Vodovodna instalacija

С Википедије, слободне енциклопедије
Kompleksan raspored čvrstih čeličnih cevi i zapornih ventila reguliše protok u različite delove zgrade, sa evidentnom preferencijom za krivine cevi pod pravim uglom i ortogonalne rute cevi

Vodovodnu instalaciju čine: cevi, cevni priključci, kolena, ventili, slavine i drugo.[1] Vodovodna instalacija služi za dovod pitke vode kroz cevi do umivaonika, sudopere, vodokotlića, kade,bojlera i mašina za pranje veša i sudova.[2] Delovi kućnog vodovoda čine: priključak na uličnu vodovodnu cev, uvod u zgradu i razvodna mreža po zgradi. Voda se može dobijati iz gradskog vodovoda ili iz bunara, cisterne i izvora. Svaki objekat koji se priključuje na gradski vodovod na vodovodnim cevima kroz koje dolazi voda treba imati glavni ventil i vodomer, koji se nalaze najčešće u podrumu ili u šahti pored objekta.

Glavni ventil  jeste uredjaj koji kontroliše tok vode u vodovodnim instalacijama. Pomoću njega voda se isključuje u slučaju kvara ili nekih radova u objektu, a postoje i posebni ventili za svaki stan u zgradi kojima se isključuje voda u samom stanu. Pomoću vodomera očitava se potrošnja vode. Materijali koji se koriste za izradu cevi za vodu moraju zadovoljiti odredjene standradrde kako ne bi ugrozili kvalitet vode i higijenske uslove. Danas se najčešće upotrebljavaju plastične cevi jer su otporne na koroziju, lako se ugradjuju i menjaju.[3]

Cevovod je svaki sistem koji prenosi tečnosti za širok spektar primena. Vodovod koristi cevi, ventile, vodovodne instalacije, rezervoare i druge uređaje za transport tečnosti. Grejanje i hlađenje (HVAC), uklanjanje otpada i dostava vode za piće su među najčešćim upotrebama vodovoda, ali nije ograničeno na ove primene. Reč potiče od latinskog za olovo, plumbum, pošto su prve efektivne cevi korišćene u rimsko doba bile olovne cevi.[4]

U razvijenom svetu, vodovodna infrastruktura je kritična za javno zdravlje i kanalizaciju.[5][6]

Istorija[уреди | уреди извор]

Rimska olovna cev sa presavijenim šavom, u Rimskim termama u Batu, Engleska

Vodovod je nastao tokom drevnih civilizacija, pošto su razvili javna kupatila i morali su da obezbede vodu za piće i uklanjanje otpadnih voda za veći broj ljudi.[7]

Mesopotamci su upoznali svet sa glinenim kanalizacionim cevima oko 4000 godina pre nove ere, sa najranijim primerima pronađenim u hramu Bel u Nipuru i u Ešnuni,[8] koje su korišćene za uklanjanje otpadnih voda sa lokacija i zahvatanje kišnice u bunarima. Grad Uruk sadrži najstarije poznate primere toaleta izgrađenih od cigle, izgrađenih na vrhu međusobno povezanih kanalizacionih cevi od pečene gline, oko 3200. godine pne.[9][10] Glinene cevi su kasnije korišćene u hetitskom gradu Hatuša.[11] One su imale su lako odvojive i zamenljive segmente i omogućavali su čišćenje.

Standardizovane zemljane vodovodne cevi sa širokim prirubnicama koje koriste asfalt za sprečavanje curenja pojavile su se u urbanim naseljima civilizacije doline Inda do 2700. godine pre nove ere.[12]

Bakarni cevovodi su se pojavili u Egiptu do 2400. godine pre nove ere, sa piramidom Sahure i susednim hramskim kompleksom u Abusiru, za koje je otkriveno da su povezani bakarnom otpadnom cevi.[13]

Reč plumber (vodoinstalater) potiče iz Rimskog carstva.[14] Latinski za olovo je plumbum. Rimski krovovi su koristili olovo u cevovodima za prikupljanje vode i odvodnim cevima,[15] a neki su takođe bili prekriveni olovom. Olovo se takođe koristilo za cevovode i za pravljenje kupatila.[16]

Vodovod je dostigao svoj rani vrhunac u starom Rimu, gde su uvedeni ekspanzivni sistemi akvadukta, uklanjanje otpadnih voda sa pločica i široka upotreba olovnih cevi. Rimljani su koristili natpise na olovnim cevima da bi sprečili krađu vode. Sa padom Rima vodosnabdevanje i kanalizacija su stagnirali, ili nazadovali više od 1000 godina. Poboljšanje je bilo veoma sporo, sa malim efektivnim napretkom sve do porasta modernih gusto naseljenih gradova 1800-ih. Tokom ovog perioda, javne zdravstvene vlasti su počele da vrše pritisak da se instaliraju bolji sistemi za odlaganje otpada, kako bi se sprečile ili kontrolisale epidemije bolesti. Ranije se sistem odlaganja otpada sastojao od sakupljanja otpada i bacanja na zemlju ili u reku. Na kraju su razvojem odvojenih, podzemnih voda i kanalizacionih sistema eliminisani otvoreni kanalizacioni jarci i septičke jame.

U post-klasičnoj Kilvi bogataši su uživali u unutrašnjem vodovodu u svojim kamenim kućama.[17][18]

Većina velikih gradova danas odvodi čvrsti otpad u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kako bi se odvojila i delimično prečistila voda, pre nego što se isprazni u potoke ili druge vodene površine. Za upotrebu vode za piće, cevi od pocinkovanog gvožđa su bile uobičajene u Sjedinjenim Državama od kasnih 1800-ih pa sve do oko 1960. Nakon tog perioda, bakarni cevovodi su preuzeli primat, prvo od mekog bakra sa proširenim spojevima, a zatim sa krutim bakarnim cevima pomoću zalemljenih fitinga.

Upotreba olova za vodu za piće naglo je opala nakon Drugog svetskog rata zbog povećane svesti o opasnostima od trovanja olovom. U to vreme, bakarni cevovodi su predstavljeni kao bolja i sigurnija alternativa olovnim cevima.[19]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Muscroft, Steve (2016-03-14). Plumbing. Elsevier. стр. 3. ISBN 9781136373152. 
  2. ^ Blankenbaker, Keith (1992). Modern PlumbingНеопходна слободна регистрација. Goodheart Willcox. 
  3. ^ Tehnika i Tehnologija uzdbenik za šesti razred osnovne škole, Autori:Aleksa Vučićević,Nenad Stamenović, Izdavač:Izdavačka kuća „Klett" d.o.o, Strana 19.,Godina izdanja 2019
  4. ^ „What Is The Origin Of The Word "plumbing"?”. Pittsburgh Post-Gazette. 12. 5. 1942. Приступљено 27. 12. 2013. 
  5. ^ „Health Aspects of Plumbing”. 
  6. ^ Plumbing: the Arteries of Civilization, Modern Marvels video series, The History Channel, AAE-42223, A&E Television, 1996
  7. ^ „Archaeologists Urge Pentagon To Keep Soldiers From Destroying”. Herald-Journal. 19. 3. 2003. Приступљено 27. 12. 2013. 
  8. ^ Burke, Joseph (2017-04-24). FLUORIDATED WATER CONTROVERSY. ISBN 9781365912870. Приступљено 4. 8. 2017. 
  9. ^ Mitchell, Piers D. (2016-03-03). Sanitation, Latrines and Intestinal Parasites in Past Populations (на језику: енглески). Routledge. стр. 22. ISBN 978-1-317-05953-0. 
  10. ^ Wald, Chelsea (2016-05-26). „The secret history of ancient toilets”. Nature News (на језику: енглески). 533 (7604): 456—458. Bibcode:2016Natur.533..456W. PMID 27225101. S2CID 4398699. doi:10.1038/533456a. 
  11. ^ Burney, Charles (2004-04-19). Historical Dictionary of the Hittites (на језику: енглески). Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6564-8. 
  12. ^ Teresi et al. 2002
  13. ^ Bunson, Margaret (2014-05-14). Encyclopedia of Ancient Egypt (на језику: енглески). Infobase Publishing. стр. 6. ISBN 978-1-4381-0997-8. 
  14. ^ Pulsifer, William H. Notes For a History of Lead, New York University Press, 1888. pp. 132, 158
  15. ^ Middleton, The Remains of Ancient Rome, Vol. 2, A & C Black, 1892
  16. ^ Historical production and uses of lead. ila-lead.org
  17. ^ The Travels of Ibn Battuta
  18. ^ Cartwright, Mark (2019-03-29). „Kilwa”. World History Encyclopedia. 
  19. ^ „Public Notice .Lead Contamination Informative City Ok Moscow Water System”. Moscow-Pullman Daily News. 12. 8. 1988. Приступљено 27. 12. 2013. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]