Pređi na sadržaj

Vladimir Smirnov (mačevalac)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vladimir Smirnov
Nadgrobni spomenik Vladimiru Smirnovu
Lični podaci
Puno imeVladimir Viktorovič Smirnov
Datum rođenja(1954-05-20)20. maj 1954.
Mesto rođenjaRubižne,  SSSR
Datum smrti27. jul 1982.(1982-07-27) (28 god.)
Mesto smrtiRim, Italija
DržavljanstvoSovjetski Savez
Visina185cm
Masa78kg
Sportske informacije
Sportmačevanje
Dostignuća i titule
Nagrade

Vladimir Smirnov (rus. Владимир Викторович Смирнов; Rubižne, Luganska oblast, Ukrajinska Sovjetska Socijalistička Republika 20. maj 195427. juli 1982. Rim) bio je sovjetski i ukrajinski mačevalac, olimpijski šampion i svjetski šampion.[1] Zaslužni majstor sporta SSSR (1980).

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Bio je jedan od najboljih svjetskih mačevalaca krajem 1970-ih i početkom 1980-ih. Njegova specijalnost je bila floret, ali je učestvovao i na takmičenjima u disciplini mač. Nastupao je za Sportski vojni klub iz Kijeva i imao je čin mlađeg poručnika. Od 1977-1979. bio je prvak SSSR u mačevanju.Bio je prvak i na Spartakijadi naroda SSSR-a 1979.

Smirnov je osvojio bronzu na Svjetskom prvenstvu u mačevanju 1977. u Buenos Ajresu sa reprezentacijom SSSR u disciplini floret, kao i na Svjetskom prvenstvu u mačevanju 1978. u Hamburgu. Na Svjetskom prvenstvu u mačevanju 1979. u Melburnu sa reprezentacijom je osvojio zlato. Na Olimpijskim igrama 1980. u Moskvi, Smirnov je bio olimpijski šampion u disciplini floret, a takođe je osvojio srebrnu medalju sa reprezentacijom iz iste discipline, kao i bronzanu medalju u disciplini mač, takođe sa reprezentacijom. Godinu dana nakon toga u Klermon Feranu ponovo je postao svjetski šampion i to pojedninačno i sa reprezentacijom.[1] [2] Osvojio je i Svjetski kup 1980. i 1981. godine.

Tokom Svjetskog prvenstva u mačevanju u Rimu 1982. sastao se 19. jula, sa Matijasom Berom, mačevaocem iz Njemačke. Prilikom borbe Berova oštrica se slomila i probila Smirnovu masku, prošla mu kroz njegovo oko i završila u mozgu.[3] Preminuo je osam dana kasnije u bolnici u Rimu. Iza njega je ostala supruga i dvoje djece.[4] Okolnosti njegove smrti rezultovale su strožijim standardima FIE u pogledu zaštite mačevalaca.[5] Sahranjen je u Kijevu na Vojnom groblju Lukjanov.

U Lugansku se svake godine održava Memorijalni sveukrajinski turnir Vladimir Smirnov. U njegovom rodnom gradu odlukom gradskog vijeća 16. septmbra 1988. jedna ulica je ponijela njegovo ime. U istoj ulici podignut je i spomenik u njegovu čast.[6].

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Vladimir Smirnov Biographical information”. Olympedia. Pristupljeno 9. 6. 2021. 
  2. ^ „Fechten - Weltmeisterschaften (Herren - Florett)”. Sport-komplett. Pristupljeno 9. 6. 2021. 
  3. ^ Christiane Moravetz (2004-03-26). „Ein tödlicher Stich und viele Wunden”. Frankfurter Allgemeine Zeitung. Pristupljeno 9. 6. 2021. 
  4. ^ Oskar Beck (17. 7. 2016). „Als ein Olympiasieger aus Versehen den Freund ersticht”. Die Welt. Pristupljeno 9. 6. 2021. 
  5. ^ Dominik Ignée (9. 7. 2012). „Das Gefühl der Ohnmacht bleibt auch nach 30 Jahren”. Stuttgarter Zeitung. Pristupljeno 9. 6. 2021. 
  6. ^ „Pamяtnik Vladimiru Smirnovu”. Arhivirano iz originala 18. 02. 2020. g. Pristupljeno 09. 06. 2021.