Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/15

grb

Na jednom forumu RTS postavilo se pitanje da li je naš jezik SRPSKI ili SRBSKI. Ja mislim da je ispravno SRPSKI ( jednačenje suglasnika po zvučnosti ) pa je neko na to odgovorio da je prisvojni pridev od imenice GRB - GRBSKI pa analogno tome treba reći SRBSKI. Nisam siguran ni da je ispravno GRBSKI već GRBOV ( onaj koji pripada GRBU). Šta je ispravno od svega ovoga?

Srpski i kad bi postojao taj pridev (od grb), grPski. Kao KordoPski a ne KordoBski kalifat. Ti si u pravu. Vrabac - vraPca, kobac - koPca i tako dalje i tako bliže...--Maduixa kaži 21:52, 9. avgust 2007. (CEST)

ili štapski (od štab) i švapski (od Švaba); grad je Šabac a stanovnica je Šapčanka itd... --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:57, 10. avgust 2007. (CEST)

Mada postoje udruženja koja insistiraju na izgovaranju sa srbski, ali su malobrojna i nisu priznata od strane lingvista. --Jovan Vuković (r) 16:00, 10. avgust 2007. (CEST)

---

To insistiranje na B u srPski je isključivo stvar dnevne politike i tu tvrdnju zastupaju isključivo srpski nacionalšovinisti i nema veze ni sa pravopisom ni sa lingvistikom... --Maduixa kaži 16:18, 10. avgust 2007. (CEST)

Pa dobro da li samo „nacionalšovinisti“ u to neću da ulazim, ali u svakom slučaju „nema veze ni sa pravopisom ni sa lingvistikom“ --Jovan Vuković (r) 16:39, 10. avgust 2007. (CEST)

---

Naravno, tu bi bila neophodna promena, ako bi se takav pridev upotrebio, ali mislim da bi u ovom slučaju mnogo bolje bilo upotrebiti prisvojni genitiv: Npr. obeležja tog grba... a ne grpska/grbova obeležja. Ni jedno ni drugo ne zvuči pitko. Inače, prisvojni genitiv treba izbegavati ako postoji lep, pitak pridev, ali u ovakvim slučajevima - bolje genitiv. ----Jlnareci mi 11:05, 11. avgust 2007. (CEST)

Pored toga što nema veze s pravopisom, nema veze ni sa samim srpskim jezikom. Niko ne govori „srbski“, osim tih ultranacionalista koji su na silu izmenili izgovor te jedne reči. --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:48, 11. avgust 2007. (CEST)

Grade ideologiju na jednom slovu. --Poki |razgovor| 23:04, 4. septembar 2007. (CEST)

Put svile

[[Слика:име_слике.jpg]]

Stice se utisak da je prevodio neko kome srpski nije maternji jezik.Prepuno je gresaka.

A ti ispravi. U tome i jeste draz Vikipedije.--Maduixa kaži 10:52, 13. avgust 2007. (CEST)

Transkripcija

Dodao sam gore ovaj deo o transkripciji francuskog, jer je to bilo malo zagubljeno. --SrejovićNenad 13:13, 16. avgust 2007. (CEST) Za transkripciju kineskog postoji članak Srpska transkripcija kineskog jezika. --SrejovićNenad 13:18, 16. avgust 2007. (CEST)

---

Super si to uradio. Aj, možda se i ja inspirišem pa dodam pravila transkripcije sa španskog...--Maduixa kaži 13:25, 16. avgust 2007. (CEST)

Nisam ja to napisao, nego sam našao na našoj vikipediji. Bilo je relativno zatureno u zapećak da se ne vidi. --SrejovićNenad 13:36, 16. avgust 2007. (CEST)

---

Aha, nema veze. Samo bih promenila naslov, kaže se transkripcija sa francuskog, ne transkripcija francuskog jezika.--Maduixa kaži 13:40, 16. avgust 2007. (CEST)

Samo da napomenem, da postoje i članak Srpska transkripcija stranih jezika. Poz, --Kaster 13:57, 16. август 2007. (CEST)

Zanimljivo... Veza za francuski je crvena... Osim toga, one dve strane (francuski i kineski) nemaju kategoriju... Darth Vader 19:05, 16. avgust 2007. (CEST)

---

Gde je crvena? Ako misliš na članak koji je kaster dao, francuska transkripcija nije članak, nego je deo vikipedije. Ima ispred ono Vikipedija:..... A kineski je plav u članku. --Maduixa kaži 22:43, 16. avgust 2007. (CEST)

Da li je bolje...

pisati Kategorija:Hevi metal grupe iz Finske ili Kategorija:Finske hevi metal grupe. I takođe Kategorija:Premijeri Belorusije ili Kategorija:Beloruski premijeri? Čisto da imamo standardizovano. -- Bojan  Razgovor  18:35, 27. avgust 2007. (CEST)

U samom našem slučaju bolje je reći "srbijanski premijer", tj. "premijer Srbije" nego "srpski premijer", zato što se "srpski" odnosi prvenstveno na Srbe kao etnos a ne na Srbiju kao državu (mada rečnici beleže da se i na nju može odnositi). "Srpski jezik" je upravo "jezik Srba" a nipošto "jezik Srbije", na primer. Ovakvo postojanje dvaju različitih prideva za "ono što je od naroda a ne mora biti i od njegove države" i "ono što je od države ali ne mora biti i od čitavog naroda" nije usamljeno u slovenskom svetu: i kod Rusa postoje odvojeni pridevi rossiйskiй (= "koji je od Rusije", kao u "premijer Rusije", pandan našem "srbijanski") i russkiй (= "koji je od Rusa", kao u "ruski jezik", pandan našem "srpski"). Ako se, dakle, vodimo ovim našim primerom, onda bi se i za druge zemlje moglo urediti da se kategorije zovu "premijeri Belorusije" ili "hevi metal grupe iz Finske", budući da pridevi "beloruski" i "finski" mogu pre svega imati etničko značenje, a to je u većini ovakvih slučajeva nevažno i čak nepoželjno (nije po zakonu svaki premijer Srbije obavezan da bude Srbin po narodnosti, a tako može zazvučati kad se kaže "srpski premijeri"). Razlika je između tih dveju stvari zaista malena, i u nekim slučajevima nije ni važna ili je uopšte i nema, ali ako se već želi nešto standardizovati, onda možda treba malčice i cepidlačiti, recimo čisto za svaki slučaj. ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 20:12, 27. avgust 2007. (CEST)

pravilno pisanje ulica

kada se pise ulica velikim,a kada malim slovom?

---

---

Ulice spadaju u one višečlane nazive kod kojih se prva reč (u nazivu) piše velikim slovom, a ostale malim, osim ako je neka od ostalih vlastito ime, tj. ako se sama po sebi piše velikim slovom. Dakle: Makedonska ulica, Bulevar kralja Aleksandra... Ukoliko kao prvu reč u nazivu staviš upravo reč ulica, ona se kod većine naziva ulica (kod svih onih kod kojih je reč ulica izostavljivo: Živim u Makedonskoj. Idem u Kralja Milana. — gde se ne oseća kao neizostavni deo imena), može pisati kako želiš, velikim ili malim slovom, dakle: Ulica makedonska ili ulica Makedonska, osim u slučaju nekih nesrećnih naziva ulica s jednočlanim genitivom pa se to ulica nikako ne može izostaviti: Ulica lipa, Ulica platana... jer ne možeš reći Živim u Lipa. Reči trg i bulevar pisaćeš uvek velikim slovom kada ih pišeš na početku jer su neizostavljive: Trg slobode, Trg Nikole Pašića, Bulevar mira... Samo malim pisaćeš vence. Živim u ulici Obilićev venac, jer to i nije ulica, već venac. I još nešto ne može se reći u ulici Bulevar kralja Aleksandra, zato što je to tip puta koji se zove bulevar, a ne ulica. Nadam se da sam ti pomogla. Pozdrav,----Jlnarazgovor 18:27, 3. septembar 2007. (CEST)

Pravopis

Sjetio sam da kod sebe imam digitalizovanu verziju jednog izdanja srpskohrvatskog pravopisa (najvjerovatnije je riječ o standardima donešenim 60-tih), i mislim da je korisno da ga ima ko god želi, naravno. S druge strane, imam jednu primjedbu na „priručnike“ koji se pišu na Vikipediji, a tiče se ijekavice. Naime, srpskim jezikom ne govore samo oni koji pričaju ekavicom, mislim da je to svima jasno, te iz tog razloga bi trebalo i nekih primjera nedoumica sa kojima se susreću ijekavci. ne znam da li najnoviji pravopisi srpskog jezika, izdati u Srbiji, uopšte razmatraju probleme ijekavaca, ali je jasno da srpskom ijekavicom govori najmanje 2 000 000 ljudi (Srba), što na prostorima bivše SFRJ (Bosna, Crna Gora, Hrvatska), što u inostranstvu... Na kraju, poveznica na verziju pravopisa koji sam okačio na mom serveru je sljedeća: datoteka „pravopis.pdf“. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 08:53, 10. septembar 2007. (CEST)

---

Postoje izdanja Pravopisa na ijekavici. Za skolski sam sto posto sigurna, jer ga ja imam i koristim, a pretpostavljam da ako potoji skolsko izdanje pisano ijekavicom, da mora onda postojati i veliko izdanje koje je takodje pisano ijekavicom. Ako neko sigurno zna, nek odgovori. Ima takodje i odaljak posvecen ijekavici.--Maduixa kaži 09:40, 10. septembar 2007. (CEST)

Odlično. Onda samo preostaje da neko počne da ubacuje i te nedoumice u sadašnje priručnike na Vikipediji. :) Ja jedino imamo ovaj sa standardima iz 60-tih, na koji sam gore dao link. U svakom slučaju primjećujem da se malo šta izmjenilo, mislim fudamentalno većina primjera koji su po uzoru na novije pravopise (na tim stranicam Vikipedije), mogu se sresti u skoro istim oblicima u toj verziji... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 09:49, 10. septembar 2007. (CEST)

---

Nije bilo drastcnih promena, ali ih je ipak bilo. Posto imam onaj iz 60. desilo mi se par puta da sam negde na osnovu tog Pravopisa odgovorila i ispostavilo se da je pogresno, jer se bas to promenilo u onom iy 1993. Medjutim, nije se toliko promenilo da stari postane neupotrebljiv.

Sto se ijekavice tice, znam da ima deo o ijekavici, kad se pise -ije-, u kojim recima i sl. Uobicajeno. Ne znam na koje "nedoumice" u ijekavici mislis, aj reci neke pa da vidimo da li ima u Pravopisu ili ne.--Maduixa kaži 09:54, 10. septembar 2007. (CEST)

Pa da, o tome i govorim. U ovom starom pravopisu, (ako ga skineš sa linka koji sam dao), ima jedan veliki odjeljak na temu pod naslovom „Ijekavski i ekavski izgovor“ (odjeljak broj IV, počinje na stranici 18.), gdje se razmatraju različite nedoumice vezane za korišćenje ije i je u različitim vrstama riječi... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 10:04, 10. septembar 2007. (CEST)

Ipak, u tom starom pravopisu ima stvari koje nemaju logike za nas koji se koristimo srpskom ijekavicom, kao što su „prijevod“, „Nijemac“, itd..., pošto mi kažemo prevod od prevoditi i Njemac od Njemačka... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 10:12, 10. septembar 2007. (CEST)

---

Evo da se i ja malo umešam. Izmene između pravopisa iz 60. i ovog/onog iz 93. nisu velike, ali postoje i ne bi se valjalo oslanjati na onaj iz 60. upravo da se ne bi došlo u istu situaciju u koju je došla Jagoda.

Što se (i)jekavice tiče, nisam sigurna na šta misliš, pa ću ti ponuditi odgovore, a ti zaokružuj.

Budući da su ekavski i (i)jekavski izgovori ravnopravni u srpskom jeziku, naravno da mogu postojati obe varijante. "Problem" je to što smo izgleda svi mi koji se na srpskoj vikipediji bavimo (trenutno) jezikom, ekavci pa i pišemo ekavicom. Naravno, usvojićeš da bi bilo glupo da pola primera damo ekavicom, pola (i)jekavicom? Ne bi bilo loše da neko ko je (i)jekavac napiše i pravila s (i)jekavskim izgovorom, s tim se slažem.

Ovde mi se nametnulo i sledeće. Zvanično pismo u Srbiji, rešeno Ustavom, jeste ćirilica, a mnogi od nas pišu latinicom. Moje je lično mišljenje da ljudi treba da izaberu pismo i da bogatstvo našeg jezika jeste I u tome da može da se izrazi dvama pismima, takođe ja, u skladu s tim, pišem, kad god sam u mogućnosti, ćirilicom.

Dalje o (i)jekavici. Veliki problem samih (i)jekavaca jeste što veoma često netačno koriste ovaj izgovor. Upotrebljavaju -ije- kada treba -je- i obratno. Tačno je da se pravopis iz 60. bavio time, takođe ovaj sadašnji ne sadrži to poglavlje o kome govoriš.

Da rezimiramo, ako sam dobro razumela, smatraš da u Dileme ili na sličnom mestu, treba napisati nešto o (i)jekavskom izgovoru. Ako je tako, ja ću to rado uraditi u najkraćim cratama i uz osnovno pravilo, koje je prilično jednostavno. Ako je to ono što želiš, potvrdi, ako nije, pojasni. Ostaje još dilema da li da to uvrstim u Dileme ili u Osnove srpskog pravopisa.

Pozdrav, ----Jlnarazgovor 10:26, 10. septembar 2007. (CEST)

Kad ovo pročita Đorđe Božović, počeće da me ubijeđuje kako nisam u pravu za „prijevod“. :) Naime, sučajno sada, našao sam jedan njegov komentar ovdje, gdje se koristi tim oblikom. Ja mogu samo da kažem, da za sve godine koje sam živio u Sarajevu (do 92 godine) nisam nikoga čuo da kaže „prijevod“, čak ni one koje nisu bili Srbi. E, sad. Ovdje bi dobro došao taj novi pravopis (ako uopšte razmatra nešto slično)... Da, Jelena, mislio sam da treba primjera o dilemam ijekavaca, gdje se koristi ije, a gdje je. Znam za to jednostavno pravilo, ali opet ima stvari koje treba primjerom pokazati. Ne mislim samo na mene, nego ima dosta korisnika koji pišu članke ijekavicom, za sada uglavnom iz RS i naravno Đorđe koji je Zlatiborac. Možeš staviti u dileme, ili gdje god smatraš, čak mislim da bi trebalo otvoriti jedan poseban odjeljak... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 10:36, 10. septembar 2007. (CEST)

U vezi neispravnog korišćenja ije i je, mogu samo da kažem, da je to problem isto kao i svaki drugi u svakodnevnom govoru, odnosno i kod ekavaca ima raznih poštapalica, pravopisno neispravnih, i one se smatraju greškama svakodnevnog govora isto kao i greške ijekavaca. E, sad. Pošto ekavci nemaju dileme kada treba napisati e, a kada e, ne griješe u pisanju, što ne znači da mnogi ne griješe u govoru. Mislim da znaš šta sam mislio reći. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 10:41, 10. septembar 2007. (CEST)

---

Naravno, naravno, svi mi, kada je jezik u pitanju, u nečemu grešimo. Konkretno sam pitala da li zapravo misliš na tu grešku ije/je, odnosno, da li je to ono što želiš da uvrstimo u dileme? Zato sam dala taj primer (i)jekavskih grešaka, koje se kod ekavaca ne mogu javiti upravo zato što ni ne upotrebljavaju ije/je:). Ja bih za sad upisala nekoliko rečenica o tome u Dileme, a posebno poglavlje možemo otvoriti naknadno, ono zahteva ozbiljniji rad.

Što se tiče reči prijevod nije mi poznato da ona spada u izuzetke kad je u pitanju (i)jekavski izgovor, morala bih da proverim. Mislim da se ta problematika nije baš mnogo izmenila od pravopisa iz 60. Tvoj argument za sve godine koje sam živio u Sarajevu (do 92 godine) nisam nikoga čuo da kaže „prijevod“, čak ni one koje nisu bili Srbi. nije argument. To stalno srećemo kao opasnost. Argument je samo stručno potkrepljena literatura, a bojim se da je i sam imaš. A moja prijateljica iz Banjaluke, prof. srpskog, stalno kuka kako ne može da prevaspita kolege i učenike kad je u pitanju pogrešna upotreba ije/je. Dakle, zaključak je da je ova stranica potrebna, ali da treba verovati knjigama ako ti kažu da treba prijevod.----Jlnarazgovor 11:10, 10. septembar 2007. (CEST)

Pazi i ja sam išao u školu i imao učitelje, nastavnike i profesore jezika i odgovorno tvrdim da niko od njih nikada nije koristio taj izraz u tom obliku. Niti „prijevoditi“... :) Ovdje, u tom starom pravopisu, se ne tvrdi da je prijevod ispravnije od prevod. Vjerovatno se prijevod koristio i koristi u Hrvatskoj, tačnije više nego moguće, i zbog zoga se nalazi u tom pravopisu srpskohrvatskog iz 60-tih. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:19, 10. septembar 2007. (CEST)

---

Već više puta je B., a koji put i ja, komentarisao slučaj s profesorima. Možemo podeliti dotične slučaje u 2-3 kategorije. Slučaj 1 — Profesor koji ne zna (jasno ti je da toga ima kojekuda — misli da je dobro zapamtio, loše je zapamtio, ne proverava u literaturi) prenese neznanje učenicima koji pažljivo usvajaju sve što im profesor kaže. Slučaj 2 — Profesor koji zna (jasno je da i toga ima) prenese dobro, ali učenik loše zapamti / pogrešno shvati/protumači. Slučaj 3 — Profesor koji zna prenese dobro, i učenik zapamti dobro. Ovaj potonji je nažalost i najređi. Može i slučaj 4 — Profesor koji ne zna prenese loše, ali učenik ne zapamti / ne pokuša ni da shvati / boli ga uvo. To je prilično čest slučaj. Profesor me tako učio, priznaćeš nije pouzdan dokaz za neku tvrdnju. Varijanta prijevod nije nešto za šta se ja zalažem, već za poštovanje literature, a zasad imamo samo tvoju literaturu:). Evo, potrudih se. U Rečniku srpskohrvatskoga književnog jezika u ekavskom izdanju, stoji: prevod (ek. i ijek.; ijek. i prijevod). Dakle, u pravu si. Ali je u pravu i dr Božović sa Zlatibora. A to da je nešto (bilo) dozvoljeno u Hrvatskoj, a u Bosni nije, ne pije vodu. Čak se ni novogovor baš time ne bavi. (I)jekavski izgovor je (i)jekavski ili nije. Pravilno nešto jeste, ili nije. ----Jlnarazgovor 11:46, 10. septembar 2007. (CEST)

Dobro sad. ja i Bašić smo imali razgovora oko te teme i znam dobro njegov stav. Ako je nešto nepravilno u jeziku, onda je nepravilno, ali to nema veze sa raznim varijantama, koje su pravilne i koje su stvar izbora. Kada bi riječ prevod bila neprihvatljiva u ijekavici (a nije), onda bi se moglo govoriti, da je neki profesor prenosio nešto pogrešno. Ne znam kako stvari stoje u Srbiji, nisam se tamo školovao, ali mogu reći da sam ja kroz cijelo obrazovanje imao sreće sa učiteljima, nastavnicima, profesorima, i kada sam otišao u Španiju, shvatio sam da je njihov nivo u odnosu na španske nastavnike, profesore, bio mnogo viši. Ovo govorim, jer je moja sestra završila osnovno i srednje obrazovanje u Španiji, i neposredno sam uvidio mnoge nedostatke u obrazovanju njihovih prosvjetnih radnika. Opet to ne znači da su loši, možda je riječ o drugim prioritetima, dakle, dok je u našem sistemu teorija bila važnija, ovdje je obrazovanje više praktičnije i manje teorijsko. Više se polaže računa na, „kako i na koji način“, nego na „pamćenje ovih i onih podataka“. Što se tiče našeg shvatanja pravopisa, mislim da je u nekim slučakjevima pogrešan. Vidi članak gramatika, koji sam pisao još prije nego sam se registrovao na Vikipediji. Stav savremenih svijetskih stručnjaka jezika, je da se jezik ne može propisivati zakonikom, jer se radi o živoj tvorevini. Taj stav dolazi od jednog od najvećih svijetskih stručnjaka, Noama Čomskog. To opet ne znači, da jezik ne treba korigovati i da ga treba prepustiti samovolji govornika. Na kraju, pravopise treba poštovati i koristiti kao orijentaciju, ali ne na način kao što vjernik koristi Bibliju. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 13:11, 10. septembar 2007. (CEST)

---

Naravno — u ovom slučaju zaključili smo da možeš da biraš, ali samo pre 2 sata u to nismo bili sigurni. Što se tiče školstva i naših profesora, i sama imam mala iskustva i s jednima i s drugima i dajem glas našem školstvu u odnosu na zapadna koja poznajem, uglavnom. Svakako da i naše školstvo ima mana, ali to sad nije tema. Mislim da je svuda suština u ličnosti predavača i lepo je što su te tvoje ličnosti ostavile na tebe lep trag, ali mi ne znamo da li su ili nisu bile dovoljno stručne, samo u to verujemo (jer ti tako kažeš). A nisam ni govorila o konkretnom slučaju tvojih nastavnika nego generalno niko od nas ne sme se osloniti na sećanja iz škole kada dođe do spornih slučajeva. Stav o jeziku kao živoj i promenljivoj kategoriji nije ultrasavremen, to je stara istinita činjenica. Sigurno da je promenljiv, zato se i ukazuje potreba za novom literaturom koja treba da ga prati. Takođe je (donekle) tačno da ne treba koristiti pravopis na način na koji vernik koristi Bibliju. Treba koristiti pravopis kao što dobar pravnik koristi zakone. Za onoga ko se jezikom bavi, pravopis mora dati zadnju reč i on treba da ga poštuje, a ljudi koji su na poziciji da mogu da utiču na ozakonjivanje promena koje nastanu u jeziku, promeniće ono što treba kad za to dođe trenutak. Mislim da moje mišljenje u tom smislu ni po čemu ne odstupa od Bašićevog. Samo sam rekla da kod (i)jekavskog nema baš istočnih i zapadnih varijanata koliko se sećam te oblasti kojom se dugo nisam bavila. Ja sam na našoj strani. Pozdrav ----Jlnarazgovor 13:53, 10. septembar 2007. (CEST)

Pa ima, bilo je tačnije. Ima dosta riječi hrvatskih riječi koje Srbi u Bosni nisu koristili. Recimo Hrvati u Bosni nikada ne kažu hljeb, a ni Srbi kruh ili kruv, iako je po srpskohrvatskom Pravopisu, bilo pravilno i jedno i drugo. Zatim, Vaskrs je neprikosoven izraz u Bosni kod Srba za taj vjerski praznik, dok se Uskrs, smatra hrvatskim... :) Riječ je paradoksu, jer je u Srbiji Uskrs sasvim uobičajen izraz. Radi se o sociolingvističkim karakteristikama, tako da u odnosu na Srbiju, ili Hrvatsku koje su bile kompaktnije lingivistički, u Bosni su postojale određene specifične okolnosti. Nerijetko u dva sela udaljena 10 km, mogla si čuti sasvim različite konstrukcije i izraze, riječi, naglaske. U većini slučajeva se ne radi o riječima i izrazima koji su pogrešni, ili koji nisu književni, nego je riječ više o definisanju neke etničke, sociološke, ili kako god, kompaktnosti. Naravno, Pravopis se ne bavi propisivanjem svih mogućih varijanti, nego daje osnovne crte za orijentaciju jezika. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 14:12, 10. septembar 2007. (CEST)

Inače, mišljenja sam da naš Pravopis, dakle srpskog jezika, treba da bude malo više fleksibilan kada su u pitanju različiti izrazi koji se ne kose sa fundamentalnim osnovama jezika. Nešto slično kao što je to španski sa svojim dijalektima koji se govore u Južnoj Americi, kao i prema izrazima novih tehnologija i medija. Naravno to se ne odnosi na dileme da li lična imena treba pisati malim ili velikim početnim slovom, ili da li je neka gramatička konstrukcija ispravna ili ne. Treba malo više pratiti promjene i ažurirati se nekom većom brzinom. Živimo u eri visokih tehnologija, gdje se i jezici kulture mijenjaju drastičnom brzinom, pa i sam jezik je pod drastičnim uticajima tih novih promjena. Ne može se više tretirati po starim principima, treba praviti i nove riječi, kao što se prave u mnogim drugim jezicima, nekada su te promjene u okviru dodavanja značenja u već postojeće riječi i izraze. Definitvno, ako su naši stručnjaci dobronamjerni i žele dobro svom jeziku i kulturi, treba sa većom agilnošću da daju odgovore na nove izazove u jeziku, ne samo da se pozivaju na nepromjenjljivost zakonika. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 14:58, 10. septembar 2007. (CEST)

---

Pa evo, Slavene, sve više se govori o nekom "novom" Pravopisu koji samo što nije izašao (a kad će, ne zna se)... I ja ga sa nestrpljenjem očekujem da vidim kakve će to promene doneti. Međutim, ako se ne varam, taj "novi" Pravopis se čeka već godinama, tako da ja nešto čisto sumnjam da ćemo ga mi ipak videti u skorije vreme... Bojan sigurno ima više informacija (i tačnijih) od mene o tom novom izdanju, a verovatno i Jelena, s obzirom da, em da je u zemlji, em da joj je to struka...--Maduixa kaži 15:15, 10. septembar 2007. (CEST)

---

Opet ja. Taj novi (koji još nije izašao), ništa nam (još) ne znači. A evo Slavenu odgovora. Sad sam se malo zainteresovala za problematiku koja mi nije bila mnogo potrebna (pošto se susrećem samo s ekavicom) pa sam pogledala. Postoji ijekavsko izdanje Pravopisa (iz 93. godine) što smo i mislili, ali mrka kapa da ga još možeš negde naći. Takođe postoji poglavlje Ijekavsko i ekavsko književno narečje pa ću se njime voditi kad budem to pisala u Nedoumice i šire. ----Jlnarazgovor 15:22, 10. septembar 2007. (CEST)

Pa nije baš da su članci na Vikipediji isključivo ekavicom... :) Svaki koji sam ja napisao/počeo, je u ijekavici. A ima još korisnika. Nekima (mojim člancima) je potrebno lektorisanje... Neke su mi prenijeli u ekavicu, kao Barselona, ali ne bunim se. Ne vidim u tome neki problem, ako je neko nastavio da radi i dodao više teksta od mene... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 15:28, 10. septembar 2007. (CEST)

---

Ima, ima članaka pisanih ijekavicom, ali je fakat da ih ima više pisanih ekavicom, što može biti i pre svega razultat stepena pristupa internetu.

S druge strane, to što nema Pravopisa pisanok ijekavicom, nije ništa novo. Nema ni onog pisanog ekavicom, i to odavno. Zato i čekam da izađe ovaj novi, da mogu da kupim poslednje izdanje. Promene me takođe zanimaju, ali pre svega želim da ovaj put uhvatim red kad bude izašao, pošto je očigledno da se štampa u malim tiražima i da se ne doštampava. Da nije tako, još uvek bi bilo i ovog iz 1993. u knjižarama (i to i ekavskog i ijekavskog).--Maduixa kaži 15:40, 10. septembar 2007. (CEST)

Zanimljivo je to da u aprilu ove godine kad sam bila u Bgd i tražila taj famozni Pravopis, našla sam samo školsko izdanje u knjižarI (ne knjižarama!) i to onoj u Kosovskoj, i to SAMO ijekavsko izdanje. Čak nije bilo moguće naći ni školsko ekavsko izdanje! Meni je to malo nenormalno, da izvinete...--Maduixa kaži 15:42, 10. septembar 2007. (CEST)

To govori dvije stvari, od kojih jedna sigurno nije istina... Ili Srbi kupuju Pravopis ko hljeb, ili se Pravopis štampa u zanemarujućim dozama. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 16:18, 10. septembar 2007. (CEST)

---

Imaj na umu da sam ja ovde tek 2-3 meseca i to što su neki ili mnogi članci ijekavicom za mene je potpuno novo. Mislim na raniji život, pre Vikipedije:).

A B. kaže da pravopisa ima u Novom Sadu koliko voliš. --Jlnarazgovor 23:12, 10. septembar 2007. (CEST)

[...] pošto mi kažemo prevod od prevoditi i Njemac od Njemačka... [...] Kad ovo pročita Đorđe Božović, počeće da me ubijeđuje kako nisam u pravu za „prijevod“. :)

— Slaven Kosanović

Ne, mi kažemo prevod i Nijemac. :) Prijevod je pre svega hrvatski oblik (ja sam svojevremeno, inače, učio ijekavicu prema hrvatskoj varijanti), ali ga i naš pravopis dozvoljava, mada upućuje na bolje prevod. Nijemac je tako jer je slog dug (u dugom slogu ide ije), a u Njemačka slog je kratak, pa ide je, koje se jotuje sa onim n. (A nije uopšte "Njemac nastalo od Njemačka", niti je "prevod", ako ćemo pravo, nastalo od "prevoditi". Čitava caka leži u dužini tj. kratkoći sloga. ;)) No Pravopis ipak dozvoljava i oblik Njemac zbog učestalosti u jeziku, ali isto tako upućuje na ispravnije Nijemac, Nijemci. --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:31, 13. septembar 2007. (CEST)

Ah, da. Otkud ti "ubijeđuje"? Valjda treba "ubjeđuje"; opet, dakle, zbog te priče o dužini sloga... ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:36, 13. septembar 2007. (CEST)

i naravno Đorđe koji je Zlatiborac

— Slaven Kosanović

Hehe. Nema veze što sam ja iz Srbije, koja je većim d(ij)elom ekavska, izabrao sam da se koristim i ijekavskim izgovorom zbog svog lokalnog dijalekta i mojih Era. To je kao neka vrsta poštovanja prema mom rodnom kraju i njegovoj književnoj tradiciji, čak iako bi takav moj stav nekima možda mogao izgledati čudnovato ili neprihvatljivo... ko će ga znati. --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:43, 13. septembar 2007. (CEST)

---

Citat iѕ knjige „Govorimo srpski“ banjolučkog lingviste Milorada Telebaka:

„Ijekavski oblici su prijedlog, prijelom, prijelaz, prijepis, prijevod itd., ali su Srbima ijekavcima mnogo običniji (dakle, i jedino pravilni) ekavski likovi: predlog, prelom, prelaz, prepis, prevoz, prenos, premor...“

--delija 01:40, 13. septembar 2007. (CEST)

Ja upravo mislim da je oblik Njemac u govoru ijekavaca, počeo da se koristi po uzoru na Njemačka. Vjerujem da je mnogima bilo nelogično da državu zovu Njemačka a ljude iz te države Nijemci..., bez obzira na logiku dugog sloga. Dakle, odatle ta učestalost, koju kasnije potvrđuje i Pravopis. S druge strane, fenomen promjena izgovora riječi, izvan logike jezika (da se tako izrazim), nije samo fenomen srpskog jezika, imaš ga u mnogim drugim jezicima. Da se opet vratim na ono što sam govorio Jeleni. U Bosni, zbog njenih specifičnosti, strukture stanovništva itd., oduvijek su postojale razlike u govoru, koje nisu tako vidljive u Srbiji, Hrvatskoj... Tako da, ovo što je napisao delija, a tvrdi banjalučki lingvista ima smisla, tačnije tako je. Srpskohtvatski pravopis, pošto je bio za sve govornike srpskohrvatskog je dozvoljavao i ove i one oblike, ali Srbi u Bosni su se oduvijek koristili samo onima koji su imali logike za njih, pa se tako učilo i u školama, ili ako je pak učitelj bio druge nacionalnosti, uvijek je bio neko kući, da te koriguje i kaže ti, „na srpskom je ovako i ne onako“. :) Što se tiče „ubijeđujem“, omaklo mi se. :) Znaš, većina ijekavaca razmišljamo „potpuno ijekavski“, dakle meni i bilo kome ko je izvorno ijekavac, totalno je neprirodno da sad izgovorim neku riječ ekavicom, pa na osnovu toga, da li se radi o dugom „e“ ili kratkom „e“, zaključujem da li treba ije ili je. Odatle i mnoge greške nas ijekavaca. Ekavcima je mnogo više očigledno kada se radi o kratkom e, a kada o dugom e. Stoga mislim, da pored tog jednostavnog sistema, (proba izgovora neke riječi ekavicom), potrebno je dati primjere u ovim priručnicima na Vikipediji, uključujući ove (a vjerovatno ih ima još) izuzetke o kojima je pisao delija. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 09:42, 13. septembar 2007. (CEST)

---

Jeste, potrebno je, ako ni zbog koga drugog onda zbog EKAVACA. Ja, na primer, ne usuđujem se da dopunjujem i popravljam ijekavske tekstove iz prostog razloga jer nemam pojma kad se stavlja -ije, kad -je a kad se uopšte ne stavlja, a ne želim da me neko optuži da namećem ekavicu. Nekoliko pravila kad se koristi I U KOJIM REČIMA se koristi, ne bi bilo na odmet.

PS: A ima li neko iz NS ko bi onda svratio u prvu knjižaru i kupio mi jedan Pravopis iz 1993 ? --Maduixa kaži 09:50, 13. septembar 2007. (CEST)

Odatle i mnoge greške nas ijekavaca. Ekavcima je mnogo više očigledno kada se radi o kratkom e, a kada o dugom e.

— Slaven Kosanović

To je zato što je kod nekih ijekavaca, pa i u Bosni, ije diftongalno a ne uopšte dvosložno. Zato je možda njima teže da odrede dužinu sloga, jer oni faktički izgovaraju jedan diftong. U mom kraju, kao u Crnoj Gori, ije je izrazito i isključivo dvosložno i vrlo lako se oseća da li je slog dug ili kratak, i ide li ije ili je... --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:46, 13. septembar 2007. (CEST)

Murray

Hajde, junaci vikipedije, pravopisci kažu Murray=Mari. Da li je onda teniser Endi Marej ili Endi Mari? Za ovog drugog još niko nije čuo.

--Jakša 18:49, 20. septembar 2007. (CEST)

Kakve veze sa transkripcijama, ima činjenica da je neko poznat ili činjenica da je neko čuo za nekoga? Hajde prvo to sebi objasni pa onda možemo dalje. S druge strane, ne znam šta će ti ta taština i prepotentnost u komentaru. Ako znaš nešto što drugi ne znaju, pojasni argumentom i literaturom, ako ne, onda nema potrebe da dižeš rep ko paun.---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:54, 20. septembar 2007. (CEST)

Marej mi je OK. --Mile 19:58, 20. septembar 2007. (CEST)

Mile, imaš li neki konkretan razlog za tvoj stav, argument, potporu u stručnoj literaturi, ili se vodiš samo tvojim subjektivnim sudom? ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:03, 20. septembar 2007. (CEST)

Po sečanju. I po mom stavu. --Mile 20:39, 20. septembar 2007. (CEST)

Evo Slavene, Mile je potvrdio ono što je moja poenta. Autori pravopisa mogu predlagati razna rešenja, ali ih praksa veoma često demantuje. Ovo ide do te mere da predlagači pravopisa ostaju da vise u vazduhu bez ikakve veze sa stvarnim jezikom. Onda to neki naredni pravopis kodifikuje kao izuzetak.

Postoji li uopšte zvanični pravopis srpskog jezika i ko je nadležna institucija? Matica srpska, Institut za srpski jezik, Akademija? Postoje mnogi jezici koji nemaju instituciju koja ih reguliše, uključujući engleski.

„Rečnik jezičkih nedoumica“ ni po imenu ne zvuči kao jezički etalon, a eksperti se pozivaju na ovo i slična dela. Ovim ne želim da ponižavam autore ovakvih studija, ali njihovu ulogu shavtam kao savetodavnu a ne normativnu.

Da sam tašt, ne bih ni pokretao diskusiju, već bih pisao po svom nahođenju, kako uostalom radi većina autora.

Ti sebi objasni da od srednjeg veka nadalje ljudi ne padaju na kolena pred „autoritetima“.

--Jakša 21:07, 20. septembar 2007. (CEST)

Autoriteti postoje u svakoj oblasti i ne samo u jeziku. Transkripcije su cisto tehnicko-lingvisticka oblast i tu nema geopolitike ni sociolingvistike. Srpski jezik ima svoje karakteristike, koje su razlicite od engleskog, spanskog ili bilo kojeg drugog jezika. Ako postujemo autoritete u drugim oblastima, pa ne kazemo "elektron je celija organizma koji se zove atom", onda ne vidim razloga da ne postujemo i autoritete u jeziku. I u engleskom jeziku takodje postoje pravila, pa sad svejedno je da li iza tih pravila stoji neka institucija ili ne. Buduci da se ay kod Murray na engleskom izgovara kao naglaseni samoglasnik /i/, nas strucnjaci preporucuju da se u srpski prenosi kao /i/ iz cega prozlazi Mari. U drugim slucajevima kao sto je Clay, gdje se ovaj glas izgovara kao /ei/ u engleskom, onda se prenosi u srpski jezik kao /ej/, izuzev ako se radi o nekom stranom glasu adaptiranom u engleskom i predstavljenom slovom E u kom slucaju bi ga trebalo prenositi u srpski kao /e/... To je stav strucnjaka, konkretno Tvrtka Prcica. stranica 28. E, sad. Ako cemo da iznosimo svoje stavove po pitanju jezika i kazemo ko j*** strucnjake, onda bi trebali to isto da radimo i u fizici, hemiji, biologiji, itd. Dakle, da mijenjam definiciju u clanku elektron, u "elektron je celija organizma koji se zove atom"?! ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:06, 20. septembar 2007. (CEST)

Hvala na opširnom objašnjenju, mada mi nije bila namera da ga izmamim. Ne sumnjam da je neki jezički stručnjak na nekom mestu preporučio formulu kako transkribovati.

Postoje egzaktne nauke i one koje nisu egzaktne. Oblast pravopisne transkripcije svakako ne spada u oblast egzaktnih nauka, već u polje konvencija i normiranja. Pomenuti Tvrtko je dao svoj savet (i sam si upotrebio izraz „preporučuju“), moguće da neki drugi stručnjak ima drugačije mišljenje. Naročito je teško reći šta treba da budu prihvaćeni izuzeci, a mnogo ih je. Prag, Moskva, Rim očigledno, a šta ćemo sa Marselj, Vićenca, Šri Lanka?

Tvrdnja da nema geopolitike u transkripciji ne odgovara istini. Koliko su me obavestili pravopisni eksperti, imena treba da se prenose onako kako se izgovaraju u originalnom jeziku. Najveći broj toponima i imena u Alzasu (Francuska) je nemačkog porekla, u Švajcarskoj su neki kantoni jezički mešoviti (koje je nacionalnosti Rodžer-Rože Federer?), u Kataloniji se radije govori katalonski nego španski i.t.d. Ovakvim rigidnim i lošim rešenjem pravopis je uvučen u političke vode.

Po meni, transkripcije su prilično poput prevoda (ili žena); verne, lepe, ružne, uspele, neuspele. Dugoročna jezička praksa presuđuje.

--Jakša 22:48, 20. septembar 2007. (CEST)

Sukob izmjena... Sveca mu Jaksa, ne mozes bukvalno prenositi izgovore iz jednog u drugi jezik! Sad kad si spomenu Vičencu... Na italijanskom nije ni Vićenca ni Vičenca, kao što na španskom nije La Manča, niti la Manća, nego se radi o jednom glasu izmedju koji mi nemamo. Zato postoje stručnjaci, da daju predlog riješenja, a njihovi predlozi se baziraju na stručnom znanju koje se ne stiče preko noći, nego godinama mukotrpnog rada, nadogradjivanja i istraživanja, kao u svim ostalim oblastima. Ništa nije egzaktno na ovom svijetu, pa ni egzaktne nauke. U vrijeme Starih Grka, atom je bio nedjeljiv, odakle mu dolazi i ime, dakle, atom=nedjeljiv. Danas, znamo da atom nije nedjeljiv, ali mu je ostalo to ime... E, sad. Kada u srpskom jeziku budemo imali sve moguće glasove iz svih mogućih jezika, onda će vjerovatno i stručnjaci predloziti tu tvoju teoriju. Do tada, postoje očigledni razlozi da to ne urade. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:11, 20. septembar 2007. (CEST)

Loše izabran primer. To što reč atom (u izvornom značenju „nedeljiv“) označava nešto što se može rascepiti je primer nesavršenosti semantike i jezika, a ne egzaktne nauke. --Jakša 06:44, 21. septembar 2007. (CEST)

Jako pametno zbori Slaven. Jakša, stručnjaci mogu imati različita mišljenja, ali presuđuje zvanična literatura, a to je pre svega Pravopis. Pravopis u jednom trenutku može biti samo jedan, jednoobrazan, i on je u tom trenutku zvaničan. On se zove „Pravopis srpskoga jezika“ a napisali su ga mjerodavni jezički stručnjaci i objavila ga je Matica srpska, mjerodavna institucija koja stoji iza njega, a ozvaničilo ga je Ministarstvo kulture Republike Srbije. „Rečnik jezičkih nedoumica“ (RJN), koji je napisao Ivan Klajn, takođe jezički autoritet, oslanja se na taj Pravopis i daje normativna rješenja nekih jezičkih nedoumica, i zato je i on dobra literatura. Kao i uputstva za transkripciju sa engleskog Tvrtka Prćića, i RJN je samo dodatna literatura Pravopisu, koja se, kao i sve drugo, na njega kao glavno oličenje naše jezičke norme oslanja. Ono što nije u skladu s Pravopisom, makar je i Pravopis samo preporuka, nije ni ispravno u književnom jeziku. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:57, 20. septembar 2007. (CEST)

Što se tiče tenisera, njegovo prezime bi moglo biti i Mjurej: [1]. --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:01, 20. septembar 2007. (CEST)

Ima li kakva strucna literatura koja moze da potvrdi taj izuzetak? Na tom linku ja samo nailazim na diskusiju (razmjenu misljenja) u nekom forumu, koja mi nista ne znaci, jer nema argumenata ni nalik onima koje nudi Prcic u svom clanku! ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:17, 20. septembar 2007. (CEST)

A stvar je zapravo veoma prosta. Preporuku su dali ljudi koji su doktori nauka, i koji se ceo svoj život bave pitanjima lingvistike. Budući da smo svi mi ovde samo priučeni za ta pitanja, bilo bi užasno oholo (da ne kažem glupavo) da se bilo ko od nas ovde trpa, i nameće rešenje koje se njemu sviđa, ako je neko, daleko kvalifikovaniji, i daleko pozvaniji da tako nešto uradi, preporuku već dao. Ova enciklopedija poštuje Pravopis i jezičke norme koje su dali lingvisti jer je jedan od njenih temeljnih principa proverljivost a ne istina — budući da ne postoji način proveriti šta je to ukorenjeno, mi ćemo se jednostavno prikloniti onome što je proverljivo, izvorima koji su pouzdani i kompetentni, dakle poslušaćemo Pravopis i srodnu literaturu, zato što je isključivo to u duhu principa Vikipedije. Onome kome se to ne sviđa, ne mora da učestvuje u radu ovog projekta. --Kale ^{↙info/talk↗} 23:04, 20. septembar 2007. (CEST)

I ako prihvatimo da je Pravopis MS normativni pravopis srpskog jezika (etalon), postavlja se pitanje šta će nam ove dodatne knjige. Očigledno da postoji veliki prostor za interpretaciju koji lingvisti pokušavaju da popune.

„srodna literatura“ - eufemizam za bilo šta.

Koje je ime tenisera? Marej nije (sram vas bilo sportski novinari), Mjurej ili Mari?

--Jakša 23:42, 20. septembar 2007. (CEST)

Jedna od stvari koju kritikuju mnogi strucnjaci jezika, je da se mnogi nerijetko povode iskljucivo izvornim izgovorom nekog imena. U razlicitim zonama engleskog govornog podrucja, sigurno postoje varijacije u izgovoru, koje se nekome mogu uciniti blize ili dalje nekoj varijanti. Sigurno je da strucnjaci kada preporucuju ovu ili onu varijantu to imaju u vidu. E, sad. Bio bi opsti haos kada bi postojalo sto izuzetaka za svako prezime ili ime koje se prenosi iz engleskog u srpski. Zato postoje te opste smjernice/preporuke kojima se treba voditi. U ovom slucaju strucnjak jezika, Tvrtko Prcic tvrdi da se radi o naglasenom samoglasniku /i/ i preporucuje da se prenosi u srpski jezik kao /i/... Ako neko ima druge argumente iz strucne literature naka ih iznese, ali izbjegavajmo, ja mislim, trebalo bi, ili cuo sam da je nesto sussnulo preko Internet komunikacija! ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:58, 20. septembar 2007. (CEST)

Inace, srodna literatura postoji u svim oblastima ljudske djelatnosti. Sluzi da detaljnije pojasni, ucini jasnijim neke stvari, koje zbog odredjenog formata odredjene publikacije, nije bilo moguce detaljno obraditi. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:01, 21. septembar 2007. (CEST)

---

Pošto su prozvani „(sram vas bilo sportski novinari)“ odmah da kažem da nisam sportski novinar, jer ovde nema takvih (koliko ja znam), ali imam preko 600 tekstova o raznim sportovima na našoj viki pa da kažem neku. Neću da polemišem i više se neću javljati. Kada sam, na osnovu tekstova u štampi, pisao tekst Vimbldon 2007. - mešoviti parovi napisao sam Džejmi Marej . Lektori su mi ispravili na Džejmi Mari. Pošto znam da novinari često greše (primer. Danas neznaju kako se zove protivnik Zvezde u kupu UEFA jedni su za Groclin, drugi Groklin ili nekako treće) nisam se bunio. Kao što se može videti iz istorije ovog teksta primedbu je stavio i Jovanvb ali je i on to kasnije prihvatio. Pošto ja nisam u najboljim „odnosima“ sa gospodom Prčićem i Klajnom prihvatio sam to, kao i da je Prisli - Presli, plivač Jan Torp - Ijan Torp, Edvard Rusijan - Edvard Rusjan (vidi razgovor uz tekst). Možda sam uobrazio da sam ja prozvani novinar, pa ako je tako izvinite. --Drazetad 00:41, 21. septembar 2007. (CEST)

---

Dosta stvari je rečeno, pa se nadam da ništa neću propustiti, a pokušaću da budem koliko god je moguće jasan.

Pre svega, postavlja se (kao i hiljadu puta do sada) pitanje ukorenjenosti. Možda su Prag, Moskva, Rim „očigledni“ izuzeci, a Marselj, Vićenca, Šri Lanka nisu tako „očigledni“ izuzeci, ili uopšte ne potpadaju pod izuzetke. Kako da znamo šta je šta? Vrlo jednostavno: proverimo u Pravopisu da li je primer koji nas zanima ubeležen kao izuzetak; ako nije, nema izuzetka.

Već je rečeno da je Pravopis MS „etalon“ za pravopisna pitanja, a postavilo se pitanje svrhe ostale literature. Već je nešto rečeno i o tome, a ja ću pokušati da ilustrujem primerima. Zanima mene, recimo, da li se poznati glumac preziva Paćino ili Pačino. Pre svega, treba da otkrijem kako se njegovo prezime piše u originalu, i saznam da je Pacino; zatim se setim da sam u filmovima gledao čoveka kako priča engleski — dakle, mora da je Englez s engleskim prezimenom, pa će jasno, s obzirom na moje znanje engleskog (a budući da sam već našao izvorni zapis prezimena), biti Pejsino; uf, čekaj, nešto očigledno ne valja, pa se onda još malo upustim u potragu i saznam da nije Englez s engleskim prezimenom, već je prezime italijansko; tada otvaram Pravopis na poglavlje o transkripciji s italijanskog, i primetim da se sporni glas prenosi kao Č, te da bi trebalo Pačino; ostaje još da proverim da li je ovaj glumac slučajno naveden među izuzecima od pravila transkripcije (u prethodnom pasusu sam naveo da su izuzeci uredno popisani) — i saznajem da nije, pa konačno ostaje Pačino. To sve je jedan način (dobro, možda malo iskarikiran, ali suština je tu), a drugi je da otvorim Klajnov rečnik, i tamo pod odrednicom Paćino pronađem da nije tako već Pačino. Ovaj drugi način moguć je zahvaljujući tome što pomenuti rečnik nije sastavio neki šarlatan koji bi da reformiše jezik prema svojoj viziji, već čovek koji je ispratio pravopisna načela i samo ih primenio na konkretnim primerima.

Neke stvari, zbilja, nisu regulisane. Zapravo, koliko god debelu knjigu ljudi napisali, uvek će se naći nešto što nije pokriveno — nema tog pravopisa koji bi mogao pokriti celokupan srpski (ili ma koji drugi) jezik. No, za dosta stvari mogu se naći mišljenja uglednih lingvista. To zaista nema normativnu već savetodavnu ulogu, kako se Jakša izrazio. Niko nije rekao da treba padati na kolena pred autoritetima, naravno; štaviše, privatno ne moramo poštovati ni Pravopis, a kamoli preporuke. Ipak, ovde pišemo Vikipediju kao opšte dobro, i ne možemo tu projektovati Jakšine, delijine ili moje ideje. Za geografska pitanja slušaćemo stručnjake za geografiju, za matematička pitanja stručnjake za matematiku, a za lingvistička pitanja stručnjake za lingvistiku. Ako nije zvanično izmerena dubina neke reke, citiraćemo procenu nekog geografa, ne lingviste; iako niko ne zna da li je Rimanova hipoteza tačna ili nije, u vezi s tim navešćemo mišljenje nekog matematičara, ne geografa; ako nešto, dakle, nije regulisano u Pravopisu, postupićemo shodno mišljenju nekog lingviste, ne matematičara. Desi se da dva geografa imaju različita mišljenja, desi se da dva matematičara imaju različita mišljenja, pa se desi i da dvojica lingvista imaju različita mišljenja. Kao što bi se u prvim dvama slučajima citirala oba mišljenja, tako se i u poslednjem načelno prihvata da može i ovako i onako (dok eventualno neki zvanični dokument ne kaže svoje) — opet nema problema.

Jakša, veliš: „Dugoročna jezička praksa presuđuje.“ Ovde se potpuno slažem s tobom. Problem je što se za tenisera Endija prvi put čulo pre jedne ili dve godine, te u njegovom slučaju nema ni govora o dugoročnoj jezičkoj praksi. Nemoguće je precizirati koliko vremena treba da protekne da bi nešto postalo ukorenjeno (to zavisi i od drugih faktora, npr. učestalosti pojavljivanja dotičnog imena), ali među normom prihvaćenim ukorenjenim oblicima nisam video nijedan mlađi od pedeset godina. Dakle, moguće je da će neki naredni pravopis kodifikovati Marej kao izuzetak, ali nas dvojica ćemo tad čuvati unuke i praunuke (ako bog dozvoli da poživimo), nećemo uređivati Vikipediju.

S druge strane, dok se nešto ne ozvaniči kao izuzetak, treba insistirati na ispravci dok je još moguće. Ako ja sad krenem da po Vikipediji pišem Los Anđelos, verovatno će me prvi ispraviti oni koji se zalažu za odokativnu procenu ukorenjenosti. Šta bi oni rekli kada bi saznali da je ovaj oblik postojao u srpskom jeziku punih pedeset godina? I tad je bilo onih koji su govorili „to je tako kod nas“, i tad je bilo „nećemo valjda da nam se ljudi smeju“ i sl. Prekretnicu je postavila Olimpijada u tom gradu 1984, kada je neko uspeo ubediti ovdašnje reportere da se dve reči ne rimuju, i oblik koji je (naglašavam još jednom) punih pedeset godina čvrsto držao svoje mesto ispario je za svega nekoliko meseci! Dakle, ispravke su i te kako moguće, samo treba dovoljno jako „pogurati“. U tom pogledu, Vikipedija predstavlja ogroman potencijal: kao što je sada mnogima maltene neprikosnoven izvor faktografskih podataka, ukoliko bi se „pročulo“ da se Vikipedija drži transkripcionih pravila (a zasad su, nažalost, za svaku iole škakljiviju intervenciju potrebni kilobajti i kilobajti teksta) postala bi neprikosnoven izvor i na tom polju. Da li nešto gubimo? Ne, jer će oni kojima transkripcija nije bitna i koji dođu zbog drugih informacija naići na „neobično“ ime, ali svakako neće zbog toga odustati od čitanja onoga što su hteli.

Uz gornji pasus naveo bih i nekoliko skorijih primera. Predgrađe Haga uporno je nazivano Ševeningen, ali su onda neke televizije prešle na ispravnu varijantu Sheveningen. Svakako je zasad preuranjena tvrdnja da je pogrešan oblik iskorenjen, ali sve više se izgovara Sheveningen, i sve više se ljudi raspituju kako je ispravno (dok se ranije niko nije raspitivao, jer je postojao jedan jedini — pogrešan — oblik, i svi su koristili taj). Nešto duže je u našoj jezičkoj kulturi pevač Elvis, za koga bih rekao da polako dobija natrag svoje prezime: Presli. Posebno mi je drago što se čini da je „pionir“ ovog puta bio Politikin zabavnik (u broju od 17. decembra 2004. u rubrici Pop vremeplov pravilna transkripcija pojavila se, po onome što znam, prvi put, i zadržana je kad god se ubuduće pojavljivalo ime ovog muzičara), jer je u pitanju dečji list, i možda upravo ta mlađa generacija najviše doprinese ispravljanju ove greške. Naravno, jedan Politikin zabavnik ne može se porediti sa gotovo svim medijima koji su 1984. izveštavali o Olimpijadi skupa, pa shodno tome ni ispravka ne može biti toliko ekspresna, ali evidentno je da se nešto dešava (u krajnjoj liniji, i Dražeta je za prvi primer ispravaka transkripcije odabrao upravo ovo).

Kako je cela ova priča i počela oko tenisera, naredna dva primera (ujedno i poslednja) biće posebno zanimljiva. Teniserka Justine Henin kod nas je uporno naѕivana Žastin Enan, a jednog dana, pre samo nekoliko meseci, u Politici je iznenada osvanulo ispravno Žistin Enen, što danas preuzima sve više i više medija. Slučajno znam i šta se dešavalo „iza kulisa“: Bogdan Terzić, naš lingvista, pozvao je urednika Politike i rekao da je ona Belgijanka i da treba reći Žistin Enen, ali je dobio odgovor koji me nimalo ne iznenađuje: tako javljaju strani izveštači, a oni sigurno znaju! Srećom, setio se da u sportskoj rubrici ima poznanika, koji ga je poslušao (već sutradan izašlo je pravilno), i ostaje samo da sedimo i pratimo rezultate. Za kraj, da je neko pre dve ili tri godine rekao Rodžer Federer, verovatno bi ga mnogi čudno gledali („zaboga, svi znaju da je on Rože!“). Danas smo samo na korak od toga da nas čudno gledaju ako kažemo Rože, opet zahvaljujući savesnim komentatorima što su prihvatili sugestiju. Da nam je više „izveštača iz 1984“, „Politikinih zabavnika“ i „poznanika iz sportske rubrike“, a manje stavova poput stava Politikinog urednika, „svi znaju“ i „novinari sigurno znaju“, sve bi teklo mnogo brže, ali nadam se da su i ovi primeri lepo pokazali da sve ovo i nije toliko besmisleno kao što mnogi žele da predstave, samo ne treba dići nos i biti tvrdoglav, već prihvatiti dobronamernu sugestiju.

Ostavio sam za kraj odgovore na konkretna pitanja, da li je Rodžer ili Rože (iako sam na ovo već implicitno odgovorio, ali bez obrazloženja), da li je Mari, Mjurej ili Marej. Ostavio sam ovo za kraj jer je rasprava načelna, nisu u pitanju samo ova dva primera, ali svakako treba i njih raščistiti.

U prvom slučaju problem je u izboru između engleskog i francuskog izgovora. Složićemo se s tim da nosilac imena najbolje zna na kom jeziku je njegovo ime. Kako je sam Federer u jednom intervjuu izjavio da se njegovo ime izgovara engleski način, tu svaka rasprava prestaje. (Slično se postupa i s pomenutim francuskim toponimima: ako se u francuskom izgovaraju na nemački način, i mi ćemo uvažiti nemački izgovor, ne vidim tu ništa sporno.) Problem može nastati ako ne znamo kako nosilac izgovara svoje ime; no, kako na Vikipediji postoji kriterijum relevantnosti, nije velik procenat ljudi za koje nikad niko nije čuo da javno izgovaraju svoje ime.

U vezi s drugim primerom, engleski jezik ima vrlo složenu fonetiku, i stoga je nemoguće zasnovati transkripciju samo na pisanoj formi. U skladu s tim, treba saznati kako se neko ime izgovara (najbolje je ako je zapisano IPA simbolima), a onda transkribovati prema određenim tabelama (Slaven je dao link ka njima). I tu se sada potkrada još jedan problem: naime, ponekad se dešava da nosilac nekog imena svoje ime izgovara različito od „logičnog“ izgovora. Tu treba uvažiti nosiočev izgovor (kao u prethodnom pasusu: sam čovek najbolje zna za sebe kako se zove). Englesko prezime Murray trebalo bi se transkribovati kao Mari, ali ako konkretno teniser Andy Murray traži da se njegovo prezime izgovara tako da bi transkripcija bila Mjurej, onda će tako i biti (a svi ostali s tim prezimenom naravno ostaju Mari). Na pomenutom forumu postavilo se pitanje da li je možda baš ovo izuzetak od redovnog engleskog izgovora, i tamo je objavljen ovaj link. Čovek koji je to napisao tvrdi da je detaljno proučio izgovore imena mnogih tenisera, i podelio je svoja saznanja sa svetom. Po izgovoru za koji on smatra da je ispravan, transkripcija bi bila Mjurej. No, na dotičnom forumu diskusija je bila namenjena tome samo da se vidi kakva sve mišljenja postoje, i u skladu s tim je i naveden dotični link — za Vikipediju to svakako nije dovoljno merodavno, i dok ne nađemo čvrst dokaz da je baš ovaj teniser izuzetak (što bi morala da bude informacija od njega samog o izgovoru njegovog prezimena, a tako nešto, baš u vezi s poslednjom rečenicom prethodnog pasusa, još nemamo), ostaje nam pridržavati se osnovnog izgovora, odnosno transkripcije koja je vezana za njega: Mari.

Eto, previše sam se raspisao, ali zaista sam se potrudio da pokrijem sve iznete aspekte ovog problema. Za kraj bih rekao samo još da se meni prvom ne sviđaju neke stvari, ali to jednostavno prihvatam — bilo bi, baš kao što reče Kale, bezobrazno da proturam ovde neke svoje inovativne ideje uprkos tome što su već rekli šta imaju oni koji su (jedini) pozvani da nešto kažu. Druga stvar je što nekad zaista može da se zalomi neki problematičan primer, ali ovde se na Vikipediji prečesto prave problemi i oko nečega što je čisto kao suza.

Pozdrav,

Bbasic 04:59, 21. septembar 2007. (CEST)

Hvala Bašiću na komentaru. Endi Mari, u redu.

A propo eksperata. Za Prćićeve transkripcione sugestije časopis Jezik danas tvrdi da su preterane i suviše se bukvalno oslanjaju na izgovor (http://host.sezampro.yu/jezikdanas/3-97/3-97_7.htm).

U istom časopisu, (http://host.sezampro.yu/jezikdanas/5-98/5-98_6.htm#-11) Ivan Klajn kaže: Shodno načelu iz Pravopisa, t. 103c (4): „Ako su se za imena nekog jezika u spontanoj praksi stvorila postojana pravila, ne treba ih menjati radi izgovora bližeg izvornom jeziku.”

Po usvojenim principima srpske lingvistike transkripcija ne treba da uzima u obzir samo izgovor, već i izvorno pisanje, mogućnosti našeg jezičkog sistema i gramatike kao i kulturne komponente u oba jezika.

Za alzaške toponime sporno je to što ih francuzi verovatno izgovaraju na francuski način (ovo pretpostavljam, ali zna se iz kog jezika je reč šovinist) dok stanovništvo govori nemački. Znam da je Evropa puna ovakvih primera (Bilbao-Bilbo, Harkov-Harkiv).

Princip da novinari treba da detektivski proveravaju kako neko smatra da treba da ga zovu nije ni malo praktičan ni pouzdan.

--Jakša 06:23, 21. septembar 2007. (CEST)

Kažeš

»U istom časopisu, (http://host.sezampro.yu/jezikdanas/5-98/5-98_6.htm#-11) Ivan Klajn kaže: Shodno načelu iz Pravopisa, t. 103c (4): „Ako su se za imena nekog jezika u spontanoj praksi stvorila postojana pravila, ne treba ih menjati radi izgovora bližeg izvornom jeziku.”«

Zašto se onda ovo pravilo ne primenjuje? Zašto se onda insistira na Al Pačinu? Zar to onda nije u čistoj suprotnosti sa pravopisom? To što nije naveden u pravopisu ne znači mnogo. Ne može pravopis da navede apsolutno sve glumce, pevače i sl. Lako je moglo da se desi da Paćino bude propušten. --Avala 16:10, 21. septembar 2007. (CEST)

---

Što se tiče Pačina, evo ja ću, mada sam i sama (bila) zaboravila da treba č. Klajn u časopisu, a i sam pravopis kažu tako. Problem je što se previđa (što je Bašić lepo napisao) sintagma postojana pravila. Kakva su to postojana pravila oko imena čoveka koji je još živ živcat, pri tom u Pravopisu već 14 godina stoji da treba Pačino, u Srpskom jezičkom priručniku još dok se zvao RTS priručnik, 1991. godine, dakle već 16 godina piše Pačino, plus godine dok je Pačino piškio po pesku, pa koliko je duga ta "postojanost"? Bez 50 godina ništa, nema postojanosti. Zato je to tako. A ti Jakša, čoveče, ne razumem o čemu se radi. Zašto oko tebe tj. tvoje tvrdoglavosti moraju da se predu ovolike rečenice? Ne kapiram tvoje motive, intonaciju i krajnji cilj.

Pozdrav,

--Jlnarazgovor 18:10, 21. septembar 2007. (CEST)

---

Nije mi bila namera da se rasprava ovoliko produži, ali desilo se. Prethodno je jedan od korisnika pomenuo da je transkripcija tehničko pitanje koje, ako sam pravilno razumeo, može da se automatizuje. Ovo nije tačno. Čak i lingvisti, na koje se svi pozivaju, se raspravljaju koji od par principa je bolje primeniti u određenoj situaciji.

Nije na Jeleni da odlučje koliko godina je potrbno da bi reč postala uobičajena. Ako pravopis propisuje Pačino, a 20+ godina kasnije još većina ljudi i medija kaže Paćino, i to je nekakav fakat.

Bašić lepo priča o transkripciji i sve to zvuči lepo i lako. Da li bi tako elegantno mogao da opiše otkud je pravilno Edinburg? Ovo je samo primer da se transkripcija ne može objasniti jednostavnom formulom.

Isto tako primer traženja izgovora Pačino je ne samo karikiran (što nije problem), već i neprikladan. Gotovo celokupno stanovništvo SAD-a je stranog porekla, a Amerikanci se ne bave etimologijom kada izgovaraju nečije ime. Laura je tamo Lora, a Ivan Ajvan.

--Jakša 21:05, 21. septembar 2007. (CEST)

Pošto je ovo kulturni i jezički projekat, dakle naglasak na jezički, zatim enciklopedija takođe, dakle izvor koji koristi primarne i sekundarne izvore za svoje tvrdnje, i da mi ne bi lupali glavu šta i kako je bolje u određenoj situaciji, da se ne bi rvali kome se više sviđa jedna, a kome druga varijanta, mnogo je lakše i pametnije pozvati se na neki izvor i završiti s pričom. U ovom slučaju naš primarni izvor je pravopis, ako nešto nema u pravopisu ima u djelima naših uglednih lingvista. Ja mislim da je Bašić gore lijepo objasnio princip. Ako nešto nema u pravopisu i naši lingvisti imaju suprotna mišljenja, onda bi trebalo pogledati koji od njih (dakle, stručnjaka lingvista i ne nas) ima jače argumente za svoju verziju i izabrati tu sa jačim argumentom. Prosto k’o pasulj što bi neki rekli. :) Kada sam rekao da su transkripcije tehničko-lingvističko polje, nisam mislio da se mogu automatizovati (mada ne bi bilo nemoguće odgovarjućim algortmima, ali to je druga tema), nego da se ne radi o teorijsko-filozofskoj oblasti lngvistike. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 07:47, 22. septembar 2007. (CEST)

S druge strane, kako će ko pisati u svojim privatnim spisima i prepiskama i ko šta preferira, je totalno irelevanto za Vikipediju kao enciklopediju i jezički projekat. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 07:47, 22. septembar 2007. (CEST)

Ne odlučuje Jelena

Ja se više neću uključivati u ovaj razgovor. Prvo, nisam ja ta koja odlučuje, već ono na šta se, Jakša, ti i pozivaš, jezička praksa. Upravo je ona pokazala da se postojanim može smatrati period od minimum 50 godina.

I još nešto: Postavimo pitanje, čemu pravila (transkripciona, jezička, pravopisna...) služe? Pravila služe tome da ne bude haosa u dotičnom (u ovom slučaju srpskom) jeziku; da ne bi svako pisao i govorio kako mu padne na pamet; da se ne bi desilo ono što smo imali u momentu pojave Vuka — da se jedan glas (npr.) piše na desetine različitih načina. Vuk je, u trenutku svoje pojave na lingvističkoj pozornici, izgovorio istorijsku rečenicu: Piše se (u Srbiji) po pravilima baba-Živane. Onda je on lepo čovek napravio što je napravio, pa i tad je trebalo da prođu godine kako bi ljudi počeli da koriste njegovu reformisanu azbuku, zato se govori o formalnoj Vukovoj pobedi. Njegov pravopis (Pismenica) izašao je 1814. godine, a formalnom pobedom (kad su počeli da ga primenjuju) smatra se godina 1847, a još mnogo godina kasnije omasovila se primena njegovog pravila koje danas zna svaki prvačić: Piši kao što govoriš... Zna se koliko je protivnika imao u crkvenim krugovima, ali srećom, njegovi ispravni predlozi (doduše zasnovani na predlozima čoveka koji je prošao nezapaženo kod naroda — no to je život, zaborave se generali koji su pobedili u bitkama, zapamti se samo onaj koji je pobedio zadnju bitku) ipak su potisnuli loše navike. Da nisu, Jakša, većina nas bi danas morala da piše ovako: http://solair.eunet.rs/~ecolibri/foto.html ili bismo ostali nepismeni. Danas se tim protivnicima smeje i malo dete. Nemoj da budeš toliko uporan da budeš Vukov protivnik. Da ne bismo došli ponovo u tu situaciju, treba da ne razbijamo glavu, da ne izmišljamo rupe na saksiji, već da poštujemo Pravopis, da budemo srećni što on postoji i time ublažava šanse da ponovo dođe do haosa u jeziku. Nije poenta pravopisa da nekoliko staraca proturi svoje mišljenje, to je rečeno već mnogo puta...

I još nešto: Napisah gore u zagradi reč zadnji, pa mi pade na pamet. Ovo je primer suprotan Pačinu. Narod masovno govori zadnji u značenju poslednji. Tu se jezička praksa podudara s pravopisom, dakle, pravopis kaže da i tako može; ali ne, Vukovi protivnici redovno i na to imaju primedbu: Mene je nastavnica srpskog učila da ne može zadnji, već mora poslednji. Imam utisak da je to daj samo da sam protiv, pa ma protiv čega. Kao kad je trebalo da se cenzuriše neki roman pre preko 20 godina, pa je jedan član komisije rekao: Ja knjigu nijesam čit'o, al' sam protivan.

Od mene (konačno) toliko.

Pozdrav,

--Jlnarazgovor 12:32, 22. septembar 2007. (CEST)

Jelena, ovo je sada potpuno druga tema. Ako ćemo o tome, smisao Vukove reforme i jeste bio da narodni jezik i jezička praksa zamene akademski jezik (jezik crkvenjaka i retkih intelektualaca). Ja upravo sugerišem da nije u redu da neko naprasno insistira na oblicima koji su apsolutno strani i neprihvaćeni u narodu, šta god mi mislili o narodu.

Da se jedan glas piše na desetine načina pre je pravilo u svetskim jezicima nego izuzetak. To samo po sebi ne znači haos. Kažeš: „Danas se tim protivnicima smeje i malo dete“. Možda neobavešteno dete. Pročitaj „Za i protiv Vuka“ Meše Selimovića, pa ćeš videti zašto se nikome ne treba smejati.

PS: Rodom sam iz Loznice, a doživeo sam da me prozovu kao protivnika Vuka Karadžića. Da nisu Beograđani sada lučonoše srpskog jezika? (oni koji su eliminisali akcente i poplavili jezik engleskim tuđicama) :) --Jakša 19:46, 22. septembar 2007. (CEST)

Ne razumem ovo maltretiranje. Imamo pravopis. Ima da se kupi u knjižari. Nauči se. To je to. -- JustUser  JustTalk 12:43, 22. septembar 2007. (CEST)

U slučajevima u kojima u Pravopisu postoji jasno propisana norma, poput "Pačino" a ne "Paćino", na Vikipediji se ne može "odlučivati", jer Vikipedija nije mesto za prvobitna istraživanja. Ako imate slučajeve u kojima je Pravopis ostao nedorečen ili se može različito tumačiti, izvolite raspravljati, ali o tome kako najbolje primeniti Pravopis a ne o tome kako da napravimo neki specijalni Pravopis za upotrebu samo na Vikipediji... --Dzordzm 19:56, 22. septembar 2007. (CEST)

Naravno da se vikipedija na srpskom jeziku mora pridržavati zvaničnih pravila srpskog jezika. Ali ipak u ovu priču ne odgovara napomenuto pravilo o prvobitnom istraživanju pošto se ono odnosi na rad na člancima vikipedije a ne na jezik kojim je ona pisana. Pošto je, na žalost, pravopis u nekim stvarima nedorečen, dvosmislen ili čak sam sebi kontradiktoran, mi na Vikipediji, se moramo dogovoriti šta raditi u tim slučajevima, kako bi umanjili kilometarske pravopisne rasprave. Jedan "pravopisno relativno obrazovani" urednik članka i ne može ništa više uraditi nego koristiti onaj jezik koji zna i ona pravila koja su mu poznata i završiti članak kako najbolje umije. Ako se primijeti ili često se dešava da urednik sam traži pomoć, onda treba da mu se pomogne. Do sada smo imali više saradnika lingvista i filologa, ali njihovi rezultati su, moram da priznam, više nego skromni. Dijelom zbog "sporne materije", dijelom zbog usijanih glava, a vjerovatno da i zajednica nije na vrijeme reagovala, tražeći savjete i sa strane.

Bilo je nekih inicijativa da se u spornim slučajevima, kada ni naši "stručnjaci" nisu bili složni, konsultuju "centri odlučivanja srpskog jezika" i traži savjet. Pisana su pisma, itd. Šta je bilo od svega toga, nije mi poznato. Mislim da je to pravi put i treba istrajati na njemu. Možda bi se trebalo obratiti Vikimediji Srbije sa molbom, da se pokuša organizovati "crveni telefon" sa takvim centrima i širom Srbije i RS priznatim jezičkim stručnjacima? Poz, --Kaster 23:40, 22. септембар 2007. (CEST)

Tombuktu ili Timbuktu

Molim da neko ko se razume u transkripciju razreši sledeći spor. Rajnman se inatio i oko 3 puta je revertovao kad sam ja stavljao Tombuktu a on Timbuktu za grad Timbuktu Timbuktu (franc. Tombouctou, arap. مدينة تمبكتو, hebr. טימבוקטו). Pogledajte kako se piše na francuskom pa odredite transkripciju i naučite neke korisnike da inaćenje nije najbolji način za stvaranje enciklopedije. --Kilton 15:19, 25. septembar 2007. (CEST)

Vidi ovdje: [2]---Slaven Kosanović- {razgovor} 15:21, 25. septembar 2007. (CEST)

Vidi na isto mesto [3] francuski, a ne engleski kako se piše to mesto. Transkripcija se radi sa francuskog. I ja tražim da neko stručan odgovori i začepi gubicu inadžijama.--Kilton 15:24, 25. septembar 2007. (CEST)

Evo citat sa francuske Vikipedije:

Tombouctou (Timbuktu ou "Tin-Buktu" en Tamasheq) Vient de Tin qui veut dire endroit ou lieu et de Bouctou une femme touareg venue d'Essouk, c'est une ville située sur le fleuve Niger au Mali. Elle est surnommée la ville aux 333 saints et la perle du désert.

Dakle, Timbuktu odnosno Tin-Buktu nije englesko nego ime na lokalnom jeziku za taj grad. Koje ime bi trebalo koristiti? Mislim da nije pogrešno ni jedno ni drugo i ovdje na Vikipediji bi moglo da bude stvar zdogovora, ako ne postoji neki naš stručni izvor u kojem se kaže da je u naš jezik prenešena isključivo jedna verzija... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 15:37, 25. septembar 2007. (CEST)

Uzgred, Kiton mogao bi da spustiš malo taj ton, nikome ovdje ne gori vatra pod nogama i polako dijalogom i argumentima se može doći do nekog riješenja u svemu, dok uvrede na kraju proizvedu konflikt tamo gdje nije moralo da ga bude... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 15:41, 25. septembar 2007. (CEST)

Na francuskoj vikipediji stoji sledeće Timbuktu (Archaic English: Timbuctoo; Koyra Chiini: Tumbutu; French: Tombouctou). To znači da ono što si naveo gore si namerno izvadio iz konteksta, a odnosilo se na postanak naziva. Danas se na lokalnom jeziku kaže Koyra Chiini: Tumbutu, a na francuskom Tombuktu.--Kilton 15:47, 25. septembar 2007. (CEST)

[4] Vidi prvu rečenicu članka na francuskoj Vikipediji o istoimenom gradu. Pogledao sam članak za grad i za istoimeni region i to što sam citirao je prva rečenica u članku o gradu. I nemoj da namjerno optužuješ ljude, bez potrebe. S druge strane, rekao sam ti već da treba konsultovati i našu literaturu, tj., sigurno se kod nas nije juče čulo za taj grad. Koliko sam uspio da shvatim u dva naša atlasa se navode različite verzije... I to što ti citiraš je iz članka na engleskoj Vikipediji [5] i ne na francuskoj, što me navodi na zaključak da hoćeš da guraš nešto po svaku cijenu i još vrijeđaš non-stop tj., ne umiješ civilizovano da razgovaraš! ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:02, 25. septembar 2007. (CEST)

Meni je lično svejedno da li će ostati Timbuktu ili Tombuktu ali molim sve administratore da obrate pažnju na jezik i izražavanje korisnika Kilton koji je ispoljio agresivno ponašanje prema drugom korisniku očekujući da razjašnjenje spora oko jedne nedoumice bude povod da "začepi gubicu inadžijama". Obzirom da je u pitanju neprimerena upotreba grubih reči u razjašnjenju jedne jezičke nedoumice, molim da se ovakav nastup smatra "neprimereno agresivnim" ponašanjem korisnika. -- JustUser  JustTalk 17:05, 25. septembar 2007. (CEST)

Ups, tek sam sad video da je Verlor. -- JustUser  JustTalk 17:12, 25. septembar 2007. (CEST)

Mijanmar ili Mjanmar?

Mijanmar nam se zove članak, a ovih dana sve televizije ovu državu zovu Mjanmar. --Poki |razgovor| 18:54, 25. septembar 2007. (CEST)

Mislim da je, ako ne pravilnije, makar logičnije da je Mijanmar. Svaki put kad vidim "Mjanmar", nekako pokušavam da izostavim to i, ali mi ne ide. Nije mi prirodno. Isto kao kad na nekim forumima vidim pjan umesto pijan. Brrr. Nego, I don't suppose naš Pravopis ima nešto o ovome? --filip ※ 19:37, 25. septembar 2007. (CEST)

Kad sam ja učio geografiju, ta država se zvala Burma... :) U svakom slučaj ljepše mi zvuči Mijanmar... E, sad. Moguće je da literatura kaže drugačije..., ko zna. :( ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:59, 25. septembar 2007. (CEST)

Zašto da izmišljamo toplu vodu? 1, 2, 3, 4, 5.

"Svim televizijama" ne treba punovjerovati :). --Kaster 23:16, 25. септембар 2007. (CEST)

Slažem se da ne treba slepo verovati televizijama, ali ne treba ni domaćim sajtovima. :) ’Rečnik geografskih imena’ Tvrtka Prćića daje oblik Mjanmar. — Bbasic 23:20, 25. septembar 2007. (CEST)

Uvažavam pomenutu dopunu pravopisa. Samo, šta da radimo kada i samo Ministarstvo spoljnih poslova tu državu naziva Mijanmar? Vjerovatno je to ime zvanično u radnoj upotrebi u tom ministarstvu. Znači li to da je po pravopisu pogrešan oblik "Mijanmar" možda već odomaćen (pošto je prešao u službenu upotrebu)?

Vjerovatno da ima još relne šanse da se taj pogrešan oblik uz pomoć vikipedije kao takav i označi. Sjetimo se samo "Los Anđelosa" :). U tom svjetlu, mislim da vikipedija može da odigra veoma značajnu ulogu u promovisanju pravopisa srpskog jezika. Na žalost, nadležne institucije nas još nisu kontaktirale tim povodom. Nije ni čudo, kad same ne znaju pravopis :). --Kaster 23:52, 25. септембар 2007. (CEST)

Ipak veliku težinu ima i pod kojim imenom Srbija zvanično prepoznaje drugu državu. Srbija Makedoniju zove Republika Makedonija i tako se i zove članak, grčka vlada ih pak zove BJRM i na grčkoj Vikipediji se koristi taj naziv. Avala 00:41, 26. septembar 2007. (CEST)

Prvo, to što Prćić kaže može da reprezentuje samo njega. Njegovi pamfleti nisu Pravopis. Drugo, način na koji se ovde respektuje Pravopis pokazuje nedostatak opšte kulture.

Kada je postignut tako monumentalan uspeh sa Los Anđelosom, hajde nastavite sa Budimpeštom i Solunom. Ovaj jadan narod treba prosvetiti.

Za bilo koga ko je decenijama slušao za Mijanmar, Marselj, Šri Lanku, katedralu u Amijenu, admirala Horacija Nelsona, Isaka Njutna, Džona Konstabla, i to ne samo iz štampe ili TV, već i iz renomiranih naučnih, geografskih i istorijskih publikacija, veoma je nakaradno kad se kroz pravopis natura iskonstruisano novo rešenje. Ko nije čitao, njemu je svejedno. Srpska kultura i terminologija nije od juče pa da se menjaju kad neko poželi.

Pošto je RTS počeo da forsira oblik Mjanmar, verovatno će i uspeti. Tanjug kaže Mijanmar.

--Jakša 02:55, 26. septembar 2007. (CEST)

Da proširim malo informacije o temi... Mjanmar, ali ni Mijanmar (oblik koji je najvjerovatnije intuitivna transkripcija sa engleskog...) ne dolaze iz originalnog imena na burmanskom jeziku, što se može vidjeti na samom početku članka na engleskoj Vikipediji. E, sad. Ako se radi o engleskoj verziji tog imena, tj., nama ime dolazi preko engleskog jezika (što nije rijedak slučaj, dakle mnoga imena geografskih pojmova dolaze iz jezika posrednika u srpski) onda je sigurno ispravno/ije Mjanmar (en:Myanmar IPA: /ˈmjɑnˌmɑː/), pošto je na burmanskom: IPA - pjìdàunzṵ mjəmà nàinŋàndɔ̀. S druge strane, država Burma je promijenila ime 1989. godine, tako da nije riječ o decenijama (maksimalno se radi o nekih 18. godina) korišćenja ovog imena u srpskom jeziku. Takođe, nisu sve države Ujedinjenih nacija prihvatile novo ime za Burmu, i mnoge i dan danas koriste staro, dok Ujedinjene nacije zvanično koriste novo ime..., U Španiji na primjer, i dalje ovu zemlju zovu es:Birmania i koriste se tim imenom i u dokumentima na španskom jeziku u Ujedinjenim nacijama... Jeste da zvaničnio ime (Mijanmar) u u državnim organima Srbije ima težinu, ali i stručnjaci jezika znaju o čemu govore kad su u pitanju transkripcije. Na kraju krajeva mi radimo na jezičkom projektu. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 09:24, 26. septembar 2007. (CEST)

Kafa

Kako se pravilno kaže :

Zemlje uzgojiteljice kafe ...

--Mile 15:23, 26. septembar 2007. (CEST)

Ja bih rekao zemlje proizvođači kafe. --Poki |razgovor| 15:49, 26. septembar 2007. (CEST)

---

Pa ne ide za proizvodnju nego odgoj biljke. Proizvodnja se vrši drugde. --Mile 15:53, 26. septembar 2007. (CEST)

Ja bih i u tom slučaju rekao proizvođači, kao što je Srbija jedna od vodećih proizvođača šljiva ili malina. --Poki |razgovor| 15:57, 26. septembar 2007. (CEST)

Znači, nije kafa samo onaj prah u kuhinji, nego i stablo, te plod bez kog nema onog praha. --Poki |razgovor| 15:58, 26. septembar 2007. (CEST)

Uzgajivači se kaže. :) --Poki |razgovor| 16:00, 26. septembar 2007. (CEST)

Znači uzgajivači. Hvala lepo. --Mile 16:04, 26. septembar 2007. (CEST)

Nešto mi ne zvuči da su te reči sinonimi. Mislim da, recimo, uzgajivači pamuka nisu isto što i proizvođači pamuka. Može se reći zemlje koje se bave uzgajanjem kafe, zatim zemlje koje se bave proizvodnjom kafe, i na posletku zemlje koje se bave uzgajanjem i proizvodnjom kafe--loshmi 16:08, 26. septembar 2007. (CEST)

Jeste, toga sam se i ja naposeltku setio. --Poki |razgovor| 16:11, 26. septembar 2007. (CEST)

Transkripcija njemačkih mjesta

Pošto nemam doslednu literaturu molim za pomoć pri stranskripciji sledećih pojmova. Da li se, pri dvojnim pojmovima (grad, rijeka) oba mijenjaju i ako da, kako se određuje rod rijeke? Ne znam šta povodom toga kaže pravopis ali mislim da bi doslovna transkripcija (npr. "Limburg an der Lan") bila veoma neprirodna u srpskom jeziku, pogotovu, što znamo da se radi o rijekama (npr. Wörth_an_der_Donau - Vert na Dunavu umjesto "Vert an der Donau").

• Limburg_an_der_Lahn ... Limburg na Lani ?
• Brandenburg_an_der_Havel ... Brandenbrug na Hafelu ?
• Linda_bei_Neustadt_an_der_Orla ... Linda kod Nojštata na Orli ?
• Altenstadt_an_der_Waldnaab ... Altenštat na Valdnabu ?
• Bischofsheim_an_der_Rhön ... Bišofshajm na Renu ?
• Dettingen_an_der_Iller ... Detingen na Ileru ?

Ovo je samo dio sa malo veće liste koji se bavi ovom vrstom problema, ali mislim da se logika može proslijediti i na ostale slične geografske pojmove.

Hvala unaprijed! --Kaster 01:57, 5. октобар 2007. (CEST)

Pravopis dozvoljava i jedno i drugo. Pri tom napominjem da se ovde nisam bavio francuskim selima, pa ne znam je li neki interni dogovor postignut (pretpostavljam da se i tamo pojavljuju imena ovog tipa); ako jeste, verujem da bi i ovde trebalo analogno postupiti. — Bbasic 23:48, 5. oktobar 2007. (CEST)

Hm. Pravopis dakle dozvoljava oboje. Pri drugoj varijanti ostaje pitanje određivanja roda rijeke. Da li je taj postupak definisan ili se određuje po intuiciji? Postoji li neko lingvističko uputstvo o tome (možda čak onlajn)? I, ovdje ne vidim sličnost sa francuskim selima. Možda zato što ne razumijem francuski. --Kaster 18:24, 6. октобар 2007. (CEST)

Izvinjavam se zbog zakasnelog komentara, skroz sam zaboravio na ovo. Elem, ne mogu da se setim nijednog primera u kom bi se moglo zapasti u nedoumicu oko roda reke. Ako imaš neki, možda ne bi bilo loše da na njemu konkretnom vidimo kakvi bi problemi mogli nastati; ovako napamet ne mogu ništa reći. A sličnost s francuskim toponima jeste u tome što su se i tamo (bar koliko mi se čini) pojavljivali primeri u kojima se može postaviti isto pitanje, kao i u engleskom (recimo, Stratford apon Ejvon ili Stratford na Ejvonu — što je upravo primer kojim Pravopis ilustruje mogućnost izbora), i maltene bilo kom trećem jeziku; francuski sam pomenuo samo zbog masovnog unosa koji je obavljen, te sam pretpostavio da je tad pao neki dogovor. — Bbasic 23:57, 17. oktobar 2007. (CEST)

Leonardo di Kaprio ili Leonardo DiKaprio

Kako se pravilno piše na srpskom? --Poki |razgovor| 20:19, 5. oktobar 2007. (CEST)

---

Dikaprio

.--87.250.104.3 20:24, 5. oktobar 2007. (CEST)

---

Sačekajmo još malo stare znalce. :)) --Poki |razgovor| 23:11, 5. oktobar 2007. (CEST)

Anonimni korisnik je u pravu. Po zvaničnom sajtu vidimo da se njegovo prezime piše spojeno, po pravilima srpskog jezika to ostaje spojeno (i bez velikog slova u sredini): Dikaprio. — Bbasic 23:48, 5. oktobar 2007. (CEST)

Dakle Poki, jesi li dobio dokaz.Ako jesi vrati stari naslov.--Rade Nagraisalović 10:36, 6. oktobar 2007. (CEST)

Pa nije anonimni korisnik!--Filip Knežić (razgovor) 10:52, 6. oktobar 2007. (CEST)

Nego.--Rade Nagraisalović 11:14, 6. oktobar 2007. (CEST)

Nego nas stari drug Delija.--Filip Knežić (razgovor) 15:06, 6. oktobar 2007. (CEST)

"Anonimno" uređivanje nikad nije bolje od "prijavljenog" uređivanja i to bi Delija trebalo da zna. --filip ※ 15:41, 6. oktobar 2007. (CEST)

Ovde nema dokaza, nego pravila. Ako je pravilno opisano pravilo od strane korisnika koji evidentno poznaju ovu materiju, onda ono mora da se poštuje. --Poki |razgovor| 17:45, 6. oktobar 2007. (CEST)

Kako nema pa na zvaničnom sajtu se vidi da se Dikaprio piše zajedno, a ne odvojeno kako si ti rekao.--Rade Nagraisalović 17:57, 6. oktobar 2007. (CEST)

Sajt je na engleskom jeziku, pa sam zato posumnjao. Ali, opet nije ispalo onako kao na tom sajtu, jer je tamo DiKaprio, a ovde je na kraju ispalo Dikaprio, ako se radi o ispravnom pisanju na srpskom. --Poki |razgovor| 18:01, 6. oktobar 2007. (CEST)

Dobro, nije vižno, vratio sam Dikaprio.Pozdrav.--Rade Nagraisalović 18:04, 6. oktobar 2007. (CEST)

Nije više važno, ali samo valja napomenuti da se na bugarskom i ruskom piše odvojeno, pa i dalje mislim da ne bi trebalo da budemo iznimke. Poz, --Poki |razgovor| 18:05, 6. oktobar 2007. (CEST)

Ako ti nešto znači i ja sam pisao di Kaprio, ali Delija i još neki kažu Dikaprio (valjda po Prćiću i Klajnu), pa sam morao tako napisati, jer je po pravopisu--Rade Nagraisalović 18:11, 6. oktobar 2007. (CEST)

Transkripcija

Imena: Janice Litman Goralnik née Hosenstein. Molim vas ako nije problem na mojoj strani za razgovor. Hvala!Nikola Todorović 14:12, 6. oktobar 2007. (CEST)

Hernandez - kao Ernandez ili Hernandez?--Nikola Todorović 15:02, 6. oktobar 2007. (CEST)

Ako se odnosi na osobu koja živi (odnosno ako je rođena) na engleskom govornom području, onda je Hernandez. Ako je, pak, reč o čistom "latino" prezimenu, onda je Ernandez (mada je izgovor bliži Ernandes; samo, čini mi se da se to z zadržava u transkripciji). Kao i svi ostali transkripcioni saveti sa moje strane, i ovaj ne mora da bude tačan, već samo predstavlja moje viđenje stvari. Neko sa knjigom to može da potvrdi, ili me, eventualno, demantuje. --filip ※ 15:41, 6. oktobar 2007. (CEST)

a Myles i Bangles--Nikola Todorović 16:02, 6. oktobar 2007. (CEST)

Majls, Bengls (mada, možda će me pravopišdžije ispraviti da je Bangls, jer je reč o glasu æ koji se kod nas prenosi kao a; meni ipak daleko prirodnije zvuči Bengls; no, bolje sačekati one sa više iskustva). --filip ※ 16:22, 6. oktobar 2007. (CEST)

Ja znam da smaram ali Anastazija ili Anastasija? Pevačica Anastacia.--Nikola Todorović 18:19, 6. oktobar 2007. (CEST)

Mislim ni jedno ni drugo, možda Anastejža ili tako nešto...--Rade Nagraisalović 21:06, 14. oktobar 2007. (CEST)

Dobro Filip kaže da se /æ/ prenosi kao A, pa će Bangles ipak biti Bangls. (Izuzetke od ovoga čine ona engleska imena koja se sreću na svakom koraku, a pri tom se kod nas redovno prenose sa E i sad je praktično teško i zamisliti drugačije: primera radi, o raznim devojkama s imenom Ann i ljudima s prezimenom Black slušali smo ko zna koliko puta dosad, a pitanje je da li ih je ikad iko preneo kao An, odnosno Blak — uvek su En i Blek, te je dopušteno da tako i ostane. No, ovo se ne može reći i za Bangles.) A Myles je svakako Majls, tu bar nema nedoumica. Za ime Anastasia važi slično kao za pomenute En i Blek: iako bi se po originalnom izgovoru transkribovalo kao Anastejzija ili Anastejža, dopušteno je Anastazija (štaviše, čak se i ovako nekad izgovara na engleskom, ako je u pitanju ime stranog porekla). Ime dotične pevačice u jednom slovu se razlikuje od ovoga, ali ta razlika pojavila naknadnom izmenom pisane forme (drugim rečima, neko je poželeo da bude originalan, pa je postojećem imenu Anastasia /æn.ə.steɪ’ʒə/ izmenio zapis; jedan pokazatelj ovoga upravo je izgovor, budući da se završetak -cia „normalno“ ne može izgovarati /-ʒə/). Dakle, reč je o istom imenu, pa i za njega isto važi: Anastazija. — Bbasic 23:57, 17. oktobar 2007. (CEST)

Srpska reč za „laptop“ („noutbuk“)

Upravo je na RTS-u emitovana emisija Školske redakcije u kojoj je učestvovao lingvista Vlado Đukanović zajedno sa još dva glumca. U emisiji je bilo reči o nazivima za računare (kompjuter, laptop). Vlado Đukanović je jednostavno pokazao da postoji srpska reč za „laptop“ i ona glasi „nakrilnik“ (lap – krilo). I na pretraživaču postoji dosta pogodaka na tu reč. Predlažem da budemo enciklopedija srpskog jezika koja će s ponosom i svečano prihvatiti ovaj srpski termin, ma koliko nekome zvučao čudno! --Poki |razgovor| 18:33, 15. oktobar 2007. (CEST)

Ovo bas i nije dosta, da ne govorimo o tome da vecina nije cula za taj izraz.--Rade Nagraisalović 18:39, 15. oktobar 2007. (CEST)

Evo ovde ima nesto o tome.--Rade Nagraisalović 18:42, 15. oktobar 2007. (CEST)

---

Sačekajmo dokazane poznavaoce jezika koji ovde često pišu. Naravno da nije čula. Nisam ni ja čuo, pa se ne stidim da ovo predložim. --Poki |razgovor| 18:45, 15. oktobar 2007. (CEST)

Na ovom linku što je gore dao Tonka, čovjek manje više govori isto što i ja već par godina na Vikipediji. Naravno, ja nisam stručnjak, ali po osjećaju vidim probleme u srpskom jeziku koje treba i koji se moraju riješavati. Nije normalno da ja mogu bolje i preciznije da se izražavam na španskom jeziku, nego na srpskom, u nekim specifičnim stručnim temama. Ne radi se o tome da sam ja zaboravio svoj jezik, nego ima dosta stvari koje je teško izraziti na srpskom, izgledaju neprecizno, nezgrapno, i sl. Mislim ovdje na mnoge oblasti, filozofiju, psihologiju, informatiku, itd... e sad, ako ovdje čovjek kaže da imamo problem sa kadrovima za neku veću jezičku reformu, onda... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:35, 15. oktobar 2007. (CEST)

Mentalna lenjost. Prava reč. Pride, ljudi su počeli i da mrze srpski jezik. Sve što ih podseća na to. -- JustUser  JustTalk 23:58, 15. oktobar 2007. (CEST)

Pokrajče, mora da se šališ. Nakrilnik? Toliko godina sam talasao na međumreži, a nikad do sada nisam naleteo na takav izraz. --filip ※ 00:44, 16. oktobar 2007. (CEST)

Nemam neko konkretno mišljenje na ovu temu, al' kad sam ja bio mlad :) ovo smo zvali prenosni računar i ne vidim zašto to nije prihvatljivo rešenje. --Dzordzm 00:48, 16. oktobar 2007. (CEST)

Pa to je hrvatski izraz... :)))) Hehe. U pravu si Džast, naši ljudi su već odavno počeli da mrze svoj jezik, svoj identitet itd., a to je direktni rezultat našeg traženja i nenalaženja na samoj mapi svijeta. Filipe, tako se prave riječi u drugim jezicima. Ja samo mogu da dam primjer španskog izraza za „laptop“, a to je „portatil“ što dolazi od španskog glagola portar, u prevodu nositi, prenosti, odnosno metaforički prevedeno, „prenosivi računar“. Špancima je prva asocijacija da se radi o prenosivom računaru, tj., računaru koje se može nositi sa sobom, i odatle prave svoju riječ, ne obračajući pažnju uopšte na prevod sa engleskog koji je bukvalno na srpski „nakrilnik“, a na španskom uopšte ne bi mogao tako da se prevede, jer ne postoje adekvatne riječi. Dakle, ja i u samom bukvalnom preovođenju pojmova sa drugih jezika vidim mentalnu lijenost. Ne znam koja bi asocijacija, (tačnije ne pada mi sada na pamet), mogla na srpskom da se izvede, ali siguran sam, da kada kod nas ne bi postojao ovaj dualistički kompleks, gdje sa jedne strane sebe i svoju kulturu ponižavamo, a s druge strane imamo neku patološku potrebu da se afirmišemo kroz neke prevaziđene i primitivne (ne)vrijednosti, ljudi bi bili više kreativni. Sukob izmjena sa Džordžom. Evo upravo Džordž nudi riješenje koje je adaptirano u španskom... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:03, 16. oktobar 2007. (CEST)

Prenosni/prenosivi računar je po meni OK rešenje. Sve ostalo je nezgrapno i suprotno duhu srpskog. --filip ※ 01:11, 16. oktobar 2007. (CEST)

Suprotno duhu srpskog svakako nije. Međutim, mi ovde govorimo o reči koju je jedan lingvista pomenuo kako bi „mogla da bude dobar prevod“ i to je posle preneto više puta (rezultati koje je Rade ponudio velikim procentom čine upravo prepričavanje Đukanovićevog stava), a dok lingvistička i/ili kompjuterska literatura to ne bude šire prihvatila (znatno šire od jednog usmenog predloga), nije opravdano prihvatiti to ni ovde. U krajnjem slučaju moglo bi se u samom članku navesti da postoji takav predlog (uz eventualno još neke, ako ih ima). — Bbasic 23:57, 17. oktobar 2007. (CEST)

Da se kladimo da se neće prihvatiti čak ni dopuna tipa "jezikoslovci preporučuju da je prikladan prevod ove reči na srpski stoni računar/nadlani računar/nakrilni računar". Uostalom, ako "ovi Kašterovi" nadvladaju ponovo ćemo mi pričati "špajher". -- JustUser  JustTalk 00:07, 18. oktobar 2007. (CEST)

Problem sa ovim predlozima je što zvuče kao neka šala... Na primjer, ako kažeš „čekaj da preuzmem datoteku iz nakrilnika“, neko može da te pita, „Je li, da li ti to držiš datoteke okačene na krila ormara“... :) O nadlaniku bi se takođe moglo štotšta reći... :) Te kovanice zvuče arhaično za ova moderna doba... Ali kad kažeš: „čekaj da preuzmem datoteku sa prenosivog“, zvuči daleko modernije. Ili, „evo imam u džepnom slike sa godišnjeg, pa ću da ti pokažem“... Slično kao što se već kaže: „imam slike u celularnom, ili mobilnom telefonu“... Ili dobaci mi daljinski... Itd... Dakle, mislim da generalno ljudi različitih kultura i jezika, stvaraju nove pojmove, ili daju nova značenja već postojećim, preko analogija s kojima se svakodnevno susreću, i nije ih lako ubijediti u neke prevode koji za njih nemaju smisla (sintetičkim skivanjem od prefiksa imenica i sufiksa), bez obzira što taj neki prevod imao jezički ili lingvistički fundament i bez obzira na svu njegovu legitimnost... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 06:57, 19. oktobar 2007. (CEST)