Рашка област

„Рашка” преусмерава овде. За друге употребе, погледајте Рашка (вишезначна одредница).

Рашка област у ширем смислу, у југозападној Србији

Рашка област у ужем смислу, у југозападној Србији

Продор Турака у Рашку средином 15. века

Рашка област или Рашка (као цела pегија) је географска област у југозападној Србији која је име добила по истоименој реци.

Име

Све до почетка двадесетог века, а умногоме и касније, овај простор је у европској литератури био познат под именом „Рашка“ или „Стара Рашка“. Касније се за део ове регије усталио и назив „Санџак“.

Границе

У ужем смислу, појам Рашке се односи на слив средњег Ибра и сливове његових левих притока Рашке и Студенице. У ширем смислу, појам Рашке се односи на цело подручје југозападне Србије, које је у средњем веку припадало Рашкој држави. Један део некадашње Рашке државе на територији Србије (без Црне Горе) је познат као Рашка област. Други део историјске Рашке је у саставу Црне Горе.

Историја

Видети чланак Рашка.

На простору Рашке области зачела се српска државна идеја и настала прва српска државна организација под кнезом Властимиром (9. век). Ту је основана и православна Рашка епархија, а у Старом Расу, српској престоници, столовао је велики жупан Стефан Немања, где му се и родио најмлађи син Растко (Свети Сава).

У позном средњем веку, испод Старог Раса развило се значајно трговачко место, старо Трговиште. Средином 15. века, у време коначног турског освајања Рашке области, недалеко од старог основано је и ново тржно место, које су Турци прозвали "Јени Базар" (Ново Трговиште, односно Нови Пазар). За време Османског царства, средишњи део Рашке области налазио се, почевши од 1463. године, у саставу Босанског санџака. Тек током последњег раздобља турске власти, ова област је организована као посебан Новопазарски санџак, чијом су поделом настали Пљеваљски санџак (1880) и Сјенички санџак (1902). у међувремену, са почетком српске националне револуције 1804. године и са формирањем два српска државотворна језгра, у Шумадији и Црној Гори, Стара Рашка добила је важну улогу у њиховом међусобном повезивању, које је остварено 1912. године, када је ова област коначно ослобођена од турске власти и подељена између Србије и Црне Горе.

Рашка и Санџак

Током друге половине 19. века, а нарочито након 1878. године, за Рашку област се одомаћио назив Санџак. Данашњи Санџак обухвата део подручја бившег Новопазарског санџака, а Рашка област (у ужем смислу) је део те територије. Осим Рашке, Санџак се састоји још и од јужних делова Старог Влаха и делова Старе Херцеговине (Пљевља).

Види још

• Пештерска висораван
• Рашки округ
• Санџак
• Стари Влах

Литература

• Дучић, Нићифор (1896). Рашко-призренска митрополија и национално-културна мисија Краљевине Србије у Старој Србији и Маћедонији. Београд. 
• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 
• Вукоман Шалипуровић, Културно-просветне и политичке организације у Полимљу и Рашкој 1903-1912, Нова Варош 1972.
• Ракочевић, Новица (1983). „Политичке и друштвене прилике”. Историја српског народа. књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 263—290. 
• Микић, Ђорђе (1983). „Политичка, културна и привредна стремљења”. Историја српског народа. књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 291—315. 
• Микић, Ђорђе (1983). „Између балканских суседа и великих сила”. Историја српског народа. књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 316—329. 
• Микић, Ђорђе (1983). „Под младотурцима”. Историја српског народа. књ. 6, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 330—348. 
• Петровић, Милић Ф. (1995). Документи о Рашкој области: 1900-1912. Београд: Архив Србије. 
• Петровић, Милић Ф. (1997). Документа о Рашкој области: 1890-1899. Београд: Историјски музеј Србије. 
• Станко Равић, "Турски коридор кроз Рашку", Ужички зборник, 16, Ужице 1987, 107-134.
• Калић, Јованка (1989). „Прокопијева Арса”. Зборник радова Византолошког института. 27-28: 9—17. 
• Богумил Храбак, "Стара Рашка у Бечком и Морејском рату (1683-1699. године)", Новопазарски зборник, 20, Нови Пазар 1996, 81-92.
• Славенско Терзић, Рашка или “Санџак” - о судбини обласног историјског имена Рашка, Милешевски записи 2 (1996) 1997, 197-208.
• Салих Селимовић, Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама, Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
• Салих Селимовић, "Неке карактерисике исламизације у Рашкој области", Ужички зборник, 27 (1998), Ужице 2001, 85-106.
• Драги Маликовић, "Стање у старој Рашкој и држање великих сила 1850-1878", Новопазарски зборник, 27, Нови Пазар 2003, 157-176.
• Славенко Терзић, Стара Србија (XIX-XX век): Драма једне цивилизације: Рашка, Косово и Метохија, Скопско-тетовска област, Нови Сад-Београд 2012.
• Салих Селимовић, Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области, Београд 2012.
• Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт САНУ. 
• Јагодић, Милош (2012). „Православна црква у новим крајевима Србије (1912-1915)” (PDF). Српске студије (3): 101—135. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2015. Приступљено 31. 07. 2017. 
• Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912-1915). Београд: Филозофски факултет. 
• Јагодић, Милош (2016). Србија и Стара Србија (1839-1868): Наслеђе на југу. Београд: Evoluta. 
• Јагодић, Милош (2017). „Свештенство у Рашко-призренској епархији 1913. године” (PDF). Црквене студије (14): 325—348. 
• Салих Селимовић, Прилози прошлости старе Рашке, 1, Ужице 2013.
• Салих Селимовић, Прилози прошлости старе Рашке, 2, Ужице 2014.
• Драгица Премовић-Алексић, Цркве и манастири Старе Рашке, Нови Пазар 2015.
• Пузовић, Предраг (2018). „Страдање свештеника Рашко-призренске епархије током Првог светског рата” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 77 (1): 123—138. 
• Калић, Јованка (2007). „Српска држава и Охридска архиепископија у XII веку”. Зборник радова Византолошког института. 44: 197—208.