Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/3

• Pitanja bez odgovora (0)

Pitaj!

Slobd(a)n(i) softver

Đorđe, Saša, treba mi vaša pomoć. Po mojoj proceni, treba upotrebiti određeni vid. Ipak, uopšte nisam siguran. Šta vi mislite? --Miloš Rančić (razgovor) 17:07, 31. mart 2006. (CEST)

To je meni uvijek bilo veoma slično engleskom članu. Kada se nešto prvi put u tekstu pomene koristi se neodređeni član a/an, a kada se isto to pomene drugi, treći, četvrti... put koristi se određeni član the. Tako i u odlomku iz romana Na Drini ćuprija Iva Andrića: Među štrajfkorima koji su se smenjivali na kapiji bio je jedan mlad čovek, Rus iz istočne Galicije, po imenu Gregor Fedun... Onda skide svoju pušku, napuni je teškim jedinim metkom... i okinu... Tako je mladi čovek, koji je pogrešio na kapiji, ostao zauvek u kasabi. Ja bih se, dakle, složio sa tobom i rekao bih slobodni softver, jer se radi o jednoj određenoj vrsti softvera. Mada mislim da ni slobodan softver nije baš nepravilno. Najbolje da napišeš slobodan prvi put kad u tekstu pominješ taj softver, a slobodni svaki sledeći put. A ako se ne radi o jednom cjelovitom tekstu ili ako se slobodni softver pominje samo jedanput, moj savjet ti je da se opredijeliš za slobodni radije nego slobodan. --Đorđe D. Božović (razgovor) 21:02, 31. mart 2006. (CEST)

Pitanje je terminologije. Dakle, tvoj predlog je da se kao termin upotrebljava "slobodan softver", jer se može tretirati kao "prvi put"? Hehehe... Onda treba reći "pokret slobodna softvera" :) i sl. Dakle, nije pitanje kako će se to upotrebljavati u živom govoru i pisanju, nego u terminologiji. --Miloš Rančić (razgovor) 10:28, 1. april 2006. (CEST)

Pa u tom slučaju slobodni softver, jer se, kako rekoh, radi o jednoj određenoj vrsti sofvtera. --Đorđe D. Božović (razgovor) 11:24, 1. april 2006. (CEST)

Prozori

Dakle, jezikoljupci, šta kaže važeći pravopis: Microsoft Windows, Mikrosoft Vindouz, Mikrosoft Vindous, Majkrosoft Vindouz ili Majkrosoft Vindous? Da dobijemo čvrsti odgovor jednom za svagda i molim takođe ostavite odgovor na Razgovor:Majkrosoft Vindous, hvala. --Dzordzm 22:01, 4. april 2006. (CEST)

Pravpis dozvoljava pisanje stranih reči u originalu. --Ford Prefekt 09:18, 5. april 2006. (CEST)

Da. S tim što bih voleo da vidim jedan primer u Rečniku MS ili Rečniku SANU (koji beleži i lična imena!) koji je napisan u originalu (latinicom, morfološko-istorijskim pravopisom). Drugim rečima, prihvatljivo ih je pisati unutar teksta, ali ne i kao odrednice. --Miloš Rančić (razgovor) 10:49, 5. april 2006. (CEST)

Južnobački ili Južno-bački okrug ?

Jedino na Vikipediji piše Južnobački, a na državnim sajtovima, kao i po zgradama, zvaničnim pečatima ... svuda piše Južno-bački okrug. Pa mi je malo nejasno zašto samo na ovom sajtu stavljati bez crtice, kada drugde je sa crticom ? I šta je ispravno?

(to nije samo za jedan okrug, takvih je pola u Srbiji) --Goran.Smith2 06:07, 23. april 2006. (CEST)

Odgovor se nalazi u arhivi ove stranice [1] . --SašaStefanović • 06:09, 23. april 2006. (CEST)

Hvala na linku, onda je netko u državnoj upravi zeznuo ? (opet mi je glupo što samo na ovom sajtu drugačije piše) --Goran.Smith2 06:13, 23. april 2006. (CEST)

Ostrva

Da li se Američka Devičanska O/ostrva pišu sa malim ili velikim o kod ostrva. Napomenuo bih da se ne radi o nezavisnoj državi, već o zavisnoj teritoriji. -- Obradović Goran (razgovor) 20:35, 26. april 2006. (CEST)

Pogledaj ovde --Jovanvb 20:47, 26. april 2006. (CEST)

Isti princip bi morao da važi za Farska ostrva. Mislim da su definitivno Solomonska ostrva (ako govorimo o arhipelagu), a Solomonova Ostrva (ako govorimo o državi).

--Jakša 01:11, 27. april 2006. (CEST)

Po pravopisu, dakle, ostrva se pišu malim slovom ako su u pitanju samo obična ostrva, a velikim ako je u pitanju naziv države. Ali zašto se onda carstvo u Tursko carstvo i Rimsko carstvo piše malim slovom, kad se radi o državi? Kuži pravopisa: Sjedinjene Američke Države - veliko D, Ruska Federacija - veliko F, Ujedinjeno Kraljevstvo - veliko K; ali Rimsko carstvo - malo c... --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:24, 27. april 2006. (CEST)

Samo da konstatujem da ne postoji neka posebna pravna razlika između Autonomne Pokrajine Vojvodina i Američkih Devičanskih Ostrva. E, sad. Ako Pravopis kaže da je Vojvodina autonomnija ili nezavisnija ili da se piše tako samo zato što je u Srbiji, to bih voleo da saznam. --Miloš Rančić (razgovor) 20:37, 27. april 2006. (CEST)

Što se tiče Rimskog carstva, tu razumem o čemu se radi, mada je opet problem tipa "Banovog bBrda". Objašnjenje je, verovatno, da to nije bio zvaničan naziv države, već da je to "neko tamo carstvo". U svakom slučju, ekstra nedosledno. Sve više se divim potrebi normativista da pismenost bude ekskluziva zaludnih. --Miloš Rančić (razgovor) 20:37, 27. april 2006. (CEST)

To sam i ja mislio, ali koji je onda bio zvanični naziv? Da li su Rimljani i Turci uopšte nekako zvali svoje c/Carstvo, ili mi danas moramo sami da sklopimo nazive Rimsko carstvo i Tursko carstvo, kako bismo među sobom znali o čemu se radi? --Đorđe D. Božović (razgovor) 18:36, 28. april 2006. (CEST)

Govorim...

...ukrajinski jezik ili ukrajinskim jezikom? --Poki |razgovor| 23:30, 27. april 2006. (CEST)

Teoretski može i jedno i drugo: govoriš neki jezik, tj. radnja govorenja vrši se na nekom jeziku, i koristiš pravi objekat, tj. akuzativ (koga? šta? - ukrajinski jezik); ili: služiš se nekim jezikom, tj. neki jezik je sredstvo koje iskorišćavaš u govorenju, i onda koristiš instrumental, čije značenje je sredstvo, a i društvo, ali to u ovom slučaju nije bitno (čime? - ukrajinskim jezikom). Međutim, u praksi mnogo češće i dosljednije se koristi ovo prvo - govorim ukrajinski, njemački, engleski, italijanski, hrvatski, turski, japanski... jezik, i zato, ako kažeš govorim ukrajinskim, to mnogima može da zazvuči malo - a nekima i malo više - neobično. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 18:45, 28. april 2006. (CEST)

Gora ili gora

Jednostavno pitanje :)

Fruška Gora ili Fruška gora ? --Goran.Smith2 17:53, 30. april 2006. (CEST)

Fruška gora. Isto tako: Jadransko more (A ne Jadransko More), Burađski vis, Jablanički potok, Semegnjevska gora, Šumatno brdo, Mićića česma, Serdareva šuma i sl. Pravilo glasi: Kad je druga riječ u geografskim nazivima zajednička imenica (kao more, vis, potok, gora, brdo, česma, voda, šuma, lug, livada i sl.), piše se malim početnim slovom. Međutim, Mali Mokri Lug, Kraljeve Vode, Mokra Gora - svaka riječ u nazivu, bez obzira da li je zajednička imenica ili nije, piše se velikim početnim slovom ako se radi o naseljenom mjestu (selu, gradu i sl.). --Đorđe D. Božović (razgovor) 20:04, 30. april 2006. (CEST)

ok, nas su učili da se piše "planina Fruška Gora", pošto se sećam da su ispravljali kao mali ... zato i pitam --Goran.Smith2 00:28, 1. maj 2006. (CEST)

Fruška gora, uska a dugačka, / kraj Dunava spava kao mačka, tako su mene učili. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:58, 2. maj 2006. (CEST)

Ni po jednom pravopisu se ne piše "Fušrka Gora". U pitanju su imena geografskih pojava, koja se pišu samo početnim velikim slovom (i, eventualno, nekim unutrašnjim pod uslovom da je ta reč vlastito ime): "Stara planina", "Fruška gora" i sl. I opet ću reći ono što mislim povodom ovih pravila: potencijal je da čak i od ljudi koji obrazuju mlađe ovakva pravila naprave "nepismene". --Miloš Rančić (razgovor) 17:33, 2. maj 2006. (CEST)

Hmmm... Mislim da bismo ovim povodom nepravilna pisanja imena geografskih lokacija, imena naselja, opština i ostalog trebali da preusmeravamo na članke sa valjanim pisanjem. --Miloš Rančić (razgovor) 17:33, 2. maj 2006. (CEST)

Prevod filmova

Da lise nazivi filmova prevode na srpski ili ostaju na engleskom? --Goran.Smith2 13:38, 2. maj 2006. (CEST)

Prevode se, ali sasvim je poželjno da napraviš i preusmjerenja (redirekte) sa izvonih naziva. --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:58, 2. maj 2006. (CEST)

akcenat..

želim da se ovo reši zauvek. Jel istina da se u srpskom jeziku (po Vuku) ne koristi akcenat-crtica u stranim imenima (D'Anton - Danton). Vidim da je to dosta rašireno među nekim korisnicima. Pozdrav, --Orlović 17:18, 12. maj 2006. (CEST)

Konkretno, Danton (ličnost iz Francuske revolucije) je uobičajeno pisati ovako. Mislim da ima kontra primer D'Alamber (matematičar). Nije akcenat, nego apostrof. --Jakša 17:39, 12. maj 2006. (CEST)

Listajući po starim pravopisima srpskog jezika nisam uspio naći nikakva pravila oko transkripcije sa francuskog jezika, engleski je takođe zapostavljen i nema ni riječi o tome kako transkribovati imena i riječi s tih jezika na srpski. Ipak, postoje detaljni opisi transkripcije sa njemačkog, ruskog, bugarskog i ostalih slovenskih jezika. Ne znam da li se nešto promijenilo u novijim pravopisima..., odnosno da li se u njima razmatraju transkripcije s tih jezika, ili se time još uvijek ne bave naši lingvisti i stručnjaci za jezik...--Славен Косановић {razgovor} 19:05, 12. maj 2006. (CEST)

Samo da napomenem. U tim pravopisima pravila trankripcije vrlo često ne odgovaraju izvornom izgovoru na nekom od jezika koji je pokriven pravilima, odnosno prilikom transkripcije se vrši prilagođavanje, imena, naziva, riječi, u duh srpskog jezika. Prema tome, bilo bi logično razmišljati da i kada bi postojala pravila za francuski i engleski, u mnogim slučajevima bi transkripcija odudarala od izvornog izgovora na istim. --Славен Косановић {razgovor} 00:28, 13. maj 2006. (CEST)

Jedan od otucanih primjera bi mogao da bude ime glavnog grada Francuske.

Piše se - Paris (na francuskom); Izgovara se kao - Pari ili Parri ili Pahri (ili barem približno tako); Transripcija na srspki je Pariz (niti se tako piše na francuskom jeziku niti izgovara, ali ipak nekako odgovara duhu našeg jezika više nego prethodne dvije opcije).

Prilikom različitih deklinacija nikako ne bi dobro zvučalo, na primjer, u Parisu, ili u Pari, ili u Pahri, itd. Ovo je samo jedan primjer, a poenta je da prilikom transkripcije, pokušamo da vidimo kako će određena transkripcija zvučati u različitim deklinacijama i da to bude neka vrsta vodiča. Ovo je moja skromna kontribucija temi, pošto ja nisam lingvista ni stručnjak za jezik.;) --Славен Косановић {razgovor} 00:54, 13. maj 2006. (CEST)

Još jedan detalj, mislim da ovaj naš pokušaj transkripcije svih francuskih sela je unaprijed određen na neuspjeh, pošto nijedan jezik nema transkribovana sva imena stranih mjesta i gradova. Proces transkripcije nekog imena, naziva ili riječi se običnoo dešava spontanim putem (znači potrebno je određeno vrijeme da se riječ asimilira), traženjem nekog imena koje bi moglo da odgovara prevodu u vlastitom jeziku, (u našem slučaju srpskom), i sugestijama lingvista i stručnjaka za jezik, a nikada niko u svijetu nije sjeo za pisaći sto, ili danas za računar, te pokušao da transkribuje sva strana imena, nazive mjesta, gradića i gradova, itd. (barem ja nisam nikada čuo za takav pokušaj). --Славен Косановић {razgovor} 01:04, 13. maj 2006. (CEST)

Francuska mjesta opet

Dakle u vezi francuskih mjesta postoje dvije opcije: brisati ili ostaviti. Prva opcija je jasna, bez obzira dali imamo 30, 50 ili 100 hiljada članaka, kada obrišemo francuska mjesta imaćemo preko 10000 članaka manje.

Druga opcija povlači dosta više pitanja. Dali transkribovati imena mjesta, dali će ikad nekome trebati svi ti članci, dali se isplati taj "sizifov posao" oko prevođenja.... Poenta je iduća, članak kakav god da je, pruža osnovne informacije o mjestu, koordinate, linkove za mape i satelitski snimak, broj stanovnika i dosta više informacija nego pozamašan broj članaka o našim mjestima.

Moje mišljenje je iduće: jedina svrha ovih članaka je to što nam popravljaju statistiku. Mnogi će reći da to uopšte nije bitno u odnosu na kvalitet članka. Naravno da nije bitno, ali ako nije bitno, zašto su ti članci uopšte generisani? Kladim se da svi mi zavidimo Švabama, Nizozemcima, Francuzima, poljacima zbog njihovih statistika, ali i kod svih njih možete pronaći iste generisane članke. Znači kad pričamo o francuskim mjestima, tu ne pričamo ni o kvalitetu, niti o informacijama već o statistikama. Ja ne vidim nikakav smisao u brisanju francuskih mjesta, kao što ne vidim baš nikakav način da se bar malo približimo većim vikipedijama, bez tih francuskih mjesta. Dakle apsolutno sam protiv brisanja.

Ukoliko će se članci ostavljati, minimum koji treba da ispune je da bar nose transkribovan naslov. Dakle tu se, ovo što Slaven potencira, povlači uopšte pitanje mogućnosti transkribovanja stranih riječi u srpski jezik. Naravno da je nemoguće iz jednog jezika koji koristi minimum 10 samoglasnika, transkribovati u srpski koji koristi samo 5. Ali tako je i sa svim ostalim jezicima. Kako transkribovati, ÜÄÖ ΨξΞΘ. Za sve se treba pronaći približno rješenje. Pored toga svakako će prilikom premještanja članaka ostajati preusmjerenja sa orginalnih francuskih naziva. A i sam članak će sadržati orginalno francusko ime, tako da će dodatna korekcija uvijek biti moguća.

Ovim putem bi zamolio sve administratore da se što prije izjasne u vezi ovoga, pa da se počne sa poslom. Ja sam odlučio izaći sa ovim na kraj, pa ako treba i sam da prevodim dvije godine, ali ću ih prevesti. --Banović 06:29, 13. maj 2006. (CEST)

Što više vrijeme prolazi i ja lično sam manje eksplictno za brisanje, mada ne isključujem ni tu opciju. Članci su postavljeni da bi "ganjali statistiku", odnosno broj članaka i bio je to Milošev polemični lični projekat. ;) Jedno jutro smo se svi probudili i odjednom ugledali bota koji štancuje francuska sela k'o koke jaja. ;) Bilo je riječi o unošenju tih mjesta mnogo ranije ali nije bilo definitvne odluke i odjednom banuše njih 10.000 i više..., toliko o istoriji priče.--Славен Косановић {razgovor} 07:28, 13. maj 2006. (CEST)

E sad što se tiče transkripcije, već sam rekao da takav poduhvat nema baš mnogo smisla, pošto to niko u svijetu ne radi. Svi ostavljaju imena koja nije moguće transkribovati, nisu asimilirana u jeziku, ili nema odgovarajućeg prevoda, u originalu. Milošev argument je bio da se odrednice na srpskom jeziku moraju transkribovati, Ford Perfekt koji se bavi srpskim jezikom i književnošću kaže da se po pravopisu srpskog jezika, imena mogu ostavljati u originalu, Miloš opet kaže, da, ali samo u tekstu i ne kao odrednice, itd. Pravopis, koji sam ja našao, kaže da prilikom transkripcije prije svega treba voditi računa da transkribovana riječ bude u duhu srpskog jezika, znači ako bukvalna transkripcija ne odgovara riječ treba da se modifikuje, zamjenom samoglasnika, suglasnika, ili šta već. U tom pravopisu postoje pravila za transkripciju sa njemačkog i drugih slovenskih jezika, ali ne u slučaju francuskog i engleskog, itd. --Славен Косановић {razgovor} 07:28, 13. maj 2006. (CEST)

Postavlja se sljedeće pitanje: Da li transkribujemo imena francuskih sela samo zato da bi bila ćirilicom? Ako je tako onda je to glupost, jer ćemo da zbrljamo većinu imena u tom pokušaju. Posao treba odraditi kako treba, ili ga ne raditi nikako. --Славен Косановић {razgovor} 07:28, 13. maj 2006. (CEST)

1. Literalna, odnosno bukvalna transkripcija je apsurdna jer nikada nećemo moći da predočimo stvarni izgovor tih riječi, pošto nemamo mnoge glasove koje francuski ima. Doćićemo u situaciju da neko ko dođe na jedan članak o francuskom selu pomisli da se tako izgovara na francuskom njegovo ime, ili da je to pravopisno korektna transkripcija na srpski jezik, što u većini slučajeva neće biti tačno. Znači, varaćemo druge, pa i same sebe.
2. Fonetska transkripcija, odnosno sa specijalnim internacionalnim simbolima koji se koriste za predočavanje izgovora određene riječi na nekom jeziku, kao odrednica u enciklopediji nije prihvatljiva i takođe opet nije ćirilica. ;)
3. Za pravilnu, odnosno gramatički i jezički korektnu transkripciju, treba nam nekoliko ljudi koji poznaju vrlo dobro francuski jezik i nekoliko lingvista, stručnjaka ili onih koji se stvarno profesionalno bave srpskim jezikom. --Славен Косановић {razgovor} 07:28, 13. maj 2006. (CEST)

Bez par stručnjaka za naš i francuski jezik ćemo da dobijemo sljedeće transkripcije:

• Curis-au-Mont-d'Or, transkribovano kao Kuris-au-mon-d'ur
• Alet-les-Bains transkribovano kao Ale-les-Bjan

Ovi gornji primjeri su potpuno van duha srpskog jezika i pravopisa, i bazirani su na pokušaju bukvalne transkripcije.

Postoje tri opcije i to su:

• Brisati sve ove članke, ili zamjenjivati nekim drugim;
• Pogrešna bukvalna transkripcija;
• Potražiti ljude koji su dovoljno stručni da daju odgovarajuće prijedloge transkripcije. --Славен Косановић {razgovor} 07:28, 13. maj 2006. (CEST)

Bez odgovarajuće pomoći dovoljno stručnih ljudi za temu, naši pokušaji transkripcije će da budu pogrešni, neprikladni i neodgovarajući. A većina nas nismo stručni. Ako se odlučimo da sela ostanu zbog broja članaka, treba potražiti stručne ljude za transkripciju i prijedloge transkripcije, a do tada ostaviti odrednice onakve kakve jesu i baviti se drugim stvarima. Ionako bilo ko dođe ovdje s namjerom da traaži neko od tih sela, pokušaće prvo da traži onako kako se piše na francuskom i ne onako kako bi ga neko od nas ovdje mogao transkribovati. Pogrešnom transkripcijom ćemo samo spustiti nivo pravopisne ispravnosti na našoj Vikipediji. --Славен Косановић {razgovor} 08:46, 13. maj 2006. (CEST)

Slavene, treba biti realan u svemu ovome. Dobro znamo da nema šanse da se toliki broj mjesta profesionalno transkribuje, "u duhu srpskog jezika". Ta mjesta čak niko neće ni spominjati od naših, osim onih koji možda tamo žive. --Banović 08:49, 13. maj 2006. (CEST)

A ako ćemo ostavljati članke ovakve kakvi su, onda ih je bolje obrisati. I ne treba tu smišljati nekakve teorije o zamjeni članaka. Kakva zamjena? Hoće li članak o kelerabi zamjeniti članak o francuskom selu. To se lijepo kaže, otesaćemo vikipediju za 10-15 hiljada članaka, tj. prepolovićemo je. U ostalom koliko Srba zna pravilno čitati francuski? Stotinu puta će bolje izgledati kad pročita Ale-les-Bjan, nego Alet-les-Bains.

Moguće opcije: brisati / ne brisati --> moj stav--> ne brisat --> moguće opcije --> ostaviti u orginalu/transkribovati --> moj stav --> transkribovati -->razlozi:

• Lakši izgovor
• Ublažava se izgled botom generisanog članka
• Ostaju orginalna preusmjerenja
• Spašava se 10-15 hiljada članaka

Ko je samnom, nek osedla konja vrana, naoštri sablju, instalira majkrosoftov text to speech french dodatak, pa da idemo krvcu proljevati.--Banović 08:49, 13. maj 2006. (CEST)

U pravu si, kad neko bude tražio selo, tražiće njegov naziv u originalu, latinicom i dobiće preusmjerenje na ćirilicom naslovljenu stranu, jer premještanjem članka se automatski pravi preusmjerenje sa orginalnog naslova, tako da to nije problem.--Banović 08:52, 13. maj 2006. (CEST)

Treba pogledati ovo Jezičke nedoumice i potržiti taj novi Pravopis u kojem se kaže da postoje pravila za transkripciju na srpski sa od više 20 jezika. Ja sam žestoko protiv bukvalne transkripcije, po sluhu, ili napamet, bez osvrtanja na pravopisna pravila. Ipak mi ovdje pravimo enciklopediju i ona treba da se vodi pismenošću, a ne nekim praktičnim rješenjima za neke probleme, kao što je ovdje slučaj. Ako će se raditi transkripcija onda treba da se radi oslanjajući se na pismenost, ili je ne raditi nikako. Znači pronaći taj pravopis i okačiti negdje dio pravila vezana za francuski jezik i tek onda početi s poslom. --Славен Косановић {razgovor} 09:40, 13. maj 2006. (CEST)

Evo da kažem i ja par reči, iako se o ovome već dosta pričalo. Kada smo počeli sa ovom akcijom ja sam bio za. Za akciju se znalo odavno (kad sam došao na sastanak u Beograd ja sam čak i požurivao miloša) i nije potpuno tačno da se nije znalo za nju (barem je većina znala). Ipak sad kad je prošlo malo vremena uvideo sam da ova sela i nisu baš najbolje rešenje. Mogu se generisati i članci o našim selima (ima ih oko 15 000) koji imaju mnogo više podataka od ovih a i na ćirilici su. Generisanjem srpskih sela brisali bi francuska bez pada broja članaka. Mogu se i uneti poljska sela koja se mogu transkribovati (imaju jednostavna pravila), mada ja lično smatram da nisu dosta informativna i da sve to može stati u jednu ili više tabela (isto kao i francuska sela).

Ocrnio sam Miloša gore, izvinjavam mu se zbog toga, nadam se da se on neće ljutiti na mene, činjenica je i tačno je, da je većina podržavala unošenje tih mjesta botom, bili smo tada u nekoj euforiji statistika, itd. Ja se nisam izjašnjavao o temi prije nego je počelo unošenje, čuo sam bio da će se unosti ali nisam znao kad i koliko, itd. Kad su već bila unešena promjenio sam više puta mišljenje, čak sam razgovarao sa Milošem oko unošenja španskih sela, ali nikada nisam bio mišljenja i stava da se strana imena (pa kad je riječ i o računarstvu i o tome smo vodili polemiku), mogu transkribovati bez jasnih pravopisnih pravila. Transkripcija je moguća i Pravopis kaže da jeste, ali potrebno je slijediti neka pravila i ta pravila se koliko sam shvatio mogu naći u novom pravopisu za više od 20 jezika. Uvijek sam bio protiv i nastaviću da budem protiv transkripcije radi transkripcije. Ako se nešto ne može transkribovati kako treba, ili mi ne znamo to uraditi, onda ga ne treba ni transkribovati, ili sačekati da se pojavi neko ko to može uraditi i ko je dovoljno stručan. Protiv sam transkripcije samo iz praktičnih razloga i bez pravila. Toliko od mene. --Славен Косановић {razgovor} 17:13, 13. maj 2006. (CEST)

Podržavam transkripciju, ali mislim da bi trebalo početi od vrha, od regiona i departmana, pa tek onda sela. Evo ovaj plače za transkripcijom Departmani Francuske. BokicaK 15:54, 13. maj 2006. (CEST)

Što se tiče transkripcije, ne postoji način da se jedna francuska riječ napiše srpskim pismom. Bez obzira dali se koriste najpreciznija pravila za čitanje francuskog, ili se koristi mašina koja izgovara francusku riječ, tu riječ potpuno korektno na srpskom neće moći napisati ni profesor francuskog, kao ni lajik.--Banović 17:26, 13. maj 2006. (CEST)

Dakle orginalne nazive treba mijenjati najsličnijom mogućom riječju pisanu srpskim pismom. Budu li nastajale sitne greške, ko ih primjeti, a zna francuski, uvijek će ih moći ispraviti, ali mislim da to nije bitno, jer članci su tu samo radi statistike. --Banović 17:26, 13. maj 2006. (CEST)

Slutim da će nas se većina složiti da članke ne treba brisati, dakle idući korak je transkribovanje. Slaven se vjerovatno neće složiti sa mojim načinom transkribovanja, ali ako ćemo ostavljati ove članke ovakve kakvi su, onda ih je bolje obrisati. Mislim da već jednom treba otpočeti sa rješavanjem ovog problema, pa bilo to peofesionalno ili "lajički" (koristeći text to speech french mašinu), ali samo da se jednom počne. Uostalom, kako rekoh, pitanje je dali će iko, pa makar jedanput u budućnosti i pročitati neki od tih članaka. Njihova funkcija je samo povećanje statistike. --Banović 17:26, 13. maj 2006. (CEST)

Ja bih ovim putem zatražio od administratora, da mi daju zeleno svjetlo da počnem sa radom, jer čekanjem ćemo samo izgubiti vrijeme. --Banović 17:26, 13. maj 2006. (CEST)

---

I mene zanima rešavanje ovog problema. Učio sam francuski više godina u srednjoj školi, dosta sam pozaboravljao, ali bih verovatno mogao da transkribujem francuske nazive relativno tačno (kažem relativno zato što neki nazivi mesta nemaju veze sa govornim jezikom, a i izgovaraju se drugačije u zavisnosti od regiona). I ja sam za to da pokušamo ali da se unapred izvrši podela posla, recimo po početnim slovima, kako ne bi došlo do zabune. --212.200.199.241 12:03, 16. maj 2006. (CEST)

Ovde redosljed nije bitan, jer u ovoj kategoriji se nalaze sva orginalno napisana mjesta. Kada se mjesto transkribuje, automatski će biti izbrisano. Dakle kad ispraznimo ovu kategoriju, naš posao je obavljen, i onda se može krenuti sa generisanjem španskih sela, ili svemirskih objekata :) --Banović 14:27, 16. maj 2006. (CEST)

Kao administrator na srpskoj Vikipediji, dajem ti zeleno svetlo da počneš sa radom. Puno sreće, želi ti --Boris Malagurski ₪ 04:57, 17. maj 2006. (CEST)

konvertor eka/ijeka

Molim vas, neka mi neko objasni zbog čega bi konvertoru ekavica=>ijekavica bilo lakše da svi tekstovi budu u ekavici? Vidim da to neki guraju i da sa tim obrazloženjem mijenjaju ijekavicu u ekavicu po člancima. Zbog čega bi to, dakle, bilo lakše ako konvertor kasnije mora da odluči da li da prevede "e" u "je" ili u "ije" ili da ga ne prevede uopšte? Ukoliko bi, međutim, sve bilo u ijekavici, sa par stotina izuzetaka svako "ije" i "je" bi se jednostavno izmijenilo u "e". Tako da molim za podrobnije objašnjenje, ako ga neko ima, zašto je bolje pisati u ekavici što se tiče ovog automata (koji još, izgleda, ni ne postoji). Hvala unaprijed, Darko Maksimović 11:05, 17. maj 2006. (CEST)

Ko je to rekao? To je sigurno lapsus :-)

Diskusije te vrste molim od sada voditi negdje na za to predviđenom mjestu. --Kaster 11:16, 17. мај 2006. (CEST)

Što se tiče teme ekavica i ijekavica, uopšte na srpskoj Vikipediji.

Konvertoru će biti svejedno da li su tekstovi u ekavici ili ijekavici. Ako u dogledno vrijeme uspijemo da "natjeramo" konvertor da radi, to da li je sadržaj članka u ekavici ili ijekavici, neće biti nikakav problem. Članci se mogu pisati i ekavicom i ijekavicom bez problema. Istina je da ima nekih korisnika koji su alergični na drugi izgovor pa stalno nešto zanovjetaju. --Славен Косановић {razgovor} 11:26, 17. maj 2006. (CEST)

Ako je članak počet ijekavicom onda treba da se tako i nastavi, ako neko ne može da piše ijekavicom neka se ne petlja u članak i obratno. Nije prihvatljivo mješanje malo ovoga malo onoga..., jer od toga ispadne sataraš. Ja uglavnom pišem ijekavicom i često mi dođe neko pa prepravi cijeli članak, ali ja jednostavno ne obraćam pažnju, nego kada taj tip ostavi članak vratim na moju verziju i gotovo, bez rasprave. Znači ako ti počneš da pišeš članak ijekavicom niko nema pravo da ti ga prepravlja, kao i u suprotnom slučaju. Izuzetak bi bio, kada neko napiše klicu od dvije rečenice, a dođe drugi korisnik i ima gotov, ili skoro gotov članak u drugom izgovoru, onda je logično da prepravi ili zamjeni te dvije rečenice i ne svojih 100 i više. Sve ostalo čeprkanje po člancima je na neki način provociranje i traženje nekog konflikta. --Славен Косановић {razgovor} 11:26, 17. maj 2006. (CEST)

Mnogo hvala! Možeš li onda, Slavene, da pogledaš ovaj (šatrovački govor) članak i razgovor o njemu, posebno obrativši pažnju na komentar Pokija ("retroaktivno primenjivanje pravila") - članak je prvobitno napisan u ijekavici, i to je jedino što je bitno, kakve veze ima to što je pravilo o nemijenjanju donešeno nakon što se neko napravio pametan i prebacio u ekavicu?

Jeste članak je bio originalno na ijekavici, ali kad su u pitanju neke "interesantne teme", dođe deset korisnika i svi počnu da mjenjaju, dodaju i prepravljaju... Imaš moju podršku da vratiš članak na ijekavicu, jer se mora prestati sa ovom anarhijom nekih korisnika. I to retroaktivno, što kaže Pokrajac, ako ja počnem da mu mjenjam sve članke u ijekavicu, onda će da vidi tek šta je retroaktivno. Ne znam što se petljao u to prepravljanje, kada Korisnik:MarkoCg koji je počeo članak nije ranije dirao nijedan njegov članak, barem koliko je meni poznato. --Славен Косановић {razgovor} 12:15, 17. maj 2006. (CEST)