Еленор Рузвелт

Еленор Рузвелт
Портрет Еленор Рузвелт
Биографија Пуно име Ана Еленор Рузвелт Датум рођења (1884-10-11)11. октобар 1884. Место рођења Њујорк  САД Датум смрти 7. новембар 1962.(1962-11-07) (78 год.) Место смрти Њујорк  САД Политичка странка Демократска странка Потпис
Мандати Прва дама САД 4. март 1933 — 12. април 1945. Претходник Лу Хенри Хувер Наследник Бес Труман

Ана Еленор Рузвелт (енгл. Anna Eleanor Roosevelt; Њујорк, 11. октобар 1884 — Њујорк, 7. новембар 1962) била је америчка политичарка и хуманитарна радница. Била је борац за људска права и за равноправност црнаца и белаца. Она је била супруга председника САД Френклин Делано Рузвелта, односно прва дама САД од 1933. до 1945. године.

Еленор Рузвелт је рођена 11. октобра 1884. године у Њујорку као ћерка Елиота и Ане Рузвелт. Била је нећака потоњег председника САД Теодора Рузвелта. Имала је два рођена брата, Елиота млађег, Хала и полубрата Елиота Мана. Рузвелтова је одрастала одмалена у изобиљу, јер је њена породица била веома богата и моћна. Рано је остала без родитеља. Mајка јој је умрла када је имала осам година, а отац, алкохоличар, када је имала десет година.

У почетку Еленору су школовали приватни учитељи да би са петнаест година била послата на Академију Аленсвуд у Лондону у Енглеској. Године 1902, Еленора се враћа у Америку. Те исте године упознаје двадесетогодишњег Френклина Делана Рузвелта, свог даљег рођака. Наредне године на пријему у Белој кући, који је организовао њен стриц тадашњи председник САД Теодор Рузвелт, Еленора и Френклин су се почели зближавати. На послетку су Еленора и Френклин венчали 17. марта 1905. године, на Дан светог Патрика. У браку су имали шесторо деце.

Њихов брак је био скоро пред распадом 1918, када је Еленора сазнала да Френклин има љубавницу. Иако јој је било веома тешко да преко тога пређе Еленора није тражила развод брака како због деце тако и због Френклинове политичке каријере која је била у успону. Током 1920. године Еленора је постала утицајан члан Демократске странке. Те исте године Еленора је почела да предаје књижевност и Америчку историју на учитељској школи за девојчице у Њујорку. Године 1921, постала је члан разних удружења која су се борила за једнакост међу људима.

У августу 1921. године, њен муж Френклин је почео да оболева од дечје парализе. Али, захваљујући Еленориној подршци Френклин се вратио активном животу.

Дана 4. марта 1933. Еленора Рузвелт постала је прва дама САД, након што је њен супруг победио на изборима. Као ни једна прва дама пре ње Еленора је активно учествовала у пружању подршке америчком народу који је био погођен Великом депресијом. За време Другог светског рата учествовала је у организовању кампања које су имале за циљ прикупљања новца америчкој војсци. Често је обилазила и војне базе у којима би бодрила америчке војнике који су ишли у рат. Била је против одвођења америчких грађана, који су имали јапанско порекло у војне логоре, које је спровођено по наредби њеног мужа.

Елонора са Титом на Брионима, приликом посете Југославији, 1953.

Након смрти свога мужа 12. априла 1945. Еленора је била позвана од стране новог председника САД Харија Трумана, да буде представник Америке у ОУН. Од априла 1946. године била је председник Одбора ОУН за права човека, на чијем челу је остала све до усвајања универзалне повеље људских права 10. децембра 1948. године. И након усвајања повеље Рузвелтова је остала да ради у Уједињеним нацијама све док на чело САД није ступио Двајт Ајзенхауер. Еленора је била поново активирана као један од представника САД у ОУН 1961. године када је на чело САД дошао Џон Кенеди. Међутим, Еленорино здравље се почело погоршавати и она је на послетку умрла 7. новембра 1962. године у Њујорку. Године 1999, она је била рангирана као девета међу првих десет особа Галупове листе највише обожаваних људи 20. века.

Литература

• Lash, Joseph P. (1971). Eleanor and Franklin. W.W. Norton & Company. стр. 48, 56, 57, 74, 81, 89–91, 108–10, 111–3, 145, 152–5, 160, 162–3, 174–5, 179, 193–6, 198, 220–1, 225–7, 244–5, 259, 273–6, 297, 293–4, 302–3. ISBN 978-1-56852-075-9. 
• Beasley, Maurine (децембар 1986). „Eleanor Roosevelt's Vision of Journalism: A Communications Medium for Women”. Presidential Studies Quarterly. 16 (1): 66—75. JSTOR 27550311. 
• Beasley, Maurine Hoffman; Shulman, Holly Cowan; Beasley, Henry R., ур. (30. 12. 2000). The Eleanor Roosevelt Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0313301810. 
• Beasley, Maurine H. (21. 10. 2010). Eleanor Roosevelt: Transformative First Lady. University Press of Kansas. ISBN 978-0700617272.  304 pages; biography that emphasizes how she used the media to pursue her activism.
• Cook, Blanche Wiesen (1992). Eleanor Roosevelt, Vol. 1: 1884–1933. Viking. ISBN 978-1101567463. 
• Cook, Blanche Wiesen (1999). Eleanor Roosevelt, Vol. 2: 1933–1938. Viking. ISBN 978-1101567456. Приступљено 26. 11. 2012. 
• de Kay, James Tertius (2012). Roosevelt's Navy. New York: Pegasus. стр. 9—10. ISBN 978-1-60598-285-4. 
• Glendon, M. A. (2000). „John P. Humphrey and the Drafting of the Universal Declaration of Human Rights”. Journal of the History of International Law. 2 (2): 250—260. doi:10.1163/15718050020956858. 
• Glendon, Mary Ann (2001). A World Made New: Eleanor Roosevelt and the Universal Declaration of Human Rights. Random House. ISBN 978-0375760464. 
• Goodwin, Doris Kearns (1994). No Ordinary Time. Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-80448-4. 
• Lachman, Seymour P. (1. 1. 1965). „The Cardinal, the Congressmen, and the First Lady”. Journal of Church and State. 7 (1): 35—66. doi:10.1093/jcs/7.1.35. 
• Lash, Joseph (8. 9. 2014). Eleanor and Franklin. New York City: W.W. Norton. ISBN 978-0393247657. 
• Lash, Joseph (1972). Eleanor: The Years Alone. William S. Konecky. ISBN 978-1568520896. 
• O'Farrell, Brigid (2010). She Was One of Us: Eleanor Roosevelt and the American Worker. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-6246-7. 304 pages
• Peyser, Mark; Dwyer, Timothy (2015). Hissing Cousins: The Untold Story of Eleanor Roosevelt and Alice Roosevelt Longworth. Doubleday. ISBN 978-0-385-53602-8. 
• Pfeffer, Paula F. (септембар 1996). „Eleanor Roosevelt and the National and World Women's Parties”. Historian. 59 (1): 39—58. doi:10.1111/j.1540-6563.1996.tb00983.x. 
• Pottker, Jan (1. 4. 2005). Sara and Eleanor: The Story of Sara Delano Roosevelt and Her Daughter-In-Law, Eleanor Roosevelt. Macmillan. ISBN 978-0-3123-3939-5.  416 pages
• Rowley, Hazel (2010). Franklin and Eleanor: An Extraordinary Marriage. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-15857-6. 
• Smith, Jean Edward (2007). FDR. Random House. ISBN 978-0-8129-7049-4. 
• Provizer, Norman W. "Eleanor Roosevelt Biographies", in William D. Pederson, ed. A Companion to Franklin D. Roosevelt (2011). pp. 15–33. Online.

Спољашње везе

• The Eleanor Roosevelt Papers Project (including over 8000 of her "My Day" newspaper columns, as well as other documents and audio clips)
• First Lady of the World: Eleanor Roosevelt at Val-Kill, a National Park Service Teaching with Historic Places (TwHP) lesson plan
• Eleanor Roosevelt and the Rise of Social Reform in the 1930s
• Text and Audio of Eleanor Roosevelt's Address to the United Nations General Assembly
• American Experience: Eleanor Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2011) web site for documentary program, including 28 My Day columns and excerpts from her FBI file
• The Truman Library's collection of correspondence between Eleanor Roosevelt and President Harry S. Truman. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2018)
• This Is My Story by Eleanor Roosevelt. (Her 1937 autobiography)
• Eleanor Roosevelt The History channel. A&E Television Networks. History.com. Videos of Eleanor Roosevelt.
• Eleanor Roosevelt at C-SPAN's First Ladies: Influence & Image
• FBI files on Eleanor Roosevelt
• Michals, Debra "Eleanor Roosevelt". National Women's History Museum. 2017.
• Новински исечци на тему Еленор Рузвелт у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)