Garaža

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Garaža u okviru kuće
A 1901 newspaper article discussing a name for a private collection of automobiles
Novinski članak iz 1901. u kojem se govori o nazivu za privatnu kolekciju automobila, u kojem se pominje reč „garaža” kao mogući izbor, osim što je ta reč već bila u upotrebi u širem smislu kao mesto za njihovo skladištenje i popravku. Danas reč garaža ima oba značenja; na primer, Džej Lenova garaža je serijal o njegovoj kolekciji i drugim zanimljivim kolekcijama, a ne samo o zgradama koje ih sadrže.

Garaža je vrsta zatvorene prostorije za smeštaj automobila ili drugih motornih vozila.[1] Može da bude u okviru kuće, zgrade ili kao samostalna građevina.[2][3] Reč garaža potiče od francuske reči garage.[4] U garažama se može skladištiti i više vozila, zavisno od njene veličine. Neke garaže imaju mehanizam za automatsko otvaranje vrata pomoću daljinskog upravljača.

Neke garaže imaju električni mehanizam za automatsko otvaranje ili zatvaranje garažnih vrata kada vlasnik kuće pritisne dugme na malom daljinskom upravljaču, zajedno sa detektorom koji zaustavlja kretanje garažnih vrata ako je nešto na putu da se zatvore. Neke garaže imaju dovoljno prostora, čak i sa automobilima unutra, za odlaganje predmeta kao što su bicikli ili kosilica; u nekim slučajevima može čak biti dovoljno prostora za radionicu ili čovekovu pećinu. Garaže koje su pričvršćene za kuću mogu se graditi od istih spoljašnjih materijala i krovova kao i kuća. Garaže koje nisu povezane sa kućom mogu koristiti drugačiji stil izgradnje od kuće. Često u južnim i ruralnim Sjedinjenim Državama garaže koje nisu pričvršćene za kuću i napravljene od drvenog okvira sa limenim oblogama su poznate kao „stubna šupa“, ali obično služe istoj svrsi kao i ono što se na drugim mestima naziva garaža. Na nekim mestima, termin se koristi kao sinonim za „nadstrešnica za automobile“, iako taj termin obično opisuje strukturu koja, iako je pokrivena, nije potpuno zatvorena. Nadstrešnica u određenoj meri štiti vozilo od vremenskih nepogoda, ali ne štiti vozilo od krađe ili vandalizma.

Reč garaža, uvedena u engleski jezik 1902. godine, potiče od francuske reči garer, što znači sklonište.[5] Do 1908. godine arhitekta Čarls Harison Taunsend je komentarisao u časopisu The Builder da „za dom automobila u velikoj meri koristimo francusku reč 'garaža', alternativno sa, po mom mišljenju, poželjnijim engleskim ekvivalentom za 'motorna kuća'”.[6] Danas je ta reč polisemična jer se može odnositi na kolekciju vozila kao i na zgradu koja ih sadrži.

Izolacija stambene garaže[uredi | uredi izvor]

U severnim klimatskim uslovima, temperature unutar neizolovane stambene garaže mogu se smanjiti do nivoa smrzavanja tokom zime. Temperature u neizolovanoj garaži u umerenoj klimi mogu dostići neprijatne nivoe tokom letnjih meseci. Ekstremne temperature mogu biti izvor gubitka energije i neugodnosti u susednim stambenim prostorima, zbog prenosa toplote između garaže i tih prostora. Kuće sa pripadajućom garažom često imaju ovaj problem sa „interfejsom”. Izolacija spoljašnje strane zgrade od elemenata bez proširenja izolacije na zid koji odvaja garažu od kuće, i/ili druge zidove i krov garaže, može biti skupa greška.[7]

U Australiji[uredi | uredi izvor]

Australijske kuće obično imaju garažu za dva, jedan i po ili dva automobila, dok neke novije kuće imaju trostruku garažu, sa jednim dvostrukim vratima i jednim jednostrukim vratima. Pre 1970-ih, većina njih je bila odvojena od kuće, obično postavljena dalje od kuće sa prilazom koji je vodio pored bočne strane kuće, što je uobičajeno za stare kuće od vlaknastih ploča, ali nije neuobičajeno za ranije kuće od cigle. Najčešća vrata na ovim garažama bila su dvoja drvena vrata u stilu štale sa pristupnim vratima standardne veličine sa strane garaže ili B&D rolnasta vrata, koja su opisana u nastavku.

Najčešća garažna vrata do sada u Australiji su B&D rolnasta vrata, koja postoje od 1956. godine i još uvek su u velikoj upotrebi danas. To su valovita fleksibilna ali čvrsta vrata od čeličnog lima, koja klize nagore i kotrljaju se oko bubnja postavljenog iznad otvora vrata na unutrašnjoj strani garaže. Ona se isporučuju sa električnim ručnim i daljinskim upravljanjem (poznatim kao Control-a-Door), sa dostupnim setovima za konverziju. Zaključavanje se obezbeđuje bravom sa ključem u sredini vrata koja pomera dve kvadratne klizne brave u i iz otvora na šinama vrata, zaključavajući ih i otključavajući, ili pomoću elektromagnetne brave u automatskom motoru.

Novije kuće imaju više podiznih vrata u američkom stilu koja klize po stazi na plafonu preko motora i lančanog pogona. Od kasnih 1970-ih većina, ako ne i sve garaže su pripojene kući, a tokom 80-ih postalo je uobičajenije imati pristupna vrata kući iz garaže tamo gde je dizajn dozvoljavao, dok je to sada uobičajeno. Većina starijih blokova (stambenih) u Australiji ima garaže u prizemlju do kojih se može doći kroz zajednički hodnik i pristupna vrata, koja vode na zajednički prilaz. Noviji sada imaju podzemni parking.

Australija ima stroge smernice prilikom izgradnje kuće, a veličina garaže mora biti u skladu sa australijskim standardima. Minimalna veličina za jednu garažu je 3,0 m × 5,4 m (9,8 ft × 17,7 ft), a za duplu je 5,4 m × 5,4 m (17,7 ft × 17,7 ft). Međutim, za udobno postavljanje dva automobila u duplu garažu tipično je da imaju veličinu od 6,0 m × 6,0 m (19,7 ft × 19,7 ft).[8]

U Ujedinjenom Kraljevstvu[uredi | uredi izvor]

Garažna vrata koja se podižu
Izolacija sekcionih garažnih vrata

Britanski domovi sa garažom obično imaju pojedinačnu ili dvostruku garažu bilo ugrađenu u glavnu zgradu, ili odvojenu u dvorištu (često u zaleđinskoj bašti) ili u zajedničkom prostoru.

Tradicionalno, garažna vrata su bila drvena, otvarala su se ili kao dvokrilna ili klizala horizontalno. Novije garaže su opremljene metalnim podiznim vratima. Sve više, u novim domovima, takva vrata imaju električni pogon.

Tipično, mala britanska pojedinačna garaža je veličine 8 ft × 16 ft (2,4 m × 4,9 m), srednja pojedinačna garaža je 9 ft × 18 ft (2,7 m × 5,5 m), a velika pojedinačna garaža je 10 ft × 20 ft (3,0 m × 6,1 m). Porodične limuzine postale su veće nego što su bile u prošlosti, tako da je veća veličina garaže postala poželjna opcija. Tipičan veliki porodični automobil kao što je Ford Mondeo je dimenzija oko 15 ft × 6 ft (4,6 m × 1,8 m), što znači da je čak i sa većom garažom potrebno parkirati na jednu stranu da bi mogla otvoriti vozačeva vrata dovoljno široko da se uđe ili izađe iz vozila.

U prvim danima razvoja automobila, garaža je igrala važnu ulogu u zaštiti vozila od vremenskih prilika (naročito da bi se smanjila rđa). Takođe je bio slučaj da su rani motorni automobili lakše startovali kada su bili topli,[9] tako da je držanje kola u garaži umesto napolju olakšavalo pokretanje motora ujutru. Savremeni motorni automobili su, međutim, veoma dobro zaštićeni od rđe, a savremeni motori se bez teškoća kreću čak i u veoma hladnim uslovima.

Rana istorija[uredi | uredi izvor]

Uobičajeni naziv za ove objekte u prvim decenijama 20. veka bio je motorna kuća. Mnoge garaže pre 1914. bile su montažne, obično od strane kompanija kao što je proizvođač iz Norviča Boulton & Paul Ltd. Stil je obično bio u skladu sa stilom kuće i mesta u kojoj se nalazi, međutim, uglavnom su bile od drvene konstrukcije i malo ih je preživelo.[10]

E. Kejns Perčis, „počasni arhitekta” onoga što je trebalo da postane Kraljevski automobilski klub, uradio je mnogo na garažama i preporučio u The Car Illustrated 1902. godine, da budu od cigle sa cementnim podom, jamom za pregled, dobrim električnim osvetljenjem i sistemom remenica za uklanjanje delova automobila (u prvim danima automobilizma mnogi vlasnici automobila bili su entuzijasti mašinstva i inženjeringa).[11]

Arhitektura garaža je ignorisana u arhitektonskim časopisima uprkos tome što su poznati arhitekti kao što su Edvin Latjens, Ričard Bari Parker i Edgar Vud dizajnirali garaže za svoje bogate klijente. Čarls Harison Taunsend je bio jedan od retkih arhitekata koji su stavili olovku na papir (u The Builder 1908.) na tu temu i preporučili da zidovi budu od glazirane cigle radi lakšeg pranja, a vazdušne rešetke da budu niske (pare benzina su teže od vazduha), a odvodi poluotvoreni da bi se izbeglo nakupljanje gasova.[12]

Do 1910. valovito gvožđe i azbest su korišćeni umesto drveta i garaže su postale manje impozantne. Od 1912. godine spekulativno građene kuće u Londonu su se gradile sa motornim kućama.[13]

U Severnoj Americi[uredi | uredi izvor]

Moderna garaža za jedan automobil, u Sjedinjenim Državama
Samostojeća stambena garaža viđena u Tolidu, Ohajo, iz oko 1955. godine

Mnoga garažna vrata se otvaraju prema gore pomoću električnog lančanog pogona, koji se često može automatski kontrolisati iz unutrašnjosti vozila pomoću malog radio predajnika.[14] Garaže su prilazom povezane sa najbližom saobraćajnicom. Unutrašnji prostor za jedan ili dva automobila je normalan, a garaže izgrađene posle 1950. godine obično imaju vrata koja direktno povezuju garažu sa unutrašnjošću kuće („pripojena garaža“). Ranije garaže su često bile odvojene i locirane u zadnjem dvorištu kuće, do kojih se dolazilo preko dugačkog prilaza ili iz zaleđinske uličice.

U prošlosti su garaže često bile zgrade odvojene od kuće („zasebna garaža“). Povremeno bi se gradila garaža sa stanom iznad nje, koja bi se mogla izdavati. Kako su automobili postali popularniji, koncept pripajanja garaže direktno na kuću prerastao je u uobičajenu praksu. Dok osoba sa zasebnom garažom mora hodati napolju u svim vremenskim uslovima, osoba sa pripojenom garažom ima mnogo kraći hod unutar zgrade.

Otprilike početkom 21. veka, kompanije su počele da nude „prenosne garaže“ u Sjedinjenim Državama. Obično su ove garaže napravljene od metala, drveta ili vinila i ne povezuju se sa kućom ili drugom strukturom, slično kao garaže izgrađene pre 1950. Ove prenosive garaže obično imaju snažno ojačan pod za držanje teškog vozila. Garaže se takođe proizvode kao garaže od kompozitnih tkanina sa metalnim okvirima koji su lagani i prenosivi u poređenju sa tradicionalnim konstrukcijama od cigle i maltera ili metalnim garažnim konstrukcijama.[15]

Tokom proteklih petnaest godina, prenosiva garaža je dalje evoluirala u modularnu garažu ili delimično montažnu strukturu. Modularna garaža dolazi iz fabrike koja sastavlja garažu u dva dela i kombinuje dva dela na lokaciji. Delimično montažne garaže su često veće i mogu čak uključivati tavanski prostor ili drugi sprat. Delovi garaže se unapred sklapaju i potom postavljaju na licu mesta tokom nekoliko dana.[16] Amiši su postali popularni graditelji prenosivih, modularnih i delimično montažnih garaža.

Značajne garaže[uredi | uredi izvor]

Prve planirane privatne garaže pojavile su se mnogo pre 1900. Rani primeri planiranih javnih garaža pojavili su se u isto vreme. Prva zabeležena javna parking garaža u SAD (Garaža kompanije za električna vozila,[17] Čikago) izgrađena je 1898. godine, u Velikoj Britaniji (Garaža Kristalna palata,[18] London) 1900. i u Nemačkoj (Großgarage der Automüller G.m.b.H.,[19] Berlin-Vilmersdorf) 1901. godine.

Verovatno najstarija postojeća garaža u Ujedinjenom Kraljevstvu nalazi se u Sautportu u Lankaširu. Ona je bila prva motorna kuća ili garaža koja je prikazana u engleskom automobilističkom časopisu i bila je u The Autocar od 7. oktobra 1899. Bila je u vlasništvu dr V.V. Barata, lokalnog lekara i pionira automobilizma i specijalno dizajnirana za njegovu kuću u 29 Park Kresent Hesket Park. Dvospratna zgrada koja je odgovarala stilu kuće; prizemna garaža ima betonski pod, grejanje, električnu rasvetu, jamu za motore i potpuno je opremljena. Motorna kuća je sada u stambenoj upotrebi.[20]

Jedna od najstarijih preživelih privatnih garaža u Nemačkoj danas je 1903. završena Automobil-Remise (kuća za automobilske kočije) Vila Eš Henrija van de Velda u Kemnicu. Karl Benc, izumitelj automobila, 1910. godine je izgradio sebi kulu, na spratu prostoriju za učenje, u prizemlju parking za automobile. Još uvek postoji u Ladenburgu u Nemačkoj.

Galerija značajnih garaža[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Šta znači Garaža”. staznaci.com. 
  2. ^ „garaža”. Hrvatski jezični portal. 
  3. ^ „GARAGE meaning in the Cambridge English Dictionary”. dictionary.cambridge.org (na jeziku: engleski). 
  4. ^ „Spartangdservices”.  Subota, 12. novembar 2022
  5. ^ The Shorter Oxford Dictionary (1973)
  6. ^ Minnis 2010, str. 74.
  7. ^ "How to make your home energy efficient"; Howstuffworks.com
  8. ^ Berenice O. (17. 8. 2018). „Single & Double Garage Size (How Much Do You Need?)” (na jeziku: engleski). BuildSearch. Pristupljeno 2018-12-13. 
  9. ^ „Starting Old Cars”. Pristupljeno 2013-05-24. „"This whole operation takes a certain amount of time. On a 50-degree day, for instance, the car won't operate normally for at least 5 minutes of driving. On colder days you might spend 10-15 minutes "nursing" the car until it warms up to normal operating temperature."” 
  10. ^ Minnis 2010, str. 77–78.
  11. ^ Minnis 2010, str. 80.
  12. ^ Minnis 2010, str. 81–83.
  13. ^ Minnis 2010, str. 86.
  14. ^ „How Do Garage Door Remotes Work”. garage-door.com. 2019. Arhivirano iz originala 22. 09. 2021. g. Pristupljeno 23. 12. 2022. 
  15. ^ „Portable Garage - WeatherPort”. WeatherPort. 
  16. ^ „Only 17 Hours to Build a Three Car Garage in Raymond, ME!”. Sheds Unlimited (na jeziku: engleski). 2019-05-07. Pristupljeno 2020-01-20. 
  17. ^ Shannon Sanders McDonald: The parking garage. Design and evolution of a modern urban form, Washington 2007, p. 16
  18. ^ Kathryn A. Morrison, John Minnis: Carscapes: The Motor Car, Architecture and Landscape in England, New Haven/London 2012, p. 167
  19. ^ René Hartmann: Die Hochgarage als neue Bauaufgabe – Bauten und Projekte in Berlin bis 1933 (Magisterarbeit), Technische Universität Berlin 2009
  20. ^ Minnis 2010, str. 75–76.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Minnis, John (2010). „Practical yet Artistic: The Motor House 1895–1914”. Ur.: Brandwood, Geoffrey K. Living Leisure and Law: Eight Building Types in England 1800–1914. Reading: Spire Books in association with the Victorian Society. ISBN 9781904965-27-5. OCLC 835667261. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Mediji vezani za članak Garaža na Vikimedijinoj ostavi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гаража&oldid=27675881”