Pređi na sadržaj

Gnojni artritis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gnojni artritis
Gnojni artritis
Izgovor
Specijalnostireumatologija
Simptomibol, otok, deformitet zglobova, simptomi iz drugih organa
Lečenjehirurška drenaža, antibiotici, antipiretici, imobilizacija
Lekoviantibiotici, antipiretici, simptomatska
Prognozamože završiti komplikacijama opasnim ne samo po zdravlje, već i po život
Frekvencijau 10-25% svih vrsta dijagnostikovanih artritisa.

Gnojni ili purulentni artritis je inflamatorna lezija svih elemenata zgloba, praćena stvaranjem gnoja koji izazivaju bakterije.[2] Patologija bolesti ima formu klasičnog gnojnog procesa sa određenim kliničkim oblicima zbog strukture samog zgloba. Klinička slika se manifestuje jakim bolom i narušenim opštim stanja tela, u čijoj osnovi je intoksikacija krvi ili širenje gnojnog sadržaja iz zgloba.[3][4] Neadekvatno lečenje može dovesti do brojnih komplikacija vezanih za disfunkcije zglobova, što u kasnijem periodu života utiče na kvalitet života pacijenta.[5][6][7]

Bolest je veoma teška i zahteva adekvatne preglede i lečenje od strane reumatologa. Nakon dijagnoze treba hitno ukloniti gnoj iz zglobne šupljine. Konzervativna terapija je pomoćna - zasnovana na propisivanju antibiotika. Ako gnojni artritis ima netraumatično poreklo, onda su hirurzi uključeni u lečenje takvih bolesnika. Lečenje artritisa usled povrede zglobova sprovode traumatolozi.[8]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Morbiditet/mortalitet

Gnojni artritis pripada grupi teških reumatskih bolesti jer može da izazove:[9]

  • Razvoj složenih dugoročnih posledica uzrokovanih prestankom funkcija zgloba.
  • Širenje zaraznog uzročnika po telu, što može završiti komplikacijama opasnim ne samo po zdravlje, već i po život bolesnika.

Prema različitim izvorima, gnojni artritis, različite lokalizacije, razvija se u 10-25% svih vrsta dijagnostikovanih artritisa.[10]

Radnici koji se bave teškim fizičkim poslovima češće pate od gnojnog artritisa.

Pol

Muškarci češće oboljevaju od žena.

Starost

U većini slučajeva pacijenti spadaju u srednju starosnu kategoriju

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Septički artritis

Direktan uzrok razvoja gnojnog artritisa je patogen - mikroorganizmi koji mogu izazvati razvoj gnojnog procesa, i mogu biti:[2]

Nespecifični patogeni

Ova vrsta patogena prouzrokiuje pored artritisa i brojne druge zarazne bolesti u celom telu. U proces razvoj gnojnog artritisa u većini slučajeva od nespecifični patogena, najčešći su:[11]

  • streptokoke;
  • stafilokoki (uključujući i stafilokokus aureus).[12]
Specifični patogeni

Ova vrsta patogena izaziva bolest samo kada su oni prisutni (tuberkuloza, sifilis ...)

Ređe se gnojni artritis razvija na osnovu nespecifične i specifične infekcije kao što su:

Često se izoluju i drugi patogeni u gnojnim sadržajima usisanim iz šupljine zahvaćenog zgloba, koji spadaju u prateće interkutne (prateće) infekcije i praktično nemaju nikakve veze sa tokom osnovne patologije.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Kliničku sliku karakterišu sledeći simptomi:[2]

  • iznenadni razvoj akutno bolnog i natečenog zgloba
  • ograničeni pokreti u zglobu,
  • sistemski nalaz (temperatura, groznivca. opšta slabost i malaksalost).

Bolest je obično lokalizovana u jednom zglobu (koleno, kuk, rame).[9]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Radiološki nalaz kod gnojnog artritisa

Aspiracija zgloba pod radiološkim kontrolom.[14][15]

Dijferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Kada se procenjuje pacijent sa sumnjom na gnojni artritis, takođe se razmotra justanja kao što su primarni reumatološki poremećaji (npr vaskulitis, kristalni artritis), artritis izazvan lekovima i reaktivni artritis (npr sindrom postinfektivne dijareje, postmeningokokni i postgonokokni artritis, intritis creva). bolest).[16]

U ranoj diseminovanoj gonokoknoj infekciji, rani tenosinovitis preovlađuje bez stvarne invazije zglobova, kao što se javlja u kasnijoj varijanti diseminovane gonokokne infekcije. Virusni sindrom obično proizvodi poliartikularni artritis. Pustularne lezije su konzistentne (kao i skoro sve vrste lezija kože) sa stafilokoknom bakteremijom. Kad god su prisutne vezikule, potrebno je ozbiljno razmotriti stafilokoknu infekciju.

Za razliku od salmonelom izazvanog osteomijelitisa, učestalost salmonelom izatvanog septičkog artritisa nije značajno povećana kod pacijenata sa anemijom srpastih ćelija. Međutim, kada se pojavi septički artritis, salmonela se češće identifikuje.

Stafilokokus aureus ostaje najčešći infektivni agens kod ljudi koji zloupotrebljavaju intravenske lekove. Međutim, visoka stopa infekcija gram-negativnim organizmima, posebno vrstama Pseudomonas aeruginoza i Seratia , javlja se u slučajevima gnojnog artritisa.

Dokumentovana je i veća stopa gljivičnih i anaerobnih infekcija. Češće se sreću neobične lokacije, kao što je sternoklavikularni zglob.

Sindromski pristup dijagnozi[uredi | uredi izvor]

Prioritet kliničara je da prepozna gnojni artritis i da što pre započne odgovarajuću terapiju, kako bi se minimizirao morbiditet i mortalitet infekcije. Sa proliferacijom studija imidžinga i seroloških testiranja, zajedno sa porastom imunosupresivnih pacijenata i IVDA, praktičari su sve više i više u izazovu da izbegnu zasnivanje dijagnoze isključivo na rezultatima testa i/ili studijama snimanja. Ovi nalazi moraju biti potvrđeni kompatibilnom anamnezom/simptomima i fizičkim pregledom. Bolest predstavlja grupu znakova (fizički nalazi, rezultati testova, imidž studije) i simptoma koji zajedno karakterišu određeni sindrom ili bolest. Takav dijagnostički pristup naziva se sindromska analiza (Sin Ana).[17]

Sledi pet koraka sindromske analize:

  1. Identifikacija primarnog sistema organa koji je uključen.
  2. Utvrđivanje da li je proces akutne, subakutne ili hronične prirode.
  3. Na osnovu anamneze, fizičkog pregleda i nespecifičnih laboratorijskih testova i imidž studija, sastavite privremenu listu najverovatnijih dijagnoza.
  4. Utvrditi faktor bilo koje istorije relevantnih bolesti i/ili lekova koji bi uticali na kliničku prezentaciju, fizičke nalaze i rezultate laboratorijskih testova i imidž studije.
  5. Doći do tačne dijagnoze i njene etiologije korišćenjem odgovarajućih specifičnih laboratorijskih testova, kultura, studija imidžinga i rezultata biopsije da bi se isključile druge preliminarne dijagnoze.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Odmah izvršiti:[2][18][19]

  • hirurški rez i drenažu gnoja,[20]
  • imobilizaciju zgloba.
  • i odmah započeti sa primenom antibiotika.[21][22][23]

Mere prevencije[uredi | uredi izvor]

Pojava i razvoj gnojnog artritisa može se sprečiti na jedan od sledećih načina:[5][24]

  • sprečavanjem unosa infekcije u organizmu u bilo kojem obliku,[25]
  • identifikacijom i eliminacijom u organizmu akutnih i hroničnih žarišta infekcije;[26]
  • pravovremenim lečenje i odgovarajućim zarastanjem rana,[27]
  • strogim pridržavanjem pravila asepse u toku medicinskih procedura dijagnostike i lečenja,
  • jačanjem imuniteta organizma različitim metodama,
  • prevencijom psihosomatskih bolesti, njihovim blagovremenim otkrivanjem i lečenjem,
  • prevenciji stanja koja vode do iscrpljenosti tela.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Arthritis noun - Definition, pictures, pronunciation and usage notes Oxford Advanced Learner's Dictionary”. www.oxfordlearnersdictionaries.com. Pristupljeno 5. 8. 2019. 
  2. ^ a b v g „Septic arthritis - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-31. 
  3. ^ „Definition of Suppurative arthritis”. MedicineNet (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 09. 02. 2023. g. Pristupljeno 2021-01-31. 
  4. ^ „Suppurative arthritis”. www.pathologyoutlines.com. Pristupljeno 2021-01-31. 
  5. ^ a b Popović M, i sar. Reumatične i srodne bolesti (dijagnoza i terapija) Vojnoizdavački zavod, Beograd 2000,. str. 306-312
  6. ^ „Septic Arthritis Diagnosis, Symptoms, Treatment, Causes, Prognosis, Complications”. MedicineNet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-31. 
  7. ^ Frank, G.; Mahoney, H. M.; Eppes, S. C. (avgust 2005). „Musculoskeletal infections in children”. Pediatr Clin North Am. 52 (4): 1083—106. PMID 16009258. doi:10.1016/j.pcl.2005.04.003. 
  8. ^ „An Overview of Septic Arthritis”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-31. 
  9. ^ a b Vijay Shankar, M.D. Joints Infectious arthritis, Suppurative arthritis 2002-2019, PathologyOutlines.com, Inc.
  10. ^ Yagupsky, P.; Bar-Ziv, Y.; Howard, C. B.; Dagan, R. (maj 1995). „Epidemiology, etiology, and clinical features of septic arthritis in children younger than 24 months”. Arch Pediatr Adolesc Med. 149 (5): 537—40. PMID 7735407. doi:10.1001/archpedi.1995.02170180067010. 
  11. ^ Chartier, Y., Martin, W. J., and Kelly, P. J.: Bacterial arthritis: Experiences in the treatment of 77 patients. Ann. 1nt.Med. 50:1462, 1959.
  12. ^ Kister, G. H.: Embolic staphylococcus arthritis and endocarditis in rabbits. Proc.Soc.Exper.BioI.& Med. 34:829, 1938.
  13. ^ Rice, P. A. (decembar 2005). „Gonococcal arthritis (Disseminated gonococcal infection)”. Infect Dis Clin North Am. 19 (4): 853—61. PMID 16297736. doi:10.1016/j.idc.2005.07.003. 
  14. ^ Ward, John; Cohen, Alan S.; Bauer, Walter (1960). „The diagnosis and therapy of acute suppurative arthritis”. Arthritis & Rheumatism (na jeziku: engleski). 3 (6): 522—535. ISSN 1529-0131. PMID 13783106. doi:10.1002/art.1780030606. 
  15. ^ Mataika, R.; Carapetis, J. R.; Kado, J.; Steer, A. C. (jun 2008). „Acute rheumatic fever: An important differential diagnosis of septic arthritis”. J Trop Pediatr. 54 (3): 205—7. PMID 18208843. doi:10.1093/tropej/fmm116. 
  16. ^ Ross, J. J. (jun 2017). „Septic Arthritis of Native Joints”. Infect Dis Clin North Am. 31 (2): 203—218. PMID 28366221. doi:10.1016/j.idc.2017.01.001. .
  17. ^ Roerdink RL, Huijbregts HJTAM, van Lieshout AWT, Dietvorst M, van der Zwaard BC. The difference between native septic arthritis and prosthetic joint infections: A review of literature. J Orthop Surg (Hong Kong). 2019 May-Aug. 27 (2):2309499019860468.
  18. ^ Inge, J. A. L., and Liebolt, F. L.: The treatment of acute suppurative arthritis. Surg.Gynec.& Obst. 60:86, 1935.
  19. ^ . Bunn, P.: Pyoarthritis: its treatment and role of adrenal steroids in its pathogenesis. Tr.Am.Clin.& Clinatol. A. 69:9, 1957.
  20. ^ Nusem, I.; McAlister, A. (decembar 2012). „Arthroscopic lavage for the treatment of septic arthritis of the hip in children”. Acta Orthop Belg. 78 (6): 730—4. PMID 23409568. 
  21. ^ Ory, E. M., Meads, M., Brown, B., Wilcox, C., and Finland, M.: Penicillin levels in serum and in some body fluids during syFtemic and local therapy. J.Lab.& Clin.Med. 30409, 1945.
  22. ^ Jocson, C. T.: The diffusion of antibiotics through the synovial membrane. J.Bone& Joint Surg. 37:107, 1955.
  23. ^ Balboni, V. G., Shapiro, I. hl., and Kydd, D. M.: The penetration of penicillin into joint fluid following intramuscular administration. ,4111. T.M.Sc. 210:588, 1945
  24. ^ Kocher, M. S.; Zurakowski, D.; Kasser, J. R. (decembar 1999). „Differentiating between septic arthritis and transient synovitis of the hip in children: An evidence-based clinical prediction algorithm”. J Bone Joint Surg Am. 81 (12): 1662—70. PMID 10608376. doi:10.2106/00004623-199912000-00002. 
  25. ^ Peltola, H.; Kallio, M. J.; Unkila-Kallio, L. (maj 1998). „Reduced incidence of septic arthritis in children by Haemophilus influenzae type-b vaccination. Implications for treatment”. J Bone Joint Surg Br. 80 (3): 471—3. PMID 9619939. doi:10.1302/0301-620X.80B3.0800471. 
  26. ^ Hirsh, H. L., Feffer, H. L., and Dowling, H. F.: The treatment of bacterial arthritis with penicillin. New England J.Med. 2342353, 1948.
  27. ^ Tondrean, R. Id., Hodes, P. J., and Schmidt, E. R., Jr.: Joint infections following steroid therapy: roentgen manifestations. Am. J.Roentgeno1. 82: 258, 1959

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гнојни_артритис&oldid=27441940”