Pređi na sadržaj

Vodovod Manila

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vodovodna kompanija Manila Inc. (Vodovod Manila)
vodovod/privatna (PSE: MWC)
Delatnostkomunalna
Osnovano6. januar 1997.; pre 27 godina (1997-01-06)
Kezon Siti (Filipini)
SedišteKezon Siti (Filipini)
Rukovodioci
Fernando Zobel de Ajala (šef)
Herardo S. Ablaza ml.
(predsednik i CEO)
Proizvodidovod vode
kanalizacija i sanitarije
Uslugekomunalna privreda
Prihod16,9 mlrd. (Rast 4 %; 2015)[1]
Profit6 mlrd. (Rast 2 %; 2015)[1]
Slogan„Pažnja u svakoj kapi”
engl. Care in Every Drop
Veb-sajtwww.manilawater.com
Logo korišćen 1997—2013

Vodovodna kompanija Manila Inc. (engl. Manila Water Company, Inc.) — skraćeno MWC, poznatija kao Vodovod Manila (engl. Manila Water), jedini je pružalac usluga dovoda vode i odvoda otpadnih voda za više od 6 miliona ljudi koji žive u gradovima i opštinama koje čine Istočnu zonu oblasti Velike Metro Manile na Filipinima. Podružnica je najstarijeg konglomerata u zemlji, Korporacije „Ajala”, u partnerstvu sa britanskim i japanskim investitorima.

Osnovan 6. januara 1997. godine, vodovod Manila je počeo s radom 1. januara 2000. godine i postao javno popisana kompanija 18. marta 2005. godine. Bio je istočni koncesionar Metropolitenskog vodovodnog i kanalizacionog sistema tokom privatizacije 1. avgusta 1997. godine, dok je vodovod Majnilad bio istočni koncesionar. Koncesioni ugovor potpisan sa MWSS na 25 godina trebalo bi da istekne 2022. godine.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Kamioni vodovoda Manila (2012)
na filipinskom/tagalogu, ispod imena kompanije i starog logoa, piše „Nangangalaga Sa Kinabukasan... Sanitasyon Natin, NGAYON” (srp. „Briga za budućnost... Momentalna sanitacija”)

Vodovod Manila je podružnica Korporacije „Ajala” (engl. Ayala Corporation), filipinskog najstarijeg konglomerata, u partnerstvu sa britanskim i japanskim investitorima. Inkorporisan 6. januara 1997. godine, vodovod Manila je počeo s radom 1. januara 2000. godine, a javno popisana kompanija postao je 18. marta 2005. godine. Kada je Metropolitenski vodovodni i kanalizacioni sistem (engl. Metropolitan Waterworks and Sewerage System, MWSS) privatizovan 1. avgusta 1997. godine, postao je istočni koncesionar; Vodovod Majnilad Inc. (engl. Maynilad Water Services, Inc.) postao je zapadni koncesionar. Koncesioni ugovor potpisan na 25 godina sa MWSS treba da istekne 2022. godine. Dana 12. decembra 2007. godine, Bulakan i Metropolitenski vodovodni i kanalizacioni sistem (MWSS) potpisali su ugovor za razvoj velikog projekta vodosnabdevanja, vrednog 11 milijardi filipinskih pezosa. Objavljeno je da će se za implementaciju projekta pobrinuti vodovod Manila. MWSS i vodovod Manila bi omogućili finansijski paket u formi infrastrukturnog ulaganja: pomoć za razvoj u iznosu od 10 miliona pezosa i kraljevsku nadoknadu od 10 miliona pezosa za gradiće Norsagaraj i Donja Remedios Trinidad, gde bi glavni centar projekta za vodosnabdevanje trebalo da se nalazi.[2]

Godine 2009, vodovod Manila je postao vlasnik kompanije koja dovodi vodu do razvojnih područja u Laguni, južno od Manile. Kroz svoju podružnicu čiji je vlasnik u celosti, Vodovodne korporacije AAA (engl. AAA Water Corp) — skraćeno AWC, vodovod Manila je dobio 70% udela u Vodovodnoj korporaciji AAA Laguna, zajedničkim ulagačkim projektom provincijalne vlade Lagune i AWC. Kompanija zajedničkog projekta opslužuje gradove Santa Rosa, Binjan i Kabujao, gde se nalazi i nekoliko međunarodnih giganta kao što je Nesle, Ford i Koka-kola, te veliki industrijski parkovi.[3]

Godine 2010, vodovod Manila i Filipinska turistička uprava (vladina agencija) inicirali su zajednički ulagački projekat po imenu „Vodovod Borakaj Ajland Co.” (engl. Boracay Island Water Co.). Uz početni kapital od 300 miliona pezosa (približno tadašnjih 6,5 miliona dolara), te koncesioni 25-godišnji ugovor, kompanija je dobila zadatak da razvija, upravlja i kontroliše vodovodnim i kanalizacionim sistemom filipinske najpopularnije turističke destinacije.[4]

Kompanija je delokrug proširila i na druga mesta azijsko-pacifičkog regiona, sa ugovorima za upravljanje i/ili investicijama u Vijetnamu,[5] Indiji[6][7] i Australiji.[8]

Februara 2012. godine, vodovod Manila je saopštio da je njegov konzorcijum sa partnerima Razvojna korporacija Viskal (engl. Viscal Development Corp.) i Stejtland Inc. (engl. Stateland Inc.) dobio veliki projekat vodosnabdevanja Sebua, i to severnih i centralnih oblasti provincije. Provincijalna vlada Sebua i konzorcijum trebalo je da zajednički sprovode projekat u delo, sa procentnim udelom 49:51 (redom).[9]

Izvor vode

[uredi | uredi izvor]

Brana Angat

[uredi | uredi izvor]

Angat je betonski rezervoar vode koji pravi nasip HE brane i kojim se vodom opslužuje metropolitensko područje Manile. Bio je deo vodovodnog sistema Angat — IpoLa Mesa. Rezervoar zadovoljava oko 90 posto potreba sirove vode koja se koristi u Metro Manili a dovodi i odvodi kroz jedinice Metropolitenskog vodovodnog i kanalizacionog sistema, te navodnjava oko 28.000 hektara zemljoposeda koje obrađuju ljudi u provincijama Bulakan i Pampanga.

Područje opsluživanja

[uredi | uredi izvor]
Zone Metro Manile dodeljene vodovodu Manila (plavo) i
vodovodu Majnilad (crveno)

Vodovod Manila danas opslužuje preko 6 miliona ljudi u svom koncesionom delokrugu:[10]

Unutar Metro Manile (Istočna zona)
Van Metro Manile (Zapadna zona)

Godine 2009, 25-godišnji koncesioni ugovor sa Metropolitenskim vodovodnim i kanalizacionim sistemom produžen je na još 15 godina.[10]

Društvena odgovornost

[uredi | uredi izvor]

Nedugo nakon preuzimanja svog koncesionog područja, vodovod Manila je razvio program za dovod pijaće vode po pristupačnim cenama za urbane siromašne zajednice. Nazvan „Voda za zajednicu” a neretko i „Voda za siromašne” (fil./tag. Tubig Para Sa Barangay; engl. Water for the Community, Water for the Poor), program trenutno pruža pomoć za 1,6 miliona građana. Takođe, godinama je razvijao i dopunske programe za dovod vode i sanitaciju za javne škole, javne markete, gradske zatvore, bolnice i sirotišta. Pored ovoga ima i obrazovni program po imenu „Trag vode” (fil./tag. Lakbayan; engl. Water Trail), kojim se informišu saradnici o lancima vodosnabdevanja.[11]

Godine 2004, vodovod Manila je osnovao Grupu za održivi razvoj (engl. Sustainable Development Cluster), unutrašnji komitet za nadgledanje agende održivog razvoja kompanije. Sledeće godine je postao prva filipinska kompanija koja je objavila Izveštaj o održivosti (engl. Sustainability Report) poštujući sve smernice koje za isti propisuje Globalna inicijativa za izveštaje (engl. Global Reporting Initiative, GRI). Ostale podružnice Korporacije „Ajala” su ubrzo počele da se ugledaju na ovaj primer da bi javno obznanile kako izvršavaju svoje obaveze merenja, rezimiranja i poboljšavanja učinka na polju održivosti koje pokazuju indikatori ekonomskih, okolišnih i uslova rada.[12]

Podružnice

[uredi | uredi izvor]
  • Korporacija za ukupna rešenja Vodovoda Manila (engl. Manila Water Total Solutions Corporation)
  • Međunarodna rešenja Vodovoda Manila Inc. (engl. Manila Water International Solutions, Inc.)
  • Filipinski poduhvati Vodovoda Manila Inc. (engl. Manila Water Philippine Ventures, Inc.)
  • Vodovod Manila Azija Pacifik Pte. Ltd. (engl. Manila Water Asia Pacific, Pte. Ltd.)
    • Holdinzi Vodovoda Manila u Jugoistočnoj Aziji Pte. Ltd. (engl. Manila Water South Asia Holdings, Pte. Ltd.)
      • Kompanija Vodovod i kanalizacija Su Či Ltd. (engl. Cu Chi Water Supply Sewerage Company Ltd.)
      • Infrastruktura Vodovoda Saigon (engl. Saigon Water Infrastructure)
      • Akcionarsko društvo za rešenja Vodovoda Manila (engl. Asia Water Solutions Joint Stock Company)
    • Holdinzi Vodovoda Ken-dong Pte. Ltd. (engl. KenhDong Water Holdings Pte. Ltd.)
    • Holdinzi Vodovoda Tu-duk Pte. Lte. (engl. ThuDuc Water Holdings Pte. Lte.)
    • Holdinzi Severozapadnog Saigona Pte. Ltd. (engl. North-West of Saigon Holdings Pte. Ltd.)
  • Vodovodna kompanija Zamboanga Inc. (engl. Zamboanga Water Company, Inc.)
  • Infrastruktura Kompanije Vodovod Severni Davao (engl. Davao Del Norte Water Infrastructure Company, Inc.)
    • Vodovodna kompanija Tagum Inc. (engl. Tagum Water Company, Inc.)[13]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Ayala at a Glance: ” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. novembar 2016). ayala.com.ph. str. 17. Pristupljeno 29. oktobar 2016.
  2. ^ „Bulacan govt, MWSS ink deal on bulk water supply project”. ppp.gov.ph. Pristupljeno 29. oktobar 2016. Takođe pogledajte:
  3. ^ Arcibal, Cheryl (21. jul 2009). „Manila Water acquires Laguna water supplier”. GMANews.tv. Pristupljeno 29. oktobar 2016.
  4. ^ Dela Peña, Zinnia B. (18. januar 2010). „Manila Water, PTA tie up for Boracay water project”. philstar.com. The Philippine Star. Pristupljeno 29. oktobar 2016.
  5. ^ „Ho Chi Minh Project”. Disclosure to the Philippine Stock Exchange. 3. jul 2008. Pristupljeno 29. oktobar 2016.
  6. ^ „Manila Water makes bid for India water board”. GMA News online. 8. februar 2011. Pristupljeno 29. oktobar 2016.
  7. ^ „Water and wastewater company Manila Water to end joint venture with Jindal Water”. India Water Portal. 2. septembar 2011. Pristupljeno 29. oktobar 2016.
  8. ^ Campos, Othel V. (28. januar 2015). „Australian company eyeing water project”[mrtva veza]. manilastandardtoday.com. Manila Standard Today. Pristupljeno 29. oktobar 2016.
  9. ^ Olchondra, Riza (6. februar 2012). „Manila Water bags P700M Cebu water project”. business.inquirer.net. Philippine Daily Inquirer. Pristupljeno 29. oktobar 2016.
  10. ^ a b „2009 Annual Report” (2009). manilawater.com. Quezon City 1105, Philippines. str. 4, 5. Pristupljeno 29. oktobar 2016.
  11. ^ „Message from the Chairman and President”[mrtva veza]. 2009 Sustainability Report. Manila Water. str. 4. Pristupljeno 29. oktobar 2016.
  12. ^ „Reporting to Stakeholders” (maj 2007). Stakeholder engagement: A good practice handbook for companies doing business in emerging markets. International Finance Corporation – World Bank. str. 95—96. Pristupljeno 29. oktobar 2016.
  13. ^ „Manila Water Conglomerate Map”. Manila Water Company. Arhivirano iz originala 15. 08. 2016. g. Pristupljeno 29. oktobar 2016. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]