli Englezi, Nemci, Francuzi ili Španci da im kažeš da moraju da sakate svoj pravopis zato što je Gugl nesavršen...—Jagoda ispeci pa reci 16:49, 25. februar 2008. (CET)

Uf, ne ... Guglu nije uopšte stalo do toga dal je nešto pravilno napisano ili ne, već samo da svi koriste istu reč da označavaju istu stvar... (unutar jednog jezika naravno) —Rainman (razgovor) 16:52, 25. februar 2008. (CET)

Pa onda? Šta hoćeš da kažeš? —Jagoda ispeci pa reci 17:02, 25. februar 2008. (CET)

...

Želim da postanem administrator, ali ne znam kako? molim vas da mi brzo odgovorite Killym (razgovor) 12:16, 13. mart 2008. (CET)

Pogledaj stranicu Vikipedija:Administratori. --Saša Stefanović ® 12:17, 13. mart 2008. (CET)

Mislim da ispunjavam sve uslove. Znači ja sam sad administrator? Killym (razgovor) 12:21, 13. mart 2008. (CET)

Misliti i znati su dva pojma. Naravno da nisi administrator, kao što rekoh ranije, pročitaj Vikipedija:Administratori, a usput i smiri strasti. --Saša Stefanović ® 12:22, 13. mart 2008. (CET)

Politika brisanja članaka

Moram reći da se brisanje članaka ovde pretvorilo u isterivanje strogoće. Pritom, gomila korisnog materijala ode u tri lepe posle brisanja. (Naravno, uvek se to može vratiti, ali ko će se time baviti?) Poslednji primer je predlog za brisanje članka Privreda i društvo od XI do XV vijeka. Članak svakako treba obrisati ili makar preimenovati, ali je nesumnjivo da sadrži vrlo kvalitetan materijal o konkretnom periodu u Evropi. Štaviše, opis esnafa u pomenutom članku je bolji nego u članku pod imenom "esnaf". --Miloš Rančić (r|pričaj!) 06:32, 1. april 2008. (CEST)

Da ne kažem da na glasanju ostaju gluposti kao što su "Opštine u Hrvatskoj s više od 500 Srba prema popisu iz 1991. godine" (apsolutna glupost je, naravno, ono 500, a relativna ono 1991.) -- koji načelno predstavljaju presipanje podataka iz šupljeg u prazno, a da nam odlazi gomila materijala koji se može upotrebiti u drugim člancima. Naravno, pod uslovom da postoji iole dobre volje i nešto manje sujete. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 06:32, 1. april 2008. (CEST)

Zbog toga, predložio bih da se uvede striktnija politika vezana za brisanje članaka: (1) postoji grupa članaka koja ni ne mora da ide na glasanje, već je na administratorima da brišu gluposti; (2) postoje dobri članci o lošim temama i loši članci o dobrim temama, kad treba razmisliti šta s tim; (3) kakogod, u svakom slučaju, na predlagaču mora biti to da se koristan materijal uskladišti na odgovarajućem mestu. Bahato ponašanje i isterivanje svojih hirova ne može biti dopustivo ponašanje ovde. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 06:32, 1. april 2008. (CEST)

Kad smo već kod "Privrede i društva": Taj članak je morao da bude obrisan, zato što je predstavljao kršenje licence iz udžbenika iz istorije za (čini mi se) drugu godinu srednje škole. Tako da čuvanje bilo kojeg dela teksta za kasniju upotrebu nije najbolja ideja. Darth Vader (razgovor) 10:48, 1. april 2008. (CEST)

Votevr. Razlog koji si ti naveo dovodi članak u poziciju br. 1, a ne na glasanje. Po nominaciji, sav materijal treba ukloniti "zato što je neenciklopedijski" (da ne kažem da ni to ne stoji). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 13:08, 1. april 2008. (CEST)

Miloše sve je to super, ali nema ko to da radi. Evo ja sad mogu dnevno da ti ubacim pio 200 novih članaka iz one stare enciklopedije, koja se postavlja na rastku. Članci su javno vlasništvo. Ili da lepo idem i kopiram sa sajtova od kojih imamo dozvolu po 100 članaka na dan. I kažem, pa dobro, to je koristan materijal, iz njega se može nešto izvući, ostavite ga, neka neko ide zamnom i sređuje. Nebitno što neko posle treba da potroši pola sata-sat na sređivanje takvog članka. E to nije u redu. Takvi članci se brišu. Koristan je deo o esnavu (da izuzmemo kršenje autorskih prava) i šta sad. Ja treba taj materijal da prebacujem u članak esnaf? Što bih to radio? Hoću sam da napišem članak o esnafu, ako me to interesuje. Veće mi je zadovoljstvo a trošim skoro isto vremena. I ajde i da sredim jedan takav članak dnevno, ali imamo gomilu takvih članaka i u prakse se pokazalo da se samo gomilaju. Tako da ukoliko želiš da spašavaš od brisanje, idi po kategorijama članci početnika, članci za prerađivanje, članci za sređivanje i sl. Praksa je pokazala da se stalno priča o tome, a niko nikada ne uzme da sredi te članke (njihov broj se već godinama povećava). Znači možda se sredi jedan članak, a dobije 30 novih u kategoriji prerađivanje. To je neprihvatljivo. Mi nismo mesto na koje će neko da dođe i ubaci nešto, pa posle da se to sređuje. Jednostavno nemamo potencijala. Znači ako hoćeš, oformi tim ljudi, i skupajte materijal pa posle sređujte. Prebacujte u imenski prostor tima i sl. Uzmi ovaj konkretni članak, prebaci ga u svoj imenski prostor (dok se ne napravi tim) pa kad nađeš vremena ubaci koristan materijal tamo gde treba, a ostalo izbriši. Ti ovako navratiš jednom u 2 meseca i daš ideju koju mi treba da sprovodimo, dok ćeš se ti baviti nečim drugim. A mi svaki dan treba da trošimo po par sati na sređivanje. Mislim stvarno nema neke logike. —Jovan Vuković (r) 14:43, 1. april 2008. (CEST)

Jedino što kaže Jovan, da se napravi neka posebna kategorija izvan GIP-a i da se oformi tim ljudi koji će ju održavati, čupati ”koristan sadržaj” iz tog materijala i raspoređivati po člancima. Sve ostalo su samo potencijalne ideje koje nije lako primjeniti u praksi, izuzev ako želimo da pretvorimo Vikipediju u svaštaru, što mislim da većina urednika nije spremna da prihvati... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 16:42, 1. april 2008. (CEST)

Nisam rekao da se članak za brisanje nužno mora odmah srediti. Znači, dovoljno je dobro premestiti potencijalno koristan materijal na neko drugo mesto. Leba ne jede da stoji. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 23:13, 1. april 2008. (CEST)

Članci za brisanje idu na glasanje, većina, izuzev očiglednih besmislica. Dakle, za vrijeme koje traje glasanje ko god smatra da se nešto može uraditi sa dijelom članka, da ima korisniog sadržaja za klicu, ili za neki drugi članak, dobrodošao je da uradi šta god smatra da treba. Generalno, mi čuvamo dosta materijala u GIP-u koji bi na nekim drugim, većim Vikipeidjama, letio bez ikakve diskusije, iz razloga što nismo velika zajednica i nema nas svih profila i interesovanja. Kategorije za prerađivanje, sređivanje isl, su pune takvog materijala, nerijetko i apsolutno pogrešnih konstatacija. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 13:46, 2. april 2008. (CEST)

Baš to. Ja se čak zalažem i za brisanje članaka iz kategorije prerađivanje (ili prebacivanje u imenski prostor vikipedije, svejedno). A 7 dana je dosta da se neko seti da sredi članak. Ako hoćete možemo napraviti stranicu gde bi se čuvao relativno koristan materijal. Ja podržavam ideju. —Jovan Vuković (r) 14:28, 2. april 2008. (CEST)

Pa, to je resenje i za clanke koji su dugo u kategoriji za preradjivanje (moze se dodati i vreme markiranja sablonom za preradjivanje; kad istekne vreme, uzmimo par meseci, clanak ide u Vikipedijin imenski prostor). Uzmimo, trebalo bi napraviti nesto u smislu Vikipedija:Potencijlno koristan materijal/ -- pa onda u tom prostoru skladistiti materijal koji moze biti koristan, a posebno ga kategorizovati odgovarajucim kategorijama: "Kategorija:Potencijalno koristan materijal iz istorije" ili sl. Nije problem u uklanjanju loseg materijala iz GIP-a, vec je problem u kasnijoj nedostupnosti tih informacija. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 13:33, 4. april 2008. (CEST)

Mislim da toliko silna bolećivost prema diskutabilno kvalitetnom/relevantnom sadržaju nije opravdana potencijalnom korisnošću istog. Višestruko je teže da se takav materijal prilagodi upotrebi, nego da se celokupna tema obradi `iz ničega`. To što `leba ne jede i ne vidim kao nekakvo opravdanje; u tom smislu razne stvari se mogu postavljati na Vikipediju, odnosno neki imenski prostor izvan GIPa, ali se to kosi sa onim što Vikipedija jeste odnosno nije. Uz to su i stranice izvan GIPa podjednako lepo vidljive putem Gugla, a nekome ko naivno pristupa celoj stvari može da bude dovoljno da vidi logo Vikipedije i zadržaj identifikuje kao enciklopedijski, što on u ovom slučaju nikako ne bi bio. Dakle, sve u svemu, to potseća na one ljude koji imaju problem sa bacanjem starih stvari, jer jednom navodno mogu da budu korisne, pa ih iz stana premeste u ostavu, i tako se u ostavi nagomila svakakvih beskorisnih gluposti :))) Dakle, mislim da je razumnije da takve stvari brišemo nego da ih negde nagomilavamo. U svakom slučaju, o tome koliko sadržaj tog tipa može postati koristan najbolje govori broj članaka u kategoriji za sređivanje i prerađivanje, i trend kojim se taj broj smanjuje (da ne kažem povećava). Jedina ograda je MZČKVNM, koji po meni predstavljaju dobre primere onoga što enciklopedijski sadržaj nije, pa su u neku ruku edukativnog sadržaja za novije korisnike --Kale ^{↙info/talk↗} 17:08, 4. april 2008. (CEST)

Ja sam kao što ste mogli da primenite za restriktivnu politiku kada je ono što ostaje na vikipediji u pitanju. Neki su kao protivargument navodili da Vikipedija nije enciklopedija već enciklopedija u nastajanju ali da bismo napravili enciklopediju moramo to da radimo kvalitetnim materijalom a to su enciklopedijske odrednice a ne svakavi podaci. Ako nekoga interesuju takvi podaci ima još mesta na internetu gde može da ih pronađe. Vikipedija je enciklopedija i shodno tome moramo da brišemo sve ono što nije enciklopedijski sadržaj. Ako se nekome neki materijal učini interesantan neka ga sačuva u svom korisničkom prostoru. Protiv sam bilo kakvog posebnog imenskog prostora gde bi se skladištio ovakav materijal.--Vojvoda razgovor 19:17, 5. april 2008. (CEST)

Kale, pa može se izbaciti iz pretraživanja; to nije problem. Za razliku od prebacivanja starih stvari u ostavu, ovo ne koristi ni relevantan makrofizički, ni relevantan elekstronski prostor. Takođe, materijal skladišten u nekom budžaku bi bio moguća pomoć, a ne osnova za rad na nekom članku. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 11:16, 7. april 2008. (CEST)

Problem se sastoji u tome što se ne jednom obrisao vrlo relevantan sadržaj samo zato što se nekom nije svideo izgled članka. Sećam se dobro da smo imali celokupnu bibliografiju Vojislava Koštunice na posebnoj strani, ali da se to nekom nije svidelo (mislim da je pre u pitanju bio izgled strane nego politički motiv). Imati bibliografiju svake bitnije osobe jeste dobro i jeste enciklopedijski. Kakogod, u određenom trenutku to, eto, "nije bilo po standardima". Da su takvi članci skladišteni na odgovarajuće mesto (a ne brisani), danas bismo mogli da ih vratimo. E, sad. Ja sam se ovog setio zato što mi je ostalo u pamćenju kao brisanje bibliografije relevantne ličnosti. Ko zna šta je još obrisano što bismo bez kategorizacije morali da tražimo po gomili đubreta. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 11:16, 7. april 2008. (CEST)

Vojvoda, tvoj argument da hoćeš odmah relevantan članak jeste validan, iako bih ja bio popustljiviji. Kakogod, ovde ne pričamo o tome treba li se izbrisati članak koji nije po standardima iz GIP-a, nego da li i kako sačuvati potencijalno koristan materijal. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 11:16, 7. april 2008. (CEST)

Sve relevantno treba sačuvati ali ni tu ne treba biti preterano popustljiv. Na primer onaj tekst o privredi u srednjem veku može da koristi ali u onom odeljku gde su čuvani razni tekstovi nalazile su se neke čiste gluposti. Na primer ja sam jednom prilikom brisao članke o Životinjskom, Biljnom carstvu koji su bili kao vicevi a neko ih je smestio u tu kategoriju! Zato me plaši da taj prostor ne postane mesto gde će se trpati sve i svašta i opet korisne informacije će se teško pronalaziti. Kad si već pomenio bibliografije ja sam za to da ih imamo. Mada bi nam prvo dobrodošlo upustvo kako jedna moderna bibliografija treba da izgleda. To mogu da budu vrlo korisne informacije i vodič za dalje proučavanje što Vikipedija takodje treba da bude. Tako sam na engleskoj vikipediji video da postoje bibliografije o nekim najznačajnijim temama. Ta mi se ideja čini interesantna ako se koristi umereno i ako bibliografiju sastavlja neko ko stvarno poznaje temu. Pozdrav, --Vojvoda razgovor 18:58, 7. april 2008. (CEST)

Postoji mesto za clanke koji edukativno-zabavnog karaktera (MZCKNMNV ili vec kako se zove) i to je jedna stvar. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:18, 8. april 2008. (CEST)

Potpuno je drugo cuvati korisne informacije. Uzmimo, lose srocen clanak koji ima informacije. I naravno da treba voditi racuna o tome sta se stavlja tamo, ali isto tako treba voditi racuna o tome da tamo idu clanci koji nisu zadovoljavajuci da budu klica na Vikipediji, pa stoga ne treba biti previse ostar. Uzmimo, ako clanak sadrzi bar jednu (razumnu, ne glupu) informaciju koja ne postoji u drugim clancima, clanak treba sacuvati. U ovu kategoriju ne bi spadale nerelevantne, naravno, nerelevantne informacije. --Miloš Rančić (r|pričaj!)

Bibliografije sam pomenuo iz jednog specificnog razloga, pa cu sad o njemu, a nize o samim bibliografijama. Tada (pre koju godinu) neko je smatrao da su bibliografije nerelevantne (ne znam ko je bio u pitanju). I to sve vodeci se za pravilima na engleskoj Vikipediji, gde to tada nije bilo dozvoljeno. (To se tice i momenta kad se ne treba ugledati na englesku Vikipediju.) Na srecu, nismo imali puno stete od toga, bar ne one vidne, jer se niko nije vise odvazio da unosi ovde clanke s bibliografijama. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:18, 8. april 2008. (CEST)

Tako nesto se moze i sada dogoditi. Najproblematicniji su, naravno, clanci s problematicnom relevantnoscu. Informacija o zivotu i radu pobednika skolskog takmicenja u poznavanju prirode i drustva svakako nije relevantna. Ali, postoji raznolike kategorije potencijalno korisnog sadrzaja koje u ovom trenutku mogu da ne prodju zato sto su trenutna merila relevantnosti drukcija. Uzmimo, vrlo je moguce da izolovani clanak o jednom proteinu ili jednoj zvezdi ne bi prosli na glasanju. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:18, 8. april 2008. (CEST)

Sto se tice pravljenja bibliografije neke osobe, stvari su jednostavne: Stavis sta je konkretna osoba uradila i to je to. Ovakve bibliografije su izuzetno korisne jer autori uglavnom ne vode preterano racuna o svim svojim pisanijima, pa za mnoge znacajne autore ne postoje bibliografije. Zato je upravo ovaj saradnicki pristup vrlo koristan u njihovom pravljenju. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:18, 8. april 2008. (CEST)

O bibliografiji za konkretnu temu se da raspravljati, ali mislim da smo daleko od takve potrebe. Ona obicno nastaje u trenutku kad imamo gomilu literature u jednom clanku. Tad se, jednostavno, u clanku skrati literatura na najbitnije, a napravi se novi clanak koji podrazumeva opseznu bibliografiju o datom pojmu. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:18, 8. april 2008. (CEST)

Ako hoćeš ajde da otvorimo jedan deo za taj korisni materijal.--Vojvoda razgovor 18:04, 9. april 2008. (CEST)

Napravio sam stranu Vikipedija:Možda koristan materijal, pa se može početi s unošenjem tamo. Uzmimo, osoba koja glasa o brisanju članka treba da iznese validan agrument u prilog čuvanju informacija (koji se da proveriti ili sam po sebi ima smisla) i članak bi trebalo pomeriti tamo. Opisao sam i osnovu za funkcionisanje tih podstrana. Kasnije bi se od toga mogao napraviti portal koji bi omogućavao zainteresovanima da kopaju lakše po informacijama. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 21:54, 9. april 2008. (CEST)

Čini mi se da je ovim problem rešen na polzu cele zajednice.--Vojvoda razgovor 07:53, 10. april 2008. (CEST)

Jedno malo čišćenje

Predlažem da napravimo jedno malo čišćenje članaka o albumima. Trebalo bi prečešljati sve kategorije (članaka nema mnogo) i postaviti na glasanje sve one koji sadrže samo kataloške podatke ili ih dopuniti nekim materijalom.--Vojvoda razgovor 18:07, 9. april 2008. (CEST)

Hm. Vidis, i to bi u odredjenom trenutku moglo da dodje u kategoriju clanaka koji su prihvatljivi. Na engleskoj Vikipediji su naveliko prihvatljivi. A i slicni su po informacijama bibliografijama. Mislim, nije da mi je stalo do albuma, ali su i to dovoljno relevantne informacije koje za neko vreme nece biti moguce naci na drugim mestima. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 21:42, 9. april 2008. (CEST)

Čestitam, samo bih ponovo podsetio na svoj predlog da se članci bez sadržaja o albumima spoje u članak o izvođaču (ili u članak Spisak albuma izvođača). Nikola (razgovor) 22:05, 9. april 2008. (CEST)

• Spisak albuma izvođača je verovatno najbolja ideja, sadržaj se ne gubi, izgleda enciklopedijski prihvatljivo. --Dzordzm (razgovor) 22:41, 9. april 2008. (CEST)

Mislim da bi trebali da zamrznemo tekuća glasanja za brisanje članaka o nekim albumima,a da umesto toga na nivou zajednice napravimo konsenzus oko minimuma podataka koje članak o jednom albumu mora da sadrži da bi mogao da postoji kao samostalni članak i da na osnovu toga integrišemo sve koji ne odgovaraju tim standardima u neke druge članke. Crni Bombarder!!! (†) 01:16, 10. april 2008. (CEST) Takođe bi bilo fino i kad bi utvrdili neke osnovne minimume za klicu tj. da li je to ovo ili ovo ili pak ovo ili možda ipak ovo. Crni Bombarder!!! (†) 01:45, 10. april 2008. (CEST)

Ja sam za to da odlučimo koliki je minimum podataka za klicu. Ali to ne bih radio generalno za sve oblasti odjednom jer na primer članak o albumu koji sadrži samo kataloške informacije daje već jedan izvestan broj podataka koji bi po mom mišljenju bio prihvatljiv za klicu biografiju. Što se albuma tiče osim izvođača, godine izdanja, spiska pesana, producenta i ostalih kataloških informacija članak bi trebalo da sadrži najmanje još dve rečenice (kako je prihvaćen (top liste, kritika), kakvo mu je mesto u opusu izvođača i sl).--Vojvoda razgovor 07:52, 10. april 2008. (CEST)

Zamolio bih vas da iznesete predloge da prečistimo kategorije. --Vojvoda razgovor 23:12, 17. april 2008. (CEST)

Još jedno malo sređivanje

Počeo sam da sređujem kategoriju sa klicama biografija tako što planiram da ih rasporedim u posebne odgovarajuće kategorije i da napravim šablone za klice-biografije koje nemamo. Ako je neko voljan da pomogne neka mi se pridruži.--Vojvoda razgovor 14:14, 17. april 2008. (CEST)

Pokušaću ja da nađem vremena i da ti pomognem. --Saša Stefanović ® 14:21, 17. april 2008. (CEST)

Evo i ja se javljam :) --Jovan Vuković (r) 17:20, 17. april 2008. (CEST)

Ja sam danas napravio nekoliko šablona (za ekonomiste, pravnike, filozofe, arheologe). Vidite treba li još njih (matematičari, istoričari, biolozi, hemičari, fizičari). Slikare i vajare smeštam u kategoriju umetnici a pisce u pisce. Ne znam u koju kategoriju smestiti modne kreatore, manekene, kriminalce.--Vojvoda razgovor 23:09, 17. april 2008. (CEST)

Ja sam napravio fizičari. Nisam ni ja siguran za tako neke neobične članke. Npr. gde ću majku nikole tesle i sl. --Jovan Vuković (r) 23:15, 17. april 2008. (CEST)

Najbolje prvo da očistimo ove za šta smo sigurni a šta ostane može i u glavnu kategoriju (ne bi trebalo da bude mnogo toga).--Vojvoda razgovor 23:36, 17. april 2008. (CEST)