Експрес (сателити)

С Википедије, слободне енциклопедије
Вештачки сателити Експрес
Произвођач  Русија ИКЦ Хруничев, ИСС Решетњов, Краснојарск
Датум лансирања 6. септембар 1999.
Ракета-носач Протон-К (рус. Протон-К)
Мјесто лансирања Бајконур
Маса 1600-3600 kg
Врста орбите Геостационарна орбита

Експрес (рус. Экспресс) представља нову генерацију телекомуникационих сателита дизајнираних да повећају капацитет сателитске комуникационе мреже на Земљи. Пројектовање и развој обавио је институт Информациони сателитски системи Решетњев, из Жељезногорска, где се и производе. Ово је серија нехерметичких комуникационих сателита предназначених за геосинхрину орбиту, а према количини корисне апаратуре класификовани су у платформе Експрес 1000, 2000, 4000.

Историја и развој[уреди | уреди извор]

13. октобра 1994. године, Русија је лансирала свој први Експрес сателит, (званично именован Экспресс, шифра делатности 11Ф639), који представља нову генерацију свемирских летелица, дизајнираних да повећају капацитет сателитске комуникационе мреже у земљи. Имао је масу од 2,5 тоне, 17 канала и оперативни век од 5-7 година. Нови систем је заменио застареле ХОРИЗОНТ сателите, који су били у употреби од 1979. године. Други сателит ове серије избачен је у орбиту 29. септембра 1996. године.

Током 1990-их, ИСС Решетњев предложио је низ надградњи Експрес летелица са све бољим комуникационим способностима. Експресс-М (Модернизовани) серија је промовисана 1993, међутим, пројекат није могао бити финансиран у освит финансијских проблема у Русији.

У другој половини 1990-их, НПО ПМ (сада ИСС Решетњев) је предложио Експрес-К (Комерцијални) серију сателита, који би се развили паралелно, између 1999. и 2002. године. Постепено би се повећавао распон комуникација, капацитет, снага и оперативни век. Компанија је такође настојала да привуче западне кооперанте, како би обезбедила више поузданих корисника следеће генерације сателита и да би премостила јаз између технологије руских и западних комуникационих сателита.[1]

Сарадња са француском компанијом Аlcatel (сада Тhales-Alenia Space је почела 1995. године. Први сателит нове серије, Експрес-А, имао је 12-Siemens-ових транспондера. Он је изгубљен у неуспешном лансирању 1999, али је замена Експрес-А2 је успешно лансиран 12. марта 2000. године.[2]

Даљи развој довео је до Експрес-АМ серије, која комбинује француске, немачке и јапанске произвођаче, а серијски се производи како у ИСС Решетњев, тако и у EADS Astrium корпорацији. Има оперативни век 12-15 година и у стању је носи 38 канала истовремено, укључујући дигитални ТВ, радио, броадбанд интернет итд. Лансирање Експресс-АМ3 летелица у јуну 2005. године, завршена је модернизација руске телекомуникационе сателитске мреже.[3]

Експрес-АК/АТ је чисто руска аналогична верзија развијена на Експрес 1000/2000 платформи. Експрес 1000 је мањи од верзије 2000, масе је 700 до 1.400 кг, са 10 до 12 транспондера, 2 кВ снаге и оперативног века од 15 година. Сателити на основу Експрес 1000 се често зову и Експрес АК или у навигационој модификацији ГЛОНАСС-К . Друге верзије укључују платформу Експрес 2000, која има масу до 3,2 тоне, до 60 транспондера, снаге 25 кВ и век од 15 година. Сателити који користе ову платформу се означавају са Експресс АТ серије или Експресс АМ30 и АМ40 серије.[1]

Експрес-МД настала је и производи се у конкурентском Космичком научно-производном центру Хруничев. Пуштен је само један сателит у орбиту фебруара 2009. године, док је други изгубљен приликом постављања у орбиту 6. августа 2012. године.


Сателити[уреди | уреди извор]

Од 1999. до 2005. године, девет Експрес-А и Експрес-АМ сателита су произведени од стране компаније. Покренути су следећи Експрес сателити:

Сви они су лансирани са Баиконур космодрома помоћу Протон ракете-носача. Уследили су:

Хаварије и инциденти[уреди | уреди извор]

  • 29. марта 2006. године, Експрес-АМ11 је ударио непознати објекат који је га омео. Срећом, инжењери су имали довољно времена у контакту са летелицом да га поново поставе у његову орбиту.[4]
  • Експресс-АМ4 је лансиран сателит 17. августа 2011. године, али аномалија са Протон-М / Бриз-М ракетом га оставио у бескорисној орбити.[5] Сателит је намерно потопљен 26. марта 2012. упркос предлозима да га пласирају у орбиту вишег-нагиба, да обезбеди покривеност Антарктика.[6]
  • Експресс-МД2 сателит је изгубљен у сличном неуспеху у августу 2012. године, када Бриз-М није успео да стартује мотор трећи пут.
  • Експресс АМ4Р је покренут 16. маја 2014. као замена за АМ4, на Протон-М лансеру. Летелица експлодирала после 540 секунди у лету, непосредно пре краја рада мотора треће фазе.[7]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Harvey, Brian (2007). The Rebirth of the Russian Space Program: 50 Years After Sputnik, New Frontiers. Springer. стр. 277. ISBN 978-0-387-71354-0. 
  2. ^ „Thales Alenia Space And NPO-PM To Finalize An Industrial Cooperation Agreement”. Space Mart. 11. 12. 2007. Приступљено 19. 5. 2009. 
  3. ^ Zak, Anatoly. „Express communications spacecraft”. Russianspaceweb.com. Приступљено 21. 6. 2009. 
  4. ^ "Notification for Express-AM11 satellite users in connection with the spacecraft failure." Архивирано 2013-01-04 на сајту Archive.today Russian Satellite Communications Company, 19 April 2006.
  5. ^ Second Life for Failed Russian Satellite? Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2012) (23 March 2012)
  6. ^ Gramling, Carolyn (23. 3. 2012). „Second Life for Failed Russian Satellite?”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2012. г. Приступљено 14. 01. 2015. 
  7. ^ Another Disaster for Russia’s Space Workhorse, Popular Mechanics, 16 May 2014, accessed 16 May 2014.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Експрес_(сателити)&oldid=26877002”