Dan Kudsa
Dan Kudsa (dan Jerusalima; Kuds je arapsko ime za Jerusalim), zvanično nazvan Međunarodni dan Kudsa (pers. {{{1}}} روز جهانی قدس ), je godišnji događaj koji se održava poslednjeg petka meseca ramazana koji je inicirala Islamska Republika Iran 1979. godine kako bi izrazila podršku Palestincima i suprotstavila se cionizmu i Izraelu.
Dan Kudsa se takođe održava u nekoliko drugih zemalja, uglavnom u arapskom i muslimanskom svetu, sa protestima protiv izraelske okupacije Istočnog Jerusalima[1]. Mitinzi se održavaju u raznim gradovima od strane muslimanske i nemuslimanske zajednice širom sveta[2][3].
Istorija[uredi | uredi izvor]
Nakon što je 1979. godine započeo novi izraelski napad na jug Libana, imam Homeini je 7. avgusta iste godine proglasio poslednji petak svetog meseca ramazana za Dan Kudsa, odnosno za dan u kojem će se muslimani širom sveta ujediniti u znak solidarnosti protiv Izraela i podržati Palestince[4]. Homeini je proglasio "oslobađanje" Jerusalima za versku dužnost svih muslimana[5]. Tog dana je izjavio:
U ime Boga Milostivog, Samilosnog
Dugi niz godina upozoravao sam na opasnost od Izraela uzurpatora, koji je ovih dana pojačao svoje brutalne napade na palestinsku braću i sestre, posebno u južnom Libanu, gde u nameri da uništi palestinske borce stalno bombarduje njihove kuće i domove.
Pozivam muslimane sveta i islamske države da se ujedine kako bi odrezali ruke ovog uzurpatora i njegovih pristalica, i pozivam sve muslimane sveta da poslednji petak svetog meseca ramazana - koji je jedan od dana određivanja sudbine i koji može da odredi sudbinu palestinskog naroda - izaberu za „Dan Kudsa“ i da ovom ceremonijom iskažu svoju podršku legitimnim pravima muslimanskog naroda. Molim Svemogućeg Boga za pobedu muslimana nad nevernicima.[6]
U Iranu se ovaj događaj obeležava prikazivanjem slika i postera Jerusalima, tematskim govorima, umetničkim izložbama koje obrađuju to pitanje. Ključna manifestacija obuhvata masovne marševe i skupove. U Libanu, organizacija Hezbolah obeležava ovu priliku vojnom paradom koja se organizuje poslednje nedelje meseca ramazana. Dan Kudsa se, takođe, obeležava u svim muslimanskim i arapskim zemljama. Tokom Prve intifade u januaru 1988., Jerusalimski komitet Organizacije islamske konferencije odlučio je da se Dan Kudsa obeležava na javnim događajima širom arapskog sveta. U zemljama sa značajnom šiitskom populacijom, posebno u Libanu gde obeležavanje ove manifestacije organizuje Hezbolah, manifestacije koje se održavaju ovog dana su u značajnoj meri posećene. On se, takođe, održava u Iraku, palestinskom pojasu Gaze i Siriji. Hamas i Islamski pokret džihada u Palestini podržavaju Dan Kudsa i održavaju ceremonije. Izvan Bliskog istoka i šireg arapskog sveta, protesti Dana Kudsa održani su u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Kanadi, Švedskoj, Francuskoj, Sjedinjenim Državama, kao i nekim pretežno muslimanskim zemljama u istočnoj Aziji.
Od 1989., u Jordanu ova manifestacija se održava organizovanjem akademskih konferencija, čije se mesto od univerziteta do univerziteta razlikuje svake godine.
Dan Kudsa u govorima imama Homeinija[uredi | uredi izvor]
Dan Kudsa je globalni dan. On nije posvećen samo Kudsu. To je dan kada se potlačeni suprotstavljaju moćnicima. Dan suočenja nacija koje su bile pod pritiskom američkog i neameričkog ugnjetavanja naspram supersila. Dan je kada se potlačeni mora opremiti protiv arogantnog i arogantni mora biti sahranjen. To će biti dan između licemera i onih koji su predani. Dan Kudsa je dan kada se mora odrediti sudbina potlačenih nacija, potlačene nacije moraju proglasiti svoje postojanje protiv arogantnih.[7]
Dan Kudsa je islamski dan i predstavlja islamsku javnu mobilizaciju. Ja se nadam da će to biti uvod u [formiranje] partije potlačenih širom sveta.[8]
Dan Kudsa je dana kada moramo upozoriti sve supersile da islam više neće nikada neće biti pod vašom kontrolom kroz vaša rđave postupke . Dan Kudsa je dan života islama.[9]
Dan Kudsa u govorima ajatolaha Hameneija[uredi | uredi izvor]
Dan Kudsa je jedan od najistaknutijih uspomena velikog imama Homeinija i Božjom milošću i uputstvom veliki i budni narod Irana će se ujedinjen podići zastavu podrške za potlačeni narod Palestine, predvodeći narode u svetu koje se bore protiv tlačenja.[10]
Zahvaljujući islamskom buđenju, svet islama je danas više nego ikada osetljiviji i motivisaniji u vezi sa palestinskim pitanjem, i da je u vreme okupacije Palestine 1948. godine postojao isti ovakav nivo osvešćenja, zemlju nikada ne bi okupirala Cionisti.[11]
Dan Kudsa u govorima drugih[uredi | uredi izvor]
Izvod iz govora Sejida Hasana Nasralaha, generalnog sekretara libanskog Hezbolaha, održan na dan Kudsa 2013. godine u Bejrutu: Prioritet mora biti naglašavanje konfrontacije sa cionističkim neprijateljem i da je tako bilo od početka, ne bismo danas došli do ove tačke ... Da su Arapi potrošili petinu budžeta za palestinsku stvar, a koju su potrošili na rat protiv Irana i šiitske fobije, ona bi već bila slobodna.[12]
-
Dan Kudsa u Čikagu, 2015. godine -
Dan Kudsa u Berlinu, 2014. godine -
Dan Kudsa u Londonu, 2018. godine -
Dan Kudsa u Teheranu, 2017. godine
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Henry D. Sokolski, Gauging U.S.-Indian strategic cooperation (2007) p. 166. Strategic Studies Institute, U.S. Army War College [1]
- ^ Bill Chambers (July 12, 2015) "Al-Quds Day Commemorated in Chicago" The Chicago Monitor [2]
- ^ Delinda C. Hanley (2010) International Al-Quds Day in DC, Washington Report on Middle East Affairs [3]
- ^ M.A. Muqtedar Khan (2004). Jihad for Jerusalem: Identity and Strategy in International Relations. p. 157. Greenwood publishing group [4]
- ^ Roger Friedland; Richard Hecht (2000). To Rule Jerusalem. p. 370. University of California press [5]
- ^ International Quds Day
- ^ Antologija govora, poruka, intervjua, dekreta, dozvola i pisama Imama Homeinija tom 9., str.276. [6]
- ^ Antologija govora, poruka, intervjua, dekreta, dozvola i pisama Imama Homeinija tom 9., str.280. [7]
- ^ Antologija govora, poruka, intervjua, dekreta, dozvola i pisama Imama Homeinija tom 9., str.277. [8]
- ^ Govor održan u kampusu Teheranskog univerziteta 11.09. 2009[mrtva veza]
- ^ Govor održan u Centralnoj teheranskoj džamiji na dan prekida ramazanskog posta 1.10.2008. [9]
- ^ preuzeto iz knjige: Hilal Khashan, Hizbullah: A Mission to Nowhere, Lexington Books [10]