Гогомобил

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гогомобил
Goggomobil 2004.jpg
Гогомобил седан
Преглед
Произвођач Hans Glas GmbH (1955-1966)
BMW [1][2]
Познат као „Гога"
Производња 1955—1969.
Модели Седан са двоја врата Т250[2]
Купе са двоја врата ТС250[3]
Кабриолет[4]
Комби[5]
Камионет[6]
Роудстер „Гогомобил дарт"[7]
Монтажа Глас, Динголфинг
Каросерија и шасија
Класа микроаутомобил
Каросерија седан, купе, роудстер, комби, камионет
Слични BMW изета
Хајнкел кабине
Погонски агрегат
Мотор двоцилиндрични, двотактни, ваздушно хлађени, 250, 300 или 400 cm3
Величине
Дужина Седан 2900
Купе 3035
Комби 2910
Ширина Седан 1260
Купе 1370
Комби 1316
Висина Седан 1310
Купе 1235
Комби 1695

Гогомобил је било име за серију микроаутомобила прављених у фабрици Глас у баварском граду Динголфингу након Другог светског рата.

Глас је на платформи Гогомобила производио три модела: Гогомобил Т седан, Гогомобил ТС купе и Гогомобил ТЛ комби. Мотори су били ваздушно хлађени, двотактни, двоцилиндрични, првобитно од 250 cm3, а касније доступни и са већим радним запреминама од 300 и 400 cm3. Поседовали су „Гетрагов“ електрични преселективни мењач и мануелно квачило са двоструким мокрим диском. Мотор се налазио иза задње осовине. Вешање и спреда и позади је било независно са торзионим опругама и осцилирајућим раменима.

Између 1955. и 1969. произведено је 214.313 седана, 66.511 купеа, и 3.667 транспортер комбија и камионета. Просечна цена путничких модела је била око 3.500 немачких марака.

Историјске и економске околности настанка микроаутомобила[уреди]

Концепт микроаутомобила је био веома раширен у Европи, а нарочито у Немачкој, педесетих година прошлог века. Становништво је у годинама после Другог светског рата било слабе куповне моћи, гориво је било скупо, његове несташице честе, а истовремено је постојала велика потреба за индивидуалним превозним средствима.

Логотип са аутомобила

Зато су многи произвођачи у складу са захтевима тржишта производили сићушне аутомобиле мале потрошње. То су били углавном двоседи, али је било и породичних, па и доставних возила. Неки од њих су били крајње несвакидашњег, па чак и бизарног изгледа у покушајима да буду што мањи, лакши и са што бољом аеродинамиком, као рецимо модели „Изете“, „Хајнкела“ или „Месершмита“ [8], док је „Глас“ нагињао ка конвенционалнијем дизајну.

На стотине хиљада микроаутомобила је продато широм Европе од средине педесетих, па до пред крај шездесетих година, а онда је са растом животног стандарда и повећањем куповне моћи становништва потражња за њима опала. Глас је 1966. преузео BMW, који је тада био у успону. Производња „Гогомобила“ је након тога потрајала још три године, да би потом била угашена, заједно са марком „Глас“. Данас је некадашња „Гласова“ фабрика у Динголфингу један од најзначајнијих погона BMW, где се производе, између осталог, и каросерије за Ролс-Ројс.

Т Седан[уреди]

Глас Гогомобил 250

Глас је представио Гогомобил T250 на међународном сајму бицикала и мотоцикала IFMA у Келну 1954.

Т250 је био седан конвенционалног изгледа са двоја врата и двотактним, двоцилиндричнним линијским, ваздушно хлађеним мотором радне запремине 250 cm3. Врата су се отварала супротно од смера кретања возила, а прозори су били клизни, што је у то време било уобичајено за ову класу аутомобила.

До 1957. T250 је претпрео извесне измене. Уместо једног, добио је два брисача, а клизни бочни прозори су замењени прозорима са мануелним подизачима. Истовремено, постале су доступне и верзије T300 и T400 са снажнијим моторима од 300 и 400 cm3.

Последња измена на T седану је извршена 1964, када су шарке пребачене са задњег на предњи крај врата и тиме је омогућено класично отварање.

Т седан је због ниске набавне цене, солидног квалитета израде, поузданости, практичности и једноставног и јефтиног одржавања био веома популарно превозно средство.

До 30. јуна 1969, када је производња окончана, произведено је 214.313 примерака овог модела. [2]

ТС купе[уреди]

ТС Купе

Гогомобил TС 2+2 купе је представљен на међународном сајму бицикала и мотоцикала IFMA у Келну 1957, заједно са унапређеном верзијом Т седана.

Био је доступан у верзијама ТС250, ТС300 и ТС400, где ознака модела означава радну запремину мотора. Дели исту платформу са Т Седаном и осим аеродинамичније спортске каросерије и нешто другачије унутрашње организације коју она диктира, нема суштинских разлика између ова два модела.

Једину битну измену од свог настанка, овај модел је добио 1964. када су шарке премештене са задњег на предњи крај врата, чиме је остварена конвеционалнија поставка врата.

ТС Купе је увек био десет до двадесет одсто скупљи од Т седана. Иако је био веома популаран, поготово међу млађим купцима због спортског изгледа и елегантних линија каросерије, никада није достигао масовност Т Седана.

Укупан број произведених примерака износио је 66.511. [3]

Транспортер ТЛ комби / камионет[уреди]

Комби Гогомобил транспортер

Као и остали модели „Гогомобила“, и Гогомобил Транспортер или Гогомобил ТЛ, је представљен на међународном сајму бицикала и мотоцикала IFMA у Келну 1956. Конструисан је у великој мери према спецификацијама немачке Савезне поште, (нем. Deutsche Bundespost) која је купила више од 2.000 примерака између октобра 1957 и новембра 1965.[5]

Транспортер је спреда имао клизна врата, што је омогућавало вожњу са отвореним вратима - омиљен вид хлађења његових возача у летњим месецима. Позади је имао двокрилна врата.

Посебан куриозитет представља помоћно преклапајуће седиште, монтирано на резервоар за гориво, који се налазио на месту сувозача. Ово седиште се у потпуности склапало и спуштало уз страну резервоара када није било у употреби. Уколико би сувозач седео на њему, приликом сипања горива би морао да устане, да би се седиште склопило, јер се поклопац резервоара налазио тачно испод њега.

Транспортер је био доступан у верзији фургона или као камионет са товарним сандуком.

Камионете су у Немачкој користиле углавном комуналне службе за чишћење улица, или као раонике за снег.[5][9]

Укупно је проведено 3.667 [5] комбија и камионета модела Транспортер. За разлику од путничких аутомобила, комбији су се могли видети и у Србији, и били су познати под популарним именом „Гога“.

Верзије[уреди]

Извоз у САД[уреди]

Гогомобили су између 1955. и 1961. извожени у САД под именом Continental Car Combine. Продавани су по цени од 995 до 1.495 долара. То су биле посебне извозне верзије са моторима од 400 cm3, системом за аутоматско мешање бензина са уљем и фаровима без могућности замене сијалице, пречника 15 cm у складу са америчким прописима.[2][3][10]

Гогомобил Дарт[уреди]

Гогомобил Дарт

Фирма „Бакл Моторс“ (енглески: Buckle Motors Pty Ltd) из Сиднејa у Аустралији је између 1957. и 1961. произвела око 700 примерака спортских аутомобила по имену Гогомобил Дарт.[7] „Дарт“ је био роудстер двосед без врата на бази механике и шасије Гогомобила ТС Купе. Био је доступан са моторима од 300 и 400 cm3.

Као и код свих Гогомобила, мотор је био иза задње осовине, а у предњем делу се налазио мали пртљажни простор. За разлику од немачких модела са челичном каросеријом, каросерија „Дарта“ је била од стаклопластике и произвођена у „Бакл Моторсу“. Осмислио ју је син власника фирме, Бил Бакл Млађи. Тежина празног аутомобила је била свега 345 килограма. [11]

„Дарт“ је имао несрећу да се појави на тржишту у периоду снажног економског успона Аустралије, у јеку потражње за великим и скупим аутомобилима. Уживао је глас „непрактичног и глупог“[12] аутомобила, али је са временом постао вредан колекционарски предмет и достигао култни статус.

„Бакл Моторс“ је производио по лиценци и остале моделе Гогомобила.[13][14] У Аустралији је укупно произведено приближно 5.000 комада свих модела.[13]

Микрус МР 300[уреди]

Микрус МР 300

Верзија Гогомобила Т Седан је произвођена и у Пољској између 1957. и 1960. под именом Микрус МР 300. Каросерије су израђиване у фабрици пољ. WSK Mielec а мотори у фабрици пољ. WSK Rzeszów. Обе фабрике су биле део комплекса пољске ваздухопловне индустрије. Био је веома популаран, али су високи трошкови производње диктирали и високу продајну цену од око 50.000 пољских злота, или педесет просечних плата. [15]

За нешто више од две године, произведено је 1.728 комада.

Микрус није лиценцни производ и настао је на основу такозваног „обрнутог инжењеринга“. За потребе конструкторског тима су у Немачкој набављена два микроаутомобила: једна „изета“ и један „гогомобил“. Након опсежне анализе, одлучено је да будући аутомобил буде развијен на основу „гогомобила“. Аутомобил је расклопљен и на основу његових делова је израђена пројектна документација „микруса“. Поједини делови су поједностављени и пројектована је потпуно нова, оригинална каросерија. [16]

Референце[уреди]

  1. ^ Norbye, Jan P. (1984). „Expanding on Excellence: The 5-Series and 3-Series”. BMW - Bavaria's Driving Machines. Skokie, IL, USA: Publications International. стр. 192. ISBN 0-517-42464-9. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „GLAS Automobil Club International e.V. - Vehicles - Goggomobil Sedan”. Архивирано из оригинала на датум 26. 07. 2011. Приступљено 13. 02. 2012. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „GLAS Automobil Club International e.V. - Vehicles - Goggomobil Coupé”. Архивирано из оригинала на датум 26. 07. 2011. Приступљено 13. 02. 2012. 
  4. ^ UK Sales brochure for Goggomobil Regent & Mayfair models Retrieved from www.webcitation.org on 19 January 2012
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 „GLAS Automobil Club International e.V. - Vehicles - Goggomobil Van”. Архивирано из оригинала на датум 26. 07. 2011. Приступљено 13. 02. 2012. 
  6. ^ The Goggomobil Van, GLAS Automobil Club International e.V. Archived 20050222110228 at glasclub.org Error: unknown archive URL Retrieved on 18 January 2012
  7. 7,0 7,1 The Bruce Weiner Motorcar Museum - 1958 Goggomobil Dart
  8. ^ „{title}”. Архивирано из оригинала на датум 06. 01. 2012. Приступљено 13. 02. 2012. 
  9. ^ Bruce Weiner Microcar Museum - 1959 Goggomobil Transporter Pickup
  10. ^ MicroCar Club: 1958 Goggomobil TL-250 Transporter
  11. ^ The Dart turns 50 Retrieved from www.shannons.com.au on 22 February 2010
  12. ^ Glas Goggomobil Dart, Приступљено 31. 3. 2013.
  13. 13,0 13,1 Pedr Davis, The Macquarie Dictionary of Motoring, (1986). стр. 194.
  14. ^ David Berthon, Tiny Goggomobil turns 50, The Sydney Morning Herald, August 22, 2008 Retrieved from www.drive.com.au on 19 January 2012.
  15. ^ Moto w Onecie Archived 20110825103154 at moto.onet.pl Error: unknown archive URL, Приступљено 31. 3. 2013.
  16. ^ Mikrus MR-300 - Niezwykły polski mikrosamochód Archived 20120615072806 at mikrus.net.pl Error: unknown archive URL, Приступљено 31. 3. 2013.

Литература[уреди]

  • Norbye, Jan P. (1984). „Expanding on Excellence: The 5-Series and 3-Series”. BMW - Bavaria's Driving Machines. Skokie, IL, USA: Publications International. стр. 192. ISBN 0-517-42464-9. 

Спољашње везе[уреди]