Википедија:Трг/Архива/Википолитика/39

Спајање/раздвајање

Прелазећи кроз биографске категорије приметио сам више примере да је постављен шаблон за спајање а да се проблем не реши месецима. Можемо ли да смислимо нешто како би ово спречили? Ако се исувише одуговлачи шаблон постаје бесмислен.--Војвода разговор 22:54, 19. април 2008. (CEST)

Па ако се ништа не уради, брише се краћи чланак и готово. Садржај се премести на стр. за разговор чланка који остаје и готово --Јован Вуковић (р) 11:45, 20. април 2008. (CEST)

Слажем се. А можда би било боље да уместо на страну за разговор иде у Можда користан материјал?--Војвода разговор 20:02, 20. април 2008. (CEST)

Национална припадност

Ноћас сам се несложио око једног чланка са корисником ЦрниБомбардер. Наиме, он је инсистирао да је Светозар Боројевић Србин, док ја инсистирам да је он Хрват. Чињенице су прилично кратке, и јасне. Рођен је у српској православној породици, интензивно се изјашњавао као Хрват. Толико о чињеницама.

Сад, мене савршено није брига шта ће писати у чланку о једном бечком коњушару који је био толики лузер да је извршио самоубиство па није доживео да буде једна од перјаница усташког покрета (кога занима да ли је ово тачно, довољно је да летимично прелиста ово или ово).

Поента је у следећем, овде око чињеница нема спора, већ само око интерпретације чињеница. Наиме, суштина је у томе да Бомбардер одбија да дозволи да се напише да је овај човек Хрват, јер има српско порекло, а он (Бомбардер) експлицитно тврди да национална припадност зависи само од крви а не од осећања/изјашњавања. Данас је наравно опште прихваћено да националност зависи од тога како се човек изјашњава (зато вас и питају на попису да се изјасните, а не упишу они сами). Међутим, ја не бих да улазим у ратове измена, и зато сам дошао овде да одрадим један sanity check: значи да ли (осим Бомбардера наравно) има још неко ко мисли да ако су некоме преци једне националности он, јасно, може да буде само те националности (*)? Само да напоменем да ако је тако, онда морамо да будемо доследни и да напишемо да је Иво Андрић Хрват, Емир Кустурица Бошњак... -- Обрадовић Горан (разговор) 13:38, 21. април 2008. (CEST)

Значи ајмо да видимо ко се слаже са исказом (*)?

• CrniBombarder!!!

Апсолутно се слажем да уколико постоји кредибилна референца, или још боље њих више, где се појединац изјашњава као да је ове или оне националности, да његово опредељење треба испоштовати јер је то једино и понављам једино што опредељује нечију припадност нацији (држављанство по страни :)). Његово порекло је нешто за шта свакако има места у чланку, али не може бити одређујуће у питању његове национале припадности. Ево Прелоговог примера, који је јасно изразио да не жели да га ико дангира као овог или оног, али ето у чланку је он мученик Швајцарац, али ајде... Дакле, не слажем се да је споменути коњушар Србин само зато што је тог порекла. --Кале ^{↙info/talk↗} 14:03, 21. април 2008. (CEST)

Po meni je nacionalnost politička i ideološka odrednica. Činjenica je da je neko živeo u određenoj kulturi ili državi, ili da ima pretke koji su isto tako živeli u određenoj kulturi ili državi, i činjenica da se neko izjašnjava kao ovakve i onakve nacionalnosti, ili da su to činili njegovi preci. Sve ostalo je ideologija. —Rainman (разговор) 14:07, 21. април 2008. (CEST)

Ја не видим у чему је проблем да стоји као сада. Ако је проблем категорија ставио бих га у обе и као српски војсковође и као хрватски војсковође. У првој реченици треба да стоји да је аустроугарски генерал, пореклом из српске породице који се изјашњавао као хрват. Шта је ту спорно. Што се тиче категорија и до сада смо пракиковали то да свако спорно име стављамо у све категорије. —Јован Вуковић (р) 18:16, 21. април 2008. (CEST)

Једна ствар... Да би се водио као српски или хрватски војсковођа морао је да служи српској или хрватској војсци. Дакле, пошто то овдје није случај, ради се о „аустро-угарском војсковођи“ у сваком случају. —-Славен Косановић- {разговор} 18:42, 21. април 2008. (CEST)

Питање је врло јасно: да ли је национална припадност питање крви или изјашњавања? Ако је питање крви, онда је Светозар Боројевић Србин, а ако је питање изјашњавања онда је Иво Андрић Србин. Једно искључује друго.. Значи шта је од та два? -- Обрадовић Горан (разговор) 18:45, 21. април 2008. (CEST)

Ок, у некој подкатегорији Срби/Хрвати би требао да се налази. Мада ја мислим да се ове војсковође односе на србе/хрвате/... по националности, а не по државности. Као и остале категорије тог типа (српски глумци, српски научници) —Јован Вуковић (р) 18:47, 21. април 2008. (CEST)

Мој приједлог је да се води као аустро-угарски војсковођа, дакле категорија, а да се помене да је рођен у православној породици у самом чланку, као што то стоји у једном од линкова који је поставио Горан, и такође даље у чланку да се изјаснио као Хрват са цитатом и линком на цитат. Мислим да се тако добија сасвим неутрална верзија, што и јесте циљ Википедије. Ако неко нађе неки цитат гдје се изјаснио као Србин, такође се помене у чланку по истом принципу. Даље нека свако извлачи своје закључке, ми нисмо овдје да сервирамо неке „апсолутне истине“, него да изнесемо чињенице из литературе која је доступна... —-Славен Косановић- {разговор} 18:50, 21. април 2008. (CEST)

Можда помогне још једна историјска чињеница. Јосиф Панчић је рођен у Хрватској, да би тек касније не само прихватио српско држављанство, већ је променио и веру да би остварио два циља: да се ожени овдашњом бароницом и да би постао редовни професор у Београду. Постоје референце које наводе да се веома радовао томе. Ми га данас проучавамо као највећег српског биолога.--Metodicar (разговор) 18:56, 21. април 2008. (CEST)

Значи изменио сам чланак тако да у првој реченици пише да је био хрватски барон (ко хоће то да избаци, нека се наоружа дебелим референцама!), а у другој реченици пише да је рођен у српкој православној породици. То је по мени сасвим коректно. Молим све који имају проблем са тиме да прочитају на барем 3 места његову биографију, и видеће да он са Србима и Србијом нема никакве везе. Хвала лепо. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:59, 21. април 2008. (CEST)

И да, очекујем да пре било каквих даљих ревертовања на чланку видим ту јуначину да дода да је Јосиф Панчић био хрватски и српски ботаничар (што је наравно неистина, али је конзистентно са тим да је Боројевић био српски и хрватски војсковођа). -- Обрадовић Горан (разговор) 19:01, 21. април 2008. (CEST)

Јер као што се може видети, постоји једна Википедија која фура ту политику [1]. Ја мислим да смо ми изнад таквих глупости. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:03, 21. април 2008. (CEST)

Наравно да треба да стоји и у категорији буњевачки ботаничари. Иначе панчић није био Хрват него Буњевац. Он је рођен као буњевац. Не треба мењати сам чланак, али се категорија може додати, то не смета. И овде код дотичног генерала треба ставити кат. хрватски барони, српски барони. Као што код иве Андрића стоји српски књижевници, хрватски књижевници и босански књижевници (мада ми ово босански мало боде очи, јер не знам на шта се односи, на књижевнике из региона Босне или на нешто друго). Још једном кажем да када се направи категорија буњевачки књижевници Панчића треба убацити тамо —Јован Вуковић (р) 19:10, 21. април 2008. (CEST)

Извињавам се, нисам рекао да је Хрват (већ тамо рођен), али је био (веровали или не, тамтататам) аустроугарац! Морао је да замоли за дозволу да му дају отпуст тог држављанства да би узео српско. Дакле, није скроз исто, али је слично. Дакле, ја сигурно нисам „јуначина“ да напишем да је био аустроугарац, хехе--Metodicar (разговор) 19:28, 21. април 2008. (CEST)

Не може се поистовјећивати професија и поријекло неке особе, нарочито не у професијама које су уско везане за институције државе или војске, као што је случај код Светозара. Рећи за њега да је био „српски војсковођа“ је чиста дезинформација, јер никада није служио српској војсци. Свако ко то прочита ће одмах закључити да је Светозар у неком моменту служио српској војсци. Затим ће тражити информације, када и гдје. Мислим ради се о чистој логици. Ево још један савремени примјер.... Наиме у ФК Барси од прошле године појавио се један момак српског поријекла, отац му Србин, а мајка Каталонка, зове се Бојан Кркић. Играо је за младу шпанску репрезентацију и има намјеру да игра за сениоре шпанске репрезентације. Одбио је да заигра за српску репрезентацију, иако је добио понуду/позив од нашег фудб. Савеза. Тог момка се никада не може водити као српског фудбалера, јер никада није заиграо за српску репрезентацију. Може се рећи да је српско-каталонског поријекла, али не и да је српски фудбалер. —-Славен Косановић- {разговор} 19:28, 21. април 2008. (CEST)

И да, мало је некоректно што Црни не учествује у расправи, те дајем предлог да сачекамо негде око 5-6 ујутро (када је он активан) и наставимо расправу--Metodicar (разговор) 19:32, 21. април 2008. (CEST)

Па и не бих се баш сложио са тобом Славене. Мислим да наша тренутна категоризација иде у ту страну да би тај фудбалер био означен и као српски и као шпански фудбалер. Српски фудбалери се налази у категорији фудбалери по националности (хмм сам назв звучи много ружно), а тај Бојан је и србин по националности. Е сад ако већ мењамо целокупну категоризацију онда... Мада имамо и проблема са осталим биографијама. Шта је са осталим србима који су живели ван србије, или у на простору србије док она није постојала (типа турска окупација). Значи да неки српски писац који је живео у 16. веку не би био у категорији српски писци јер србија тада није постојала? Или нпр. неки србин, архитекта, који је радио за турског султана би био у кат. турски архитекте. Не би ја нигде писао у за оног генерала да је српски војсковођа, нити хрватски, али би га ставио у обе категорије --Јован Вуковић (р) 20:50, 21. април 2008. (CEST)

Онда нам не ваљају те категорије и треба их преиспитати и тачно дефинисати. Не можеш трпати некога ко се идентификује са неком сасвим другом нацијом у категорију са онима који се идентификују са српском нацијом. Онда направите категорију „Срби по биолошком поријеклу“ па ту стваљајте све људе којима је биолошко поријекло Србин (дијелом или у потпуности). Биолошка и национална припадност немају много везе једна с другом. Постоји читава теорија у филозофији о темама нација и национална припадност. Ако је неко био фелдмаршал аустроугарске војске не може у исто вријеме бити и војсковођа српске војске. Практично, то је неизводљиво. Е, сад. Како ви те ствари повезујете мени није јасно!? Иста је ствар и са овим младим фудбалером (који још није тема на нашој Википедији, јер је мало ко код нас чуо за њега). Дакле, професија и једног и другог се везује у првом случају за служење у тачно одређеној војсци, аустроугарској, а другог за играње за тачно одређену фудбалску репрезентацију, шпанску. Према томе не може се рећи да је први српски восјковођа, јер никада није служио српској војсци, нити се за другог може рећи да је српски фудбалер, јер је већ одлучио да неће играти за српску фудбалску репрезентацију. У случају писаца, на примјер, постоје такође критеријуми из књижевне теорије и анализе дјела писца, гдје се одлучује да ли припада одређеном културном простору, или боље речено одређеној књижевности, или чак више њих. Ти критеријуми у књижевности немају везе са биолошком припадношћу, и свака теорија у том правцу је ширење дезинформација. Констатовати да је некоме отац Србин или Хрват или Американац, није критеријум за дефинисање да ли је тај неко српски, хтватски или амерички књижевник. —-Славен Косановић- {разговор} 23:01, 21. април 2008. (CEST)

А шта мислиш о чињеници да тренутно у чланку Светозар Боројевић у прве две реченице два пута стоји да је из српске православне породице? Да сам тако нешта видео на хр.вики, рекао бих да то вриште комплекси.. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:05, 21. април 2008. (CEST)

Колико видим ни на хрватској вики га не својатају... :) Тамо пише да је био аустроугарски војсковођа, што у ствари и јесте чињеница и нема везе са његовим поријеклом... Једини разлог зашто је на Википедији, је у ствари зато што је био нечији војсковођа и такође познат, а не зато што је овог или оног поријекла. —-Славен Косановић- {разговор} 23:18, 21. април 2008. (CEST)

Мислим да је проблем језичке природе. Шта значи, нпр. српски фудбалер? По мени, може да значи 1) фудбалер српске репрезентације 2) фудбалер српске националности 3) фудбалер српског држављанства и евентуално 4) фудбалер српског порекла (ако већ не знамо како се изјашњава човек). Дакле, прво решити проблеме назива ових категорија, јер ми се чини да мешате ствари које не би требало мешати. Такође, сложио бих се са тим да је најбитније оно како се сам човек изјашњавао. --ФилиП ⁈ 23:35, 21. април 2008. (CEST)

Па у случају конкретног фудбалера, када смо већ ту, дечко је српско-каталонског поријекла, не кажем да се не може рећи за њега да је фудбалер српско-каталонског поријекла, јер се тиме не имплицира да је српски фудбалер, пошто се ради о различитим значењима конструкције. Али, ако желиш да кажеш за коју репрезентацију игра, онда је дефинитвно шпански фудбалер. Не знам да ли има двојно држављанство, па и ако има то не имплицира да може играти за обе репрезентације. С друге стране, никада није заиграо нити једну утакмицу у Србији, ни за један клуб који има везе са Србијом, а да не говорим о српској репрезентацији. Постоје та нека правила ФИФА, по којима ако неки играч као сениор одигра три утакмице, чини ми се, за неку репрезентацију онда се води као фудбалер те репрезентације. Он још није заиграо за шпанску сениорску репрезентацију, али је јасно ставио до знања у више интервјуа да му је то циљ у скоријој будућности, тачније одбио је понуду српског фудбалског савеза. Проблем са нашим категорисањем је што ми подразумјевамо да ако је неко дијелом или у потпуности српског поријекла аутоматски је српски... Придјев српски, шпански, енглески фудбалер, глумац, економиста, пјесник, писац, музичар, има друге конотације, тј., у неким случајевима подразумјева директну везу саиниституцијом неке државе, (у овом случају са регистрацијом у фудбалском савезу), а у другим културолошку идентификованост са неком културом. Повезивати те ствари у једно је у великој вечини случајева погрешно. Затим, опет кажем постоје многобројни примјери у књижевности и умјетности, рецимо, гдје је неко мултикултуралне припадности, јер је стварао идентификујући се са више култура. Ел Греко на примјер, је и шпански и грчки сликар, иако постоји тенденција у литератури да га се сматра само шпанским, јер је највећим дио његовог опуса базиран на римокатоличкој „митологији“. Тако у многобројним историјима умјетности постоје реченице, типа: „Ел Греко, шпански сликар грчког поријекла је насликао ову слику, те и те године...“ итд... Пикасо, насупртот томе се сматра искључиво шпанским сликарем, јер се његово дјело не може идентификовати са француском културом и ликовном традициојом, иако је примао утјецаје од многих француских сликара, његова тематика, како наративна тако и ликовна је дефинитвно шпанска. —-Славен Косановић- {разговор} 00:01, 22. април 2008. (CEST)

Пример је био генерички и није се односио на конкретног фудбалера. --ФилиП ⁈ 00:12, 22. април 2008. (CEST)

Па и ја сам преко конкретних примјера покушао да изнесем опште схватање ствари. У свакодневном говору, може се рећи и овако и онако, али овдје на енциклопедији одређена констатација условљава даље информације у чланку. Ако кренеш некога да описујеш као српског фудбалера, или војсковођу, или писца, или умјетника, а даље у чланку се испостави да тај неко иако српског поријекла, никада није играо ни за један српски клуб, и идентификује се сасвим другом културом и нацијом, исто важи и за остале примјере, онда читалац који чита такав чланак остане прилично збуњен. Али ако одмах назначиш да иако је тај неко тог и тог поријекла, његово стваралаштво или рад, је везано за неку сасвим другу културу, онда не остављаш збуњеног јадног читаоца даљим информацијама... :) —-Славен Косановић- {разговор} 00:30, 22. април 2008. (CEST)

Дакле, да још развучем, пошто ово јесте тема за размишљање, а треба дефинисати циљ појединих категорија... Чему служе категорије у случају биографија значајних људи? Ја полазим од тога да значајне личности на Википедији, или у било којој другој енциклопедији, имају чланак по заслузи за оно чиме су се бавиле, што је често врло тешко раздвојиво од културе или нације у којој су развили ту своју активност или професију до те мјере, да постану значајни и као резултат да имају енциклопедијску одредницу. Али, ако је циљ категорија да само идентификујемо национално поријекло неке значајне личности, онда је то друга прича. Само што ће у том случају бити много парадоксалних ситуација и збуњујућих информација у чланцима. Рецимо, за неког америчког писца би тада рекли да је Енглез (стрпали га у категорију, „Енглези по националности“), јер је његов отац рођени Енглез, упркос чињеници да цијели свијет тог хипотетичног писца сматра америчким, пошто је његово дјело нераздвојиво од америчке књижевности, прецизније речено, сматра се америчком књижевношћу... —-Славен Косановић- {разговор} 01:09, 22. април 2008. (CEST)

Сувише нисам у стању да отпратим целу ову причу,али поента је` и око тога нема спора да морамо разјаснити ствари око формулација и категорије.За почетак,СРПСКИ је изведено од СРБИН,а не од СРБИЈА.Од СРБИЈА је изведено СРБИЈАНСКИ.Кад би се Славен почео бавити полит`ком тамо `ди је,онда би он био:српски политичар из Шпаније (по етницитету) или пак босански политичар из Шпаније (по томе отклен је) или ако би се зарад јефтиних политичких поЈена тамо почео декларират` као Шпањолац,Баск или Каталонац,онда би он био политичар у Шпанији који је рођен у српској православној породици у Босни који се изјашњава као Шпанац/Баск/Мавр/Каталонац/Делфин/Лилипутанац/Марсовац итд исл итр.

Проблем са категоријама лежи управо у ономе што је Филип навео.Широке су,али такве и треба да буду.Барем по мени,али то остаје ствар коју треба разрешити,ако неко има примедби на садашње стање `твари.По мени у истој категорији треба да блеје и Живојин Мишић и Алекса Дундић,без обзира на то где и за кога су се борили,јер кад им се кости смире,они ипак остају само Срби. (Ваљда.) Црни Бомбардер!!! (†) 01:39, 22. април 2008. (CEST)

Црни, ево ти одговор: Славен би овдје, у том случају, био третиран као „шпански политичар српског поријекла“. Реченица једноставна и све казује... :) —-Славен Косановић- {разговор} 02:14, 22. април 2008. (CEST)

Да кажем и ја своју: набијање на нос порекла у првој реченици стварно није неопходно и мирише на чланке са хр.вики.

Ако је неко српски војсковођа то значи да је војсковођа у српској војсци а не мора бити Србин. Ако је неко српски књижевник то значи да пише српским језиком а не мора бити Србин. У фудбалере се не бих упуштао... Никола (разговор) 01:32, 22. април 2008. (CEST)

Да ли неко контролише писменост аутора чланака?

Чланак Историја римске републике је препун недопустивих граматичких, правописних и коначно стилских грешака. Требало би га не преправити, него поново написати... овога пута писмено. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Nadja777 (разговор • доприноси)

Ovde je sve na dobrovoljnoj osnovi. Ako hoćete možete ispraviti. -- Bojan  Razgovor  19:03, 21. април 2008. (CEST)

Нађа, слободно исправљај све што сматраш да није у реду и што очигледно није у реду, нарочито када су у питању језичке и стилске грешке. Википедија као слободна енциклопедија коју свако може да уређује није перфектна, и наравно исправност садржаја зависи од свих нас добровољаца. Не постоји уређивачко тијело које контролише кориснике, али сви ми радимо све што је у нашј моћи и у складу са слободним временом које посвећујемо пројекту, како би се садржај чланака што боље обрадио. Поздрав и искрена добродошлица. —-Славен Косановић- {разговор} 19:11, 21. април 2008. (CEST)

Koji licemeri!

—79.143.164.133 (разговор) 20:07, 21. април 2008. (CEST)

Чланци за брисање

Надовезујем се на тему коју је Поки започео на Тргу/Разно. Ово с гласањем за брисање поприма размере неозбиљности. Уместо да се изнесу правила под којима нешто може да буде чланак на Википедији а нешто друго не, гура се прича по принципу "мени се ово не свиђа", "никад чуо за овог" и сл. То што је неком опште образовање краће од претходних десетак година, не значи да се нешто није дешавало раније. То што неко живи у Београду, не значи да на другим местима не постоје битни људи. --Милош Ранчић (р|причај!) 18:17, 24. април 2008. (CEST)

Кад гласам против брисања, углавном се руководим својим сећањем и читањем чланка. Какогод, испоставља се да су на гласању и чланци о људима који се помињу у релевантној литератури. На основу тога могу да закључим да особе које предлажу чланке за брисање (Војвода, делимично и Црни) не учине ни толики напор да погледају нпр. на Гуглу да ли је та особа стварно довољно релевантна или није. А то ме наводи на закључак да ни ја нећу убудуће да улажем напор да анализирам чланак, гледам по Гуглу и сл. како бих установио да ли је неко релевантан или није, већ ћу по дифолту на нерелевантност да гласам против брисања. --Милош Ранчић (р|причај!) 18:17, 24. април 2008. (CEST)

Ово свакако не сматрам опструкцијом с моје стране, већ управо опструкцијом рада са стране оних који предлажу чланке за брисање. Онај ко чланак предлаже за брисање треба да установи да особа није довољно релевантна, па тек онда да тај чланак предлаже за брисање. Данас, на срећу, имамо Гугл и могућност да сазнамо да се неко име помиње или не на релевантним местима или довољно пута. --Милош Ранчић (р|причај!) 18:17, 24. април 2008. (CEST)

Соу, питање је хоћемо ли да се надгласавамо или да правимо правила по којима нешто може бити чланак а нешто друго не. --Милош Ранчић (р|причај!) 18:17, 24. април 2008. (CEST)

Било би добро изгласати правила. Наравно она не би била скроз стриктна, теко да би се ослањали и на саме сараднике да утврде шта је релевантно а шта не. Постоје правила које је џорџм преводио са ен вики. Мислим да би уз мале дораде била скроз ок --Јован Вуковић (р) 23:03, 24. април 2008. (CEST)

Прво, читалац мора да на основу чланка види по чему је личност релевантна. Ако се каже да је писац да стоји шта је написао, научник којом се облашћу бавио. То што постоје подаци о некој личности на неком другом месту не значи да чланак од једног реда на википедији мора да остане. Јован је већ за то навео пример. Јер би било корисно да убацим 50 јединица (нећу рећи чланака) који ће да гласе блаблабла је град у Џибутију. Сигурно се појављује на Гуглу. Друго, домаће теме се гурају на један начин који је непримерен енциклопедијском садржају. Певао је на вашару у Лесковцу, па како да не иде у енциклопедију. Треће, сматрам јавно прозивање крајње неумесним а тврдње изнете на мој рачун увредљивим. Мислим да нисам заслужио да се о мени говори као о неком ко опструира пројекат. Корисник који је започео ову тему могао је да ми се обрати да расправимо као што смо једном већ рапсрављали о дужини чланка. Том приликом сам прихватио његов став јер сам увидео да нисмо још сазрели за нека оштра правила. На крају мислим да нисмо зрели да доносимо правила о релеватности. По мом мишљењу док год будемо остављали све и свашта да би се повећавао број чланака нисмо спремни за општа правила јер ће нас она у будућности оптерећивати. --Војвода разговор 23:25, 24. април 2008. (CEST)

1. Прво, проблем је заједнички, па ово нисам написао с намером да "прозивам јавно", него да укажем на проблем. То што сам поменуо конкретно твоје име и име Црног, не значи да ми је намера да те вређам, већ да желим да прецизно укажем на проблем. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:36, 25. април 2008. (CEST)
2. Предлажеш за брисање по принципу "никад чуо за овог", иако се испоставља да су у питању понекад и особе које се помињу у врло релевантној литератури (на српском језику не постоји релевантнија литература за одређивање значаја неког књижевника од Деретићеве Кратке историје српске књижевности). Колико ме је стварно брига о мисицама и златиборским домаћинима, испоставља се да иза сваког твог предлога за брисање нас неколико мора да трага да ли је та особа стварно релевантна. А то јесте посао особе која предлаже за брисање. Значи, уместо да ти сам установиш да ли је неко довољно релевантан врло једноставном методом, ти тераш неколико других људи да се тиме баве уместо да на друге начине конструктивно доприносе Википедији. Тиме се де факто бавиш опструкцијом пројекта, иако ми је јасно да ти то није жеља. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:36, 25. април 2008. (CEST)
3. У односу на претходно: Провођење 5 минута више над једним чланком и додавање података којих нема на основу спољних веза -- много је конструктивнији приступ него стављање на гласање за брисање без размишљања. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:36, 25. април 2008. (CEST)
4. У википедијанском свету је познат појам клице. Већ смо дуго разматрали шта су услови који неком чланку дају могућност да остане као клица. Добар принцип је установљавање да ли постоје три напоредна податка у чланку -- који нам је предложио Оскар ван Дилен, тада члан Борда Задужбине. Али, чак и да тога нема, а ако постоји разуман начин да се ти подаци нађу и убаце у разумном времену, боље је учинити напор и од нечега што не задовољава да буде клица, направити клицу. Ми се овде бавимо писањем чланака, а не брисањем истих. Брисање чланка је крајња мера ако нешто стварно не задовољава услове да буде чланком. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:36, 25. април 2008. (CEST)
5. Певање на вашару је једна ствар, пројектовање зграде Етнографског музеја је друга. На претрагу о Милутину Борисављевићу први погодак је сајт Archinform, а трећи Растко. Да си урадио само претрагу по Гуглу могао си установити да се та конкретна особа појављује на два значајна сајта: општем архитектонском и највећој онлајн библиотеци наше културе. Само ти подаци су довољни за то да не поставиш тај чланак на брисање. Да не кажем да си све битне информације могао да добијеш кликом на Растков сајт ("светски познат архитекта"). Мени је требало око 30 секунди за цео тај процес. Теби би требало мање да то установиш него да га предложиш за брисање. Укратко, да поновим, тиме што без икакве провере стављаш нешто на гласање за брисање трошиш енормно веће туђе време за доказивање да је у питању довољно релевантна личност. А то јесте де факто опструкција пројекта, иако, да поновим, не сумњам да ти то није намера. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:36, 25. април 2008. (CEST)

Ја сам гласања и постављао зато што нисам сигуран да ли је личност релевантна или не. Да сам сигуран сам бих обрисао. Овако позивам све да се изјасне. Ако се не изгласа остаје, ако се изгласа брише се. За неке сам увидео да сам погрешио (Борислављевић на пример). Што се књижевника тиче на моје одлуке је утицала и недавна поплава разних писаца за које такође сматрам да су на граници. Овом приликом обећавам да ћу посветити више пажње проналажењу релевантних информација и да нећу исхитрено постављати гласања али истовремено тражим од заједнице да такође пажљиво разматра гласања јер се на гласањима најчешће стављају чланци који заиста не заслужују да буду на википедији (златиборски домаћин и онај војник). Последица тога што смо мала заједница је и емотиван однос према материјалу који је постављен па некада оставимо и оно што не би требало да стоји. Да закључим: од сада ћу бити пажљивији приликом постављања али тражим од заједнице да не оставља све и свашта само да би се поверћао број чланака. Друга важна тема коју смо овом приликом започели је минумум података за клицу. Ја не бих то одређивао једним генералним правилом за све чланке јер је опсег тема толико широк да је немогуће да за све важе исти критеријуми. Ево неких мојих предлога што се тиче биографија:

1. владари: пуно име, титула, година рођења и смрти (ако се зна, ако се не зна онда век или највероватнија година), титула ако постоји, држава којом је владао, период владавине (ако се не зна прецизно онда оквирно).
2. политичар: такође пуно име, година рођења и смрти и обавезно положај на коме је био. Без тога једноставно не може (на пример по мом мишљењу није клица М. М. је кинески политичар али је клица М. М. (1899-1992) је кинески политичар који је био блиски сарадник Чанг Кај Шека или нешто слично).
3. књижевник: име, година рођења и смрти и најмање једна реченица о његовом раду. Мора се навести неколико најзначајнијих дела, форма у којој се изражава (песник, романописац), жанр, школа, правац. У Деретићевој Историји књижевности на пример могу се наћи ови подаци о великом броју српских писаца. Такође постоји на српском језику неколико Лексикона страних и домаћих писаца.
4. уметник: име, година рођења и смрти, форме које је стварао (сликар, вајар, архитекта), школа, правац и најважнија дела.

Требало би о свакој већој категорији чланака одредити минимум за клицу посебно и волео би да се заједница тиме озбиљно позабави. Позивам све да изнесу своје мишљење. Још једном се извињавам за неке одлуке које су биле исхитрене,--Војвода разговор 11:12, 25. април 2008. (CEST)

Што се тиче клица, могу се разматрати и појединачно. Али најбоље би било ставити критеријум за све од минимум 3 реченице по чланку. На неким већим викијима (нпр. пл-вики) постоји бот који аутоматски означава прекратке чланке шаблоном за брзо брисање. А пољаци су познати као инклузионисти. Што се тиче мисица, оне јесу дискутабилне. Ја мислим да нису значајне, али о томе треба постићи концензус. Што се тиче златиборских домаћина стварно немам речи. Долазимо до тога да неког човека остављамо јер је био познат домаћин. Ајде онда да пишемо и о познатом пољопривреднику левачког краја, па о познатом пчелару, па о познатом сточару, о познатом столару, о познатом зидару... Па ајде да кренемо по свим крајевима света да уносимо познате домаћине, столаре и сл. Овај човек ништа није постигао сем што је отворио прву парну стругау на златибору? Да ли је то довољно за чланак. Ако заједница мисли да јесте, размислићу требам ли да останем на вики, пошто пројекат постаје нешто где ће свако стављати шта год пожели. Свако ко макар мало штрчи из масе ће имати чланак. Биће аргумената, оставите га он је најбољи шахиста у Врњачкој Бањи. Нема везе што бања нпр. има 10 шахиста; он је произвео 1975. године највише кромпира по хектару у целој Шумадији, оставите га. Нема везе што сваке године неко то уради и сл. Е у томе је проблем. Ако овако кренемо постаћемо сваштара и налик на мајспејс, или неки сличан сајт где свако отвара своје профиле. Ајмо онда лагано да пишемо чланке и о нама. Па за филипа је чуло 20 пута више људи него за тог домаћина. Стјуард је на вики, познат је на ср, познат је на многим другим викијима. Значајна је фигура. Па ајде да направимо чланак о њему. —Јован Вуковић (р) 13:32, 25. април 2008. (CEST)

И да милоше, војвода врши опструкцију пројекта, али ти и лошми је не вршите када гласате за остављање златиборског домаћина? То је много већа опструкција него оно што војвода ради. Замисли да неки новинар види чланак и да напише то у новинама? Шта мислиш колико би то штете донело википедији --Јован Вуковић (р) 13:38, 25. април 2008. (CEST)

Е сад ће и Микула да каже нешто много паметно.

Није ми јасно зашто предлагање и гласање за брисање поприма размере неозбиљности?И даље ми није јасно како расправљање о опстанку неких чланака овде(по ком год принципу од релевантности до њиховог изгледа) на месту које је за то предвиђено,може некоме да смета и због чега?

Милоше,твој проблем и проблем других људи је што се руководиш својим сећањем и читањем чланка.Да би дао објективну слику о чланку,неопходно је да га САМО ПРОЧИТАШ и да на основу његовог садржаја или изгледа процениш да ли му је место на википедији(на ком год језику),а не да копаш по свом сећању,Гуглу,Деретићу или чему год.То није посао ни мене као предлагача за брисање,ни тебе као гласача,већ онога ко је чланак уређивао.Јер,молим вас,ако ја на основу чланка,нисам у стању да сфатим зашто је то нешто или тај неко битан и значајан и ако ми да би установио његов значај требају Гугл,Деретић или шта год,онда је тај чланак омашио своју поенту и који ће нам онда,да извинете на изразу,излизани ђон од ермакса Двојке овде.

Ако је неко овде вољан да игра стару српску игру,ал` то није она спот да уја него она друга,о терању ината,само напред,ту смо,али то неће решити проблем.Напротив.Једине ствари које могу да га разреше су ОБЈЕКТИВНОСТ према чланцима и ДЕФИНИСАЊЕ СТАНДАРДА,па ни бабу,ни по стричевима,јер данас имамо сумануту ситуацију да се гласа за опстанак чланка о писцу од једне реченице и списка од 9 дела са спољним линком,а када се расправљало о албумима народних певача од једне реченице и списком песама са спољним линком ка страни на Гранду,онда су сви били за брисање.

Да се осврнем и на бројеве,часко.

1.А проблем је тачно који,јер га ја не видим тј. није ми јасно у чему је проблем да чланак који нам изгледа прекратко или небитно ставимо на гласање,па да заједница о томе одлучи.

2.Срећом,овде је све транспарентно.Војвода чланак о дотичном господину није предложио по принципу никад чуо за овог,већ је врло јасно формулисао свој став спрам чланка од пет реченица и два шаблона {{чињеница}} речима Релевантност? Дуго се тражеизвори а нико их не ставља. Нарочито је добро имати изворе за оне реченице где се аутор изражава у суперлативима.Ако се за некога каже да је најбољи или један од најбољих,то треба и да се потврди референцом или да се склони,ако је нема. 2.а.Већ сам образложио ко треба да се бави утврђивањем нечијег значаја и на који начин,а ако се неко бави опструкцијом пројекта,то су онда они који гласају против из ината,а не из неких објективних разлога.Ваљда нам је циљ да остваримо квалитетан квантитет,а не да накрцамо пола милиона чланака о кинеским градовима од по једне реченице.

3.То је ствар добре воље.Ја сам рецимо,могао да чланак о Јовици Станишићу у овом стању ставим на гласање,ал` нисам.Застао сам,додао по нешто и оставио напомену о даљем раду на чланку.Је` боље,али нису сви увек у фазону да проширују чланке.

4.Океј,али колико је довољно података за клицу?То заиста треба да буде тема.Што се тиче времена,недељу дана је сасвим довољан рок да неко види и допуни чланак.Тако је кренуо Алекс и додао мало,па је Методицар проширио(реч је о архитекти),тако сам и ја додао нешто у оног Руса,па га је Авала свецки дорадио.Остали чланци очигледно да никоме нису били занимљиви,примамљиви или како год,па их није задесила `вака судбина.Кад се нађе неко,биће.До тада...

5.Да поновим,прављење чланка од две или три реченице без скоро икаквих података је директна опструкција података.Да поновим још једном да поента чланка није да читалац дође до њега прочита га и онда се запита ко је бре ово и да након тога буља по интернету,смежураним књижуринама или луковицама у дворишту да би утврдио ко је он био и зашто је битан,већ је његова поента да читаоцу да основне информације,на основу којих ће он хтети или неће да се даље занима за ту тему.Ако читалац након читања чланка има на лицу ЊТФ израз лица,онда тај чланак није испунио своју поЈенту и није му овде место.Боље да имамо празнину и да смо је свесни,него да имамо нешто што је скоро потпуно бескорисно.

Међутим сложићу се са Милошем да треба да се расправи и да се утврде некакви прагови значаја и дужина (за клице) о свим областима и да радимо по неким законима,а не по неписаном обичајном праву тј. сопственом инстинкту.(Међутим,нећу се упуштати у размену (не)аргумената против човека о нечијој Беоцентричности или општој култури,јер је то потпуно небитно,како у овој,тако и у било којој другој расправи,јер се не расправља о нама као појединцима,већ о нашим потезима и снази наших аргумената,тако да би вођење такве размене било узалудно и непродуктивно у свакој прилици.)

`ајме,Нека су вам спокојне душе, Изолатор,БогуХвала Црни Бомбардер!!! (†) 21:15, 25. април 2008. (CEST)

Прагови значаја, шљиве, јабуке, банане и ананас... Не знам колико пута до сада смо пкретали ту тему на неком од тргова... Зашто већ једном не прихватимо да нисмо спосбни да одрадимо тај посао и завршимо с тим. Једини начин да се заједница сарадника понекад пробуди је да се чланци предлажу за брисање. Седам дана је сасвим довољно да се нешто уради на побољшању неког чланка. Затим велики је проблем да се на пројекту као што је Википедија ствара атмосфера у којој ће људи страховати да нешто обришу, скрате или избаце глупости из садржаја чланака. Ако послије тих операција нема шансе ни да се срочи и једна реченица, о нечему, онда је боље да дефинитвно лети. Црвене повезнице на Википедији значе да нечега нема и помажу нам да се потрудимо да срочимо нешто за теме које нас интересују. Ево један од примјера апсолутно бесмисленог чланка: позориште... Да ли нам треба чланак позориште? Свакако да да. Штавише требају нам два чланка. Један о позоришту као драмској умјетности и други о позоришту као посебној архитектури у историји цивилизације. Али да ли нам треба чланак са констатацијом: „Позориште је место где се одржавају позоришне представе.“ Ја бих рекао да не. Наилазио сам на повезницу на овај чланак у другим чланцима, и контам, аха, па написан је већ, ОК, онда. Не мора да значи да када читаш друге чланке аутоматски кликаш на све могуће повезнице на друге чланке како би установио у каквом су стању. Према томе, далеко је боље немати нешто, него имати било шта. Да не говорим о чланцима са апсолутно погрешним информацијама, чије дијелове чувамо из мени непознатих разлога, апсолутно суротно духу Википедије, који се управо састоји од „слободе и храбрости уређивања“, што осим допуњавања садржаја, подразумјева и уклањање бесмисленог или неодговарајућег садржаја за предмет неког чланка. Ако нисам у стању да пратим страницу „чланци за брисање“, немам право да протестујем ако се нешто обрише, а ја сматрам да је могло да остане или да се доради. И не само то, ако ми је стало до нечега, треба да се потрудим да га уредим. ---Славен Косановић- {разговор} 21:47, 25. април 2008. (CEST)

Кратак одговор Црном: Војвода зна о чему сам причао. Ставио је релевантност/значај на Милутина Борисављевића и Љубишу Јоцића а да није урадио основну претрагу по Гуглу. Та основна претрага по Гуглу јесте посао оног ко ставља чланак на гласање за брисање, како се не би још бар неколико људи бавило тим послом место њега. А то и јесте принцип "никад чуо за ту особу". "Размере неозбиљности" су се тицале управо тога. Какогод, то сматрам решеним, па нисам хтео у оном доњем делу да се бавим тиме. Успут, особа која предлаже нешто за брисање није ентитет пао с Марса, већ је део заједнице. Тако да "ако заједница треба да се изјасни", то подразумева и минимално уложени труд од стране тог члана заједнице (ово говорим теби, Војвода је примио информацију) да установи да ли је нешто релевантно или не. Као што сам доле и рекао, ми овде нисмо стручњаци за све, него енциклопедисти. У нашој екипи не мора бити архитеката и историчара књижевности. Да ли то значи да, пошто нико није чуо за те особе чланци о архитектама и књижевницима треба да се бришу? --Милош Ранчић (р|причај!) 12:08, 26. април 2008. (CEST)

Посредници

Пошто смо једногласно усвојили правило Википедија:Посредовање, сада бисмо требали да изаберемо уреднике који би били вољни да се овиме баве када буде потребе. Гласање је на Википедија:Гласање/Посредничко веће, пролеће 2008. Оставићемо неко време (ја сам предложио три дана, може и неко друго време) за пријаве заинтересованих уредника, након чега ће почети десетодневно гласање. Најбоље ће бити ако се пријави што више уредника који испуњавају услове. У овом првом гласању, посредници ће бити бирани на шест месеци. --Dzordzm (разговор) 07:17, 26. април 2008. (CEST)

Чланци за брисање, други пут

(Не могу да се надовезујем на претходни одељак о овој теми, пошто прети да поприми размере у мегабајтима. Такође, ако коментаришете испод, молим вас да у случају писања есеја оделите свој коментар h3 насловом.) --Милош Ранчић (р|причај!) 11:49, 26. април 2008. (CEST)

Овде постоје два типа проблема. Један, који је, верујем, решен, тиче се поделе рада унутар овог пројекта. Ако Војвода, нпр., води рачуна о чланцима који су за брисање, ја о томе желим само да се информишем и да у ретким случајевима кажем коју реч за или против. Не желим да патролирам том страном са страхом да ће можда на гласање доћи и чланак о некој битној личности или да ћемо изгубити неке битне информације у мору избрисаног ђубрета. Значи, мало више пажње и посвећеног времена о теми из чланка који се ставља на гласање је довољно. А то је Војвода обећао. --Милош Ранчић (р|причај!) 11:49, 26. април 2008. (CEST)

Други тип проблема се тиче шта је то што треба наћи место на Википедији а шта не треба. То јесте сложено, али постоје неки енциклопедијски принципи којих се можемо држати и на основу којих ћемо имати значајно бољу слику и лакши рад овде. --Милош Ранчић (р|причај!) 11:49, 26. април 2008. (CEST)

Ево вам укратко два врло јасна принципа: (1) Енциклопедисти не одлучују о томе шта је значајно а шта није. О томе одлучују релевантне особе и институције. (2) С друге стране, енциклопедисти одлучују о томе кога они сматрају релевантним за одлучивањем. --Милош Ранчић (р|причај!) 11:49, 26. април 2008. (CEST)

Та два принципа су с једне стране врло јасна (ми нисмо стручњаци за све и свашта, ми смо стручњаци за писање енциклопедије; да, јесмо, макар колико то неком може деловати препотентно -- сваки просечан Википедијанац има више искуства у писању енциклопедије од једног просечног академика), а с друге стране подразумева доста рада на дефинисању шта је релевантан извор, а шта није. --Милош Ранчић (р|причај!) 11:49, 26. април 2008. (CEST)

Ја сам писао о принципима (на основу Џорџевог предлога) пре једно годину и кусур и очигледно је да долази време да се интензивније позабавимо тим дефинисањима. --Милош Ранчић (р|причај!) 11:49, 26. април 2008. (CEST)

Такође, треба имати у виду и неке основне чињенице о Википедији: Википедија није папирна енциклопедија; ми не морамо водити рачуна о томе колико ће шлајфни бити један чланак или шта је то што ипак морамо да испустимо како бисмо имали реално издање у књижарама. Википедија, такође, није готов пројекат нити ће икад бити. То значи да један чланак на Википедији не мора бити идеалан, штавише, једна реченица с довољно информација често може бити врло добра за почетак и даљи развој конкретног чланка. --Милош Ранчић (р|причај!) 11:49, 26. април 2008. (CEST)

Хајде да почнемо да размишљамо у смеру у ком се то од нас очекује: као енциклопедисти, не као особе заинтересоване за једну област, а не за другу. --Милош Ранчић (р|причај!) 11:49, 26. април 2008. (CEST)

• Што се првог проблема тиче, ок, треба обратити више пажње. Али услов за то је да чланак буде добро одрађен и да се из њега види значај. Као што је црни рекао не треба ја да тражим значај било где, већ то треба да уради аутор чланка. Можда мене не интересује да пишем нов чланак о неком писцу који је написао 4 књиге. А нов чланак морам да пишем, јер у садашњем није наведено да је добио две књиге и неку награду, већ стоји нешто лево типа српски писац. Ожењен има троје деце. Деда му је био тај и тај. Написао је неколико књига. Е такав чланак се брише (или пребаци у можда користан материјал). --Јован Вуковић (р) 13:02, 26. април 2008. (CEST)
• Што се другог проблема тиче у томе и јесте ствар. Кажеш требамо да се ослонимо на релевантне изворе. Ево да мало одем у детаље, по ком критеријуму си одредио да је Реља Шишаковић битан за енциклопедију? Из чланка се не види никакав значај. У гуглу нема погодака сем википедије (иако ја не треба да тражим зашто је он значајан већ сам чланак то треба да нагласи). По ком критеријуму је значајан марк лежер? По томе што је погинуо у пријатељској ватри, или по томе што је његова удовица основала меморијални фонд? Један од аргумената је био има нетривијалних извора. Ја нисам видео ниједан. Извори који су се појавили у расправи су били [2] који је чланак о обнови парохијског дома, где се спомиње да је највећи допринос дала „канађанка Марија Лежер која је ово добро дјело чинила у спомен свога мужа Марка Лежера који је као официр СФОР-а боравио на овом простору а послије одласка из БиХ погинуо у мировној мисији у Авганистану“. Други извор је СФОР-ов сајт који почиње причом о обнављању цркве и онда иде меморијално сећање на овога војника. Предпостављам да сваки војик који погине у мировној мисији добије страницу, али то није ни битно, узећемо да је ово релевантан извор. Значи овај један једини извор је довољан за остајање чланка? --Јован Вуковић (р) 12:56, 26. април 2008. (CEST)
• Све остало стоји и слажем се са тим. Нисмо папирна енциклопедија, не мора сваки чланак бити идеалан. Једна реченица може бити довољна за клицу (али реченица типа Марко Марковић (1. јануар 1867, Београд - 29 јул 1912 Чачак) је српски прозни писац и надреалистички сликар. Реченица Марко Марковић је српски писац и сликар није довољна за клицу. Значи ти си све лепо рекао, али то тумачиш тако да испада да скоро све може да стоји на вики, пошто она није папирна енциклопедија. Па чак и онај златиборски домаћин --Јован Вуковић (р) 13:02, 26. април 2008. (CEST)

Бићу кратак(овог пута).Ко су релевантне особе и институције?И како оне тачно одлучују ко јесте,а ко није релевантан? Црни Бомбардер!!! (†) 17:10, 26. април 2008. (CEST)

Погледати Википедија:Значај. --Ђорђе Стакић (р) 17:17, 26. април 2008. (CEST)

Enciklopedista i kriterijumi

Nikada u istoriji enciklopedija, pojam „enciklopedista“ nije značio „onaj koji sve zna“. Značajni enciklopedisti su uglavnom doprinosili oblastima u kojima imaju najviše znanja. To što danas postoje informacione tehnologije i što je daleko lakše doći do informacija, pa stoga u jednoj opštoj enciklopediji kao što je Vikipedija, možemo sebi da dozvolimo da ubacimo pokoju rečenicu u teme koje nam nisu bliske ili u teme u kojima nismo dobro potkovani, ne znači da se pojam enciklopedista promjenio, nego samo neke okolnosti. To takođe znači da ćešće možemo da pogriješimo, jer može da se desi da informacije koje smo konsultovali nisu najboljeg kvaliteta. U svakom slučaju mi smo enciklopedisti amateri, a i sam karakter Vikipedije je takav da nije moguće uspostavljati neke stroge kriterijume za pisanje članaka. Ozbiljan rad na enciklopedijskim odrednicama, zahtjeva veliki napor i vrijeme, i takođe podrazumjeva doprinos velikog broja ljudi raznih profila i interesovanja. ---Славен Косановић- {разговор} 18:00, 26. април 2008. (CEST)

Takođe, slažem se da niko od nas ne treba da uzima sebi za pravo da odlučuje o relevantnosti po svojim kriterijumima, ali mislim da nam stranica gdje glasamo za ostajanje ili brisanje određene odrednice nije predviđena u tu svrhu. To je prije svega mjesto gdje se ukazuje na probleme sa nekom odrednicom. Ti problemi mogu biti povezani sa nemogućnošću utvrđivanja značaja, ali takođe i problemi sa sadržajem. Mislim da je daleko bolje obrisati neku odrednicu, čak iako sama odrednica jeste enciklopedijska, u slučaju da sadržaj u njoj ne ispunjava uslove, nego ostavljati bilo šta po kriterijumu neko će se u budućnosti pozabaviti tim, ili po kriterijumu da bi se možda nešto odatle moglo iskoristiti. Jedna od osnovnih razlika između iskusnog i neiskusnog pisca je u tome, što iskusan pisac razmišlja, planira, čita, reorganizuje, prerađuje, koriguje, odbacuje, briše ili započinje iznova, dok se neiskusan baci na pisanje bez cilja i planiranja, ne čita ono što piše ili je napisao, a samim tim nije u stanju da skladno prenese ideje teme o kojoj se namjerio da piše. Postoji čitava teorija o tome, tzv. vještina ili sposobnost komunikacije - ne znam da li je prevod na srpski odgovarajući, (eng. communicative competence). ---Славен Косановић- {разговор} 18:00, 26. април 2008. (CEST)

Pokrenuti se s mrtve tacke...

Osecam se malo frustriranim sto nemam dovoljno vremena da se posvetim ovom pitanju, iako je ono izuzetno znacajno. Nazalost, dosta mog vikipedijanskog vremena odlazi na bitnije stvari, koje se ticu svih projekata i svih zajednica. A za ovo je neophodno zagrejati stolicu i tastaturu i napisati odgovarajuci predlog; tacnije, spojiti Википедија:Значај (Dzordzev predlog) i Корисник:Милош/Значај (moju reformulaciju istog), pa staviti to na raspravu. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:06, 27. април 2008. (CEST)

Vidim da volja za resenjem ovoga postoji i ne treba je procerdati. Sou, Dzordze, ajd probaj da to uradis u neko dogledno vreme, pa cemo se mi ostali prikljuciti s komentarima. Tebi je najjasnije sta je sustina toga... A mogao bi i neko drugi da mu pomogne. --Милош Ранчић (р|причај!) 23:06, 27. април 2008. (CEST)

Без пуно дискусије требало је давно усвојити та правила која је превео Џорџ. Њихово усвајање, апсолутно не би значило да је свака ставка у њима непромјењљива и да треба да важи за свагда. Али би њихова примјена, или немогућност примјене у неким конкретним ситуацијама, досада већ показала гдје би било неопходно интервенисати, урадити неке измјене и поново изгласати неко од тих правила са новим измјенама. Оно што си ти „сажео“ на својој страници, у суштини се опет позива на та правила и есеје са енглеске Википедије на тему значаја. Дакле, да смо их одмах усвојили, досада би већ на њима урадили разне корекције као резултат искустава са различитим конкретним ситуацијама и сада би већ имали један прилично јасан оријентир за ту тему. ---Славен Косановић- {разговор} 09:08, 28. април 2008. (CEST)

Потпуно се слажем. Значи прво усвојити правила онаква каква су на ен вики, а после додавати и мењати сходно нашим потребама —Јован Вуковић (р) 12:07, 28. април 2008. (CEST)

Методицар је већ покренуо причу о значају у склопу музике(немам појма `ди је то) и тако редом треба да отварамо расправе и затим гласања о томе и онда да имамо нешто.Ако неко има предлоге за побољшање постојећег стања,нек` их изнесе или ће се,ако су словесни,лако уклопити у будућности. (Значи не све одједном,него један за другим.Значи,кад крене гласање о музичком зналају,на расправу се баца следећи и тако редом.)Црни Бомбардер!!! (†) 15:42, 28. април 2008. (CEST)

Ево овдје: предлог Значај (музика). Методичар сигурно није био обавјештен, да ако не објави на неком од тргова, људи обично не опазе... :) Ја бих то све изгласао у пакету, без пуно дискусије, пошто се показало да када год смо почели да "филозофирамо" није било ништа од тога... Једино када нека правила почну да важе и када се сретнемо са реалним ситуацијама гдје треба да се примјене, онда можемо јасно видјети да ли све штима и евентуално предлагати корекције. —-Славен Косановић- {разговор} 13:51, 29. април 2008. (CEST)

Било је обавештење на неком од тргова. Ја сам јуче дао коментаре. Данас би већ требало ставити предлог на гласање. —Јован Вуковић (р) 14:13, 29. април 2008. (CEST)

OK. Ajd, resite to sa Vikipedija:Značaj kakogod da resite :) Iako imam strukturnih zamerki na Dzordzev predlog (koji je slican, mada ne istovetan s postojecom politikom na en.wp), bolje je imati nesto nego nista. --Милош Ранчић (р|причај!) 14:39, 29. април 2008. (CEST)

Једини разлог зашто та правила (то у принципу није ”Џорџов предлог” већ је 99% само Џорџов превод постојећих правила са енвп) нису пре годину дана стављена на гласање јесте што су на енвп баш тада благоизволели да уђу у неку бесконачну дискусију око њих и онда су их на крају изменили. Основна измена је да је уместо више независних извора сада довољан један, под условом да је дубина обраде довољна. Ја ћу наредних 2-3 недеље бити јако заузет и шансе да се посветим детаљнијем апдејтовању тог превода су мале. Не би било лоше да неки доборовољац прође кроз предлоге и упореди са садашњим стањем ствари на енвп и преправи, у ком случају би тај преправљени превод могли да поставите на гласање. Не би било лоше ни са тачке гледишта тога да би се тако видело да постоји још барем један уредник који је вољан да засуче рукаве уместо филозофирања по Тргу. Моје лично мишљење је да је далеко паметније преузети правила са енвп који имају једно 100000 пута више искуства од нас по овим питањима - ако ми добијамо ове набеђене песнике, фирме из гараже и несхваћене геније, можете мислити колико их је тек тамо било. Такође мислим да је свако правило типа ”минимум 3 албума” инхерентно оригинално истраживање и да енвп правила имају ту лепу особину да објективизују праг значаја тј. расправа се не води језиком ”никад чуо за њих” већ ”изгледа да нико други није чуо за њих”, што је огромна разлика. --Dzordzm (разговор) 22:34, 30. април 2008. (CEST)

Неактивни администратори

Још само један дан је остао за гласање о неактивним администраторима, а како је ситуација тренутно веома нерепрезентативна, потребно је још мишљења и још гласова, па позивам све да се прикључе. --ФилиП ⁈ 01:19, 8. мај 2008. (CEST)

Избори за посреднике

На страници Википедија:Гласање/Посредничко веће, пролеће 2008 је отворено гласање за прву траншу посредника, која се бира на рок од 6 месеци. Кандидати се и даље могу пријављивати, било када у току гласања (наравно боље је раније). Гласање траје 10 дана. --Dzordzm (разговор) 04:22, 8. мај 2008. (CEST)

Чланци за брисање, трећи пут

Иако сам на два места на тргу објавио и на администраторској табли, такођер, ево објављујем и овде: Википедија:Гласање/Значај (музика) како би се отпочело решавање проблема у вези са чланцима за брисање. Ахем, ја знам да сам досадан, није то много новога за мене, па сам редуковао досађивање људи на нулу (никог нисам гњавио већ дуго времена), али мислим да није лоше да вас све сморим и упутим да малко посветите пажњу и овом гласању. (Сличица је ту да вам привуче пажњу! (ако сад не успем...))--Metodicar (разговор) 18:18, 8. мај 2008. (CEST)

Свечано објављујем да је горенаведено гласање завршено. (: --Metodicar (разговор) 14:56, 11. мај 2008. (CEST)