Vilijam Roj Hodžson

Vilijam Roj Hodžson
Lični podaci
Datum rođenja	(1892-05-22)22. maj 1892.
Mesto rođenja	Kingston, Australija
Datum smrti	24. januar 1958.(1958-01-24) (65 god.)
Mesto smrti	Sidnej, Australija
Obrazovanje	Univerzitet u Melburnu (diplomirani pravnik) Kraljevski vojni koledž u Dantrunu
Zanimanje	Vojni oficir, javni službenik i diplomata
Porodica
Supružnik	Mjurijel Dejzi Makdauel
Mandati Visoki komesar Australije u Južnoj Africi 1952 — 1957. Prethodnik Hju Gilhrist Naslednik Džon Kvin Ambasador Australije u Japanu 1949 — 1952. Prethodnik Patrik Šo Naslednik Edvard Ronald Voker Ambasador Australije u Francuskoj 1945 — 1949. Naslednik Kit Ofiser Sekretar odeljenja za spoljne poslove 19. novembar 1935 — 21. jun 1945. Prethodnik Džon Henri Starling Naslednik Vilijam Dank

Potpukovnik Vilijam Roj Hodžson (22. maj 1892 — 24. januar 1958) bio je australiski vojnik, javni službenik i diplomata. Njegova značajna dostignuća bila su uključenost u formiranje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i predstavljanje Australije na međunarodnom nivou na velikom broju diplomatskih konferencija za vreme na Drugog svetskog rata. Hodžson je takođe bio i član komiteta za sastavljanje Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Biografija

Hodžson je rođen 22. maja 1892. godine u Kingstonu, Viktorija. Školovao se na Rudarskom fakultetu u Balaratu i, kao član prve klase iz 1911. godine, na Kraljevskom vojnom koledžu u Dantronu. Diplomirao je 1914. godine i bio dodeljen Prvoj australijskoj imperijalnoj sili i bio je poslat u Egipat pre borbe u Galipoljskoj kampanji. Tokom tog perioda, ranio ga je turski snajperista i verovalo se da je mrtav. Ipak, vratio se živ u Australiju 1917. godine i nagrađen je Ratnim krstom Francuske (fr. Croix de Guerre).

Hodžson se venčao sa Mjurijel Dejzi Makdauel 18. oktobra 1919. godine u Hristovoj crkvi, Saut Jara, Melburn. Bio je deo Generalštaba AMF, vojnog štaba, u Melburnu od 1918. godine i postao je šef vojne obaveštajne službe 1925. godine. Unapređen je 1. januara 1926. godine.

U slobodno vreme, Hodžson se obrazovao na polju računovodstva i studirao pravo na Univerzitetu u Melburnu, a diplomirao iz oblasti prava 1929. godine. Te godine je bio premešten na šest meseci u Komisiju za razvoj i migraciju.

Tokom 1934. godine podneo je ostavku u službi za odbrambene sile i dobio počasni čin potpukovnika, produžujući svoju umešanost u vojnu obaveštajnu službu do 1936. godine. Iste, 1934, godine postao je pomoćnik sekretara koji je nadgledao ogranak Odeljenja premijera, a koji se bavio spoljnim poslovima. Godine 1935. Hodžson je bio postavljen za sekretara Odeljenja za spoljne poslove. Kao savetnik za spoljne poslove, prisustvovao je Imperijalnoj konferenciji 1937. godine u Londonu. Do momenta ostavke na mestu šefa odeljenja 1945. godine, značajno je doprineo razvoju profesionalne diplomatske službe.

Diplomatija i uključenost u Ujedinjenim nacijama

Godine 1945, Hodžson je bio vršilac dužnosti Vrhovnog komesara u Kanadi, a potom je bio imenovan za ambasadora u Francuskoj. Te godine je takođe prisustvovao Konferenciji Ujedinjenih nacija u San Francisku i bio lider australijske delegacije pripremne komisije UN u Londonu. Bio je i australijski delegat na prvoj Generalnoj skupštini, održanoj u Londonu tokom 1945—46. godine, kao i australijski predstavnik u Savetu bezbednosti i Komisiji za ljudska prava. Bio je i australijski delegat na Pariskim mirovnim ugovorima 1947. godine.

Tokom 1946. godine OUN ja osnovala Komisiju za ljudska prava, a pukovnik Hodžson je dao značajni doprinos. Eleonor Ruzvelt je preuzela ulogu predsedavajućeg Komisije i zadatak da sastavi Univerzalnu deklaraciju o ljudskim praima, pri čemu je i Hodžson bio deo tog komiteta. On je bio lično zainteresovan za sprovođenje ljudskih prava i zalagao se za međunarodni tribunal za podnošenje žalbi. Kao alternativu, Hodžson je predložio da deklaracija bude pravno izvršna, što nije bio prioritet drugih članova komiteta.

Hodžson je 1947. godine bio imenovan za šefa australijske misije OUN u Njujorku i isto tako je predstavljao Australiju u Komisiji za atomsku energiju UN. Pored toga, 1948. godine je bio predstavnik Komisije OUN za Balkan, kao i predstavnik Ekonomsko-socijalnog saveta i delegat Generalne skupštine OUN. Hodžson je nastavio da radi u komisiji i delegaciji sve do njegovog postavljanja za šefa australijske misije u Japanu i za britanskog predstavnika Komonvelta u Savezničkom veću za Japan.

Godine 1949. bio je izabran za Visokog komesara u Južnoj Africi i ostao tamo do 1956. godine, vrativši se u Australiju kako bi se penzionisao 1957. godine.

Hodžson je 1934. godine imenovan za Oficira u Redu Britanske imperije, a odlikovan je i Ordenom Svetog Mihaila i Svetog Đorđa 1951. godine.

Spoljašnje veze

• „UN List of Universal Declaration of Human Rights Drafters”. 
• „UN Library Entry”. 
• „Civil Liberties Australia Biography”.