GLONASS sateliti
| Veštački sateliti Glonass | |
|---|---|
|
| |
| Proizvođač |  Rusija IKC Hruničev, ISS Rešetnjov, Krasnojarsk
|
| Datum lansiranja | 1982- |
| Raketa-nosač | Proton-K (rus. Протон-К) |
| Mjesto lansiranja | Bajkonur |
| Masa | 1415/935 kg |
| Vrsta orbite | Srednja Zemljina orbita |
| Međunarodna oznaka | Indeks GRAU: 11F654, 14F113 i 14F17 |
GLONASS (radni naziv Uragan) je serija tri generacije satelita proizvođenih za obezbeđenje funkcionisanja istoimene navigacione mreže GLONASS. To su telekomunikacioni sateliti koji odašilju svoju poziciju i vreme, čime prijemnici na Zemlji mogu iskalkulisati trenutnu poziciju u koordinatama. Nalaze se u Srednjoj Zemljinoj orbiti, i njihov orbitalni period je oko 12 sati (11 časova 15 minuta 44 sekundisekund). Orbitalna visina je oko19100 km (18844-19440 km). Inklinacija je 64,8 +0,3°.
Ekscentricitet = 0 + 0,01.
Istorija i razvoj[uredi | uredi izvor]
Sovjetski predlozi za korišćenje satelitske navigacije počinju odmah u eri početka svemirskih istraživanja. U vreme dok su Amerikanci još koristili danonoćne letova aviona za brodsku i kopnenu navigaciju, grupa naučnika na čelu sa profesorom Šebšaevićem i Možaiskim, iz Vazduhoplovne inženjerske akademije istraživalo je mogućnost korišćenja sredstava za navigaciju radioastronomskih letelica. Rezultati ovog istraživanja su objavili na internoj konferenciji Sovjetske svemirske agencijeu oktobru i decembru 1957. godine. Prva generacija navigacionih satelita, po imenu Cikada, je predstavljena 1967. godine. Godinu dana kasnije, preliminarna istraživanja potvrdila su tehničku izvodljivost globalnog satelitskog navigacionog sistema. Razvoj potpun globalnog satelitskog navigacionog sistema počeo je u SSSR 1972. godine.
GLONASS mreža[uredi | uredi izvor]
Potpuno završena GLONASS sistem se očekivalo da obuhvati 21 aktivni i rezervna tri satelita raspoređenih u tri orbitalne ravni na nadmorskoj visini od 19,100 km i inklinacija 64.8 stepeni prema ekvatoru. Proton rakete opremljen blokom D ili Briz M gornjim stepenom je sposoban za isporuku tri satelita, od kojih dva kasnije izvršavaju manevar ka svojim konačnim orbitama.
GLONASS konstelacija je dizajnirana da obezbedi tačnost od 100 metara sa svojim preciznim "standardnim" , C / A signalom, koji su namerno degradirani, a tačnost od 10-20 metara sa P dijapazonom signalom "visoke preciznosti", prvobitno je bilo dostupno isključivo u vojne svrhe. Krajem 2004. godine, predsednik Federalne kosmičke agencije, nazvao je udaljenosti između vojnih i civilnih frekvencija u GLONASS sistemu, "nezgodnim" i obećao da će obezbediti pristup navigacije podacima visoke preciznosti svim korisnicima.
GLONASS letilica prve generacije (11F654)[uredi | uredi izvor]
Uragan satelit za GLONASS mrežu je razvijen od strane NPO u Željeznogorsku sada ISS Rešetnjov, do početka 1990-ih, sateliti su masovno proizvođeni u PO Polet u Omsku. Međutim NPO AM kasnije se vratio punom razvoju i proizvodnji Uragan-M letelice, "na licu mesta." Poslednji Uragan letelica koju je proizveo PO Polet je lansirana u decembru 2005. godine.
Uragan satelit je stabilizovana u tri ose. Dva solarna panela obezbeđuju napajanje. Radi neometanog rada tadašnje aparature, unutrašnji prostor satelita je hermetičan i pod pritiskom. Onboard cezijumovi časovnici obezbeđuju tačnost vremena do 1.000 nanosekundi. Masa ovih aparata je 1415 kg. Predajnici šalju L-Band navigacijske signale u 25 kanalima razdvojenih intervalima od 0.5625 MHz u dva frekventna opsega: 1602,5625—1615.,5 MHz i 1240—1260. MHz. EIM je od 25 do 27 dBW. Radni vek ovih satelita bio je svega tri godine, te je njihova zamenao i državanje sistema operativnim bila veoma skupa, što je i dovelo da u vreme krize devedesetih rusija ima svega 13 ovih satelita u upotrebi.
Prvi Glonass (11F654) № 1 pušten je u orbitu sa Bajkonura 12. oktobra 1982. godine pod vojnim naznačenjem misije Kosmos 1413. Poslednj Glonass (11F654) № 79 je lansiran 1. decembra 2001. godine u misiji Kosmos 2381. Ukupno je pušteno u rad 79 ovih, satelita, a 80-ti se smatra probnom varijacijom Glonass-M. Do sada, su svi sateliti projekta Uragan zamenjeni na GLONASS -M generaciju.
GLONASS-M (14F113)[uredi | uredi izvor]
GLONASS-M (Uragan-M) verzija satelita poseduje poboljšane antene, produženi vek trajanja i uvođenje posebne frekvencije prenosne posvećene civilnim korisnicima, poznatih kao L2. Satelit takođe ima povećanu stabilnost, precizniju solarnu orijentaciju i bolju pokretljivost. Instaliran je i tačniji sat. Radni vek je produžen na 7 godina, što je skiro 2,5 puta duže nego kod prethodnika. Masa aparata je 1415 kg, dok po nekim izvorima dostiže 1570 kg.[1] Ukupno je proizvedeno i lansirano 42 ovakva satelita, od kojih prvi 1. decembra 2001, a poslednji 24. marta 2014. godine.
GLONASS-K (14F17)[uredi | uredi izvor]
Verzija GLONASS-K je zasnovan na platformi Ekspress-1000 potpuno novi razvoj ISS Rešetnjova, koji koristi standardizovani nekompresovani korpus. Ovo je pre svega produžlo radni vek na minimum 10 godina, a nije zanemarljivo ni uvećanje korisnog prostora i gabarita, posebno solarnih panela i baterija. Masa je svedena na nivo od 935 kilograma. Aparat je napravljen potpuno od ruskih komponenti, što je vrlo važno za obezbeđenje rada u uslovima sankcija.[2]
Lansiranje prvog satelita uspešno je obavljeno 26. februara 2011. godine sa kosmodroma Pleseck na Sojuz-2.1b raketi sa Fregat letelicom.[3] Drugo, takođe uspešno, dogodilo se 1. decembra 2014. godine.[4]
GLONASS-K2[uredi | uredi izvor]
Revidirana verzija GLONASS-K satelita, poznat kao GLONASS-K2 je prvobitno obećana je još 2013. godine, međutim do 2012, nije se očekivalo da uđe upotrebu do 2015. godine.[5]
GLONASS-KM[uredi | uredi izvor]
Tek 2012. godine, dodatna revizija Uragan satelita, poznatih kao GLONASS-KM, bi dodatno proširili sposobnost navigacije. Prema dokumentu ISS Resšetnev iz 2012, GLONASS-KM bi trebalo da bude lansiran u parovima na Angara / Briz-M raketa-nosaču ili jedan po jedan na Sojuz-2 (raketa-nosač) / FREGAT (modul) počinju 2017. godine.[6] V sputnikah dopolnitelьno poяvяtsя dva otkrыtыh signala v diapazonah častot L1 i L2. S 2017 goda[7]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Kratkoe opisanie Glonass-M Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. oktobar 2011) na saйte OAO «ISS» imeni akademika M. F. Rešetnёva
- ^ „JSC ISS - Reshetnev Official GLONASS-K page”. JSC ISS Reshetnev. Arhivirano iz originala 27. 05. 2014. g. Pristupljeno 26. 5. 2014.
- ^ „lonass-K Successfully Reached the Targeted Orbital Destination”. Roscosmos. 26. 2. 2011. Arhivirano iz originala 8. 7. 2010. g. Pristupljeno 16. 1. 2015.
- ^ „Novый sputnik «Glonass-K» ispravno funkcioniruet na orbite”. ISS. Arhivirano iz originala 27. 04. 2011. g. Pristupljeno 11. 4. 2011.
- ^ „Kosmičeskiй prorыv”. Federalьnoe kosmičeskoe agentstvo (Roskosmos). Arhivirano iz originala 19. 06. 2013. g. Pristupljeno 26. 3. 2011.
- ^ „Generalьnый konstruktor i generalьnый direktor OAO «ISS» Nikolaй Testoedov: «Segodnя na pervый plan vыhodit zadača ispolьzovaniя rezulьtatov kosmičeskoй deяtelьnosti v interesah эkonomiki, ulučšeniя usloviй žizni graždan»”. Interfaks. Arhivirano iz originala 26. 6. 2012. g. Pristupljeno 14. 6. 2012.
- ^ „Sputniki «Glonass-KM», razrabotka kotorыh načnetsя v 2017 godu, popolnяt orbitalьnuю gruppirovku v 2025 godu, soobщil vo vtornik generalьnый konstruktor i generalьnый direktor OAO «Informacionnыe sputnikovыe sistemы» imeni akademika M. F. Rešetneva”. RIA Novosti. 13. 12. 2011. Arhivirano iz originala 26. 06. 2012. g. Pristupljeno 14. 6. 2012.