Gogomobil
| Gogomobil | |
|---|---|
 Gogomobil sedan | |
| Pregled | |
| Proizvođač | Hans Glas GmbH (1955-1966) BMW [1][2] |
| Poznat kao | „Goga" |
| Proizvodnja | 1955—1969. |
| Modeli | Sedan sa dvoja vrata T250[2] Kupe sa dvoja vrata TS250[3] Kabriolet[4] Kombi[5] Kamionet[6] Roudster „Gogomobil dart"[7] |
| Montaža | Glas, Dingolfing |
| Karoserija i šasija | |
| Klasa | mikroautomobil |
| Karoserija | sedan, kupe, roudster, kombi, kamionet |
| Slični | BMW izeta Hajnkel kabine |
| Pogonski agregat | |
| Motor | dvocilindrični, dvotaktni, vazdušno hlađeni, 250, 300 ili 400 cm3 |
| Veličine | |
| Dužina | Sedan 2900 Kupe 3035 Kombi 2910 |
| Širina | Sedan 1260 Kupe 1370 Kombi 1316 |
| Visina | Sedan 1310 Kupe 1235 Kombi 1695 |
Gogomobil je bilo ime za seriju mikroautomobila pravljenih u fabrici Glas u bavarskom gradu Dingolfingu nakon Drugog svetskog rata.
Glas je na platformi Gogomobila proizvodio tri modela: Gogomobil T sedan, Gogomobil TS kupe i Gogomobil TL kombi. Motori su bili vazdušno hlađeni, dvotaktni, dvocilindrični, prvobitno od 250 cm3, a kasnije dostupni i sa većim radnim zapreminama od 300 i 400 cm3. Posedovali su „Getragov“ električni preselektivni menjač i manuelno kvačilo sa dvostrukim mokrim diskom. Motor se nalazio iza zadnje osovine. Vešanje i spreda i pozadi je bilo nezavisno sa torzionim oprugama i oscilirajućim ramenima.
Između 1955. i 1969. proizvedeno je 214.313 sedana, 66.511 kupea, i 3.667 transporter kombija i kamioneta. Prosečna cena putničkih modela je bila oko 3.500 nemačkih maraka.
Istorijske i ekonomske okolnosti nastanka mikroautomobila[uredi | uredi izvor]
Koncept mikroautomobila je bio veoma raširen u Evropi, a naročito u Nemačkoj, pedesetih godina prošlog veka. Stanovništvo je u godinama posle Drugog svetskog rata bilo slabe kupovne moći, gorivo je bilo skupo, njegove nestašice česte, a istovremeno je postojala velika potreba za individualnim prevoznim sredstvima.
Zato su mnogi proizvođači u skladu sa zahtevima tržišta proizvodili sićušne automobile male potrošnje. To su bili uglavnom dvosedi, ali je bilo i porodičnih, pa i dostavnih vozila. Neki od njih su bili krajnje nesvakidašnjeg, pa čak i bizarnog izgleda u pokušajima da budu što manji, lakši i sa što boljom aerodinamikom, kao recimo modeli „Izete“, „Hajnkela“ ili „Meseršmita“ [8], dok je „Glas“ naginjao ka konvencionalnijem dizajnu.
Na stotine hiljada mikroautomobila je prodato širom Evrope od sredine pedesetih, pa do pred kraj šezdesetih godina, a onda je sa rastom životnog standarda i povećanjem kupovne moći stanovništva potražnja za njima opala. Glas je 1966. preuzeo BMW, koji je tada bio u usponu. Proizvodnja „Gogomobila“ je nakon toga potrajala još tri godine, da bi potom bila ugašena, zajedno sa markom „Glas“. Danas je nekadašnja „Glasova“ fabrika u Dingolfingu jedan od najznačajnijih pogona BMW, gde se proizvode, između ostalog, i karoserije za Rols-Rojs.
T Sedan[uredi | uredi izvor]
Glas je predstavio Gogomobil T250 na međunarodnom sajmu bicikala i motocikala IFMA u Kelnu 1954.
T250 je bio sedan konvencionalnog izgleda sa dvoja vrata i dvotaktnim, dvocilindričnnim linijskim, vazdušno hlađenim motorom radne zapremine 250 cm3. Vrata su se otvarala suprotno od smera kretanja vozila, a prozori su bili klizni, što je u to vreme bilo uobičajeno za ovu klasu automobila.
Do 1957. T250 je pretpreo izvesne izmene. Umesto jednog, dobio je dva brisača, a klizni bočni prozori su zamenjeni prozorima sa manuelnim podizačima. Istovremeno, postale su dostupne i verzije T300 i T400 sa snažnijim motorima od 300 i 400 cm3.
Poslednja izmena na T sedanu je izvršena 1964, kada su šarke prebačene sa zadnjeg na prednji kraj vrata i time je omogućeno klasično otvaranje.
T sedan je zbog niske nabavne cene, solidnog kvaliteta izrade, pouzdanosti, praktičnosti i jednostavnog i jeftinog održavanja bio veoma popularno prevozno sredstvo.
Do 30. juna 1969, kada je proizvodnja okončana, proizvedeno je 214.313 primeraka ovog modela. [2]
TS kupe[uredi | uredi izvor]
Gogomobil Tpp. 2+2 kupe je predstavljen na međunarodnom sajmu bicikala i motocikala IFMA u Kelnu 1957, zajedno sa unapređenom verzijom T sedana.
Bio je dostupan u verzijama TS250, TS300 i TS400, gde oznaka modela označava radnu zapreminu motora. Deli istu platformu sa T Sedanom i osim aerodinamičnije sportske karoserije i nešto drugačije unutrašnje organizacije koju ona diktira, nema suštinskih razlika između ova dva modela.
Jedinu bitnu izmenu od svog nastanka, ovaj model je dobio 1964. kada su šarke premeštene sa zadnjeg na prednji kraj vrata, čime je ostvarena konvecionalnija postavka vrata.
TS Kupe je uvek bio deset do dvadeset odsto skuplji od T sedana. Iako je bio veoma popularan, pogotovo među mlađim kupcima zbog sportskog izgleda i elegantnih linija karoserije, nikada nije dostigao masovnost T Sedana.
Ukupan broj proizvedenih primeraka iznosio je 66.511. [3]
Transporter TL kombi / kamionet[uredi | uredi izvor]
Kao i ostali modeli „Gogomobila“, i Gogomobil Transporter ili Gogomobil TL, je predstavljen na međunarodnom sajmu bicikala i motocikala IFMA u Kelnu 1956. Konstruisan je u velikoj meri prema specifikacijama nemačke Savezne pošte, (nem. Deutsche Bundespost) koja je kupila više od 2.000 primeraka između oktobra 1957 i novembra 1965.[5]
Transporter je spreda imao klizna vrata, što je omogućavalo vožnju sa otvorenim vratima - omiljen vid hlađenja njegovih vozača u letnjim mesecima. Pozadi je imao dvokrilna vrata.
Poseban kuriozitet predstavlja pomoćno preklapajuće sedište, montirano na rezervoar za gorivo, koji se nalazio na mestu suvozača. Ovo sedište se u potpunosti sklapalo i spuštalo uz stranu rezervoara kada nije bilo u upotrebi. Ukoliko bi suvozač sedeo na njemu, prilikom sipanja goriva bi morao da ustane, da bi se sedište sklopilo, jer se poklopac rezervoara nalazio tačno ispod njega.
Transporter je bio dostupan u verziji furgona ili kao kamionet sa tovarnim sandukom.
Kamionete su u Nemačkoj koristile uglavnom komunalne službe za čišćenje ulica, ili kao raonike za sneg.[5][9]
Ukupno je provedeno 3.667 [5] kombija i kamioneta modela Transporter. Za razliku od putničkih automobila, kombiji su se mogli videti i u Srbiji, i bili su poznati pod popularnim imenom „Goga“.
Verzije[uredi | uredi izvor]
Izvoz u SAD[uredi | uredi izvor]
Gogomobili su između 1955. i 1961. izvoženi u SAD pod imenom Continental Car Combine. Prodavani su po ceni od 995 do 1.495 dolara. To su bile posebne izvozne verzije sa motorima od 400 cm3, sistemom za automatsko mešanje benzina sa uljem i farovima bez mogućnosti zamene sijalice, prečnika 15 cm u skladu sa američkim propisima.[2][3][10]
Gogomobil Dart[uredi | uredi izvor]
Firma „Bakl Motors“ (engl. Buckle Motors Pty Ltd) iz Sidneja u Australiji je između 1957. i 1961. proizvela oko 700 primeraka sportskih automobila po imenu Gogomobil Dart.[7] „Dart“ je bio roudster dvosed bez vrata na bazi mehanike i šasije Gogomobila TS Kupe. Bio je dostupan sa motorima od 300 i 400 cm3.
Kao i kod svih Gogomobila, motor je bio iza zadnje osovine, a u prednjem delu se nalazio mali prtljažni prostor. Za razliku od nemačkih modela sa čeličnom karoserijom, karoserija „Darta“ je bila od stakloplastike i proizvođena u „Bakl Motorsu“. Osmislio ju je sin vlasnika firme, Bil Bakl Mlađi. Težina praznog automobila je bila svega 345 kilograma. [11]
„Dart“ je imao nesreću da se pojavi na tržištu u periodu snažnog ekonomskog uspona Australije, u jeku potražnje za velikim i skupim automobilima. Uživao je glas „nepraktičnog i glupog“[12] automobila, ali je sa vremenom postao vredan kolekcionarski predmet i dostigao kultni status.
„Bakl Motors“ je proizvodio po licenci i ostale modele Gogomobila.[13][14] U Australiji je ukupno proizvedeno približno 5.000 komada svih modela.[13]
Mikrus MR 300[uredi | uredi izvor]
Verzija Gogomobila T Sedan je proizvođena i u Poljskoj između 1957. i 1960. pod imenom Mikrus MR 300. Karoserije su izrađivane u fabrici polj. WSK Mielec a motori u fabrici polj. WSK Rzeszów. Obe fabrike su bile deo kompleksa poljske vazduhoplovne industrije. Bio je veoma popularan, ali su visoki troškovi proizvodnje diktirali i visoku prodajnu cenu od oko 50.000 poljskih zlota, ili pedeset prosečnih plata. [15]
Za nešto više od dve godine, proizvedeno je 1.728 komada.
Mikrus nije licencni proizvod i nastao je na osnovu takozvanog „obrnutog inženjeringa“. Za potrebe konstruktorskog tima su u Nemačkoj nabavljena dva mikroautomobila: jedna „izeta“ i jedan „gogomobil“. Nakon opsežne analize, odlučeno je da budući automobil bude razvijen na osnovu „gogomobila“. Automobil je rasklopljen i na osnovu njegovih delova je izrađena projektna dokumentacija „mikrusa“. Pojedini delovi su pojednostavljeni i projektovana je potpuno nova, originalna karoserija. [16]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Norbye, Jan P. (1984). „Expanding on Excellence: The 5-Series and 3-Series”. BMW - Bavaria's Driving Machines. Skokie, IL, USA: Publications International. str. 192. ISBN 978-0-517-42464-3.
- ^ a b v g „GLAS Automobil Club International e.V. - Vehicles - Goggomobil Sedan”. Arhivirano iz originala 26. 07. 2011. g. Pristupljeno 13. 02. 2012.
- ^ a b v „GLAS Automobil Club International e.V. - Vehicles - Goggomobil Coupé”. Arhivirano iz originala 26. 07. 2011. g. Pristupljeno 13. 02. 2012.
- ^ UK Sales brochure for Goggomobil Regent & Mayfair models Retrieved from www.webcitation.org on 19 January 2012
- ^ a b v g „GLAS Automobil Club International e.V. - Vehicles - Goggomobil Van”. Arhivirano iz originala 26. 07. 2011. g. Pristupljeno 13. 02. 2012.
- ^ The Goggomobil Van, GLAS Automobil Club International e.V. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. februar 2005) Retrieved on 18 January 2012
- ^ a b The Bruce Weiner Motorcar Museum - 1958 Goggomobil Dart
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 06. 01. 2012. g. Pristupljeno 13. 02. 2012.
- ^ Bruce Weiner Microcar Museum - 1959 Goggomobil Transporter Pickup
- ^ MicroCar Club: 1958 Goggomobil TL-250 Transporter
- ^ The Dart turns 50 Retrieved from www.shannons.com.au on 22 February 2010
- ^ Glas Goggomobil Dart, Pristupljeno 31. 3. 2013.
- ^ a b Pedr Davis, The Macquarie Dictionary of Motoring, (1986). pp. 194.
- ^ David Berthon, Tiny Goggomobil turns 50, The Sydney Morning Herald, August 22, 2008 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. septembar 2018) Retrieved from www.drive.com.au on 19 January 2012.
- ^ Moto w Onecie Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. avgust 2011), Pristupljeno 31. 3. 2013.
- ^ Mikrus MR-300 - Niezwykły polski mikrosamochód Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jun 2012), Pristupljeno 31. 3. 2013.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Norbye, Jan P. (1984). „Expanding on Excellence: The 5-Series and 3-Series”. BMW - Bavaria's Driving Machines. Skokie, IL, USA: Publications International. str. 192. ISBN 978-0-517-42464-3.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
