Gvano

Gvano je naziv za izmet morskih ptica i slepih miševa, koji se taloži u velikim količinama. Koristi se kao đubrivo i sastojak za barut. Najveće naslage ptičjeg gvana se nalaze na pacifičkom primorju Južne Amerike. Gvano slepih miševa se gomila u pećinama.

Gvano se sastoji od amonijaka, fosforne i drugih kiselina, soli, a sadrži i veliku količinu nitrata. Najznačajniji za produkciju ptičjeg gvana su kormorani, a manje pelikani, blune i galebovi. Sušna i topla klima su preduslov za gomilanje i održavanje kvaliteta gvana, pošto kiša spira nitrate iz njega.

Reč „gvano“ (šp. guano) potiče iz kečua jezika. Inke su ga skupljale i koristile kao đubrivo. Glavni razlog izbijanja Pacifičkog rata (1879—1883), kao i Špansko-peruanskog rata (1864—1866) oko arhipelaga Činča, vezan je za kontrolu naslaga gvana. Na arhipelagu Činča naslage gvana su bile debele i do 30 m, pre intenzivne eksploatacije u 19. veku.