Пеликан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пеликан
Pelican lakes entrance02.jpg
Пеликан
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Pelecaniformes
Породица: Pelecanidae
Rafinesque, 1815
Род: Pelecanus
Linnaeus, 1758

Пеликани[1] или несити[2] (лат. Pelecanidae) су монотипична породица из реда несита[2] или весларица (лат. Pelecaniformes), која укључује само род Pelecanus.

Врсте несита[уреди]

Опис[уреди]

Крупно тело покривено је белим или бело-ружичастим перјем, а перје за летење на врховима крила је црно или тамно. Дужином тела достиже 175, а распоном крила и 260 центиметара. Глава је мала, а врат је дугачак. Истиче се дуги, жућкасти кљун, кукаст на врху и који је под вратом проширен у растегљиву кожну кесу. Ружичасто обојене, кратке и снажне ноге имају пловну опну између сва четири прста. На тлу је тром, али веома добро и високо лети. Такође су спретни и у води.[3][4]

Исхрана[уреди]

Храни се рибом, коју лови у заједничком риболову, а храни се и другим воденим животињама.[3] За храном трагају у лету. Када примете плен, слећу на воду и постављају се у полукруг и раширених крила опкољавају преплашене рибе.[4]

Размножавање[уреди]

У време парења голе површине коже добијају живе боје: жуту, наранџасту или црвену. Гнездо гради у већим колонијама на тлу у шевару, од рогоза и водених биљака или од грања. Једном годишње снесе два до три бела јаја. Младе хране оба родитеља и то полусвареном храном коју поврате у кесу испод кљуна.[3][4]

Станиште[уреди]

Живи у јатима уз велика језера, мочварне обале, плитке муљевите морске обале или широка речна ушћа. Присутан је на свим континентима, осим Антарктика.[4] У Европи живи у Румунији, Грчкој и Албанији, али понекад залута до северне Немачке или Шпаније. Селица је, веома је ретка и у Европи је угрожена.[3]

Занимљивост[уреди]

Пеликани удишу ваздух на уста, јер немају носне отворе.[5]

Референце[уреди]

  1. „Правилник о условима које треба да испуњава зоолошки врт, односно мини зоолошки врт и елементима за одређивање мини зоолошког врта” (PDF). стр. 18. 
  2. 2,0 2,1 „Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције”. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Животињско царство: албум-бојанка за 250 сличица; аутор текста Еуген Драгановић; Београд (2004)
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  5. Часопис „Политикин забавник“, број 2953, 12. септембар 2008.

Спољашње везе[уреди]