Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/10

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Grupe, pesme i video igre[uredi | uredi izvor]

A kad smo već kod Ju Tu (oh kako ovo bode oči), je bih volela da znam šta Pravopis kaže povodom imena grupa, pesama i imena video igara, jer se ovde na ovo j našoj Vikipediji izgleda ne poštuje pravopis zato što transkribovano ime video igre "IZGLEDA GLUUUUPO"! Ako ste već promenili U2 u Ju Tu, onda bi to trebalo da se uradi sa svim imenima grupa, jer lično mislim, ako već Pravopisa radi, nagrđujemo jednu grupu kao što je Ju Tu, onda ne vidim zašto bi se poštedeli All-American Rejects, Zombie, A Night At The Opera, Bohemian Rhapsody, Myst, Street Fighter, The Elder Scrolls: ArenaBethesda Softworks,Emulation Galaxy i mnooogi drugi koje ne mogu da nađem i koji že tek da budu napisani. Kad sam pokušala da transkribujem ili da prevedem neke od gore navedenih, dobila sam packe po prstima sa obrazloženjem, "oni koji su upućeni u vido igre/rok/pop/ šta već" bi pukli od smeha kad bi videli to tako napisano", što, priznaćete, nije neko valjano obrazloženje. Kako bih ja uradila? Ja bih transkribovala imena grupa i video igara, a imena pesama prevodila i iza prevoda obavezno u zagradu stvaljala originalni naslov. Tako bih ja uradila. A šta kaže Pravopis po tom pitanju? Sva mišljenja su dobrodošla (argumentovana! Argumenti tipa "glupo je", "svi će da se smeju" "to niko ne radi" su neprihvatljiva), međutim, naročito me interesuju mišljenja BBasica i Delica, jer znam da njih dvojica poseduju tu "zlu knjigu" koja se zove Pravopis.--Maduixa 11:22, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Pravopis ne pominje konkretno video igre, ali tekst pravila nigde ne dopušta da se one svrstaju pod izuzetke. Prema tome, transkripcija je potrebna. Te koji su rekli „IZGLEDA GLUUUUPO“ i da bi neko „pukao od smeha kad bi video to tako napisano“, da će „svi da se smeju“ i da „to niko ne radi“ obavesti da se to na Vikipediji naziva POV i da se takva „argumentacija“ ne računa bilo u kakvoj diskusiji.

Pozdrav,

Bbasic 12:54, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Pa s moje tačke gledišta, što bi volio da mi potvrdi neki stručnjak našeg jezika, ”A najt at di Opera”, nije transkripacija, nego preseravanje, izvinjavam se na jeziku, ali ne pada mi na pamet bolji izraz. To se obično prevodi u svim jezicima i prevod bi bio otprilike ”Noć u Operi”, ili nešto slično... Dakle, fraze se ne transkribuju ni u jednom jeziku svijeta, nego se prevode, ili čak zamjenjuju sličnim u datom jeziku, a koje imaju približno značenje, dakle ne mora se raditi o bukvalnom prevodu, ako isti nema logike u jeziku na koji se prevodi.... Može se napraviti preusmjerenje sa originalnog imena, ako dati prevod nije udomaćen, ali čak i u slučaju prevoda, dakle ako isti nije već urađen za naš jezik, mi radimo prvobitno istraživanje, jer mi ovdje prvi put prevodimo to nešto i ne pozivmo se na neki sekundarni izvor... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 14:47, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Osim toga uvijek se pored prevoda stavi originalni naziv, kada se prvi put spominje taj naziv u nekom tekstu. E sad prevod naziva video igara, pjesama, opera, po mom mišljenju treba uraditi samo ako isti već postoje na našem jeziku, dakle mi se možemo pozvati na taj sekundarni izvor na našem jeziku, koji je odradio taj prevod. U suprotnom mi se igramo stručnjaka jezika i rijetko ko će skontati naš prevod, ili o čemu se dovraga radi... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 14:58, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Iza prevoda valja staviti originalni naziv, ali u tekstu, a ne u naslovu (ne znam koliko ćiriličko-latinički transliterator može da zaobiđe naslove, pa bismo tako imali А нигхт ат тхе Опера u naslovu). Dobro, a šta raditi ako prevod ne postoji ili se retko koristi? Sesti i plakati, sigurno. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:31, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Slavene, stručnjaci su se već oglasili, ali izgleda da se ovde ipak preferira praviti se kao da se nisu oglasili kada nam to ne odgovara. Hoćemo li već jednom prestati sa tom tako lošom praksom? Osim toga A night in the Opera je naslov albuma, a ne naziv grupe, tako da bi se to prevodilo a ne transkribovalo. Naravno, napraviti preusmerenja sa orignalnih naslova, obavezno. Znači, na primer, članak bi se zvao Noć u operi. To bi mu bio naslov. Nošta više. Prva rečenica u tekstu bi bila:

Noć u operi ((engl. Night in the Opera) je naziv albuma grupe Kvin (engl. Queen) iz 1975. godine. Najpoznatija pesma sa tog albuma je Boemska rapsodija (engl. Bohemian Rapsody).

A onda bismo stavljali preusmerenja sa originalnog naslova.

I molila bih te da se uzdržiš od argumenata "to je sranje" to niko ne kaže" "to zvuči glupo". Ako si mogao da progutaš transkripciju ch kao Č a ne kao Ć, (što je isto sranje, ali je takođe moj POV i nema nikakve veze sa pravopisnim pravilima), onda možeš i ovo. Stvarno ne želim da slušam tuđe utiske, nego konstruktivne predloge. --Maduixa 15:42, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Maduša, hajde molim te pročitaj šta sam pisao pa tek onda komentariši. :) Mislim nekada imam osjećaj da, ili ja govorim nekim kineskim dijalektom, ili ne čitaš pažljivo šta pišem nego samo preletiš očima preko komentara i požuriš da staviš tvoj komentar. :) Bez ljutnje, to mi je utisak. Koliko ja znam ovdje nemamo stručnjaka za srpski jezik i ja sam tu mislio da pišete nekom od naših stručnjaka. Ima vas više koji čitate Pravopis i onda prenosite ono što pročitate, ali niste stručnjaci za srpski jezik... Što se tiče prenošenja španskog fonema „ch“ u srpski, i ti i ja znamo da mu ekvivalent na srpskom nije nijedan od naših fonema, dakle ni č, ni ć, tako da je odluka kako se prenosi na srpski, vjerovatno rezultat „diskusije“ fonologa srpskog jezika i naših stručnjaka za španski... Mada to ovdje sada nije tema. Prevođenjem stranih fraza, ili nazovi ga naslova pjesama, albuma, imena video igara, radite prvobitno istraživanje, u slučaju da ista nisu prevedena na naš jezik. Transkripcija takođe ne bi trebala da se radi na Vikipediji, nego da se potraži u našoj literaturi kako je nešto transkribovano, odnosno kako se nešto transkribovali stručnjaci našeg jezika, jer se transkripcija sastoji od više faza: (1) stručno poznavanje kako se nešto izgovara na nekom od stranih jezika, dakle dobro/stručno poznavanje fonološkog sistema tog jezika (2) stručno poznavanje našeg fonološkog sistema (3) uraditi adaptaciju na naš fonološki sistem, ako je potrebno, itd... Dakle, za sve to je potrebno stručno poznavanje jezika sa kojeg se nešto transkribuje i stručno poznavanje našeg jezika. Ili jedno, ili drugo, dakle samo stručno poznavanje stranog, ili našeg jezika nije dovoljno. Ali, opet na kraju mi smo tercijarni izvor, dakle pozivamo se na sekundarne izvore za sve što radimo, odnosno na provjerljiv izvor gdje je nešto objavljeno u određenom obliku. U suprotnom, bavite se prvobitnim istraživanjem na Vikipediji... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:23, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]


Slavene, ne znam kako ti, ali ja smatram BBasica stručnjakom za srpski pravopis. Stručnjak nije samo akademik ili Ivan Klajn. Pa jadan li bi bio taj naš srpski jezik kada bismo pod stručnjacima smatrali SAMO one koji pišu Pravopis, a ne i one koji umeju da ga tumače. Izvinjavam se zbog moje reakcije, ali me stvarno izbacuje iz koloseka upotreba fekalija kao argumentovanja. Već sam rekla, mišljenja sa argumentima, molim. POV zadržite za sebe.--Maduixa 10:48, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]
Pa ne ide to tako. Mogu i ja sebe da proglasim stručnjakom za mnoge oblasti... :) Mislim zna se šta je stručnjak. Dakle: osoba koja posjeduje potpuno, detaljno i autoratitivno saznanje, ili provjerene sposobnosti u određenoj oblasti. Dakle ovdje se ne radi o nivou sposobnosti interpretacije, nečega, zašta nisi „stručnjak“. Sve drugo je tvoj, moj, ili nečiji POV i ne odgovara stvarnosti značenja tog pojma. Svi mi ovdje, kada se dohvatimo tema za koje nismo „trenirani“, nije nam profesija, postajemo obični interpretatori tog saznanja i pozivamo se na mišljenje stručnjaka za datu oblast. Tačnost naših interpretacija, zavisi od naših osnova u toj oblasti. Nikada ne možemo reći da smo stručnjaci za nešto što nije naša profesija, zašta nismo trenirani, mada i tu ima različitih nivoa stručnosti. Nemojte da se igramo stručnjaka, nego kada god nismo sigurni u nešto bolje je ne dirati ništa, nego tjerati neki POV naše interpretacije nečega. Ima milion stvari koje se mogu raditi na ovoj Vikipediji i bolje je sačekati nekoga kompetentnog ko će nešto da sredi, nego se poigravati. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 16:26, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Đorđe, NEMOGUĆE je da prevod ne postoji. A da li je uobičajen ili nije, to UOPŠTE nije relevantno. Za to postoje preusmerenja. Znači, prevod u naslovu, a onda preusmerenja sa originala, pa čak i ako baš hoćete i sa A night at the Opera... Preusmerenja niko ne vidi, a članak se vidi. A to što će nekom pubertetliji da izgleda smešno, baš me briga. Više me brine da ne izgledamo smešno pravopisnim stručnjacima.--Maduixa 15:47, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Ima li ijedan kompjuterski časopis nekog ko zna jezik (pitajte Smolenskog), ima li ijedan muzički časopis ikoga??? Možda je vikipedija prva mjesto gdje se piše nešto a da ima neko ko zna nešto o srpskom jeziku. Kako to da svi pišu Adobe Photoshop i Queen, a samo mi Adoub Fotošop i Kvin?
Zar nije ranije zaključeno da prema pravopisu se imena kompjuterskih programa i video igara (od onih sa aparata preko konzola do kompjuterskih i ovih za mobilne) pišu u originalu. Isto je rečeno i za imena firmi (Microsoft, General Motors).
”A najt at di Opera”, nije transkripacija, nego preseravanje. O tome ja pričam već godinu dana, a sada sam odlučio i da pokrenem glasanje po tom pitanju. Dakle ono što se prevodi se prevede, ono šta se ne prevodi se ostavi onako kakvo jeste. Naravno imena muzičkih grupa, imena albumai pjesama se ne prevode (Džon Lenon - Imagine bi bilo...) --Milan Tešović 16:25, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Budi ljubazan i fekalno-prostačke izraze ostavi za svoje društvance. A takođe bih ti preporučila da se vratiš i pročitaš šta sam napisala za A najt in thi opera. A naziv albuma Džon Lenona bi bilo "Zamisli" (engl. Imagine). A to što će tebi i tebi sličnima da zvuči smešno, glupo ili fekalno, AMA UOPŠTE ME NE INTERESUJE. Pravopis je veoma jasan po tom pitanju.--Maduixa 16:31, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Bez ličnih napada. Kad vidim koliko nam puno treba da se zavadimo oko nečega, predlažem da pre svakog replyja napišete jednu klicu ili sredite jedan članak iz široke ponude kategorija Sređivanje i Prerađivanje. --BokicaK Got something to say? 16:48, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Ups, i pretpostavite najbolju nameru. --BokicaK Got something to say? 17:51, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

To je najveći problem. Ljudi koji ne pišu ništa. --Milan Tešović 17:56, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]


Pre nekoliko meseci, u jednoj diskusiji izneo sam predlog o transkribovanju imena grupa, naziva albuma, pesama i video-igara:

1. Dogovoreno je da se imena muzičkih grupa pišu transkribovano i to velikim početnim slovom prvi deo višečlanog naziva, a ostatak malim početnim slovom osim u slučaju ako je deo naziva lično ime (npr. Džimi Hendriks ekspirijens, ali Red hot čili pepers, ili Džon Majal's bluzbrejkers, ali Pink Flojd). U zagradi se dodaje originalna latinična grafija naziva, ali samo kod prvog pominjanja naziva u tekstu, a kasnije bi se išlo samo sa transkribovanim oblikom.

2. Imena i prezima ličnosti (dakle, u ovom slučaju članova "benda") trebala bi se pisati transkribovano i tu ne bi trebalo biti izuzetaka a u zagradi se dodaje originalni latinični naziv, ali samo kod prvog pominjanja određenog imena i prezimena. Kasnije se u tekstu ide samo sa transkribovanim oblikom. Ponavljam, OVAKO JE DAVNO DOGOVORENO.

3. Nazivi albuma i pesama ni u kom slučaju se ne bi trebali transkribovati (to nisu lična imena), a mislim da ih ne bi trebalo ni prevoditi, već ostaviti u originalnom obliku jer, čini mi se, većina to ne zaslužuje. Međutim, ukoliko bi se zajednica dogovorila da se naslovi albuma i pesama prevode, onda treba paziti da smisao prevoda bude što je moguće verniji smislu originalnog naslova, što je, u biti, jako, jako nezahvalan i "krvav" posao budući da su naslovi pesama i albuma prepuni slenga, šatrovačkih izraza, teško prevodivih fraza, aluzija i konotacija da čak ni iskusni prevodioci i vrsni poznavaoci engleskog (i srpskog, naravno) često ne mogu "ubosti" smisao originalnog naslova. Naravno, OBAVEZNO bi se uz prevod navela i originalna grafija, a mislim da bi najbolje bilo da prvo ide originalni naslov, pa tek onda prevod naprosto zato što te albume i pesme velika većina slušalaca i konzumenata poznaje upravo preko originalnog naslova. Možemo ovde povući paralelu sa prevođenjem naslova filmova gde se prevodilac, ukoliko već ne postoji uobičajen i opšteprihvaćen distributerski prevod, mora dovijati na raznorazne načine e da bi adekvatno preveo naslov pri čemu će se uvek naći jezički eksperti (ali i "eksperti") koji će nešto zakerati i prigovarati.

4. Jezički stručnjaci (za neobaveštene, to ja nisam) tvrde da i nazive firmi treba transkribovati (i u srpsku ćirilicu i u srpsku latinicu) pa bi tako Microsoft bio Majkrosoft (koliko god to "ekspertima" zvučalo "glupo, bezveze, bljak i jeretički"), a Nike Najki (da, da Tešoviću, Najki, a ne Najk!). U dnevnim novinama čak se javljaju i slučajevi prevođenja naziva firmi (npr. Evropska banka za razvoj, ili Američki jevrejski institut . . . ) što je sasvim legitimno i pravopisno ispravno.

5. Nazivi video-igara se nešto složeniji slučaj iz prostog razloga što se pravopisni stručnjaci još nisu oglasili po tom pitanju (barem koliko je meni poznato). Mislim da i tu može poslužiti analogija sa naslovima filmova, odnosno, nazive video-igrica bi trebalo ILI prevoditi (sa originalnim nazivom u zagradi) ili ostaviti u originalu, a NIKAKO transkribovati (budući da se tu ne radi o ličnom imenu!). E sad, što bi rekla Jagoda, ako se pokoji pubertetski "ekspert" počne buniti - onda smo ga nadrljali!

--delija 18:53, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

P. S. Tešoviću, po onom što si do sad napisao - i najbolje bi bilo da nisi napisao NIŠTA!

--delija 18:53, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Ako se to tako dogovorilo, zašto se ne poštuje? Predlažem da se napravi nova stranica koja bi se zvala: Vikipedija:Pravopis na kojoj bi se zapisivali ti dogovori, jer ovako, oni jednostavno budu arhivirani i više ih se niko ne seća. Osim toga, bilo vi NEUPOREDIVO LAKŠE izaši na kraj sa nedokazanima, to jest, samo se pozvati na tu stranicu, i gotovo. Takođe bi veza ka toj stranici trebalo da se nalazi na nekom vidljivom mestu, na samom početku kad se otovri ova stranica za pravopisna pitanja, ili možda čak i da bude jedan od linkova navigacije sa desne strane, UVEK PRISUTAN da niko ne zaboravi šta je pravilno a šta nije, i da se i ne trudi da IZMIŠLjA svoja pravila. --Maduixa 19:06, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Hm, vidim da već postoji takva stranica. Zašto se onda ne nalepi taj dogovro tamo, pa da lepo bude svima dostupan?--Maduixa 19:12, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]


  • delija: U dnevnim novinama čak se javljaju i slučajevi prevođenja naziva firmi (npr. Evropska banka za razvoj, ili Američki jevrejski institut . . . ) što je sasvim legitimno i pravopisno ispravno.

Evropska banka za razvoj - ovdje nije u pitanju kompanija, već organizacija ili šta već, a naziv opisuje njen cilj/svrhu. Recimo proizvođač kompjuterske opreme Qenius se ne prevodi "Genije". Znači prevode se isključivo nazivi organizacija tipa Međunarodni monetarni fond. --21:05, 4. mart 2007. (CET) p.s. ne ispravljam, ti si ispravno rekao, samo te dopunjavam. --Milan Tešović 21:05, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

  • delija: nazive video-igrica bi trebalo ILI prevoditi (sa originalnim nazivom u zagradi) ili ostaviti u originalu, a NIKAKO transkribovati.

Slažem se --Milan Tešović 21:05, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

  • delija: Tešoviću, po onom što si do sad napisao - i najbolje bi bilo da nisi napisao NIŠTA!.

Ja sam napisao da jedini koji transkribuju imena programa i muzičkih grupa i da ćemo biti prvi koji će bili transribovati bilo prevoditi imena igara. Naravno transkipcija ne dolazi u obzir, a prevod nije moguć kod polovine. --Milan Tešović 21:05, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Kako, molim? Šta je ovde pisac hteo da kaže? Milane, hajde lepo vrati se i pročitaj šta si ovde napisao pa ako ti razumeš šta si napisao, svaka ti čast.--Maduixa 21:10, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Kako? Ovako - kao prvo najtiražniji su Svet kompjutera i Metal Hammer. Vidi čuda - prvi imena programa, kompanija (IBM) pišu u originalu, a drugi imena grupa pišu - takođe u originalu. Sad da vidimo ko ih prevodi i transkribuje. Pošto takvih nema u papirnoj štampi da vidimo da li ih ima na internetu:

  1. Audioslave preko 41.500 stranica
  2. Odioslejv 19 stranica, prve dvije sa Vikipedije
  3. Odioslejv 1 stranica, sa Vikipedije
  1. U2 više od 53.500 rezultata, na prvom jestu Vikipedija (zato što google.com misli da se članak i dalje zove U2. nećemo biti u prvih 10 kada nas Google "provjeri")
  2. Ju tu 2.860 , u prvih deset se ni jedan ne odnosi na rok grupu
  3. ju tu, 33 stranice, ni jedna se ne odnosi na rok grupu. prvi rezultat ne­ma sve­tla na kra­ju tu­ne­la!

u pretrazi su uključene samo stranice za koje google.com smatra da su na srpskom jeziku --Milan Tešović 22:17, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Milane, ja sam SHVATILA šta si ti hteo da kažeš, ali pogledaj opet svoju rečenicu - poptuno je nesuvisla, nema ni glave ni repa. Trebalo bi da malo više obratiš pažnju kada pišeš, jer na kraju se dobiju rečenice koje ni sam bog ne može razumeti.--Maduixa 22:22, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Znaš li ti koliko sam ja sati proveo na internetu danas? A juče? Znaš li koliko od toga bilo na Vikipediji. 90%. Znaš li koji procenat otišao na nešto korisno a koji na čavrljanje to trgu? Ne pada mi na pamet da pazim kako piđem i šta pišem. Dovoljno je dobro napisano da se može razum jeti. Baarem na rukopis ne moram da obrćam pažnju. --Milan Tešović 22:34, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Apsolutno se slažem sa Delijom da nazive albuma i pesama ne treba transkribovati, ali mislim da na isti način treba tretirati i video-igre. Naime, video-igre su, što se tiče ove problematike, mnogo bliže muzičkim albumima nego filmovima − imena filmova se, kao što znate, prevode (u retkim slučajevima transkribuju) u svim zemljama i u svim jezicima. Nasuprot tome, imena video-igara se u 99,9% slučajeva niti transkribuju niti prevode. Samim tim, prevođenje njihovih imena bi bio vrlo nezahvalan posao koji bi se s pravom mogao smatrati za originalno istraživanje (protivno pravilima Vikipedije), jer, kao što rekoh, prevedeni oblici imena igara de facto ne postoje. Zato mi se čini, s obzirom da se ni ovde ne radi o ličnom imenu, da bi najbolje bilo da se i imena video-igara ostave u originalu. --Tarn 22:11, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]
A ja predlažem da pišemo Ivanu Klajnu, pa neka nam on kaže da li se imena video igara i pesama prevode ili ne. Mislim da je to jedini pravilan način na koji ćemo rešiti ovu zavrzlamu. Za imena grupa, pravopis je jasan. Za ovo drugo nije. Pošto nije, moramo pitati one koji su u oblastima srpskog jezika i pravopisa autoriteti. Pošto SANU ne verujem da že da odgovori, a Ivan Klajn već jeste jednom, onda da mu opet pišemo i da usaglasimo već jednom sve članke o igricama ili o grupama i pesmama.--Maduixa 22:25, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Prosto da ne poveruješ. Baš sam planirao da započnem ovu raspravu oko pisanja imena bendova i sl. nakon što završim članak Green Day. Tako je, Green Day, a ne Grin dej. Izgleda da se na ovoj Vikipediji za prevođenje imena bendova i sl. najviše zalažu oni koji o pop-kulturi nemaju pojma[traži se izvor]. Izvinjavam se, ali da se Lenonova pesma "Imagine" prevede u "Zamisli"?!? Na takvu konstataciju čovek može samo da se iznervira ili pukne od smeha:) Ja sam se relativno skoro sa Delićem raspravljao oko toga, ali nismo uspeli da se složimo. Tešović je lepo objasnio kako se imena bendova gotovo nigde u svetu ne prevode za razliku od filmova. Evo da pogledamo konkretno članak Green Day na ostalim Vikipedijama koje koriste ćirilicu:

Ovako. Naš pravopis dozvoljava pisanje imena u originalu. Navodni problem kako će Green Day na ćirilici biti napisan kao Green Day pada u vodu jer se to izbegava postavljanjem tagova, dok se za nepromenljivost naslova teksta u kôd doda: dve donje crte, pa NOTC, pa ponovo dve donje crte.

To JESTE valjano obrazloženje. Je l' mi ovde pravimo Vikipediju za Deliju ili za sve korisnike Interneta.


Šta će da pomisli neko ko vidi tako napisane stvari? Verovatno to kako Vikipediju uređuju "#!@!%. Pošto ne želim da nas neko smatra "#!@!%ima, trebalo bi uraditi upravo suprotno. Pisati imena bendova u originalu, a u zagradi napisati fonetski izgovor. I samo ukoliko je bitno za tekst napisati pored originalnog naziva pesme i njen prevod. To nije nepravilno, a većina ljudi koje interesuje pop-kultura i koji pišu o tome tako pišu svidelo se to pojedincima ili ne. loshmi 02:43, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Da li se služimo jezikom ili služimo jeziku? Ko je kome rob? --Milan Tešović 03:04, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Apsolutno se slažem i citiram reči uglednog beogradskog lingviste Pavla Ćosića[4] :)


loshmi 03:26, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]


Nažalost, tako je to kada se samozvani "poznavaoci" i "proučavaoci" pop kulture (i samozvani prevodioci sa engleskog, haha) uključe u rasprave o jeziku a nemaju pojma ni o jednom,, ni o drugom ni o trećem. I celo vreme brkaju značenja pojmova "prevođenje" i "transkripcija". Pa onda govore o "prevođenju imena bendova" (što u niti jednom trenutku nije pominjano ovde na Vikipediji!) što svima normalnima daje za pravo da ih smatraju "#!@!%ima (ma šta to značilo)!

A čini mi se, Miloše, da upravo ti smatraš da se enciklopedija piše samo za tebe budući da si prvi uveo u upotrebu revolucionarni pojam "moj članak na Vikipediji". To je, ako si zaboravio, članak koji si ti preveo (haha), jezički uobličio (hahaha) i dodao svoje "skromno" mišljenje o značenju neke grupe za vaskoliku pop kulturu (ove nije haha, već da se prevrneš od smeha). Uz put si eksplicitno zabranio da bilo ko u TVOJ tekst unose bilo kakve izmene koje bi razbile njegovu čednost, čistotu i "stilsko savršenstvo" a da se prethodno ponizno ne konsultuju s tobom i zamole te za oproštaj i milost ukoliko nečim povrede "vaše ekspert-za-pop-kulturu-ha-ha visočanstvo".

I na kraju: našla krpa zakrpu. Ne zna se ko je jači u svojoj branši: "Lošmi" kao "ekspert" za pop-kulturu ili MilanT kao "ekspert" za jezik.

--delija 08:20, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Miloše, zaboravio si da citiraš i moju treću rečenicu koja sve što si ti napisao direktno diskvalifikuje, jer pre svega NISI POŠTOVAO ono što je navedeno u uvodnom tekstu:

Sva mišljenja su dobrodošla (argumentovana! Argumenti tipa "glupo je", "svi će da se smeju" "to niko ne radi" su neprihvatljiva).

Ponavljam, to što će da nam se smeje neki pubertetlija ili oni koji imaju više godina ali su u večnom pubertetu me ama baš UOPŠTE NE INTERESUJE. Više me zabrinjava da nam se ne smeju ozbiljni ljudi koji poznaju pravopis i da okarakterišu Vikipedijine urednike kao nepismemene.--Maduixa 10:44, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Oooooo Srbiiii ooooo[uredi | uredi izvor]

Evo imam pitanje, fabrika se zove KTX, e sada pošto sam vido da se mora u ciriličnim tekstu koristiti samo cirilica,to onda u prevodu dobijam KTIKS ? Ili KTikS

Mutno zar ne. --Mile 10:09, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Ja bih pisao KTE (ekspres), ali će Delić utrčati sa KTX što je, izgleda, po pravopisu :) --Dzordzm 10:18, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]


Evo, ja ću se ovde ugurati (teško da mogu utrčati, s obziroma na godine i kilažu). Dakle, radi se o latiničnoj skraćenici (tačnije: akronimu) u ćiriličnom tekstu. Da se razumemo, izuzetno se u ćiriličnom tekstu sme naći i pokoja latinična reč (tako barem piše u Pravopisu, za one neupućene), ali u ovom slučaju to ne dolazi u obzir budući da bi moglo doći do "šuma u komunikacionom kanalu" (iliti zabune, smutnje, nesporazuma, greške u razumevanju . . .). Obično preslovaljavanje iz latinice u ćitrilicu takođe ne dolazi u obzir jer je problem kako latinično H presloviti u ćirilicu. Još jedna mogućnoost je da se sazna šta znači narečena skraćenica pa da se na osnovu početnih slova prevedenih reči načini ćirilični akronim. To je teži način, ponekad i "nemoguća misija" pa takođe otpada. Preostaje nam jedan od sledećih načina (za jezičke "eksperte": pravopis ovo takođe dopušta):

- pisanje te skraćenice prema stranom (uglavnom engleskom) izgovoru slova: Kej-Ti-Eks

- pisanje prema srpskom izgovoru latiničnih slova: "ka-te-iks"

- i verbalizovano: Kateiks (genitiv: Kateiksa).


Upozoravaju se jezički "eksperti" da se ". . . treći (način) izuzetno dopušta, tamo gde se stvori takav običaj."

Napominjem da se ovde radi o "ekstremnom" slučaju, prilično retkom u praksi i da je, samim tim, predloženo rešenje "najbolje od svih loših". U većini slučajeva akronimi u ćiriličnom tekstu pišu se prema pravilima iz tačaka 227. i 228. Pravopisa srpskog jezika.

--delija 17:14, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

I poruka za Lošmija i njemu slične: U ovoj diskusiji ja sam izneo onoliko dokumenata koliko je bilo potrebno. A što ti uporno mašeš jednim te istim citatom (kojim si mahao i u našoj prošloj diskusiji) upravo pokazuje kolikim brojem argumenata raspolažeš. Savetujem ti da pročitaš odeljak Pravopisa naslovljen kao Prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika (transkripcija) a naročito pažljivo odeljak koji počinje sa: "Sa stvaranjem nacionalnih ćirilica . . .", a u tom odeljku probaj da napamet naučiš rečenicu koja počinje sa: "U našoj pak dvoazbučnoj praksi . . .

A ti se možeš vređati koliko god hoćeš na moju konstataciju da si samoproklamovani sociolog i teoretičar pop-kulture. To je naprosto istina, isto kao što je notorna istina da Tešović malo sporije kapira, pa mu neke stvari treba ponoviti više puta.

--delija 17:14, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]


Da san istavio u latinici bilo bi OK ? Mada sam mogao zamutiti onog ko čita. Jer onda negde bih ostavio u cirilici, recimo (originalni AVE) bio bi AVE. Sad čitalac ne bi znao dali je jedno ili drugo.

--Mile 10:22, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Nemoj da se brineš što se AVE tiče. Ako je ceo tekst napisan ćirilicom, nema razloga da nekoga zbuni AVE ispisano ćirilicom. Problem bi bio da pišeš tekst latinicom, pa da AVE staviš ćirilicom, jer ćirilično V je isto što i latnično B. Međutim, ćirilično B nije isto kao i latinično B. Za X stvarno ne znam kako. Aj da sačekamo da vidimo da nam neko pogleda u ćitap:)--Maduixa 10:34, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

  1. Delija, bezobrazan si i u nedostatku argumenata počinješ da vređaš i prozivaš i pokušavaš da diskredituješ sagovornika. Dakle, najobičniji si forumaš. Toliko o tebi druže eksperte.
  2. Maduixa, nemoj da me bez ikakvog razloga nazivaš večitim pubertetlijom pa makar ja to i bio:) "Ozbiljni ljudi" koji poznaju pravopis bolje nek uređuju Vikipediju umesto da nam se smeju. Ukoliko se i Delija smatra takvim, onda bolje ne.

U svom prethodnom izlaganju pokušao sam da pozovem ljude na zdrav razum, ali to nije uspelo ni patrijarhu Pavlu pa zašto bi onda i meni:) Moraću dakle, jao, da citiram "zlu knjigu" zvanu Pravopis srpskog jezika (Matica srpska, 2000), ali videćete da će nam na kraju ipak ostati da se samo i dalje prepiramo (umesto da me odmah lepo poslušate i tako završimo ovu raspravu:)

VII Prilagođeno pisanje imena iz stranih živih jezika (transkripcija):
97. Tuđa vlastita imena pišu se u srpskom standardnom jeziku na dva načina: prilagođeno pisanje (primenljivo i u ćirilici i latinici, npr. Minhen, Šekspir - Minhen, Šekspir) i izvorno pisanje (primenljivo u latinici, npr. München, Shakespeare) Svrha je izvornog pisanja autentičnost preuzetih imena, a prilagođenog što prirodnije uklapanje u domaću reč.

A evo šta kaže Klajn u svom Rečniku jezičkih nedoumica:

U naučnim i stručnim tekstovima, strana imena iz jezika s latiničkim pismom treba navesti u izvornom obliku, jer bez tog oblika nije moguće konsultovanje stručne literature, prevođenje na strane jezike, dopisivanje sa strancima itd. Naši nastavci pri tom se ne odvajaju crticom, npr. Johna Updikea, Updikeov itd. Ukoliko je tekst ćirilički ili latinički s fonetskim (transkribovanim) prenošenjem imena, izvorni oblik treba dati prilikom prvog navođenja imena, u zagradi, u fusnoti ili u indeksu. Izvan toga, upotreba izvorne latiničke grafije u ćiriličkom tekstu nije opravdana. P je dopušta (tačka 101a) samo u slučaju da autor teksta nije uspeo da sazna kako se izgovara dotično ime: navodi se primer "Među imenima upisani su i neki Wuyts i Bayzew,a Wuyts-ovo ime ponavlja se i kasnije". U ovom slučaju, kao što se vidi iz primera, sh. nastavak piše se ćirilicom i odvaja crticom. Višečlane strane izraze (za razliku od imena) treba uvek pisati u originalu, npr. "C' est la vie" (ne "Se la vi"), "Time is money" i sl.

Znači Maduixa, nije stvar u tome da li pravopis dopišta pisanje u originalu, nego šta ćemo ovde tako pisati, a šta ne. Ja sam već prestao da na ovoj Vikipediji pišem ćirilicom da me Delija ne bi smarao. A on kao "zadrti" ćiriličar (po sopstvenom priznanju) treba da zna da svojim ciničnim ponašanjem samo nervira ljude i time proizvodi kontraefekte. loshmi 12:30, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Blago tebi kada očekuješ od Klajna i njemu sličnih da se registruje na Vikipediju kao jošjedan korisnik i da i on gubi živce sa takvima kao što si ti i tebi slični. Osim toga, ja sa VEĆ predložila da se piše Klajnu u vezi sa ovim, jer je očigledno da objašnjenja koja nam nudi literatura nisu baš najjasnija, što se tiče pesama, grupa i video igara. To što ti citiraš, odnosi se pre svega na lična imena. Još jedna molba: Da li bi mogao da navedeš bibliografske podatke tog Pravopisa koji citiraš kao i Klajnovog rečnika jezičkih nedoumica? Hvala unapred. --Maduixa 13:23, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]


Nećemo da se vređamo. Već sam naveo koji je pravopis, ali evo opširnije:

Pravopis srpskoga jezika
Mitar Pešikan, Jovan Jerković, Mato Pižurica
Školsko izdanje
Matica srpska, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2000.

Klajnov rečnik:

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica
Četvrto, prerađeno i dopunjeno izdanje
Izdavač - Čigoja štampa, 1997.

I da. Upravo od Klajna očekujem da se registruje i ličnim primerom pokaže da vredi raditi na Vikipediji:) Možda će te interesovati njegovo mišljenje o upotrebi ćirilice i latinice[5]. Sa strane su i linkovi za mišljenja ostalih ljudi koji su bili pozvani da napišu tekst u Politici na temu "Odumiranje ćirilice". Ima ih raznih. Onih koji bi samo ćirilicu, odnosno samo latinicu, i onih koji žele da se služe sa oba pisma. Već sam rekao. Pravopis dozvoljava ovakvo ili onakvo pisanje stranih imena i mahanje pravopisima neće ništa rešiti. Treba se malo pozvati i na zdrav razum[traži se izvor]. loshmi 13:51, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Evo, ako niste primetili u skorašnjim izmenama, prijavio sam se i ja, imenom i prezimenom, Ivan Klajn, na vikipediju. I mada je običaj da se korisnici vikipedije potpisuju na kraju poruke, ja ću to da učinim odmah sada, da ne bi bilo nikakve sumnje da sam to ja. Dakle moje korisničko ime je--Ivan Klajn (ako bi se šalili) 14:25, 5. mart 2007. (CET) Ups, izvinjavam se što sam kao novajlija promašio kraj teksta pa poruku napisao u sredini. A i šta znači ovaj dodatak u zagradi (ako bi se šalili). Pa naravno, znači upravo da ja nisam pravi Ivan Klajn, nego samo kobajagi. A i da nema ovoga "ako bi se šalili" ne znam kako biste utvrdili da sam ja zaista pravi Ivan Klajn, pod uslovom kada bi to i bio. Jedini način bi bio da proverite ono što ovde radim i pišem sa onim što sam napisao u "svojim rečnicima i udžbenicima" naravno opet govorim u prvom licu, ali kobajagi. Sve u svemu, ono što sam ovim lažnim potpisivanjem pokušao da objasnim, je da nam ne treba ovde na vikipediji pravi Ivan Klajn, glavom i bradom, niti Tvrtko Prčić, ni bilo koji drugi lingvista, s obzirom da se njihovi rečnici, kako BBasic voli da kaže, nalaze u najbližim knjižarama, do kojih se možemo prošetati jednog lepog dana. Sem, ako neko živi u nekom zabačenom mestu, pa mu nije u blizini ni mesara, a kamoli knjižara. Ljudi, prestanite ta se svađate, i shvatite da ima pravopisa i pravopisa. Jedan, školski pravopis, svi su ovde savladali, manje ili više samim time što su završili osnovnu i srednju školu. Međutim, ono što se ovde naziva pravopisom, obično su u stvari pravopisne finese ili nedoumice, oko kojih se i profesor Klajn namučio dok ih nije razrešio, inače ne bi svojoj knjizi dao naziv pravopisne nedoumice. Prema tome, ne mora svako da poznaje Klajna u prste da bi bio dovoljno pismen, a i često smo zahvalni onima koji će nam razrešiti poneku jezičku nedoumicu, dal uz pomoć Klajnovog, Prčićevog, Matice srpske ili nekog drugog rečnika. Ipak, treba dati ljudima pravo i da se ponekad pobune i izraze svoj protest oko nekih od tih nedoumica, a i dopustiti da nešto napišu po svojoj volji, posebno ako se do pravog rešenja dolazi konsultovanjem čak nekoliko pravopisa ili rečnika jezičkih nedoumica, ili ako su Klajn i ostali, kako neko reče, pomalo neprecizni. Dakle, ne budimo surovi, neće vikipedija propasti zbog par uočenih i dozvoljenih "grešaka", pogotovo što uvek ostaje mnogo drugih koje nisu ni uočene, a ni primećene. Pozdrav, i baš bi voleo da pokušate da pogodite, koji je ovaj koristnik koji se potpisao lažnim imenom Ivan Klajn (ako bi se šalili).Ili još jednom--Ivan Klajn (ako bi se šalili) 14:43, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

P.S. Još da dodam, nije problem samo što nam knjižare nisu baš tako obližnje kao mesare, a ni tako dobro snabdevene, kao što bi Bbasic voleo. Ljudi knjige su skuuuuupe. A naš narod do juče nije imao para ni za meso, a kamoli za knjige. Inače, kada ne bi bile skupe verovatno bi svi ovde imali u posedu "Klajna" i ostale, a ne samo pojedini korisnici. Takođe, ovi što imaju "Klajna" i ostale, ne verujem da imaju osnove aritmetike, hemije, biologije, medicine, ili osnove nekih drugih oblasti znanja sabranih sažeto i pregledno u knjiškim izdanjima, koja se takođe ubrajaju u opštu kulturu. Prema tome, cenim ja, nije da ne cenim, što je Bbasic odvajao od usta da bi nabavio Klajna, ali to nije razlog da zamera drugima što ga nisu nabavili, nego su nabavili nešto drugo što je njima milije em draže. Pozdrav.--Ivan Klajn (ako bi se šalili) 15:01, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Ovde niko nikom ne prebacuje što nema Klajna, g. Lažni Klajne, nego što i kad mu se citira Klajn, on ui dalje tvrdoglavo ostaje pri svome. I nema potrebe da se bude ciničan, g. Klajne, ili da kažem, Zorane...?--Maduixa 15:05, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Dakle, gospodine Ivane Klajne, ako bismo se šalili, stvar nije u tome što se neko, navodno, sve vreme laća Pravopisa i stručne literature i diže glas pozivajući se na njih i tvrdeći da niko drugi ovde nije pismen čovek; već u tome što oni koji i onoga osnovnoga pravopisa u celosti ne poznaju, a kamoli tek takvih finesa, kako ih nazivate, zadrto dele svoje mišljenje i stavove i sve vreme idu, što se kaže, uz nos istoj toj stručnoj literaturi, pri tome ne želeći da popuste i priznaju da su takvi merodavni lingvisti poput Klajna i Prćića ipak makar malčice praviji od njihovoga „vkusa“, što reče Vuk. Uz sve dužno poštovanje, po mome mišljenju, to je ipak ružno ponašanje. I tolika rasprava oko nečega što je jasno kao dan... Zašto ljudi uvek baš jezikoslovcima najmanje imaju volje da poveruju? :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:03, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Eheheh (opet smeh u rikverc kao Edi Marfi). Maduiša, mogu ja da se predstavim i kao Jovanka Orleanka ali ti ćeš me očigledno opet prepoznati (dal zbog stila “ili zbog .žaketa”- citat iz starogradske pesme). Pa onda nek neko kaže da stil ne čini čoveka. Ipak, ovim prepoznavanjem ti si opravdala svrhu moga lažnog predstavljanja, odnosno potvrdila da svakog od nas ovde na vikipediji predstavljaju naša dela, a ne imena, prava ili lažna. Takođe, to je i odgovor na prethodno iskazanu nameru, da bi trebalo pozvati Klajna da nam se ovde pridruži. Očigledno je da ne treba, jer je Klajn ovde već prisutan naveliko po svojim delima, a možda se već i prijavio, ko to zna, samo pod lažnim imenom, hahaha. A kada je reč o cinizmu evo ga još malo:

Pa kako vi ljudi mislite da bi trebalo da izgleda pisanje ovde na vikipediji. Po vama, čovek ne bi trebalo da napiše ni slova, dok se ne naoruža svim mogućim priručnicima, pravopisnim ili nekim drugim, pa onda nekim drugim enciklopedijama, pa još recimo da zareda po komšiluku i sakupi od komšija sve stare osnovnoškolske i srednjoškolske udžbenike, a po mogućnosti i fakultetske. Tek kad sakupi sve te knjige, uz dodatak možda i priručnika za prvu pomoć ili pravilnika o saobraćajnim propisima, onda može da sedne za kompjuter i počne nešto da piše i uređuje članke. Sve kad bi i imao volje, a i snage, da tako nešto učinim, ne znam gde bi tolike knjižurine mogao da postavim, a da mi budu pri ruci, s obzirom da ovaj moj malecki kompjuterski sto jedva izdržava i monitor i kompjuter koji se na njemu nalaze. A ako bi te knjige rasporedio oko stola, ne znam kako bi se onda ja progurao do kompjutera, monitora i tastature. Madujša, ja i kada igram fudbal, volim da odigram na prvu loptu ili iz volea, što će reći "iz vazduha". Isto tako i kada pišem, volim nešto da napišem i iz svoje glave, a ne samo da prepisujem iz udžbenika, osuđivala ti to ile ne, ali to ti je tako, i šta ću kad sam takav. A da nije tako, ne verujem ni da bi me ti prepoznala, usprkos toga što sam se lažno potpisao kao Ivan Klajn. Zbog toga mi se uglavnom i dopadalo ovo piskaranje po vikipediji i nastaviću da joj doprinosim sve dok je tako nešto još uvek moguće. Jer, uostalom, i ne mora sve ono što dolazi iz čovekove glave da bude uvek "originalno istraživanje" ili već kako se to ovde ne naziva, niti da bude pogrešno i štetno. Elem, kad je reč o čika Klajnu, mada mi je draži jedan drugi, Feliks Klajn, nemam ništa protiv ni ovog prvog. Naprotiv, pogledah ovu njegovu pisaniju o ćirilici i latinici čiji je link gore postavljen, i mogu ti reći da mi se veoma svidela, skoro da bih i ja sam to potpisao ili čak, rekao bih, kao da se tamo Klajn lažno potpisao mojim imenom Zoran.D. (Eheheh). Jedini je problem što, kako smo se ovde svi više puta uverili, reč Klajna (Ivana a ne Feliksa) ne može uvek da bude odlučujuća ili presuđujuća iz objektivnih razloga. Elem, još samo da spomenem, da mi je pre pisanja ove poruke bilo isteklo vreme na internetu. Ali nije mi bilo žao truda da se prošetam do obližnje trafike (ne knjižare) i da kupim dopunu za internet, kako bih mogao još malo da proćaskam sa mojom dragom amigom, senjoritom, i čikititom, Maduišom. Da, i da ne zaboravim, a i drago mi je da sam to primetio; i čikitita se po naški piše bez v jednako kao rekonkista i kao konkistador. Eto, tek toliko da vidiš da nisam baš mnogo tvrdoglav i da si i na mene pozitivno uticala. Ćaos. P.S. Ljudi šta ste navalili, to što se pojavio Klajn na vikipediji, nije razlog za baš toliko uzbuđenje. Evo ja se već treći put sukobljavam ovde sa izmenama drugih i usput sam izgubio i deo poruke, pa sam morao ponovo da je pišem. Pozdrav

P.S. Đorđe, izvini, sukobio si mi se sa izmenom, pa me zato mrzi da sad izmenjujem poruku i da na tvoju odgovaram, a i čekaju me mnoge obaveze u SANU i oko pisanja novih pravopisa (ako ćemo se šaliti) Hahaha. Pozdrav.--Zoran.D. 16:23, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Moreuz ili tjesnac[uredi | uredi izvor]

Mislim da sam naša pravu reč za "moreuz" , a to je "tjesnac". Dali se slažete ? --Mile 16:07, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Ne znam o čemu se radi (nisam pratio gornje rasprave), ali srpska riječ za moreuz je "Moreuz".--Banović Ῥ 16:10, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]
Obe riječi se koriste, ali i moreuz je naša riječ - „tamo gdje je more usko“. Mislim da geografi više vole da kažu moreuz, jer tjesnaca ima raznoraznih i na kopnu i na moru, a moreuz je samo jedna stvar i zna se šta je. ;) Takođe postoji i zemljouz, tj. prevlaka. --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:35, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Dobrodošli vs. Dobro došli[uredi | uredi izvor]

Ranije je vjerovatno bila rasprava na ovu temu, ali ne mogu da je nađem, pa ako neko zna. Interesuje me jer se kod nas u RS ranije pisalo "Dobro došli u Republiku Srpsku", a sada srećem znakove sa "Dobrodošli u Republiku Srpsku. Na vikipediji je obrnut slučaj, ranije je bilo "Dobrodošli", sad je "Dobro došli" --Banović Ῥ 16:09, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]

Priča je ovdje... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 16:31, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]
Gracias compañero!--Banović Ῥ 16:40, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]
De nada, compañero! :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:21, 5. mart 2007. (CET)[odgovori]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Википедија:Трг/Архива/Правописна_питања/10&oldid=2645076”