Википедија:Трг/Архива/Википолитика/38

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пажња!!! Пажња: Ова страна је архива. На њој се налазе раније расправе, које су склоњене ради олакшавања праћења актуелних тема. Молимо вас да овде не постављате своје коментаре. Ако баш желите да дате коментар на неку од тема, можете то да урадите на актуелној страни, уз цитирање битног дела одавде. Имајте, међутим, у виду да се ове теме више не сматрају актуелним.
Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60
61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80

Zašto transkripcija?[уреди]

Da li neko od administratora može da otključa članak Grin dej i preusmeri ga na Green Day kako bih na miru mogao da ga prepravim? Ovo držanje tapije na tumačenje pravopisa narušava slobodni duh Vikipedije. Zašto moramo da imena grupa transkribujemo? Naveo sam hiljadu puta argumente za netranskribovanje, a jedini kontraargument je "pravopis preporučuje transkripciju". Isti taj pravopis dopušta i izvorno pisanje, a imena grupa se svuda u ozbiljnoj muzičkoj literaturi tako pišu.--loshmi (разговор) 23:24, 24. фебруар 2008. (CET)

Ponoviću još jednom:

Pravopis nam ne kaže ništa o pisanju imena rok grupa i naziva programa. Ali, zato nam kaže da je reči u ćiriličnom tekstu poželjno transkribovati. Međutim, dopušta nam da u nekim slučajevima ostavimo izvorni naziv. Ovde apsolutno dolazi u pitanje zdrav razum i logično razmišljanje. Evo par primera naziva muzičkih grupa:

  • U2 ili Ju tu — Ime U2 je izabrano zbog svoje dvosmislenosti i otvorenih interpretacija. (Videti referenciranu rečenicu na engleskoj Viki). Originalna grafija potpuno neispoštovana.
  • Blink 182 ili Blink van ejtitu (ovako ga oni izgovaraju, mada možda Blink van handred end ejtitu) — Originalna grafija potpuno neispoštovana.
  • B52's ili Bi fiftituz — Originalna grafija potpuno neispoštovana.
  • !!! ili Tri eksklamejšen marks — Ime je inspirisano filmskim titlom, pri govoru bušmana u filmu Bogovi su pali na teme. Dalje, bend sam navodi da je najčešći izgovor Chk Chk Chk, ali da ih mogu zvati Pow Pow Pow, Bam Bam Bam, Uh Uh Uh, itd. Izvorna grafija? :)
  • Hiljade grupa koje imaju u sebi član the, a koji se pri našoj transkripciji izbacuje iako se ime tako izgovara. Naročito je stvar loša kada se taj član nalazi unutar samog naziva. (Rage Against the Machine, Siouxsie & the Banshees, Bob Marley & The Wailers, itd, itd, itd.)
  • Evo da cititram i Klajna: Pojedine reči mogu kod nas biti pozajmljene i adaptirane, i onda ih pišemo kao naše, ali to ne važi za sintagme, rečenice ili izreke: zato ja nikad nisam priznavao pisanje tipa "aj lav ju", "se la vi", nego samo I love you, c'est la vie. Imena grupa često predstavljaju sintagme. Šta ćemo s bendovima I Love You i Everything But The Girl i ko zna još koliko sličnih primera?

Neka mi neko da logičan odgovor zbog čega bismo transkribovali nazive grupa i programa, kada pravopis dopušta da pišemo izvorno?

--loshmi (разговор) 23:33, 24. фебруар 2008. (CET)

Грин деј не спада ни у једну од тих група које си навео. Није име које садржи бројеве, скраћенице или интерпункцијске знакове. А то што ни један администратор не одговара, довољно говори о томе колико озбиљно узимају ова Лошмијева кукања. И птицама на грани, а не администраторима је јасно да није у праву. Да иједан од њих мисли да јесте, већ би откључао чланак, променио СВЕ групе на оригиналне називе а мене блокирао. Али нико не ради. Питам се зашто. —ЈагодаGaim.svg испеци па реци 00:02, 25. фебруар 2008. (CET)
Ja bih ti otključao, ali ja nisam administrator, na sreću nekih. Čudi me da se niko od admina ne oglašava,prave se gluvi ili ćoravi da ti bar daju neki odgovor, kako drugo to okarakterisati do licemerje.--Grofazzo (разговор) 23:49, 24. фебруар 2008. (CET)
На сву срећу по википедију, ниси администратор, Грофе.Face-wink.svgЈагодаGaim.svg испеци па реци 00:03, 25. фебруар 2008. (CET)

Fala Grofe:) Naravno da je licemerje. Upravo stoji unakarađen članak, a njih boli kurac što je neko uložio sate i sate rada u njega, kako bi napisao dobar članak. I U2 je bio Ju tu, a sada je U2 samo zato što je Klajn eksplicitno rekao ono što je i vrapcima očigledno. --loshmi (разговор) 00:34, 25. фебруар 2008. (CET)

Bravo, Losmi. Divan recnik imas. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 10:49, 25. фебруар 2008. (CET)
Stvarno ste ga preterali sa prozivanjem i prostaklucima. Ja od juce nisam zavirio ovde pa cu da budem prozivan. Dobro je sto se pokazujete da se zna koji ste. --81.161.250.2 (разговор) 15:59, 25. фебруар 2008. (CET)

Imajući na umu 5 stubova mislim da je nedopustivo da mi izmišljamo transkripcije, bend treba pisati onako kako se uobičajno na srpskom piše. Dakle, ako uvaženi muzički magazini A, B, C svi zovu bend u originalu ili svi zovu transkribovano, onda ćemo ga i mi tako zvati - Vikipedija je zbirka znanja koje već postoji na određenom jeziku, a ne nečije originalno istraživanje o tome "kako bi trebalo da bude". —Rainman (разговор) 13:19, 25. фебруар 2008. (CET)

Нико НЕ ИЗМИШЉА транскрипције, него се следе правила правописа. А коме се не свиђа правопис, нек се обрати онима који су га писали. Оригинално истраживање је писати имена група, градова, људи у оригиналу кад се на српски језик она ТРАНСРИБУЈУ. Пракса часописа није никакво мерило, јер многи новинари нажалост, не могу да се похвале нарочитом писменошћу. —ЈагодаGaim.svg испеци па реци 13:32, 25. фебруар 2008. (CET)

Слажем се са Јагодом, по правопису се имена морају транскрибовати, мада могуће је да има изузетака поготово међу онима горе које је Лошми навео. Али мислим да Грин деј не спада у ту категорију и оно се може транскрибовати.Награкажи/лажи 13:37, 25. фебруар 2008. (CET)

Mislim da Vikipedija nema pravo na takav stav "svi su nepismeni sem nas". Imajte na umu da je prevashodna namena Vikipedije informisanje, ako ćete pisati članke sa transkripcijama koje niko ne koristi: 1) niko te članke neće naći, 2) ako ih i nađe možda neće učiniti dodatni napor za čitanje jer su pisani drugačijim jezikom od uobičajnog. —Rainman (разговор) 15:41, 25. фебруар 2008. (CET)
  1. To nije stav vikipedije, to je opštepoznata stvar. I nisu „svi nepismeni osim nas“, nego su „novinari uglavnom nepismeni“. To su dve sasvim razlicite stvari.
    Dobro, onda mora da postoje još neke reference na "ispravno pisanje" naziva bendova gde se ti bendovi pominju? Dakle, po meni, transkripcija je moguća JEDINO ako postoji referenca za nju, u suprotnom je ona originalno delo pisca (pošto kako shvatam pravila transkripcije nisu algoritam već više smernice - ako su algoritam, daj da implementiramo pa da sve automatski transkribuje). —Rainman (разговор) 16:23, 25. фебруар 2008. (CET)
  2. Naravno da cemo pisati članke sa transkribovanim imenima, prvo zato što je tako pravopisno pravilno, a drugo zato što je to deo pravila o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Ako je neko propustio ono što je Dzordz napisao, evo, ponoviću ovde:
    Википедија:Напомене о писању српским језиком на Википедији. Ако је прилагођено писање икако могуће, оно је обавезно на српској Википедији, јер правопис не допушта остављање у оригиналу у ћириличном тексту, а наши чланци морају бити такви да се исправно приказују и на ћирилици и на латиници. --Dzordzm (разговор) 22:18, 24. фебруар 2008. (CET)
    Slažem se da treba ako postoji prihvaćena transkripcija, opet, po mom tumačenju mi je ne možemo izvesti i uvesti u srpski, pogotovo u slučajevima kada je pisanje u originalu šire rasprostranjeno. —Rainman (разговор) 16:23, 25. фебруар 2008. (CET)
  3. I naravno da će svako moći naći bilo koji članak sa transkribovanim imenom jer postoje preusmerenja sa originalnih naziva. —ЈагодаGaim.svg испеци па реци 15:52, 25. фебруар 2008. (CET)
Ovo je više tehnička primedba, jedno preusmerenje nije dovoljno da popravi gugl rezultat, i vrlo je verovatnije da će neko pre naći članak na bosanskoj ili hrvatskoj vikipediji i onda kad je isti manje opširan i relevantan.. —Rainman (разговор) 16:23, 25. фебруар 2008. (CET)

Ja bih krivio google, ne pravopis. --81.161.250.2 (разговор) 16:30, 25. фебруар 2008. (CET)

Апсолутно се слажем. Значи, ми треба да не пишемо правилно само зато што Гугла боли уво за српски правопис? Ај донт тинк со.Face-grin.svg--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 16:40, 25. фебруар 2008. (CET)
Ne samo, to je jedna od tri tačke. Uz to, gugl radi prilično zdravorazumski - ako svi koriste reč X da označava neki pojam, a samo mi koristimo reč Y, a neko traži po reči X (pošto je X opšteprihvaćena), naravno da neće naći naš članak sa rečju Y, niti će pravilno uspeti da izračuna kontekst, relevantnost, itd... —Rainman (разговор) 16:46, 25. фебруар 2008. (CET)
Па жали се Гуглу, не овде. Да видим шта би ти рекли Енглези, Немци, Французи или Шпанци да им кажеш да морају да сакате свој правопис зато што је Гугл несавршен...—ЈагодаGaim.svg испеци па реци 16:49, 25. фебруар 2008. (CET)
Uf, ne ... Guglu nije uopšte stalo do toga dal je nešto pravilno napisano ili ne, već samo da svi koriste istu reč da označavaju istu stvar... (unutar jednog jezika naravno) —Rainman (разговор) 16:52, 25. фебруар 2008. (CET)
Па онда? Шта хоћеш да кажеш? —ЈагодаGaim.svg испеци па реци 17:02, 25. фебруар 2008. (CET)

...[уреди]

Желим да постанем администратор, али не знам како? молим вас да ми брзо одговорите Killym (разговор) 12:16, 13. март 2008. (CET)

Погледај страницу Википедија:Администратори. --Саша Стефановић ® 12:17, 13. март 2008. (CET)

Мислим да испуњавам све услове. Значи ја сам сад администратор? Killym (разговор) 12:21, 13. март 2008. (CET)

Мислити и знати су два појма. Наравно да ниси администратор, као што рекох раније, прочитај Википедија:Администратори, а успут и смири страсти. --Саша Стефановић ® 12:22, 13. март 2008. (CET)

Политика брисања чланака[уреди]

Морам рећи да се брисање чланака овде претворило у истеривање строгоће. Притом, гомила корисног материјала оде у три лепе после брисања. (Наравно, увек се то може вратити, али ко ће се тиме бавити?) Последњи пример је предлог за брисање чланка Привреда и друштво од XI до XV вијека. Чланак свакако треба обрисати или макар преименовати, али је несумњиво да садржи врло квалитетан материјал о конкретном периоду у Европи. Штавише, опис еснафа у поменутом чланку је бољи него у чланку под именом "еснаф". --Милош Ранчић (р|причај!) 06:32, 1. април 2008. (CEST)

Да не кажем да на гласању остају глупости као што су "Општине у Хрватској с више од 500 Срба према попису из 1991. године" (апсолутна глупост је, наравно, оно 500, а релативна оно 1991.) -- који начелно представљају пресипање података из шупљег у празно, а да нам одлази гомила материјала који се може употребити у другим чланцима. Наравно, под условом да постоји иоле добре воље и нешто мање сујете. --Милош Ранчић (р|причај!) 06:32, 1. април 2008. (CEST)

Због тога, предложио бих да се уведе стриктнија политика везана за брисање чланака: (1) постоји група чланака која ни не мора да иде на гласање, већ је на администраторима да бришу глупости; (2) постоје добри чланци о лошим темама и лоши чланци о добрим темама, кад треба размислити шта с тим; (3) какогод, у сваком случају, на предлагачу мора бити то да се користан материјал ускладишти на одговарајућем месту. Бахато понашање и истеривање својих хирова не може бити допустиво понашање овде. --Милош Ранчић (р|причај!) 06:32, 1. април 2008. (CEST)

Кад смо већ код "Привреде и друштва": Тај чланак је морао да буде обрисан, зато што је представљао кршење лиценце из уџбеника из историје за (чини ми се) другу годину средње школе. Тако да чување било којег дела текста за каснију употребу није најбоља идеја. Darth Vader (разговор) 10:48, 1. април 2008. (CEST)
Вотевр. Разлог који си ти навео доводи чланак у позицију бр. 1, а не на гласање. По номинацији, сав материјал треба уклонити "зато што је неенциклопедијски" (да не кажем да ни то не стоји). --Милош Ранчић (р|причај!) 13:08, 1. април 2008. (CEST)
Милоше све је то супер, али нема ко то да ради. Ево ја сад могу дневно да ти убацим пио 200 нових чланака из оне старе енциклопедије, која се поставља на растку. Чланци су јавно власништво. Или да лепо идем и копирам са сајтова од којих имамо дозволу по 100 чланака на дан. И кажем, па добро, то је користан материјал, из њега се може нешто извући, оставите га, нека неко иде замном и сређује. Небитно што неко после треба да потроши пола сата-сат на сређивање таквог чланка. Е то није у реду. Такви чланци се бришу. Користан је део о еснаву (да изузмемо кршење ауторских права) и шта сад. Ја треба тај материјал да пребацујем у чланак еснаф? Што бих то радио? Хоћу сам да напишем чланак о еснафу, ако ме то интересује. Веће ми је задовољство а трошим скоро исто времена. И ајде и да средим један такав чланак дневно, али имамо гомилу таквих чланака и у праксе се показало да се само гомилају. Тако да уколико желиш да спашаваш од брисање, иди по категоријама чланци почетника, чланци за прерађивање, чланци за сређивање и сл. Пракса је показала да се стално прича о томе, а нико никада не узме да среди те чланке (њихов број се већ годинама повећава). Значи можда се среди један чланак, а добије 30 нових у категорији прерађивање. То је неприхватљиво. Ми нисмо место на које ће неко да дође и убаци нешто, па после да се то сређује. Једноставно немамо потенцијала. Значи ако хоћеш, оформи тим људи, и скупајте материјал па после сређујте. Пребацујте у именски простор тима и сл. Узми овај конкретни чланак, пребаци га у свој именски простор (док се не направи тим) па кад нађеш времена убаци користан материјал тамо где треба, а остало избриши. Ти овако навратиш једном у 2 месеца и даш идеју коју ми треба да спроводимо, док ћеш се ти бавити нечим другим. А ми сваки дан треба да трошимо по пар сати на сређивање. Мислим стварно нема неке логике. —Јован Вуковић (р) 14:43, 1. април 2008. (CEST)
Једино што каже Јован, да се направи нека посебна категорија изван ГИП-а и да се оформи тим људи који ће ју одржавати, чупати ”користан садржај” из тог материјала и распоређивати по чланцима. Све остало су само потенцијалне идеје које није лако примјенити у пракси, изузев ако желимо да претворимо Википедију у сваштару, што мислим да већина уредника није спремна да прихвати... ---Славен Косановић- {разговор} 16:42, 1. април 2008. (CEST)

Нисам рекао да се чланак за брисање нужно мора одмах средити. Значи, довољно је добро преместити потенцијално користан материјал на неко друго место. Леба не једе да стоји. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:13, 1. април 2008. (CEST)

Чланци за брисање иду на гласање, већина, изузев очигледних бесмислица. Дакле, за вријеме које траје гласање ко год сматра да се нешто може урадити са дијелом чланка, да има корисниог садржаја за клицу, или за неки други чланак, добродошао је да уради шта год сматра да треба. Генерално, ми чувамо доста материјала у ГИП-у који би на неким другим, већим Википеидјама, летио без икакве дискусије, из разлога што нисмо велика заједница и нема нас свих профила и интересовања. Категорије за прерађивање, сређивање исл, су пуне таквог материјала, неријетко и апсолутно погрешних констатација. ---Славен Косановић- {разговор} 13:46, 2. април 2008. (CEST)
Баш то. Ја се чак залажем и за брисање чланака из категорије прерађивање (или пребацивање у именски простор википедије, свеједно). А 7 дана је доста да се неко сети да среди чланак. Ако хоћете можемо направити страницу где би се чувао релативно користан материјал. Ја подржавам идеју. —Јован Вуковић (р) 14:28, 2. април 2008. (CEST)
Pa, to je resenje i za clanke koji su dugo u kategoriji za preradjivanje (moze se dodati i vreme markiranja sablonom za preradjivanje; kad istekne vreme, uzmimo par meseci, clanak ide u Vikipedijin imenski prostor). Uzmimo, trebalo bi napraviti nesto u smislu Vikipedija:Potencijlno koristan materijal/ -- pa onda u tom prostoru skladistiti materijal koji moze biti koristan, a posebno ga kategorizovati odgovarajucim kategorijama: "Kategorija:Potencijalno koristan materijal iz istorije" ili sl. Nije problem u uklanjanju loseg materijala iz GIP-a, vec je problem u kasnijoj nedostupnosti tih informacija. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:33, 4. април 2008. (CEST)

Мислим да толико силна болећивост према дискутабилно квалитетном/релевантном садржају није оправдана потенцијалном корисношћу истог. Вишеструко је теже да се такав материјал прилагоди употреби, него да се целокупна тема обради `из ничега`. То што `леба не једе и не видим као некакво оправдање; у том смислу разне ствари се могу постављати на Википедију, односно неки именски простор изван ГИПа, али се то коси са оним што Википедија јесте односно није. Уз то су и странице изван ГИПа подједнако лепо видљиве путем Гугла, а некоме ко наивно приступа целој ствари може да буде довољно да види лого Википедије и задржај идентификује као енциклопедијски, што он у овом случају никако не би био. Дакле, све у свему, то потсећа на оне људе који имају проблем са бацањем старих ствари, јер једном наводно могу да буду корисне, па их из стана преместе у оставу, и тако се у остави нагомила свакаквих бескорисних глупости :))) Дакле, мислим да је разумније да такве ствари бришемо него да их негде нагомилавамо. У сваком случају, о томе колико садржај тог типа може постати користан најбоље говори број чланака у категорији за сређивање и прерађивање, и тренд којим се тај број смањује (да не кажем повећава). Једина ограда је МЗЧКВНМ, који по мени представљају добре примере онога што енциклопедијски садржај није, па су у неку руку едукативног садржаја за новије кориснике --Кале info/talk 17:08, 4. април 2008. (CEST)

Ја сам као што сте могли да примените за рестриктивну политику када је оно што остаје на википедији у питању. Неки су као противаргумент наводили да Википедија није енциклопедија већ енциклопедија у настајању али да бисмо направили енциклопедију морамо то да радимо квалитетним материјалом а то су енциклопедијске одреднице а не свакави подаци. Ако некога интересују такви подаци има још места на интернету где може да их пронађе. Википедија је енциклопедија и сходно томе морамо да бришемо све оно што није енциклопедијски садржај. Ако се некоме неки материјал учини интересантан нека га сачува у свом корисничком простору. Против сам било каквог посебног именског простора где би се складиштио овакав материјал.--Војвода разговор 19:17, 5. април 2008. (CEST)

Кале, па може се избацити из претраживања; то није проблем. За разлику од пребацивања старих ствари у оставу, ово не користи ни релевантан макрофизички, ни релевантан елекстронски простор. Такође, материјал складиштен у неком буџаку би био могућа помоћ, а не основа за рад на неком чланку. --Милош Ранчић (р|причај!) 11:16, 7. април 2008. (CEST)

Проблем се састоји у томе што се не једном обрисао врло релевантан садржај само зато што се неком није свидео изглед чланка. Сећам се добро да смо имали целокупну библиографију Војислава Коштунице на посебној страни, али да се то неком није свидело (мислим да је пре у питању био изглед стране него политички мотив). Имати библиографију сваке битније особе јесте добро и јесте енциклопедијски. Какогод, у одређеном тренутку то, ето, "није било по стандардима". Да су такви чланци складиштени на одговарајуће место (а не брисани), данас бисмо могли да их вратимо. Е, сад. Ја сам се овог сетио зато што ми је остало у памћењу као брисање библиографије релевантне личности. Ко зна шта је још обрисано што бисмо без категоризације морали да тражимо по гомили ђубрета. --Милош Ранчић (р|причај!) 11:16, 7. април 2008. (CEST)

Војвода, твој аргумент да хоћеш одмах релевантан чланак јесте валидан, иако бих ја био попустљивији. Какогод, овде не причамо о томе треба ли се избрисати чланак који није по стандардима из ГИП-а, него да ли и како сачувати потенцијално користан материјал. --Милош Ранчић (р|причај!) 11:16, 7. април 2008. (CEST)

Sve relevantno treba sačuvati ali ni tu ne treba biti preterano popustljiv. Na primer onaj tekst o privredi u srednjem veku može da koristi ali u onom odeljku gde su čuvani razni tekstovi nalazile su se neke čiste gluposti. Na primer ja sam jednom prilikom brisao članke o Životinjskom, Biljnom carstvu koji su bili kao vicevi a neko ih je smestio u tu kategoriju! Zato me plaši da taj prostor ne postane mesto gde će se trpati sve i svašta i opet korisne informacije će se teško pronalaziti. Kad si već pomenio bibliografije ja sam za to da ih imamo. Mada bi nam prvo dobrodošlo upustvo kako jedna moderna bibliografija treba da izgleda. To mogu da budu vrlo korisne informacije i vodič za dalje proučavanje što Vikipedija takodje treba da bude. Tako sam na engleskoj vikipediji video da postoje bibliografije o nekim najznačajnijim temama. Ta mi se ideja čini interesantna ako se koristi umereno i ako bibliografiju sastavlja neko ko stvarno poznaje temu. Pozdrav, --Војвода разговор 18:58, 7. април 2008. (CEST)

Postoji mesto za clanke koji edukativno-zabavnog karaktera (MZCKNMNV ili vec kako se zove) i to je jedna stvar. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:18, 8. април 2008. (CEST)

Potpuno je drugo cuvati korisne informacije. Uzmimo, lose srocen clanak koji ima informacije. I naravno da treba voditi racuna o tome sta se stavlja tamo, ali isto tako treba voditi racuna o tome da tamo idu clanci koji nisu zadovoljavajuci da budu klica na Vikipediji, pa stoga ne treba biti previse ostar. Uzmimo, ako clanak sadrzi bar jednu (razumnu, ne glupu) informaciju koja ne postoji u drugim clancima, clanak treba sacuvati. U ovu kategoriju ne bi spadale nerelevantne, naravno, nerelevantne informacije. --Милош Ранчић (р|причај!)

Bibliografije sam pomenuo iz jednog specificnog razloga, pa cu sad o njemu, a nize o samim bibliografijama. Tada (pre koju godinu) neko je smatrao da su bibliografije nerelevantne (ne znam ko je bio u pitanju). I to sve vodeci se za pravilima na engleskoj Vikipediji, gde to tada nije bilo dozvoljeno. (To se tice i momenta kad se ne treba ugledati na englesku Vikipediju.) Na srecu, nismo imali puno stete od toga, bar ne one vidne, jer se niko nije vise odvazio da unosi ovde clanke s bibliografijama. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:18, 8. април 2008. (CEST)

Tako nesto se moze i sada dogoditi. Najproblematicniji su, naravno, clanci s problematicnom relevantnoscu. Informacija o zivotu i radu pobednika skolskog takmicenja u poznavanju prirode i drustva svakako nije relevantna. Ali, postoji raznolike kategorije potencijalno korisnog sadrzaja koje u ovom trenutku mogu da ne prodju zato sto su trenutna merila relevantnosti drukcija. Uzmimo, vrlo je moguce da izolovani clanak o jednom proteinu ili jednoj zvezdi ne bi prosli na glasanju. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:18, 8. април 2008. (CEST)

Sto se tice pravljenja bibliografije neke osobe, stvari su jednostavne: Stavis sta je konkretna osoba uradila i to je to. Ovakve bibliografije su izuzetno korisne jer autori uglavnom ne vode preterano racuna o svim svojim pisanijima, pa za mnoge znacajne autore ne postoje bibliografije. Zato je upravo ovaj saradnicki pristup vrlo koristan u njihovom pravljenju. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:18, 8. април 2008. (CEST)

O bibliografiji za konkretnu temu se da raspravljati, ali mislim da smo daleko od takve potrebe. Ona obicno nastaje u trenutku kad imamo gomilu literature u jednom clanku. Tad se, jednostavno, u clanku skrati literatura na najbitnije, a napravi se novi clanak koji podrazumeva opseznu bibliografiju o datom pojmu. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:18, 8. април 2008. (CEST)

Ako hoćeš ajde da otvorimo jedan deo za taj korisni materijal.--Војвода разговор 18:04, 9. април 2008. (CEST)

Направио сам страну Википедија:Можда користан материјал, па се може почети с уношењем тамо. Узмимо, особа која гласа о брисању чланка треба да изнесе валидан агрумент у прилог чувању информација (који се да проверити или сам по себи има смисла) и чланак би требало померити тамо. Описао сам и основу за функционисање тих подстрана. Касније би се од тога могао направити портал који би омогућавао заинтересованима да копају лакше по информацијама. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:54, 9. април 2008. (CEST)

Čini mi se da je ovim problem rešen na polzu cele zajednice.--Војвода разговор 07:53, 10. април 2008. (CEST)

Jedno malo čišćenje[уреди]

Predlažem da napravimo jedno malo čišćenje članaka o albumima. Trebalo bi prečešljati sve kategorije (članaka nema mnogo) i postaviti na glasanje sve one koji sadrže samo kataloške podatke ili ih dopuniti nekim materijalom.--Војвода разговор 18:07, 9. април 2008. (CEST)

Hm. Vidis, i to bi u odredjenom trenutku moglo da dodje u kategoriju clanaka koji su prihvatljivi. Na engleskoj Vikipediji su naveliko prihvatljivi. A i slicni su po informacijama bibliografijama. Mislim, nije da mi je stalo do albuma, ali su i to dovoljno relevantne informacije koje za neko vreme nece biti moguce naci na drugim mestima. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:42, 9. април 2008. (CEST)
Честитам, само бих поново подсетио на свој предлог да се чланци без садржаја о албумима споје у чланак о извођачу (или у чланак Списак албума извођача). Никола (разговор) 22:05, 9. април 2008. (CEST)
  • Списак албума извођача је вероватно најбоља идеја, садржај се не губи, изгледа енциклопедијски прихватљиво. --Dzordzm (разговор) 22:41, 9. април 2008. (CEST)

Мислим да би требали да замрзнемо текућа гласања за брисање чланака о неким албумима,а да уместо тога на нивоу заједнице направимо консензус око минимума података које чланак о једном албуму мора да садржи да би могао да постоји као самостални чланак и да на основу тога интегришемо све који не одговарају тим стандардима у неке друге чланке. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 01:16, 10. април 2008. (CEST) Такође би било фино и кад би утврдили неке основне минимуме за клицу тј. да ли је то ово или ово или пак ово или можда ипак ово. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 01:45, 10. април 2008. (CEST)

Ја сам за то да одлучимо колики је минимум података за клицу. Али то не бих радио генерално за све области одједном јер на пример чланак о албуму који садржи само каталошке информације даје већ један известан број података који би по мом мишљењу био прихватљив за клицу биографију. Што се албума тиче осим извођача, године издања, списка песана, продуцента и осталих каталошких информација чланак би требало да садржи најмање још две реченице (како је прихваћен (топ листе, критика), какво му је место у опусу извођача и сл).--Војвода разговор 07:52, 10. април 2008. (CEST)
Замолио бих вас да изнесете предлоге да пречистимо категорије. --Војвода разговор 23:12, 17. април 2008. (CEST)

Још једно мало сређивање[уреди]

Почео сам да сређујем категорију са клицама биографија тако што планирам да их распоредим у посебне одговарајуће категорије и да направим шаблоне за клице-биографије које немамо. Ако је неко вољан да помогне нека ми се придружи.--Војвода разговор 14:14, 17. април 2008. (CEST)

Покушаћу ја да нађем времена и да ти помогнем. --Саша Стефановић ® 14:21, 17. април 2008. (CEST)
Ево и ја се јављам :) --Јован Вуковић (р) 17:20, 17. април 2008. (CEST)
Ја сам данас направио неколико шаблона (за економисте, правнике, филозофе, археологе). Видите треба ли још њих (математичари, историчари, биолози, хемичари, физичари). Сликаре и вајаре смештам у категорију уметници а писце у писце. Не знам у коју категорију сместити модне креаторе, манекене, криминалце.--Војвода разговор 23:09, 17. април 2008. (CEST)
Ја сам направио физичари. Нисам ни ја сигуран за тако неке необичне чланке. Нпр. где ћу мајку николе тесле и сл. --Јован Вуковић (р) 23:15, 17. април 2008. (CEST)
Најбоље прво да очистимо ове за шта смо сигурни а шта остане може и у главну категорију (не би требало да буде много тога).--Војвода разговор 23:36, 17. април 2008. (CEST)