Glasanje

[[File:|Brazilski referendumski listić 2005. godine|124px]]

Glasanje je metoda kojom skupina, poput sastanka ili biračkog tijela, donosi kolektivne odluke ili izražava mišljenje, obično nakon rasprava, debata ili predizbornih kampanja.

Demokratije biraju nosioce visokih funkcija glasanjem. Stanovnici mjesta koje zastupa izabrani zvaničnici nazivaju se „biračima”, a oni koji su na glasačkom listiću glasali za izabranog kandidata nazivaju se „glasačima”. Postoje različiti sistemi za prikupljanje glasova, ali iako se mnogi sistemi koji se koriste u donošenju odluka mogu koristiti i kao izborni sistemi, bilo koji koji zadovoljava proporcionalnu zastupljenost može se koristi samo na izborima.

U manji organizacijama glasanje se može odvijati na različite načine. Formalno putem glasanja za biranje drugih, npr. na radnom mjestu, za biranje članova političkih udruženja ili za biranje uloga za druge. Neformalno glasanje može se dogoditi kao rečeni dogovor ili kao usmeni gest poput podignute ruke ili elektronskim putem.

Politika

U demokratiji, vlada se bira glasanjem na izborima: način na koji biračko telo bira, odnosno bira između nekoliko kandidata za vladavinu. U predstavničkoj demokratiji glasanje je način na koji biračko telo postavlja svoje predstavnike u vladu, i kojim izabrani predstavnici donose odluke. U direktnoj demokratiji, glasanje je metod kojim biračko telo direktno donosi odluke, pretvara predloge zakona u zakone, itd.

Većina glasova je formalni izraz izbora pojedinca za ili protiv nekog predloga (na primer, predložene rezolucije); za ili protiv nekog glasačkog pitanja; ili za određenog kandidata, izbor kandidata ili političku stranku. Preferencijalni glas može glasaču i/ili izabranom predstavniku dati jednu, nekoliko ili više preferencija. Na izborima mnoge zemlje koriste tajno glasanje, praksu koja sprečava zastrašivanje birača i štiti njihovu političku privatnost.

Glasanje se često odvija na biračkom mestu; u nekim zemljama je dobrovoljno, u drugim je obavezno, poput Australije.

Izborni sistemi

U Švajcarskoj, bez potrebe za registracijom, svaki građanin dobija kod kuće glasačke listiće i brošure sa informacijama za svako glasanje (i može ih poslati poštom). Švajcarska ima direktan sistem demokratije i glasovi (i izbori) se organizuju oko četiri puta godišnje; prikazani su glasački listići građanina Berna iz novembra 2008. godine, za 5 nacionalnih, 2 kantonalna, 4 opštinska referenduma, i 2 izbora (vlada i parlament grada Berna) za šta se istovremeno glasalo.

Različiti sistemi glasanja koriste različite vrste glasova. Pluralno glasanje ne zahteva da pobednik postigne većinu glasova ili više od pedeset procenata ukupnog broja glasova. U sistemu glasanja koji koristi jedan glas po trci, kada se kandiduje više od dva kandidata, pobednik obično može imati manje od pedeset procenata glasova.

Nuspojava pojedinačnog glasanja po izboru je podela glasova, koja teži izboru kandidata koji ne podržavaju centrizam, i tendenciji stvaranja dvostranačkog sistema. Jedan od mnogih drugih postupaka u sistemu sa jednim glasom je glasanje saglasnošću.

Referendumi

Najčešće, kada su građani neke države pozvani da glasaju, to je za izbore. Međutim, ljudi takođe mogu glasati na referendumima i inicijativama. Od kraja osamnaestog veka u svetu je organizovano više od pet stotina nacionalnih referenduma (uključujući inicijative); među njima je više od tri stotine održano u Švajcarskoj. Australija je zauzela drugo mesto sa desetinama referenduma.

Većina referenduma je binarna. Prvi referendum sa više opcija održan je na Novom Zelandu 1894. godine, i većina njih se provodi po sistemu od dva kruga. Novi Zeland je imao referendum sa pet opcija 1992. godine, dok je Gvam imao plebiscit sa šest opcija 1982. godine, koji je takođe ponudio praznu opciju, u slučaju da neki glasači žele da glasaju za sedmu opciju.

Negativno glasanje

Negativno glasanje omogućava glasanje koje izražava neodobravanje kandidata. Zarad objašnjenja, može se razmotriti hipotetički sistem glasanja koji koristi negativno glasanje. U ovom sistemu dozvoljen je jedan glas, sa izborom bilo za kandidata, ili protiv kandidata. Svaki pozitivan glas dodaje jedan kandidatovom sveukupnom totalu, dok negativni glas oduzima jedan, proizvodeći neto naklonost. Pobednik je kandidat sa najvećom neto naklonošću. Treba imati na umu da ne samo da je moguć negativan total, već i da kandidat može biti izabran sa 0 glasova, ako je dovoljno negativnih glasova dato njegovim oponentima.

Prema ovoj implementacija, negativno glasanje se ne razlikuje od pozitivnog sistema glasanja, kada su na glasačkom listiću samo dva kandidata. Međutim, u slučaju tri ili više kandidata, svaki negativni glas za kandidata pozitivno se računa u odnosu na sve ostale kandidate.

Može se razmotriti sledeći primer:

Za isto mesto se kandiduju tri kandidata. Data su dva hipotetička rezultata izbora, kontrastno pozitivno i negativno glasanje. Pretpostavlja se da su tačnost glasanja i izlaznost birača na nivou od 100 procenata.

Trenutno stanje na anketama

Kandidat	Partija	Anketa
A	Partija 1	40%
B	Partija 2	30%
C	Partija 3	30%

Rezultati izbora nakon pozitivnog glasanja

Kandidati	A glasači	B glasači	C glasači	Neto total
A	+40	+15	0	+55
B	0	0	0	0
C	0	+15	+30	+45

Rezultati izbora nakon negativnog glasanja

Kandidati	A glasači	B glasači	C glasači	Neto total
A	+40	-15	-30	-5
B	0	0	0	0
C	0	-15	0	-15

Vidi još

• Izbori

Literatura

• Buchsbaum, T. (2004). „E-voting: International developments and lessons learnt”. Proceedings of Electronic Voting in Europe Technology, Law, Politics and Society. Lecture Notes in Informatics. Workshop of the ESF TED Programme Together with GI and OCG. 
• Zissis, D.; Lekkas (april 2011). „Securing e-Government and e-Voting with an open cloud computing architecture”. Government Information Quarterly. 28 (2): 239—251. doi:10.1016/j.giq.2010.05.010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „i-Voting”. e-Estonia. Arhivirano iz originala 2017-02-11. g. 
• „Res. 9597 Philippines concerning grid power requirements for various needs including i-voting”. nea.gov.ph. Arhivirano iz originala 2013-07-02. g. 
• „Switzerland's new legislation on internet voting”. electoralpractice.ch. Arhivirano iz originala 2015-04-02. g. Pristupljeno 2019-02-05. 
• Serdült, U. (april 2015). Fifteen Years of Internet Voting in Switzerland: History, Governance and Use. str. 126—132. ISBN 978-3-9075-8910-6. S2CID 10195543. doi:10.1109/ICEDEG.2015.7114487. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gaudry, Pierrick, and Alexander Golovnev (2020-02-10). Breaking the Encryption Scheme of the Moscow Internet Voting System (PDF). Financial Cryptography 2020 — preko International Financial Cryptography Association. </ref><ref name="risks-moscow">Anderson, Ross (2020-02-21). „Electronic voting systems”. The RISKS Digest (na jeziku: engleski). 31 (59) — preko Newcastle University. 
• Germann, Micha; Serdült, Uwe (2017-06-01). „Internet voting and turnout: Evidence from Switzerland” (PDF). Electoral Studies. 47: 1—12. doi:10.1016/j.electstud.2017.03.001. 
• Bochsler, Daniel (26. 5. 2010). „Can Internet voting increase political participation?” (PDF). Centre for the Study of Imperfection in Democracies. Arhivirano (PDF) iz originala 18. 9. 2016. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Leetaru, Kalev. „How Estonia's E-Voting System Could Be The Future”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-09-25. 
• Fisch, Jill (2017). „Standing Voting Instructions: Empowering the Excluded Retail Investor”. Minnesota Law Review. Pristupljeno 2020-07-29. 
• „Terms of Use & Privacy Policy”. www.electionservicesco.com. Pristupljeno 2020-07-29. 
• „Terms of Use & Linking Policy”. www.broadridge.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-29. 
• „Online Service Terms & Conditions”. www.computershare.com. Pristupljeno 2020-07-29. 
• Brav, Alon, Matthew D. Cain,Jonathon Zytnick (novembar 2019). „Retail Shareholder Participation in the Proxy Process: Monitoring, Engagement, and Voting” (PDF). European Corporate Governance Institute. Pristupljeno 2020-07-29. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Proxy Services for Mutual Funds and ETF Providers”. www.broadridge.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-29. 
• Juels, Ari; Dario Catalano; Markus Jakobsson (novembar 2002). „Coercion-Resistant Electronic Elections”. Cryptology ePrint Archive (165). Arhivirano iz originala 7. 4. 2014. g. Pristupljeno 2. 5. 2012. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Chaum, David; Peter Y. A. Ryan; Steve Schneider (2005). „A Practical Voter-Verifiable Election Scheme”. ESORICS'05: 10th European Symposium on Research in Computer Security. LNCS. 3679: 118—139. CiteSeerX 10.1.1.456.7748 . 
• Kremer, Steve; Mark Ryan; Ben Smyth (2010). „Election verifiability in electronic voting protocols”. ESORICS'10: 15th European Symposium on Research in Computer Security. 6345: 389—404. 
• Jardí-Cedó, Roger; Pujol-Ahulló, Jordi; Castellà-Roca, Jordi; Viejo, Alexandre (2012). „Study on Poll-Site Voting and Verification Systems”. Computers & Security. 31 (8): 989—1010. doi:10.1016/j.cose.2012.08.001. 

Spoljašnje veze

• A history of voting in the United States from the Smithsonian Institution.
• A New Nation Votes: American Elections Returns 1787-1825 Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јул 2008)
• Can I Vote?—a nonpartisan US resource for registering to vote and finding your polling place from the National Association of Secretaries of State.
• The Canadian Museum of Civilization — A History of the Vote in Canada
• Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Vote”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 28 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 216—217.  This contains a brief history of voting in Ancient Greece and Rome; see also Electoral system s.v. History.
• „Voting”, Core.ac.uk, „Open access research papers” 
• „Twitter adds feature for users to report content that misleads voters”. thehindubusinessline. 2019-04-24.