Рашка област

Традиционална подела српских земаља (у унутрашњости) на Рашку и Босну

„Рашка (област)” преусмерава овде. За друге употребе, погледајте Рашка (вишезначна одредница).

Рашка област, односно Стара Рашка или само Рашка, географско-историјска је област, која је добила име по старом граду Расу, престоници средњовековних српских владара. Током историје, просторни опсег Рашке области се постепено мењао, тако да употреба тог појма у савременој стручној литератури и публицистици зависи од конкретног историјског и геополитичког контекста.

Иако је појам Рашке области знатно шири од старе Рашке жупе и слива реке Рашке, његова данашња значења су ипак ужа у односу на најшири опсег који је тај појам имао у раздобљу од 12. до 15. века, када је назив Рашка (лат. Rascia) у изворима страног порекла употребљаван и као синоним за српску државу у целини. Насупрот томе, извори домаћег порекла сведоче да је просторни опсег Рашке области био везиван првенствено за традиционалну поделу унутрашњих (загорских) српских области на источне и западне, у односу на ток реке Дрине, тако да су западне области рачунате у Босну, а источне у Рашку. У том смислу, Рашка област је обухватала источну половину српских земаља у унутрашњости.

Назив

Део историјске Рашке области у границама данашње Србије

Све до почетка 20. века, а умногоме и касније, овај простор је у европској литератури био познат под именом Рашка или Стара Рашка. Касније се за део ове регије усталио и назив Санџак.

Границе

Рашка област у ужем смислу: четири општине у југозападној Србији

У ужем смислу, појам Рашке се односи на слив средњег Ибра и сливове његових левих притока Рашке и Студенице. У ширем смислу, појам Рашке се односи на цело подручје југозападне Србије, које је у средњем веку припадало Рашкој држави. Један део некадашње Рашке државе на територији Србије (без Црне Горе) је познат као Рашка област. Други део историјске Рашке је у саставу Црне Горе.

Историја

Продор Турака у Рашку средином 15. века

Види чланак: Рашка

На простору Рашке области зачела се српска државна идеја и настала прва српска државна организација под кнезом Властимиром (9. век). Ту је основана и православна Рашка епархија, а у Старом Расу, српској престоници, столовао је велики жупан Стефан Немања, где му се и родио најмлађи син Растко (Свети Сава).

У позном средњем веку, испод Старог Раса развило се значајно трговачко место, Старо Трговиште („Ески Базар“ (турски), односно Стари Пазар). Средином 15. века, у време коначног турског освајања Рашке области, недалеко од старог основано је и ново тржно место, које су Турци прозвали „Јени Базар“ (Ново Трговиште, односно Нови Пазар). За време Османског царства, средишњи део Рашке области налазио се, почевши од 1463. године, у саставу Босанског санџака. Тек током последњег раздобља турске власти, ова област је организована као посебан Новопазарски санџак, чијом су поделом настали Пљеваљски санџак (1880) и Сјенички санџак (1902). у међувремену, са почетком српске националне револуције 1804. године и са формирањем два српска државотворна језгра, у Шумадији и Црној Гори, Стара Рашка добила је важну улогу у њиховом међусобном повезивању, које је остварено 1912. године, када је ова област коначно ослобођена од турске власти и подељена између Србије и Црне Горе.

Рашка и Санџак

Током друге половине 19. века, а нарочито након 1878. године, за Рашку област се одомаћио назив Санџак. Данашњи Санџак обухвата део подручја бившег Новопазарског санџака, а Рашка област (у ужем смислу) је део те територије. Осим Рашке, Санџак се састоји још и од јужних делова Старог Влаха и делова Старе Херцеговине (Пљевља).

Види још

• Рашка
• Рашка (жупа)
• Рашка епархија
• Рашки округ
• Рашка (град)
• Рашка (општина)
• Санџак (област)
• Стари Влах
• Полимље
• Стара Херцеговина

Литература

• Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије”. Зборник Историјског музеја Србије. 20: 45—126. 
• Дучић, Нићифор (1896). Рашко-призренска митрополија и национално-културна мисија Краљевине Србије у Старој Србији и Маћедонији. Београд. 
• Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт САНУ. 
• Јагодић, Милош (2012). „Православна црква у новим крајевима Србије (1912—1915)” (PDF). Српске студије (3): 101—135. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2015. Приступљено 31. 7. 2017. 
• Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет. 
• Јагодић, Милош (2016). Србија и Стара Србија (1839—1868): Наслеђе на југу. Београд: Evoluta. 
• Јагодић, Милош (2017). „Свештенство у Рашко-призренској епархији 1913. године” (PDF). Црквене студије (14): 325—348. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 11. 2018. Приступљено 31. 07. 2017. 
• Драгица Премовић-Алексић, Цркве и манастири Старе Рашке, Нови Пазар 2015.
• Калић, Јованка (1979). „Назив Рашка у старијој српској историји (IX-XII век)”. Зборник Филозофског факултета. 14 (1): 79—92. 
• Калић, Јованка (1989). „Прокопијева Арса”. Зборник радова Византолошког института. 27-28: 9—17. 
• Калић, Јованка (2004). „Рашка краљевина: Regnum Rasciae”. Зборник радова Византолошког института. 41: 183—189. 
• Калић, Јованка (2010). „Стара Рашка”. Глас САНУ. 414 (15): 105—114. 
• Коматина, Предраг (2015). „О српско-бугарској граници у IX и X веку”. Зборник радова Византолошког института. 52: 31—42. 
• Драги Маликовић, "Стање у старој Рашкој и држање великих сила 1850-1878", Новопазарски зборник, 27, Нови Пазар 2003, 157-176.
• Микић, Ђорђе (1983). „Политичка, културна и привредна стремљења”. Историја српског народа. књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 291—315. 
• Микић, Ђорђе (1983). „Између балканских суседа и великих сила”. Историја српског народа. књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 316—329. 
• Микић, Ђорђе (1983). „Под младотурцима”. Историја српског народа. књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 330—348. 
• Петровић, Милић Ф. (1995). Документи о Рашкој области: 1900-1912. Београд: Архив Србије. 
• Петровић, Милић Ф. (1997). Документа о Рашкој области: 1890-1899. Београд: Историјски музеј Србије. 
• Станко Равић, "Турски коридор кроз Рашку", Ужички зборник, 16, Ужице 1987, 107-134.
• Пузовић, Предраг (2018). „Страдање свештеника Рашко-призренске епархије током Првог светског рата” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 77 (1): 123—138. 
• Ракочевић, Новица (1983). „Политичке и друштвене прилике”. Историја српског народа. књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 263—290. 
• Селимовић, Салих (1999). „Стара Рашка (Рашка област) у турским административно-управним подјелама”. Брезнички записи. 11-12: 25—36. 
• Селимовић, Салих (2001). „Неке карактерисике исламизације у Рашкој области”. Ужички зборник. 27 (1998): 85—106. 
• Селимовић, Салих (2001). „Старовлашки кнезови Рашковићи”. Новопазарски зборник. 25: 149—158. 
• Селимовић, Салих (2004). „Вожд Карађорђе на Сјеничко-пештерској висоравни 1809. године”. Први српски устанак и Рашка област: Зборник радова. Пријепоље: Милешевски културни клуб Свети Сава. стр. 28—39. 
• Селимовић, Салих (2012). Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области. Београд: Институт за политичке студије. 
• Селимовић, Салих (2013). Прилози прошлости старе Рашке. 1. Ужице: Графичар. 
• Селимовић, Салих (2014). Прилози прошлости старе Рашке. 2. Ужице: Графичар. 
• Селимовић, Салих (2017). Рашка или Санџак. Београд: Српска радикална странка. 
• Терзић, Славенко (1996). „Рашка или Санџак (о судбини обласног историјског имена Рашка)”. Милешевски записи. 2: 197—208. 
• Терзић, Славенко (2010). „Историјско-географске представе о Старој Србији у Европи и међу Србима” (PDF). Наша прошлост. 9: 9—28. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 04. 2019. Приступљено 22. 04. 2019. 
• Терзић, Славенко (2012). „Рашка и османско наслеђе”. О Србима муслиманске вероисповести: Зборник радова. Београд: Институт за политичке студије. стр. 35—52. 
• Терзић, Славенко (2012). Стара Србија (XIX-XX век): Драма једне цивилизације: Рашка, Косово и Метохија, Скопско-тетовска област. Нови Сад-Београд: Православна реч, Историјски институт САНУ. 
• Терзић, Славенко (2013). „Цивилизацијски смисао ослобођења Старе Србије и Вардарске Македоније”. Први балкански рат 1912/1913. године: Друштвени и цивилизацијски смисао. 1. Ниш: Филозофски факултет. стр. 15—21. 
• Терзић, Славенко (2015). „Прилике у Старој Србији уочи ослобођења 1912. године”. Први балкански рат 1912-1913: Историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства. Београд: САНУ. стр. 37—44. 
• Храбак, Богумил (1979). „Харамије, одметници и устаници у старим рашким областима од 1450-1700”. Новопазарски зборник. 3: 3—12. 
• Храбак, Богумил (1996). „Стара Рашка у Бечком и Морејском рату (1683-1699. године)”. Новопазарски зборник. 20: 81—92. 
• Храбак, Богумил (1997). „Муслимани или Бошњаци у Старој Рашкој (Новопазарском санџаку)”. Новопазарски зборник. 21: 265—273. 
• Храбак, Богумил (1998). „Призренска лига и Стара Рашка”. Новопазарски зборник. 22: 79—107. 
• Храбак, Богумил (2000). „Партијско-политички живот на Косову, у Метохији и Рашкој 1919-1923. године”. Новопазарски зборник. 24: 141—191. 
• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 
• Шалипуровић, Вукоман (1972). Културно-просветне и политичке организације у Полимљу и Рашкој 1903-1912. Нова Варош: Општинска заједница образовања.