Glogerovo pravilo
Glogerovo pravilo je ekogeografsko pravilo koje tvrdi da se u endotermnim vrstama pigmentisaniji oblici nalaze u vlažnijim sredinama, npr. u blizini ekvatora. Pravilo je nazvano po zoologu Konstantinu Vilhelmu Lambertu Glogeru, koji je prvi put pomenuo ovaj fenomen 1833. godine u pregledu kovarijacije klime i boje ptičjeg perja. [1] Gloger je pokazao da su ptice u vlažnijim staništima obično tamnije od srodnih vrsta iz regiona sa većom vlažnosti. U preko 90% od 52 istraživanja, severnoameričke ptičje vrste u skladu su sa ovim pravilom. [2]
Jedno objašnjenje Glogerovog pravila kod ptica mogla bi biti pojačana otpornost tamnog perja na bakterije koje razgrađuju perje ili dlaku. Perje u vlažnim sredinama obično nosi na sebi više bakterija, a i vlažna okruženja su pogodnija za njihov rast, ali je tamno perje teže razgraditi. [3]
Među sisarima postoji izražena tendencija među vrstama koje žive u ekvatorijalnim i tropskim regionima da imaju tamniju boju kože u odnosu na srodnike koji žive bliže polovima. U slučaju sisara, glavni razlog verovatno leži u potrebi za boljom zaštitom od intenzivnijeg sunčevog UV zračenja na manjim geografskim širinama.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Gloger, Constantin Wilhelm Lambert (1833). "§. 5. Abänderungsweise der einzelnen, einer Veränderung durch das Klima unterworfenen Farben". Das Abändern der Vögel durch Einfluss des Klimas. Breslau: August Schulz. pp. 11–24. ISBN 978-3-8364-2744-9.
- ^ Zink, RM; Remsen, JV (1986). "Evolutionary processes and patterns of geographic variation in birds". Current Ornithology. 4: 1–69.
- ^ Burtt, Edward H.; Ichida, Jann M. (2004). „Gloger's Rule, Feather-Degrading Bacteria, and Color Variation Among Song Sparrows”. The Condor. 106 (3): 681. ISSN 0010-5422. S2CID 5857742. doi:10.1650/7383..
