Википедија:Trg/Arhiva/Vikipolitika/56

Ovo je sadržaj stranice Vikipedija:Kritika Vikipedije, koja je prema glasanju završenom 14. januara 2012. obrisana a njen sadržaj arhiviran ovde.

Viki oglasi

Predlažem da osnujemo rubriku oglasi i to oglasi koji se odnose na Vikipediju gde se traži ili nudi pomoć u literaturi ili savetima kako doći do podataka i posebni naši interni privatni oglasi, tipa: - Prodajem bicikl-Stojan 01:45, 3 jul 2005 (CEST)

Imam i oglas koji glasi:-Radim fotografske ilustracije besplatno. Pomoć u obradi fotografija:digitalizacija,fotošop i ostaloStojan 01:51, 3 jul 2005 (CEST)

E, da, Stojane, potpuno sam izgubio iz vida to što si ponudio. (Iako mi se čini da je ovom pre mesto na "Idejama", ali hajd ovde da dovšrimo priču, pa ćemo prebaciti tamo.) Oglasi su zanimljivi kao ideja i bilo bi zanimljivo osmisliti ih. Oglasi koji se sastoje u tome da ljudi nekomercijalno nešto menjaju, nude svoje usluge, proizvode i sl. su vredni pažnje. Mislim da bi trebalo napraviti: (1) Oglase koji nude stvari vezane za Vikipediju i to na nekoj strani koja bi se mogla zvati Vikipedija:Oglasi. (2) Oglase koji nude štagod nekomercijalno i njih bih mogao negde smestiti (nevezano za Vikipediju). (3) Oglase koji nude štagod komercijalno, tj. klasični oglasi; i njih bih mogao negde smestiti (nevezano za Vikipediju). Svi ti oglasi bi mogli biti povezani sa strane Vikipedija:Oglasi, a onaj komercijalni sajt bi čak mogao i delimično finansirati Zadužbinu Vikimedija u Srbiji. Nego, hoćeš li nam se već jednom pridružiti na pivu? Mislim da si iz beograda, tako da bi bilo dobro da se vidimo u iduću subotu ili nedelju. --Miloš Rančić (razgovor) 02:08, 3 jul 2005 (CEST)

Pivo

Pivo! Važi! Pratiću vesti o sastancima.Stojan 5 jul 2005 23:42 (CEST)

Podizanje standarda računarskih članaka

Narode, bacio sam se na čitanje članaka vezanih za računare i malo se razočarao. Jasno mi je da treba da se prione na posao i da se stvari urade ali neke stvari moraju prvo da se standardizuju. Primeri:

• Često je upotrebljen termin "kompjuter" u raznim oblicima (npr. Kompjuterska igra). Ćirilizvan tekst nam ništa ne znači if vi ar going to vrajt evrithing in ingliš enivej. Naša i vrlo korektna reč je "računar". Na svu sreću redirekcija sa "kompjuter" na "računar" radi kako treba.

• Digitron je glavni članak umesto "Kalkulator". U članku, naravno, može da se nađe da je Digitron ustvari ime firme i to je dobro.

• Postoji masa netačnih ili nedovoljno tačnih informacija. Primera radi, članak Monitor tvrdi da su monitori izlazni uređaji računara. Zapravo se radi o engleskom terminu koji i kod nas označava mnogo više. Monitori su pre televizijski nego računarski, ali isto tako zovemo i studijske zvučnike, da ne pominjemo ljude posmatrače...

---

Monitor je prvo bio brod lučke kapetanije koji je krstario lučkim vodama i nadgledao kretanje brodova. -- JustUser  JustTalk 01:37, 23 decembar 2005 (CET)

---

• Pokušao sam da nađem informacije o pravopisu a našao sam svađu. Da li ja mislim da je naš pravopis prekomplikovan i možda nelogičan tu i tamo? Mislim. U školi su me učili nekoliko generacija pravopisa pa sada ne znam ni jedan (jedna generacija je izašla taman pred kraj mog "pravopisnog" školovanja). Međutim, to nije razlog da na Vikipediji uvodimo svojevrsnu demokratiju. Ti problemi treba da budu rešeni sa telom koje određuje pravopis a ne po strani. Za to vreme treba da održavamo kvalitet tekstova na Vikipediji prateći trenutno važeći ili, u najmanju ruku, jedan zajednički za Vikipediju.

• Engleske skraćenice se masovno "ćirilizuju" što ima vrlo malo ili ni toliko smisla. Video sam stvari kao HTML, PC. Ako ćemo da prevodimo dajte da prevedemo do kraja. HTML, Hyper-text Markup Language treba da se prvo prevede, recimo kao "Jezik za obeležavanje hiper-teksta" pa da onda uvedemo i skraćenicu "JOHT"... Zbunjujeće? Slažem se. Samo ja retko viđam "URLove" (?) koji se završavaju sa ".html" ekstenzijom. Mnogo su češći oni sa ".html" čak i kada su na srpskom. Tekst Hiperlink priča isključivo o tekstualnim hiper-vezama iako to uošte nije obavezno, a zatim prelazi u upustvo za korišćenje miša sa grafičkim programima (ko kaže da je istu stvar nemoguće postići upotrebom samo tastature iči čak glasom?).

• Sam kvalitet teksta treba da bude enciklopedijski. Humor najčešće nije potreban niti lični komentari tipa "Ja...". Enciklopedijski članci nisu nečija mišljenja nego izvor informacija koji ako nije tačan donosi više štete nego koristi.

Ja ne znam kakva organizacija postoji kod nas, za srpsku Vikipediju, ali neki standardi, propisi i kontrola moraju da se uvedu... Kako? Ne znam. Tek sam početnik na "Vikipediji" ali vidim da na engleskoj varijanti stvari izgleda funkcionišu (možda i zbog daleko većeg broja zainteresovanih) a kod nas daleko slabije...

--Asusnjar 17:35, 22 decembar 2005 (CET)

Slažem se u potpunosti sa tvojim primjedbama. Iz iskustva znam da i ostali jezici imaju problema sa terminima iz Računarstva (na pr. Španski, Katalonski) i masovnog priliva engleskih riječi iz oblasti, jezik u kojemu pravljenje kombinacija od različitih pojmova je vrlo uobičajeno. Stvar je u tome da se radi na tome da se što je moguće više te riječi prilagode smislu u datom jeziku. U Španiji se time bavi Španska Akademija za jezik, a kod nas nemam informacija ko je zadužen za standardizaciju takvih pojmova. Dodatni problem kod nas je što te pojmove treba pisati ćirilicom što negdje dodatno komplikuje stvari.

I tačno je da 'bukvalni'prevodi stranica sa engleske Viki čine, da mnogi članci budu teško čitljivi, iz razloga što prevesti nešto nije samo prevesti riječi nego i pronaći smisao misli koja je izražena u određenom članku, što ako nisi upoznat dovoljno sa datom oblašću komplikuje kompletan smisao članku. Još je važno pronaći u nekim slučajevima, kako se određena oblast tretira na našim prostorima, da bi se izrazile specifičnosti koje svaka kultura posjeduje (U našem slučaju naša kultura).

--Slaven Kosanović 21:14, 22 decembar 2005 (CET)

Naša Vikipedija tek treba da se usavršava jer je vrlo tanka sa profesionalnim i stručnim tekstovima. To je cilj svih nas, i trebalo bi da pomognemo koliko možemo u tom poslu. Želim vam da nastavite i dalje sa radom. Postoje i timovi po nekim oblastima, pogledajte na Vikipedija:Tim. Računaraca sa teorijskim (npr. školskim) znanjem ovde i nema tako mnogo, a i oni (tu ubrajam i sebe) još uvek ne pišu dovoljno tekstove iz raunarstva. Uskoro kada se budu iscrple neke opšte i hobi teme, verovatno ću se i ja preorijentisati da pišem stručno nešto iz računarstva. --Đorđe Stakić (r) 01:25, 23 decembar 2005 (CET)

Probudila se tema računara. Super. Pre početka detaljne obrade bi trebali da uspostavimo neka pravila. Hoćemo li na ovoj ili nekoj drugoj strani? -- JustUser  JustTalk 01:37, 23 decembar 2005 (CET)

Slažem se s tobom Đorđe da treba svi da nastavimo sa radom, ali takođe mislim da treba da oživimo debatu oko stranih pojmova na stranicama za razgovor o člancima ili na Trgu, ne samo iz računarstva, nego iz svih oblasti. Tako da na neki način pojmovi ne budu samo proizvod lične mašte, nego i da stvarno budu razumljivi za nekoga ko se služi srpskim jezikom. Mi koji smo odavno van zemlje ponekad ne znamo kako se određeni novi pojmovi standardizuju u srpskom jeziku, pa iz tog razloga molimo sve korisnike koji tačno znaju kako se kod nas u zemlji određeni pojam primjenjuje, da upozore i pomognu tako da neko ko dođe u posjetu da traži informacije ne luta naokolo. Iako smo trenutno možda, mala zajednica, trebala bi da postoji živahna debata oko tih stvari. Pozdrav svima!--Slaven Kosanović 01:51, 23 decembar 2005 (CET)

Predlog

Predlažem vam da dalje komentare što se tiče ovoga pišete na Vikipedija:Tim/računarstvo i informatika ili na njenoj stranici za razgovor. Upišite se u odgovarajući tim i postavite neka „pravila“ ili tačke na šta da se obraća najviše pažnja. — SašaStefanović • 00:59 23-12-2005

Dobro. Ja sam započeo razgovor u Razgovor o Vikipediji:Tim/računarstvo i informatika.--Asusnjar 16:52, 23 decembar 2005 (CET)

Jedinice mera

Video sam da se na nekim mestima jedinice (npr. metar) obeležavaju ćirilicom, što nije ispravno. Jedinice se označavaju svojim standardnim oznakama i u svom pismu (recimo grčko slovo Ω se koristi za za jedinicu otpora - Om).--Asusnjar 00:14, 24 decembar 2005 (CET)

Da, postoji tendencija da se sve ćirilizira. Neznam samo da li to radi bot ili neko drugi. Jedinice mere su standardizovane i ne zavise od pisma. Tako ih i kinezi upotrebljavaju. Maada u opisivanju nečega tipa: ....bpod je dugačak 100 metara.... i nije greška. Bulajić Milivoje

Mislim da je napravljen bot da to radi.... Da, opis mera "brod je dugačak 100 metara" jeste uredu (čak nije ni greška), ali kada se skraćuju ostaju u originalnom pismu (koje god ono bilo).

--Asusnjar 14:33, 9. mart 2006. (CET)

Ne, nemamo bota za jedinice mjera (biće uskoro), a još manje bota koji će prepravljati mjere u ćirilicu, jer je to nepismeno.:) Nego ima po koji anonimni korisnik koji misli da treba sve ćirilicom, pa prepravlja i jedinice mjera. Ako neko sretne nekog ko to radi neka ga opomene. --Славен Косановић {razgovor} 15:41, 9. mart 2006. (CET)

Ja davno (decembra 2005.) spazih nekog bota koji prepravlja "px" u "p", ako se dobro sećam. Nije zvanično ali jeste de-fakto standardna i opšteprihvaćena jedinica. Ni to ne treba dirati.

--Asusnjar 16:19, 9. mart 2006. (CET)

To je bio moj bot koji je menjao px u п, ali samo kod slika, jer smo tako standardizovali/preveli sintaksu za slike. Nije on dirao na drugim mestima to px. --Filip § 18:04, 9. mart 2006. (CET)

• Piksel je riječ koja postoji u srpskom jeziku ipredstavlja jednu tačku u digitalnoj slici, a sve digitalne sliku su ustvari mnogo tačaka od kojih svaka ima svoje mjesto. Tečevizija i ekrani rade po ovom principu već 50 godina, ali su fotofrafija i film sve do prije 10 godina bii 100% analogni.
• Napisati "brod je dugačak 3 metra" je 100% nepravilno. Čisto mješanje pisama. Samo skraćenice se pišu u pismu jezika iz kojeg dolaze. Znači pričamo 3h je nepravilno, može samo pričamo 3h. Inače ovo nije post od 5m, što kraći post - više ljudi te čita :) --Milan Tešović 11:27, 13. mart 2006. (CET)

Pravopis srpskoga jezika - ekavsko izdanje, Matica Srpska, 2004

Tačka 134. Merne i opšte međunarodne skraćenice po pravilu se preuzimaju neizmenjene, s tim što se u ćiriličkom tekstu one običnije mogu preslovljavati i u ćirilicu. a) Merne skraćenice pisane velikim slovima preuzimaju se neizmenjene: V, W, J, C, F, A, T (volt, vat, džul, kulon, farad, amper, tesla); ostale, pisane malim slovima, pišu se ili izvorno ili se preslovljavaju, a samo izuzetno i ograničeno prevode: - g, kg, l, dl, m, km, cm - g, kg, l, dl, m, km, cm (centimetar)/sm (santimetar); - h, kWh - č. ili č (čas)/s (sat), kvč. ili kvč (kilovat-čas)

Dakle, sledeći put, pre paušalnog ocenjivanja da li je nešto nepismeno ili ne, konsultovati Pravopis srpskoga jezika. -- Anonimac 2:30:00, 25. mart 2006. (CET)

Dakle: "Merne i opšte međunarodne skraćenice po pravilu se preuzimaju neizmenjene". One "običnije" može da važi za samo za isto tako "običnije" a ne enciklopedijske tekstove.

--Asusnjar 05:43, 25. mart 2006. (CET)

Dakle: "s tim što se u ćiriličkom tekstu one običnije mogu preslovljavati i u ćirilicu." Da li je tekst enciklopedijski ili nije nema nikakve veze, bitno je da je tekst ćirilički. Ne znam zašto se buniš kada je veoma konkretno rečeno da preslovljavanje mernih jedinica nije neipravno.

-- Anonimac 12:50, 25. mart 2006. (CET)

Razlog je vrlo jednostavan:

1. Nađi "bilo koji (ćirilični) udžbenik u kome se navode jedinice u bilo kom sem u izvornom obliku (a da to nije ilustracija greške).
2. Definiši šta su to "običnije" jedinice. Čak ni tekst naveden gore to ne definiše korektno i pokazuje nepoznavanje: prefiksi su umnošci a ne jedinice.
3. Šta bi "sms" trebalo da bude? Sekund-metar-sekund? Santimetar-sekund? Sat-metar-sekund? Santimetar-sat? ...
4. Šta sa pojavama "običnih" jedinica unutar kompleksnih?

Videćeš da, i kada se pojavljuju "jedinice" u bilo kom sem izvornom obliku, to se dešava u tekstovima:

1. u kojima to nije od značaja (što nije slučaj sa udžbenicima i enciklopedijama)
2. u kojima se nije moglo koristiti ni jedno pismo sem ćirilice (recimo tekstovi kucani staromodnim kucaćim mašinama)
3. čiji izdavač ili autor nije zapamtio šta su ga učili u osnovnoj, pa onda opet u srednjoj školi (da ne pričamo o višim obrazovnim ustanovama)

Dalje, nigde ne stoji da "preslovljavanje mernih jedinica nije neipravno". Rečeno je da se one "običnije" mogu preslovljavati i pritom sam opis tih slučajeva pokazuje nepoznavanje problema i ne definiše rešenje do kraja.

Treba da znaš da je Pravopis srpskoga jezika u izdanju Matice srpske JEDINI VALIDAN I PRIZNATI pravopis srpskoga jezika, tako da ne možeš govoriti o nepoznavanju problema. Ako su ljudi rekli da može da se preslovljava (pomenuli su METAR oko koga je i počela priča), onda ti tu nema šta da izmišljaš neki novi AŠušnjar prevopis, već da prihvatiš ono što su ljudi koji se time bave označili kao ispravno.-- Anonimac 20:40, 25. mart 2006. (CET)

:) ...Slažem se da se radi o jedinom priznatom pravopisu. Ali, između ostalog, pravopis nema nadležnost nad svim i svačim kao što ti to pokušavaš da predstaviš. Recimo, nema nadležnost nad matematikom. Što se tiče "preslovljavanja" radi se o celim rečima, a kada nađeš nekog učenog da se složi sa tobom, vrati se i javi mi. --Asusnjar 23:42, 25. mart 2006. (CET)

Ne znam gde sam to "pokušao da predstavim da pravopis ima nadležnost nad svim i svačim", zašto izmišljaš? Uopšte to ne tvrdim, sve što tvrdim piše u tački 134. Pravopis nema nadležnost nad matematikom, zato u pravopisu nema ni jedne jedine reči o pisanju elemenata iz matematike. Ali, mi ne pričamo o matematici, već o skraćenicama mernih jedinica, za čije pisanje u srpskom jeziku postoji pravopisno pravilo, i navedeno je gore. Tačka 134. Čuvena tačka 134., osporavana samo od tebe. Što se tiče učenih ljudi koji će da se slože sa mnom, ne znam da li ti je dovoljno pola Matice srpske, Ministarstvo prosvete, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, svi profesori srpskog jezika u zemlji, itd... U stvari, ne slažu se oni sa mnom, nego ja sa njima. -- Anonimac 00:40, 26. mart 2006. (CET)

Eto u kom grmu leži slon: ti misliš da se radi o skraćenicama. To nisu skraćenice nego oznake. Vrlo različite stvari. Ako si ubeđen da će da se složi ta polovina o kojoj pričaš samo napred. Pogledaj izdanja pomenutog zavoda pa vidi s kim ili s čim se oni slažu. --Asusnjar 00:56, 26. mart 2006. (CET)

Veoma je jasno na šta se misli, što je ilustrovano i primerima. Kako god ih ti nazivao, one se mogu preslovljavati. Pravopis srpskoga jezika, tačka 134. -- Anonimac 15:40, 26. mart 2006. (CET)

Dalje, ko je rekao da se "Watt" izgovara "Vat" pa da se W "ćirilizuje" kao V? Zašto ne, naprimer, (jednako pogrešno) U? Da ne pričamo o tome da je u tekstu navedenom gore to isto "v" napisano malim slovom...

Iz tvoje poslednje rečenice vidim da sa pravopisom nemaš mnogo dodirnih tačaka, tako da je polemika sa tobom bespredmetna. Ne poznaješ ni najelementarnije pravilo pisanja velikim slovom. Pravopis u ruke, obnovi gradivo, pa pričaj o njemu... U gornjem slučaju, nije u pitanju vlastito ime, već ime merne jedinice, tako da se reč piše malim slovom. Zaista ne razumem zašto se protiviš pravilima zvaničnog pravopisa, i uporno želiš da proguraš neko svoje viđenje kako nešto treba da bude. Pri tome, niko ne govori da jedinice MORAJU da se preslovljavaju, već da NIJE POGREŠNO ako se preslovljavaju, i to samo neke od njih. A slučaj koji si naveo sa skraćenicom merne jedinice za snagu, potpada pod one mere koje se ne preslovljavaju, što je i konkretno naznačeno pod a).-- Anonimac 20:40, 25. mart 2006. (CET)

Kao što rekoh, pravopis ovde nema nadležnost. Oznake jedinica se pišu malim ili velikim slovom zavisno od toga kako su definisane a ne po tamo nekim jezičkim pravopisnim pravilima. Kada se piše puno ime jedinice, to je nešto drugo. Ali oznaka jedinice se smatra neprevodivom, ne sme joj se menjati "veličina" slova niti "preslovljavati". Ja se apsolutno ne protivim pravilima već pokušavam da ti ukažem na to da ih ti tumačiš pogrešno. Što se tiče konkretnog primera za vat, tvoj primer ga je preslovio unutuar "kvč". --Asusnjar 23:42, 25. mart 2006. (CET)

Zemljo, otvori se... U pravopisu, na čijem izdavanju, od 1994., radi zvanična institucija srpske kulture Matica srpska, odobrenom od Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva i Ministarstva prosvete za upotrebu u školama, potpisanom od strane doktora nauka, uređenom od strane doktora nauka i recenziranom od strane doktora nauka, je veoma jasno opisan način na koji se skraćenice mernih jedinica mogu pisati. Ako nisi znao u pitanju je tačka 134. :))) I sada, Aleksandar Šušnjar, eminentni pravopisni stručnjak, koji ne zna pravila pisanja velikog slova, tvrdi da "pravopis ovde nema nadležnost". Rođače, pa ti mene provociraš...

Naravno da se protiviš pravilima, jer govoriš da nije tačno nešto što sam ti bukvalno prepisao iz pravopisa. Ne znam šta može pogrešno da se protumači, pošto je sve veoma lepo objašnjeno, a i navedeni su primeri. NEMOGUĆE je pogrešno protumačiti tačku 134.

Što se tiče ove konstatacije o preslovljenom W u v, kako pravilo iz tačke 134. kaže i "a samo izuzetno i ograničeno prevode", onda je jasno da je to ovaj slučaj, i da je naveden upravo da bi ilustrovao ovo "izuzetno i ograničeno prevođenje". Primetio sam da ovu tačku čitaš i tumačiš samo do nekog dela, prvo je bilo samo "Merne i opšte međunarodne skraćenice po pravilu se preuzimaju neizmenjene", zatim to nekako proširismo i na "s tim što se u ćiriličkom tekstu one običnije mogu preslovljavati i u ćirilicu", pa ti raspali nešto o običnim i neobičnim tekstovima, što veze sa životom nema, pa nekako prihvati ti to pravilo, ali "ga ja pogrešno tumačim", pa isčupa kvč kao primer nečega neispravnog, a samo red-dva iznad njega ti piše zašto može tako da se piše. -- Anonimac 00:45, 26. mart 2006. (CET)

Neverovatan si. Ja se ne izdajem za pravopisnog stučnjaka. Učio sam previše različitih varijanti pravopisa da bih to mogao da kažem. Sad polako prođi kroz ono što sam već napisao, pročitaj to polako, opet, i probaj da pronađeš ili uradiš šta sam ti rekao. Hoćeš da uprostim stvar? Otiđi na, recimo, elektrotehnički fakultet i pitaj kako se pišu te jedinice... Zaista nema potrebe diskutovati više o tome - sve je već davno rečeno. Bez daljih komentara od mene dok ne vidim da si uradio "domaći"... Pozdrav!--Asusnjar 00:56, 26. mart 2006. (CET)

Nema šta da tražim niti da radim domaći, sve što tvrdim piše u ZVANIČNOM I JEDINOM PRIZNATOM PRAVOPISU SRPSKOGA JEZIKA, u tački 134.

Što se tiče ETF-a, nema potrebe da odlazim tamo da pitam kako se jedinice mogu pisati u srpskom jeziku, pošto se ETF ne bavi pravopisom, već elektrotehnikom. To bi bilo kao da odeš u fudbalski klub da se raspitaš o gama zračenju. To što se oni aktivni korisnici ovih oznaka im ne daje pravo da određuju pravila njihovog pisanja. Pravopisom srpskoga jezika se bavi Matica srpska, i u svom izdanju "Pravopis srpskoga jezika", izdatom 2004., inače ZVANIČNOM I JEDINOM PRIZNATOM PRAVOPISU SRPSKOGA JEZIKA, u tački 134., kažu da se neke merne jedinice mogu preslovljavati i to ilustruju primerima. Ne znam zašto je to tako teško prihvatiti. Lepo piše da može, ti tvrdiš da ne može, na osnovu nekog tvog viđenja pravopisa. I da se ponovim, pri tome se uopšte ne tvrdi da se jedinice moraju preslovljavati, već da se u nekim slučajevima mogu preslovljavati. Uzdrži se od komentara, jer šta god da kažeš, lupiću te tačkom 134. po glavi.

Nekim ljudima nije dovoljno ni kada im se sve nacrta i stavi pod nos. -- Anonimac 15:40, 26. mart 2006. (CET)

I na kraju, biće i novih jedinica i neke od njih će, možda, biti standardizovane kao ćirilične. Malo verovatno? Možda. Ali naše nepravilno pisanje može samo da iskomplikuje situaciju ako se to desi. Recimo neki naučnik "Čedomir" može da dođe do neviđenog otkrića i daju jedinicu po njemu (pa se nešto izmeri da bude 3,513 Čedomira) a to više ne može da bude slovo "č" jer postoji problem sa kvazi-oznakom za "čas"...

--Asusnjar 16:31, 25. mart 2006. (CET)

---

"Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano!" TAČKA. --  JustUser   JustTalk 17:16, 25. mart 2006. (CET)

)) Slažem se - jedino tako možemo da izbegnemo nedoumice :) i u potpunosti primenimo pravopis.

Predajem se!

Dakle, moram da priznam da sam nešto naučio tokom ove diskusije:

• "nema šta da izmišljaš neki novi AŠušnjar prevopis" → ja sam počeo da izmišljam novi pravopis (možda ću i da ga izdam - ima li zainteresovanih?)
• "... dovoljno pola Matice srpske, Ministarstvo prosvete, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, svi profesori srpskog jezika u zemlji" → pola Matice srpske se slaže sa ostalima a druga polovina je ili suzdržana ili se ne slaže (bar ne u potpunosti)
• "one se mogu preslovljavati" → uz malo mašte ovo znači da se "običnije" jedinice mogu preslovljavati u bilo kom kontekstu i unutar jednog dela (recimo ove enciklopedije) se mogu neki put preslovljavati a neki put ne. Na čitaocima ostaje da nekako razumeju šta je autor hteo da kaže.
• "merne jedinice za snagu, potpada pod one mere koje se ne preslovljavaju" ali može unutar " kWh - č. ili č (čas)/s (sat), kvč. ili kvč (kilovat-čas)".
• u pravopisu nema ni jedne jedine reči o pisanju elemenata iz matematike" - moja greška, ja sam mislio da su složene jedinice praktično matematički izrazi. Izvinjavam se.
• "U stvari, ne slažu se oni sa mnom, nego ja sa njima. -- Anonimac" - ustvari sa polovinom njih (vidi prethodni citat), ali da kažemo da je to dovoljno.
• "U gornjem slučaju, nije u pitanju vlastito ime, već ime merne jedinice, tako da se reč piše malim slovom" (u kontekstu oznake jedinice za snagu) → ovde sam naučio da se jedinica ne zove "vat" po čoveku "Vatu" nego se zove prosto "v" (t.j. to joj je puno ime i pošto se radi o jedinici piše se malim slovom).
• "skraćenicom merne jedinice za snagu, potpada pod one mere koje se ne preslovljavaju" → radi se o sraćenici, ne o oznaci (zapamtiću to valjda, samo još da naučim da su ovo naša slova: ° - stepen, ’ - minut, " - sekund, Ω - om itd). Takođe vidi jedinicu za potrošnju energije.
• "Aleksandar Šušnjar, eminentni pravopisni stručnjak, koji ne zna pravila pisanja velikog slova" - iz gore priloženog se vidi da učim, čim naučim izdaću pravopis pomenut gore.
• "NEMOGUĆE je pogrešno protumačiti tačku 134." → ovo moram da prostudiram bolje.
• "... ETF (se) ne bavi pravopisom, već elektrotehnikom. To bi bilo kao da odeš u fudbalski klub da se raspitaš o gama zračenju" → profesori ETF-a znaju o pisanju jedinica mera (jer se ovde radi samo o tome, ne o celom pravopisu) koliko i fudbalski klub o gama zračenju. Ozbiljno se brinem za studente ETF-a - menjajte fakultet čim pre možete!
• "lupiću te tačkom 134. po glavi." → Srpski pravopis ima neke tačke kojima je moguće udariti nekog po glavi. Pretpostavljam da to boli.

Pod pretnjom udarcem pomenutom tačkom, ja se ovde neopozivo predajem. Da bi u potpunosti i ravnomerno ispoštovali tu tačku, potrebno je da što šarenije pišemo jedinice mera u ovoj enciklopediji.

Izvinjavam se na uznemiravanju. Dalje poruke nisu bitne. --Asusnjar 18:27, 26. mart 2006. (CEST)

Jadan pokušaj diskreditovanja sagovornika... (-- Anonimac 20:15, 26. mart 2006. (CET))

Ja nisam pokušao ništa sem da završim raspravu mojom predajom i objašnjenjem zašto sam se predao. Svako ima pravo da donese spostveni zaključak. --Asusnjar 22:28, 26. mart 2006. (CEST)

...prepun čupanja izjava iz konteksta, ... (-- Anonimac 20:15, 26. mart 2006. (CET))

Apsolutno si u pravu. Ja sam, pogrešno, mislio da će ljudi doći do mog komentara čitajući razgovor od početka a ne direktno, te sam mislio da kontekst postoji. Izvinjavam se na svakoj mogućoš nanetoj šteti i molim čitaoce da sami prosude. Da ne bih opet izvlačio tekst iz konteksta evo ja sada uvlačim moj odgovor u taj kontekst. --Asusnjar 22:28, 26. mart 2006. (CEST)

...površnih tumačenja... (-- Anonimac 20:15, 26. mart 2006. (CET))

Slažem se. Ja sam razumeo samo ono što je napisano. Nisam ulazio u suštinu radnje fabule. Ali, ovde sam se već predao, tako da ću to činiti ubuduće. --Asusnjar 22:28, 26. mart 2006. (CEST)

... i odbijanja razumevanja tačke 134. ... (-- Anonimac 20:15, 26. mart 2006. (CET))

Pa ja se predah, zar ne? --Asusnjar 22:28, 26. mart 2006. (CEST)

... i nezrelih provokacija, a počinjen u nedostatku argumenata za dalju raspravu.... (-- Anonimac 20:15, 26. mart 2006. (CET))

E ovde si ga pogodio 100%. Čitaš mi misli! Nemam ni jedan jedini argument za dalju raspravu. Zašto li se ja nisam setio toga da kažem? Nema veze - eto ti jesi. --Asusnjar 22:28, 26. mart 2006. (CEST)

Hej, dopada mi se ova rečenica, nemoj da je razbijaš. A odnosi se i na tvoj poslednji komentar.

Jadan pokušaj diskreditovanja sagovornika, prepun čupanja izjava iz konteksta, površnih tumačenja i odbijanja razumevanja tačke 134. i nezrelih provokacija, a počinjen u nedostatku argumenata za dalju raspravu. -- Anonimac 01:00, 27. mart 2006. (CET)

Zaista, jadan pokušaj. Raspravu na ovako prizermnom nivou smatram bespredmetnom, a i mislim da je pametnom čoveku dovoljno da pročita samo moju prvu primedbu, u kojoj navodim konkretnu tačku u pravopisu kojom se dozvoljava preslovljavanje mernih jedinica, da shvati da isto nije pogrešno. -- Anonimac 20:15, 26. mart 2006. (CET)

Dopadalo se tebi, ili ne, tumačio ga na ovaj ili onaj način, stavljao u kakve god kontekste, izmišljao sve i svašta, okačio se o plafon, preplivao okean, bacio atomsku bombu ili omalovažavao mene, merne jedinice se mogu preslovljavati. Znaš već po kojoj tački :P -- Anonimac 01:00, 27. mart 2006. (CET)

Štetnost četiri varijante za srpski jezik

Što se tiče ove četvorostruke varijante VIKIPEDIJE (Vikipedija je od sada na ćirilici, latinici; ekavskom i ijekavskom!) mislim da je to pogubno za srpski jezik. Svi normalni jezici teže standardizaciji i što manjoj razlici među. Kada su počele da se izdaju enciklopedije u 18. veku težilo se jednoj varijanti za sve regione. Biblija i enciklopedije su same doprinele kreiranju jezičkog standarda. Ova vaša odluka samo doprinosi daljem podvajanju i podelama unutar srpskog jezika. I bolje bi bilo da je nema. (tj. najbolje je da ostane samo ćirilica a članci kako je koji napisan jer su i ijekavski i ekavski ravnopravni). Podela na ćirilicu i latinicu je još i razumljiva, ali mislim da svaki jekavac apsolutno razume ekavca i obratno.

1. Puno smo radili na ovome i ne možemo tek sada da batalimo sve. Ceo projekat je počeo pre oko godinu dana! --Filip § 23:02, 4. mart 2006. (CET)
2. Nismo mi ti koji ćemo da sudimo šta je dobro a šta ne za srpski jezik. Mi se prilagođavamo činjeničnom stanju. --Filip § 23:02, 4. mart 2006. (CET)
3. Polovina govornika želi latinicu, a mnogi nisu želeli da dođu samo zato što je ćirilica bila isključiva. --Filip § 23:02, 4. mart 2006. (CET)
4. Ovo je odličan primer da smo sposobni da uradimo nešto ovakvo. --Filip § 23:02, 4. mart 2006. (CET)

Po meni se ovde radi o uključivosti nasuprot isključivosti. Mi smo proširili front našeg delovanja i uključili i druge.

Drugo. Mi nismo u mogućnosti da određujemo ono što je zvanično. Pitanje je samo možemo li obezbediti da se ono što je standardno i ozvaničeno ravnopravno koristi. Do pre neku godinu je to pitanje bilo postavljano povodom mogućnosti podržavanja ćirilice uopšte. Dakle mi pružamo opet odgovor - MOŽE! --. 00:09, 5. mart 2006. (CET)

---

Ali ne morate baš četri varijante dovoljno je dve (ćirilica, latinica) , a ova ekavica-jekavica ionako ne radi. Ali da nabrojim sadašnje probleme:

1. Kada se neki članak konvertuje iz ćirilice u latinicu a onda vrati nazad, dolazi do grešaka, tj. citati koji su u ćiriličnom članku bili napisani na latinici (strane reči i to često sa slovima W,Q,Y), prelaze automatski u ćirilicu i dobijaju neke degenerisane forme
2. Iako imate konvertor za članke na latinicu, nemoguća je pretraga na latinici a to je uglavnom najveći problem ljudima, onaj ko ima instalirane fontove taj zna i da čita i piše ćirilicu, pa mu nije ni potrebna, znači morate dozvoliti pretragu na latinici (tako će izlaziti lako članci i na guglu) inače ta funkcija nema smisla.
3. Mislim da je konvertor ekavica , ijekavica najgluplja i najštetnija stvar (ustvari on za sada uopšte ni ne radi, a po meni najbolje da ni ne proradi), jer to direktno podvaja srpski jezik na dva dela što je užasno štetno za naš jezik i kulturu. Ja mislim da je situacija do sada bila bolja gde ekavica dominira (što je i prirodno jer danas većina srba govori njom), a takođe su pisani članci i na ijekavici jer je ravnopravna. Još od početka prošlog veka postoji tendencija da ijekvci prelaze na ekavicu (Ivo Andrić, Jovan Dučić, Svetozar Ćorović, Vladimir Ćorović, Kasnije Meša Selimović) tako da bi i ova enciklopedija bi mogla da nastavi u tom smeru. Ja nemam ništa protiv ijekavice, čak je i volim (majka mi je iz Sarajeva) ali trebe raditi na jednom standardu za Srpski jezik ne agresivno ali polako kroz medije i ovakve projekte. Takođe danas se i Srbi iz Republike Srpske trude da što više približe jezik srbijanskoj varijanti i uče iz beogradskih udžbenika. Takođe ako će te ga ipak ostavljati (ako proradi) morate da uvedete i funkciju pretrage na ijekavici (znači moraju i naslovi da budu dupli mleko-mlijeko, koleno-koljeno a takođe i trodupli jer u jekavskom su često dozvoljene duple varijante mleko-mlijeko-mljeko, jer ako nema pretage na ijekavici opet ta ideja nema svrhe.

Dakle:

1. Koristiti sintaksu -{ }-! --Filip § 11:54, 5. mart 2006. (CET)
2. Gugl pronalazi na latinici (možda još nije indeksirao strane, ali provereno je na test sajtovima). Istina, treba uvesti podršku da i sam Medijaviki pronalazi latinične članke, ali treba to isprogramirati --Filip § 11:54, 5. mart 2006. (CET)
3. Opet, nismo mi merodavni da određujemo standarde. Po sadašnjem stanju, ijekavski izgovor je ravnopravan ekavskom, nebitno da li se ovaj prvi približava drugom ili ne. Prema tome, mislim da ovo može da donese samo poboljšanja. Što se pretrage tiče, isto važi kao i pod 2. A kada će biti realizovana ijekavica, to je samo pitanje vremena. Uskoro će se krenuti sa pravljenjem tabela za pretvaranje u ijekavicu, tako da će to brzo da zaživi. --Filip § 11:54, 5. mart 2006. (CET)

Vi ste se dečaci baš potrudili oko svega. Hvala vam na tome. --Manojlo 13:09, 5. mart 2006. (CET)

1. Cijela Vikipedijanska zajednica je sa žudnjom čekala ćirilica-latinica translator (mi bi rekli konvertor)
2. Mljeko je nepravilno da ne pravilnije ne može biti
3. Čudno je da ijekavica/ekavica translator ima veću podršku među akavcima nego među ijekavcima
4. Ijakavica/ekavica translator će biti mnogo teško uraditi i uvjek će imati dosta grešaka
5. Jeste da građani Prijepolja govore ekavskim, ali se u Crnoj Gori i R. Srpskoj nikad neće govoriti ekavski, a ranije se i na Kosovu i u centralnoj Srbiji (na primjer Čačak) govorilo ijekavskim. u svakom slučaju danas skoro 1/3 Srba govori ijekavskim.
6. Sad će Miloš da doleti sa nekom teorijom i da mi kaže da ja veze nemam o jeziku --Milan Tešović 11:22, 13. mart 2006. (CET)

Miloš ili neko drugi. :)

1. Ne u nepravilnije se piše sastavljeno sa pravilnije, a ne odvojeno.
2. Ne piše se uvjek nego uvijek.
3. Nije mi poznato da se na Kosovu i u centralnoj Srbiji ranije govorilo ijekavskim izgovorom.
4. Prijepolje je u jugozapadnom dijelu Srbije, nije ni na Kosovu ni u centralnoj Srbiji. Čačak jeste na južnoj granici Šumadije, ali je i na granici ijekavskog izgovora sa ekavskim, tako da se rijetko u Čačku priča ijekavski, više ipak šumadijski ekavski. U Prijepolju i dalje stari govore ijekavskim izgovorom, kao i na Zlatiboru i u čitavom užičkom kraju.
5. Nije ja veze nemam o jeziku nego ja veze nemam sa jezikom.

Inače ne bih ovako doletao sa nekim teorijama da ti kažem da veze nemaš sa jezikom, ali bilo mi je zanimljivo, pošto sam i ja zapazio da šta god ti napišeš, neko dođe da kaže da nije tako. :D --Đorđe D. Božović (razgovor) 20:06, 25. mart 2006. (CET)

1. Vidi ti njega. tebi je baš dosadno pa si našao da ovu stranu koristiš za to.
2. Ne pravilnije je čisti lapsus (lingve) i to je očigledno.
3. Ne pada mi na pamet da pišem uvijek zato što to nikad u životu nisam izgovorio (bez sarkazma). Znam da je uvijek jedini zvanično pravilan oblik
4. Ako ti nije poznato da se na Kosovu i u centralnoj Srbiji (oko obala Zapadne Morave, ako se varam) govorilo ijekavskim, onda nemoj da mi ispravljaš veze nemam o jeziku nego sjedi i ćuti. --Milan Tešović 20:32, 25. mart 2006. (CET)

Kako se ekavica širi na račun ijekavice

Možeš li, molim te, da me prosvijetliš, ne možeš da zamisliš koliko me kopka zašto su Kosovljani i Šumadinci sa ijekavice prešli na ekavicu? Je li to bilo pojedinačno ili su i jedni i drugi zajedno donijeli tu odluku? Ko im je to predložio? Da ih nije neko, ne do Bog, naćero? :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:44, 25. mart 2006. (CET)

Čini mi se da sam negde čuo da je dekretom svojevremeno zabranjena upotreba ijekavice u centralnoj Srbiji. Valja proveriti. --Poki |razgovor| 23:20, 25. mart 2006. (CET)

Dekretom? Nisam čuo za to. Znam da se 1918. ekavica govorila samo u vojvodini, i (djelimično) u Beogradu, i da su je kasnije svi željeli govoriti i da je bila u modi (čak su mnogi Hrvati pisali knjige i pEsme na ekavskom, da ne pričam o bosancima i crnogorcima). Takođe znam da je ekavica dosta proširena od 60-tih do danas posredstvom tlevizije, kulture, školskih udžbenika i sličnog. Neko ko je bolje upućen bi sada trebao da uđe u razgovor i kaže nešto, a ne uvJek samo kad ne treba. --Milan Tešović 01:59, 26. mart 2006. (CET)

Zagreb i čitavo Zagorje su tradicionalno ekavske kajkavske oblasti, tako da nema ničeg čudnog u tome što su Hrvati koji su odatle pisali ekavicom. Vojvođani su i „pokupili“ ekavicu upravo od Hrvata. Koliko je meni poznato, loznički, valjevski i užički kraj su ijekavski, ali Šumadija i Beograd su ekavski. Stvarno nisam nigdje čuo da su bili ranije ijekavski. Vuk Karadžić i njegove pristalice odredili su istočnohercegovačku ijekavicu za osnov srpskog književnog jezika koji su stvarali, kao što su i Ljudevit Gaj i njegove pristalice istu tu štokavsku ijekavicu odredili za osnov hrvatskog jezika, čija književnost do Gajeve reforme nije bila ijekavska ni štokavska, već kajkavska ekavska i čakavska ikavska. Ali to se sve događalo u XIX vijeku, a ne 1918. godine. Dakle, ijekavica je uzeta za osnov književnog jezika, ekavicu i ikavicu je Vuk izostavio. Tako je i Đuro Daničić, rođeni ekavac kako mi se čini, preveo Stari zavjet ijekavskim izgovorom. E, kasnije su ekavski Vojvođani, Beograđani i nešto manje Nišlije uveli i ekavicu u književni jezik. Njihov razlog je bio taj što se u ekavskim oblastima nalaze centri srpske kulture - prije svih Beograd, glavni grad Srbije, i Novi Sad, sjedište Matice srpske. Oni su na ijekavicu gledali kao na jezik seljaka iz hercegovačkih i crnogorskih brda. Nisu željeli i nisu umjeli da govore ijekavski, pa su svoju ekavicu „progurali“. Ali u toj pričici nigdje se ne pominje da su Šumadija i djelimično Beograd bili ijekavske oblasti... Mada je, naravno, tačno to da je izvjestan dio Srbije - i tadašnje, devetnaestovijekovne, i sadašnje - tradicionalno ijekavski. U današnjoj Srbiji tradicionalno ijekavske oblasti su, pored lozničkog, užičkog i valjevskog kraja, koje sam već gore pomenuo, i čitava starovlaška i raška oblast, odnosno čitavo Polimlje. Ali ne i Kosovo i Šumadija. :) Možda bi Miloš mogao bolje da nam objasni da li su Šumadija i Kosovo ekavske ili ijekavske oblasti, i kako to da su hiljade ljudi naprasno promijenile svoj govor samo zbog mode. Miloše? --Đorđe D. Božović (razgovor) 21:23, 26. mart 2006. (CEST)

---

1. Ne znam za kajkavce, ali koliko je meni poznato, svi štokavski Hrvati su oduvjek govorili ijekavicom (ili ikavicom).
2. Nisam ja rekao Šumadija i Beograd ijekavica, nego Kosovo, Metohija i obala Zapadne Morave (računajući i Užice, ali ne i Valjevo i Kragujevac). Naravno, sjeverna i istočna Srbija su oduvjek ekavske (Subotica, Novi Sad, Beograd, Niš, Jagodina, Gornji Milanovac, Bor, Negotin).
3. Đorđe, prvo si rekao da Užice nije bilo ijekavsko, pa onda da jeste. I za Valjevo isto. Ništa mi nisi jasan. --Milan Tešović 00:06, 27. mart 2006. (CEST)

U čemu je problem

Ova poruka je dodata temi "Štetnost četiri varijante za srpski jezik" pre nego što je podeljena na dve (originalnu i "Kako se ekavica širi na račun ijekavice").

Narode, u čemu je problem? Čemu istorija kada sve ima odgovor u sadašnjosti? I zašto je važno ko je i kako naučio koji dijalekat? U ovoj temi se priča o nekoj štetnosti... Da vidimo...

• Jel ima ljudi koji govore, čitaju i pišu ekavksi? Ima.
• Jel ima ljudi koji govore, čitaju i pišu ijekavksi? Ima.
• Jel Vikipedija otvoren projekat? Jeste. Znači svi mogu da pišu? Da.
• Šta je lepše videti - "šareni" tekst ili tekst u jednom dijalektu? Obično u jednom dijalektu - svom, ili u onom drugom, prosto da vide kako to izgleda.
• Šta je ciljna grupa srpske Vikipedije? Samo Srbi u Srbiji koji znaju da uključe ćirilicu? Ako je tako, ignorišite sve što sam napisao i obrišite moje članke - ja znam da uključim ćirilicu (kao što se vidi iz priloženog, ali nisam u Srbiji). Ako nije, onda dozvolite i latinično traženje i čitanje.
• Kojim pismom kucate upite u Google, recimo? Koristite samo, uvek jedino i ništa drugo do ćirilice? Izvinjavam se na uznemiravanju.

Pozdrav! --Asusnjar 22:36, 26. mart 2006. (CEST)

Problem je u glavama nekih ljudi

Konstatacije:

Prvo, konvertor ijekavica-ekavica i obratno ne radi. Znači treba još poraditi na njemu. Pozivaju se svi oni koji znaju programski jezik PHP da pomognu u razradi. Naravno potrebno je i proučiti softver Medijaviki, na kojem se bazira Vikipedija.

Pretraživanje Vikipedije latinicom takođe ne radi. Potrebno je reprogramirati dio Medijavikija koji je zadužen za pretragu. Znači pretragu latinicom je moguće uraditi jedino ako se reprogramira taj dio softvera. Pretragu je moguće jedino osposobiti za latinicu, ali ne i ѕa pretragu ASCII-jem. Zašto? Zato što, ili je instalacija Medijavikija u Unicode ili u ASCII. Ako je Unicode onda ne podražava ASCII, ako je ASCII onda nema ni ćirilice ni naše latinice nego samo "ošišane" latinice. A u samom softveru Medijaviki je nemoguće mješati malo ovoga malo onoga. Kad budemo živjeli u eri vještačke nteligencije možda bude moguće. :-)

Poređenja sa drugim pretraživačima Interneta ovdje ne stoje, ako mi ne vjerujete proučite malo softver Medijaviki. Svako ga može skinuti i instalirati na svoj računar.

Za kraj. Developeri Vikipedije rade na odražavanju Vikipedije, to jest njihov osnovni zadatak je da učine sve da ona radi i da serveri budu OK. Dodatne funkcionalnosti, kao što su naši problemi, njih ne zanimaju, sem ako neko od nas ne napravi neki dodatak ili ekstenziju. I molio bih da se ljudi skoncentrišu više na davanje solucija i manje na politiku i neke zavjere.

Ovdje na našoj Vikipediji će da rade samo one stvari za koje mi pružimo gotovu soluciju i ubjedimo developere da ona može da funkcioniše bez problema. Znači politikovanjem nećemo poboljšati ništa, nego samo radom na rješavanju problema. --Славен Косановић {разговор} 19:09, 27. март 2006. (CEST)

Tražimo suradnike

Na engleskoj wiki smo pokrenuli projekt izgradnje uredničke "policije" za povijest južne i istočne europe kako bi svi tamošnji tekstovi bili što je više moguće neutralni bez nacionalističkih fantazija. Pošto do sada imamo desetak suradnika iz Mađarske i Rumunjske, a malo nas je iz bivše Jugoslavije tražimo članove koji su zainteresirani da s vremena na vrijeme pogledaju sporne tekstove i za slučaj potrebe izmjene ih prema naznačenim, prihvaćenim neutralnim standardima (rezolucije UN-a, Britanica ili Encarta, nacionalni census za demografska pitanje, povijest gradova s službenih gradskih stranica, povjesne karte izdane od ministarstava obrazovanja). Zainteresirani suradnici mogu se javiti user-ima Rjecina ili KIDB s engleske wiki --- 9:21, 14. srpanj 2007. (CET)

Руанда

Да ли неко може да направи страницу категорија:Градови у Руанди Killym (разговор) 21:04, 10. март 2008. (CET)

Незадовољство

Незадовољан сам радом постојећих администратора, коме могу да се жалим на њихов рад?! Killym (разговор) 12:24, 13. март 2008. (CET)

Напиши овде шта ти смета и то је то. --Саша Стефановић ® 12:24, 13. март 2008. (CET)

Kao da ce to da mu uopste nesto vredi... Samo ti pisi, Kili, a kad ispises sve sto im zameras, onda ce lepo da te blokiraju na mesec dana. Ili na neodredjeno. Sistem je sledeci. Cuti i radi. Ili nemoj da radis. Ali imas da cutis. --212.170.18.159 (разговор) 15:28, 13. март 2008. (CET)

Проширивање

Хтео бих да неко преводи чланке или их узима са егнлеске Википедије убаци на српску па преводи!!! --Boki95 (разговор) 17:12, 14. март 2008. (CET)

jao pardon greska , postavio sam upit na potpuno pogresnu wikipediju ... --Tekstovi (разговор) 20:46, 24. септембар 2010. (CEST)