Тагалог (језик)

С Википедије, слободне енциклопедије
Тагалог
Wikang Tagalogᜆᜄᜎᜓᜄ
Изговор[tɐˈɡaːloɡ]
Говори се у Филипини
Регионцентрални и јужни Лузон
Број говорника
матерњи: 49 милиона[1] (недостаје датум)
латиница (Абакада или филипински алфабет)
историјски писан писмом Бајбајин (ᜀᜎᜒᜊᜆ)
Званични статус
Службени језик у
 Филипини
РегулишеКомисија за филипински језик
Језички кодови
ISO 639-1tl
ISO 639-2tgl
ISO 639-3tgl
Tagalosphere.png
Тагалосфера - распрострањеност тагалог језика у свету
  Мањински језик
  Више од 100.000 говорника
  500.000 - 1.000.000 говорника
{{{mapalt2}}}
Област на Филипинима у којој се говори тагалог језик
     Северни тагалог дијалекти     Централни тагалог дијалекти     Јужни тагалог дијалекти     Мариндукуе дијалекти

Тагалог, или тагалски или тагалошки (изворни назив: Wikang Tagalog), најраспрострањенији је језик на Филипинима.[2][3] Припада групи аустронезијских језика. У својој стандардизованој форми (филипински језик) то је званични језик Филипина.[4][5]

Име језика потиче од речи tagá (порекло) и ílog (река). Тагали су народ који је изворно говорио овај језик.

Као део аустронезијске језичке породице тагалог је сродан са малајским, индонежанским, фиџијанским, маорским, хавајским, малгашким, самоанским, тахићанским, језиком тетум и аустронезијским језицима Тајвана.

Језици који су извршили утицај на језик тагалог су: шпански, мин нан кинески, енглески, малајски, санскрит, арапски и северно-филипински језици.

Историја[уреди | уреди извор]

Веома се мало зна о историји овог језика пре доласка Шпанаца у 16. веку. Верује се да је народ Тагала стигао на Лузон из североисточног Миндана или других острва на истоку.[6][7] Прва књига писана на овом језику је „Хришћанска доктрина“ (Doctrina Cristiana) из 1593. Током шпанске колонијалне власти, свештеници су у 19. веку написали речнике и граматике језика тагалог. Први значајни књижевник који је стварао на језику тагалог био је Франсиско Балтазар (1788–1862).

Пре доласка Шпанаца, домороци су користили једно од писама југоисточне Азије: Бајбајин. Касније су за записивање коришћене различите верзије шпанског латиничног писма. Алфабет језика тагалог је стандардизован у 20. веку, последњи пут 1987, и сада има 28 слова: A B C D E F G H I J K L M N Ñ Ng O P Q R S T U V W X Y Z.

Први битан речник тагалог језика написао је чешки исусовачки мисионар Пабло Клајн почетком 18. века. Клајн је говорио тагалог и активно га користио у неколико својих књига. Он је припремио речник, чије одржавање је касније пренео на Франциса Јансенса и Хозеа Хернандеза.[8] Следећу компилацију његовог значајног рада су припремили П. Хуан де Нокеда и П. Педро де Санлукар, што је објављено под насловом Речник Тагалог језика у Манили 1754. године, и томе је следио низ проширених издања.[9] Последње издање је објављено у Манили 2013. године.[10]

Постоји низ студија о таралог језику. Један од значајних раних радова је, Arte de la lengua tagala y manual tagalog para la administración de los Santos Sacramentos (1850).[11]. Аутохтони песник Франциско Балтазар (1788–1862) сматра се најистакнутијим писцем на тагалог језику, а његов најзначајнији рад је еп Флорант и Лаура из 19. века.[12]

Званични статус[уреди | уреди извор]

Тагалог је проглашен службеним језиком првим револуционарним уставом на Филипинима, Уставом Биак-на-Бата из 1897. године.[13]

Године 1935, Филипински устав је означио енглески и шпански као службене језике, али је прописао развој и усвајање заједничког националног језика на основу једног од постојећих језика.[14] Након изучавања и разматрања у оквиру Националног језичког института, комитет састављен од седам чланова који су представљали различите регионе на Филипинима, изабрао је Тагалог као основу за еволуцију и усвајање националног језика Филипина.[15][16] Председник Мануел Л. Куезон је затим 30. децембра 1937. прогласио избор Тагалог језика као основе за еволуцију и усвајање националног језика Филипина.[15] Године 1939, председник Куезон преименовао је предложени на Таралогу базирани национални језик у Виканг Памбанса (национални језик).[16] Под јапанском марионетском владом током Другог светског рата, Тагалог је био снажно промовисан као национални језик. Устав из 1943. године наводи: „Влада ће предузети кораке ка развоју и пропагирању Тагалога као националног језика”.

Године 1959, језик је преименован у „Пилипино”.[16] Заједно са енглеским, национални језик је имао званични статус према уставу из 1973. (као „Пилипино”)[17] и задржао је тај статус у садашњем уставу из 1987. (као Филипино).

Примери језика[уреди | уреди извор]

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Ang lahat ng tao'y isinilang na malaya at pantay-pantay sa karangalan 
at mga karapatan. Sila'y pinagkalooban ng katwiran at budhi at dapat 
magpalagayan ang isa't isa sa diwa ng pagkakapatiran.
  • Magandang araw po — Добар дан
  • Kumusta ka? — Како си?
  • Mabuti — Добро
  • salamat — хвала
  • oo — да
  • hindî — не
  • pasensya pô — извини
  • Mabuhay! — Живели!
  • Marunong ka bang magsalitâ ng Serbyo (Ingles)? — Говорите ли српски (енглески)?
  • Mahal kita — Волим те
  • kumustá — здраво

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: енглески) Етнолог Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Numbers on Filipino, Cebuano and English
  3. ^ Tagalog
  4. ^ „Numbers on Filipino, Cebuano and English | Inquirer Opinion”. Opinion.inquirer.net. Приступљено 2019-10-11. 
  5. ^ „Tagalog - MustGo.com”. Aboutworldlanguages.com. Приступљено 2019-10-11. 
  6. ^ Zorc, David. 1977. "The Bisayan Dialects of the Philippines: Subgrouping and Reconstruction". Pacific Linguistics C.44. Canberra: The Australian National University
  7. ^ Blust, Robert. 1991. "The Greater Central Philippines hypothesis". Oceanic Linguistics 30:73–129
  8. ^ Juan José de Noceda, Pedro de Sanlucar, Vocabulario de la Lengua Tagala, Manila 2013, pg iv, Komision sa Wikang Filipino
  9. ^ Vocabulario de la Lengua Tagala, Manila 1860 на сајту Гугл књиге
  10. ^ Juan José de Noceda, Pedro de Sanlucar, Vocabulario de la lengua tagala, Manila 2013, Komision sa Wikang Filipino.
  11. ^ Spieker-Salazar, Marlies (1992). „A contribution to Asian Historiography : European studies of Philippines languages from the 17th to the 20th century”. Archipel. 44 (1): 183—202. doi:10.3406/arch.1992.2861. 
  12. ^ Cruz, H. (1906). Kun sino ang kumathâ ng̃ "Florante": kasaysayan ng̃ búhay ni Francisco Baltazar at pag-uulat nang kanyang karunung̃a't kadakilaan. Libr. "Manila Filatélico,". Приступљено 8. 1. 2017. 
  13. ^ 1897 Constitution of Biak-na-Bato, Article VIII, Filipiniana.net, Архивирано из оригинала на датум 28. 2. 2009, Приступљено 16. 1. 2008 
  14. ^ 1935 Philippine Constitution, Article XIV, Section 3, Chanrobles Law Library, Приступљено 20. 12. 2007 
  15. ^ а б Manuel L. Quezon III, Quezon’s speech proclaiming Tagalog the basis of the National Language (PDF), quezon.ph, Приступљено 26. 3. 2010 
  16. ^ а б в Gonzalez, Andrew (1998), „The Language Planning Situation in the Philippines” (PDF), Journal of Multilingual and Multicultural Development, 19 (5, 6): 487—488, doi:10.1080/01434639808666365, Приступљено 24. 3. 2007. 
  17. ^ 1973 Philippine Constitution, Article XV, Sections 2–3, Chanrobles Law Library, Приступљено 20. 12. 2007 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]