Demokratsko nazadovanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zemlje se značajno autokratiziraju (crveno) ili demokratizuju (plavo) (2010–2020). Zemlje u sivoj boji su suštinski nepromenjene.[1]

Demokratsko nazadovanje, takođe demokratska erozija ili erozija demokratije, u političkim naukama opisuje umanjivanje demokratije u jednom društvu.[2] Ovo umanjivanje je uzrokovano oslabljivanjem ili ukidanjem od strane vlasti političkih institucija koje održavaju demokratski sistem, kao što su slobodni izbori, mirna tranzicija vlasti, sloboda govora i medija, vladavina prava. Ove suštinske komponente demokratije mogu biti ugrožene na razne načine; prema tome, u društvu može doći do demokratskog nazadovanja različitim putevima.[3]

Manifestacije[uredi | uredi izvor]

Demokratsko nazadovanje nastaje kada suštinske komponente demokratije bivaju ugrožene. One mogu biti ugrožene na razne načine, te do demokratskog nazadovanja u društvu može doći na različite načine. Javni oblici demokratskog nazadovanja, poput otvorenog državnog udara ili prevare na dan izbora, su postali manje česti od kraja Hladnog rata, dok su suptilniji oblici postali češći. Ovi suptilniji oblici demokratskog nazadovanja se sastoje u postepenom oslabljivanju i korupciji demokratskih institucija iznutra. Ovakvo nazadovanje je posebno opasno po demokratiju kada ga legitimišu iste institucije koje treba da omogućavaju demokratiju u društvu.[4]

Primeri[uredi | uredi izvor]

Primeri demokratskog odstupanja uključuju:[5][6]

  • Ograničavanje i poništavanje slobodnih i poštenih izbora ;[5]
  • Ograničavanje i poništavanje liberalnih prava na slobodu govora , štampe[7] i udruživanja;
  • Narušavnje opozicione delatnosti ili ukidanje političke opozicije ; ograničavanje ili ukidanje mogućnosti političke opozicije da izazove vladu, pozove je na odgovornost i da postoji kao alternativa trenutnom režimu;
  • Oslabljivanje vladavine prava (tj. pravnog i sudskog ograničenja vlasti); ugrožavanje nezavisnosti sudstva ili nezavisnih radnih pozicija u državnoj upravi;[8]
  • Stvaranje ili prenaglašavanje osećaja pretnje nacionalnoj bezbednosti, što daje pravo na napadanje i ograničavanje delatnosti kritičara i branioca demokratskih institucija u patriotske svrhe, kao i na ukidanje prava građana koji se smatraju delom ove pretnje (npr. građanima etničkih ili kulturnih manjina).

Poslednji od gore navedenih primera je u posebnoj meri povezan sa političkim populizmom.[9] Populizam je u poslednje vreme zapažen kao jedna od vodećih sila demokratskog nazadovanja, pogotovu u evropskom kontekstu.[9][10]

Rasprostranjenost i trendovi[uredi | uredi izvor]

Srbija i Crna Gora[uredi | uredi izvor]

U godišnjem izveštaju „Države u tranziciji“ američke nevladine organizacije Fridom haus od maja 2020. godine saopšteno je da zbog demokratskog nazadovanja, zemlje Srbija i Crna Gora više nisu demokratije (kako su bile kategorisane od 2003. godine), već da su od 2019. „hibridni režimi“ (čija se državna struktura nalazi između demokratije i čistih autokratije).[11][12] Kao potvrda ovome, u izveštaju se navode tredovi koji traju već nekoliko godina: sve veće zarobljavanje države, zloupotreba moći i „taktike moćnika“ koje primenjuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Crne Gore Milo Đukanović.[12]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nazifa Alizada, Rowan Cole, Lisa Gastaldi, Sandra Grahn, Sebastian Hellmeier, Palina Kolvani, Jean Lachapelle, Anna Lührmann, Seraphine F. Maerz, Shreeya Pillai, and Staffan I. Lindberg. 2021. Autocratization Turns Viral. Democracy Report 2021. University of Gothenburg: V-Dem Institute. https://www.v-dem.net/media/filer_public/74/8c/748c68ad-f224-4cd7-87f9-8794add5c60f/dr_2021_updated.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. septembar 2021)
  2. ^ Walder, D.; Lust, E. (2018). „Unwelcome Change: Coming to Terms with Democratic Backsliding”. Annual Review of Political Science. 21 (1): 93—113. doi:10.1146/annurev-polisci-050517-114628. 
  3. ^ Bermeo, Nancy (2016-01-27). „On Democratic Backsliding”. Journal of Democracy (na jeziku: engleski). 27 (1): 5—19. ISSN 1086-3214. doi:10.1353/jod.2016.0012. 
  4. ^ Bermeo, Nancy (januar 2016). „On Democratic Backsliding” (PDF). Journal of Democracy. 27 (1): 5—19. ISSN 1086-3214. doi:10.1353/jod.2016.0012. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 03. 2021. g. Pristupljeno 10. 11. 2020. 
  5. ^ a b „How democratic backsliding happens”. Democracy Digest. 21. 2. 2017. 
  6. ^ Waldner, David; Lust, Ellen (11. 5. 2018). „Unwelcome Change: Coming to Terms with Democratic Backsliding”. Annual Review of Political Science (na jeziku: engleski). 21 (1): 93—113. ISSN 1094-2939. doi:10.1146/annurev-polisci-050517-114628. 
  7. ^ Diamond, Larry (2020-09-15). „Democratic regression in comparative perspective: scope, methods, and causes”. Democratization. 0 (0): 1—21. ISSN 1351-0347. doi:10.1080/13510347.2020.1807517. 
  8. ^ Aziz Huq & Tom Ginsburg, How to lose a constitutional democracy, Vox (21 February 2017).
  9. ^ a b Mudde, Cas and Kaltwasser, Cristóbal Rovira (2017) Populism: a Very Short Introduction. New York: Oxford University Press. pp.95-96. ISBN 978-0-19-023487-4
  10. ^ Norris, Pippa (april 2017). „Is Western Democracy Backsliding? Diagnosing the Risks” (PDF). Journal of Democracy (Scholarly response to column published online). Online Exchange on “Democratic Deconsolidation” (na jeziku: engleski). Johns Hopkins University Press. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 4. 2018. g. Pristupljeno 28. 8. 2018. 
  11. ^ „Hungary, Serbia, Montenegro 'no longer democracies': Report”. Al Jazeera. 6. 5. 2020. 
  12. ^ a b „Dropping the Democratic Facade”. Freedom House (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-10. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Демократско_назадовање&oldid=26865869”