Шатровачки говор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Шатровачки говор (често погрешно називан шатровачки језик) је жаргон у јужнословенским језицима. Распрострањеност шатровачког у регионима примјене језичког простора некадашње Југославије је неравномерна. Највише се користи у већим урбаним центрима - Београду, Загребу и Сарајеву - затим мањим градовима Србије и Босне и Херцеговине, Славонији и Истри. Шатровачког готово да нема у Хрватском Загорју и Црној Гори. Широко је распрострањен и у свакодневној употреби у неформалном говору, поготову међу младим људима, али и међу онима који желе да „остану млади“. Име „шатровачки“ долази од ромског „шатра“ што је дакле у почетку означавало ромске ријечи које су ушле у српскохрватски језик.

Свака генерација има „свој“ шатровачки језик.

Нове ријечи у шатровачком се стварају пермутовањем слогова. На пример, реч пиво постаје вопи. Нова ријеч има исто значење као и оригинална. Неке ријечи се чешће користе у шатровачкој верзији од других, али не постоји правило.

Шатровачки говор је веома коришћен у затворским заједницама где је потребно да се размјењују информације које се тешко могу разумјети од стране формалног затворског система. У том случају обично се додаје још један слог између пермутованих слогова који отежавају препознавање конкретне ријечи - поруке.

Сличне језичке игре постоје и у верлану (француски) и весрану (аргентински шпански).

Примери шатровачких реченица[уреди]

Брате, нећу да играм фудбал.
Тебра, ћуне да рамиг дбалфу.
Пази брате, мурија!
Зипа тебра, ријаму!

Примери шатровачких речи[уреди]

  • кежва - жваке
  • мојне! - немој!
  • тебра - брате
  • ганци - циган (ром)
  • љаксе - сељак
  • зипа - пази
  • тенкре - кретен
  • Тарми Рићми - Митар Мирић (турбо-фолк певач)
  • вугла - главу, глава
  • вутра - трава (дрога)
  • вопи - пиво
  • воздра - здраво
  • конза - закон
  • дбалфу - фудбал
  • васпра - справа
  • Довла - Владо (мушко име или надимак)
  • Шоне - Неша или Нешо (мушко име или надимак)
  • Шоми - Миша или Мишо (мушко име или надимак)
  • Киза - Зоки (надимак мушког имена Зоран)
  • Ћофи - Фића (надимак мушког имена Филип)
  • Рема - Маре (надимак мушког имена Марко)
  • Фисте - Стефи (надимак мушког имена Стефан)
  • Ћоми - Мића (мушко име или надимак)
  • Џони - Ниџа (надимак мушког имена Никола)
  • Чода - (надимак мушког имена Данијел, Данило, Дамјан, Далибор и сл.)
  • Киса - Саки (надимак женског имена Сања)
  • Ксијо - Јокси (надимак женског имена Јована)
  • Лекса - Алекс (надимак женског имена Александра)
  • Лошми - Милош (мушко име)
  • лимте мо - молим те
  • жива - важи (не мисли се на хемијски елемент Hg)
  • важи - жива (мисли се на хемијски елемент Hg)
  • лећа - ћале (отац, тата)
  • Мунзе - Земун
  • тдро - дрот
  • рицама - марица (полицијски комби)
  • бемје - јебем (псовка, глагол)
  • жатибе - бежати
  • моћпо - помоћ

Утровачки[уреди]

Утровачки је сленг који је постао популаран крајем 1990-их у Београду, али никад није постао толико раширен и прихваћен као шатровачки.

Уобичајене речи се на утровачки преводе тако што се уместо првог слога у речи ставља слово у. Често се, ради лакшег разумевања додаје реч за, затим избачени слог спојен са слогом ње.

Пример:

  • ментол - унтол (за мење)
  • палим - улимзапање

Уобичајено је и да се за избаци и да се две преостале речи споје у једну.

Пример:

  • дувај - увајдуње
  • жандар - ундаржање

Сленг старије генерације (1960—1970)[уреди]

  • буџа - угледан и/или богат човјек
  • бувара, бајбок, прдекана, ћуза - затвор
  • банџа - велика лакирана локна као Траволта
  • гуштер, репоња - војник који је тек дошао у војску
  • гиље - патике,ципеле
  • гајба - стан, кућа
  • гари - у новосадском сленгу, другар, ортак, али и непозната мушка особа
  • дрпити, мрнути, мазнути - украсти
  • даса, фрајер - момак
  • дупетон - столица
  • доколеничарка, подрумара, пепсика - врло млада дјевојка
  • дропља, дроца, курава, фуфа - проститутка или лака жена
  • дрот, цаја, муркан, кер, пандур - полицајац
  • Десанка Шакић - десна рука (мисли се на мастурбирање)
  • ђускати - играти
  • закевити, забебити - остати у другом стању
  • запалити, ухватити маглу - побјећи
  • језичара - жена која се бави оговарањем
  • кева, матора - мајка
  • кајла - златни ланац (накит)
  • кењати - вршити велику нужду
  • клопа - храна
  • клекнути и припалити, блајзирати - орални секс
  • лова, ђенги - новац
  • лудара - лудница
  • молерај - шминка
  • маторци, преци - родитељи
  • мурија - полиција
  • пандур, пајкан, дрот - полицајац
  • пања - хлеб
  • пљуга - цигарета
  • пуса - пољубац, поздрав (на Хрватском језику)
  • пичка, сиса - кукавица (не мисли се на делове тела)
  • пешкир - хомосексуалац
  • риба, герла, мачка, треба, цупи - девојка
  • ремац - војник
  • риба, рибица, ђана, пица - женски полни орган
  • робија - школа
  • риџвеј - контролор карата у превозу
  • рашамонац - воајер
  • сифони, дуде - женске груди
  • стара кајла - војник који је дуже у војци
  • смор - нешто што је досадно
  • сом, сомина, дебил - глупак
  • смрад - човек лоших особина
  • сељобер, љаксе - сељак (увредљиво)
  • тастер, цинкарош, друкара - доушник
  • таксон - такси
  • табаџија - момак склон тучи
  • труба - губитник (лузер)
  • урадити се, фиксати - дрогирати се
  • ћале, матори - отац
  • чорба - хаос, гориво (бензин)
  • чука - срце или сат
  • факс - факултет
  • фаца - угледан човјек
  • штос, фазон, фора - трик
  • штрафта - Кнез Михајлова улица (корзо)
  • швајсовати, туцати, креснути, опалити, трести - полни однос
  • штура, џада - побећи
  • змај - пали, бежи од мене (не мисли се на митско биће)

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]