Dermatilomanija

Dermatilomanija
Sinonimi	Dermatillomania, skinning disorder, neurotic excoriation, acne excoriee, pathologic skin picking (PSP), compulsive skin picking (CSP), psychogenic excoriation
Osoba sa poremećajem egzorcijacije sa ranama usled grebanja kože na rukama, ramenima i grudima
Specijalnosti	dermatologija psihijatrija

Dermatilomanija, opsesivno kopanje kože, ekscizija akni ili patološko grebanje ili stiskanje kože koje spada u grupu poremećaja navika i nagona. Ponekad se dešava da osoba pati godinama, često posećujući dermatologe, sve dok se ne prepozna ključni uzrok takvog stanja njegove kože. To je poremećaj koji karakterišu ponavljajuće radnje kopanja sopstvene kože tela ili lica. Ljudi koji pate od ovog problema najčešće stvaraju rane na licu, ali i na drugim mestima na telu koji mogu biti u fokus grebanja. Ove osobe oštećuju potpuno zdravu kožu, mladeže, akne ili bilo koju promenu koju primete na telu. Kopanje po telu vrši se ekserima ili zubima, ali nije neuobičajeno da ljudi u tu svrhu koriste pincete, makaze ili druge mehaničke predmete. Vreme provedeno na kopanju je individualno, za neke je to svaki dan u nekoliko navrata, na kraće vreme, dok za neke ljude primećujemo da nakon nekoliko sati samoće za posledicu ima primetnu promenu na koži. Tada osoba gubi realnu predstavu o vremenu, kopajući, a da nije potpuno svesna radnje.

Ljuštenju kože prethodi visok intenzitet emocionalnog izražavanja, emocionalna napetost i često bes. Svrab nije neuobičajen.

Prema različitim studijama, dermatilomanija je povezana sa opsesivno—kompulzivnim poremećajem, i upoređuje sa zavisnošću. Ovaj poremećaj se može lečiti bihevioralnom psihoterapijom u kombinaciji sa farmakološkim tretmanom.

Klasifikacija

Dermatilomanija se definiše kao opetovano kompulzivno grebanje, stiskanje ili, na primer, kidanje kože, što dovodi do oštećenja tkiva i kasnijeg formiranja ožiljka. Dermatilomanija nikada nije klasifikovana kao poseban poremećaj, već potpada pod poremećaje ponavljajućeg ponašanja usredsređenog na telo, koje takođe uključuje trihotilomaniju, trihofagiju, trihotemnomiju, onihofagiju, dermatofagiju itd.

Klinička slika

Kompulzivno grebanje zglobova koje ilustruje potencijalno privremeno izobličenje distalnih i proksimalnih zglobova srednjih i malih prstiju.

Prsti su kompulzivno ogrebani i žvakani kod osobe sa ekskoriocijama i dermatofagijom

Osoba koja pati od dermatilomanije obično oseća napetost i nemir pre nego što se počeše. Obično oseća potrebu da ogrebe područja tela na kojima primećuje (često vrlo blagi) defekt kože (bubuljica, crvenilo kože, kraste, ožiljak itd.). Najčešće pacijenti sa dermatilomanijom grebu kožu po licu, ali može doći i do oštećenja kože na leđima, grudima, stomaku, rukama ili nogama. Slično, može doći do ponovljenog kidanja zanoktice oko noktiju.

Simptomi se mogu razlikovati od pacijenta do pacijenta; neki provode nekoliko minuta dnevno češući kožu nekoliko puta dnevno, dok drugima može potrajati i do nekoliko sati. Najčešće pacijenti oštećuju kožu sopstvenim noktima, ali se mogu koristiti i različiti pomoćni alati poput pincete ili igle.

Nagon da počnete češati kožu najčešće izaziva stres ili osećaj da je koža puna nečistoća.

Grebanje po koži može izazvati infekciju, oštećenje tkiva ili septikemiju. Neka upala mogu biti toliko jaka da je potrebno transplantirati oštećenu kožu. Ozbiljna oštećenja kože mogu čak izazvati epiduralne apscese ili povrede opasne po život.

Pacijenti koji pate od dermatilomanije često se osećaju krivim zbog onoga što rade i stide se svog ponašanja. Osim toga, povećava se verovatnoća da će dotična osoba biti namerno kažnjena za svoje postupke samopovređivanja.

Američke studije su pokazale da je:

• 12% pacijenata sa dermatilomanijama ikada imalo suicidalne misli,
• 11,5% je pokušalo samoubistvo,
• 15% je moralo da bude hospitalizovano.

Etiologija

Uzroci dermatilomanije mogu biti različiti, najčešće pacijent na ovaj način rešava stres, napetost ili uznemirenost i potpuno automatski grebe kožu.

Mnogi pacijenti često imaju neko neprijatno iskustvo u detinjstvu ili prate poremećaj sa drugim problemima (npr. OKP, fobije itd.).

Sasvim je verovatno da je ovaj poremećaj nasledan u mnogim slučajevima.

Drugi psiholozi tvrde da grebanje kože takođe može biti rezultat dugotrajno potisnute ljutnje kod dece preterano strogih roditelja. Pojedinci kojima je dijagnostikovan OKP i dermatilomanija tvrde da grebu kožu kako bi se rešili svih (bilo stvarnih ili izmišljenih) nečistoća, dok pacijenti s dismorfobičnom fobijom nastoje prilagoditi i poboljšati izgled svojih (opet uglavnom izmišljenih) nedostataka na telu.

Terapija

Dva glavna tretmana uključuju lekove i bihevioralnu psihoterapiju . Kako se pojedinci koji pate od dermatilomanije često stide svog ponašanja isto tako se stide da zatraže pomoć.

Jedna američka studija pokazuje da je samo 45% osoba koje pate od dermatilomanije zatražilo pomoć lekara, a 19% njih je posetilo dermatologa zbog svojih problema.

Sličnost sa drugim poremećajima

Nemogućnost kontrole nagona za češanjem ili drugim oštećenjem kože slična je poremećaju koji se naziva trihotilomanija (kada oni koji pate od ovog poremećaja ne mogu potisnuti poriv za čupanjem vlastite kose ili dlaka na tielu). Istraživanja su pokazala nekoliko sličnosti između dermatilomanije i trihotilomanije: simptomi su ritualni, ali obično se kod ovih osoba ne javlja prethodna manija, nagon da se stimulišu slične situacije (stres, anksioznost, dosada); u oba slučaja dotična osoba se smiruje ovom aktivnošću i obično počinje u sličnom dobu (najčešće u pubertetu). Međutim, prema statistikama, dermatilomanija se, za razliku od trihotilomanije, javlja pretežno kod žena, dok je u slučaju trihotilomanije procenat skoro izbalansiran kod oba pola.

Prema istraživanjima, dermatilomanija se može smatrati jednom od vrsta opsesivno -kompulzivnog poremećaja (OKP). Dermatilomanija i opsesivno -kompulzivni poremećaj imaju neke sličnosti jer se u oba slučaja razvija ponavljajuće kompulzivno ponašanje koje je teško kontrolisati i praćeno je osećanjem anksioznosti.

Američki psiholozi Grant i Odlaugh dermatilomaniju upoređuju sa zavisnošću od supstance koje stvaraju zavisnost . Oni tvrde da se dermatilomanija razlikuje od OKP -a u nekoliko aspekata. U poređenju sa OKP -om, više žena nego muškaraca pati od dermatilomanije, što može izazvati prijatna stanja, dok OKP ne.

Lečenje pacijenata sa OKP nije baš uspešno kod pacijenata sa dermatilomanijom, a dermatilomaniju ne pokreću iste misli kao i OKP. Nasuprot tome, između dermatilomanije i zavisnih pacijenata, Grant i Odlaugh su primetili određenu sličnost:

• snažan nagon za ponavljanjem loše navike iako je pacijent upoznat sa njenim negativnim efektima,
• nedostatak samokontrole, pacijent ne može reći ne svom problematičnom ponašanju,
• osećaj snažnog nagona pre obavljanja same aktivnosti,
• osećaj olakšanja i opuštenosti tokom obavljanja ove aktivnosti.

Prema jednoj studiji koja podržava Grantova i Odlaughova teorija, pokazalo se da 79% pacijenata zaista oseća olakšanje dok steže / grebe kožu. Grant i Odlaughv objašnjavaju da dermatilomanija može nastati iz različitih uzroka, pa su stoga simptomi dermatilomanije kod nekih pacijenata slični OKP -u, dok kod drugih podsećaju na zavisnost. Međutim, pretpostavljaju da bi lečenje koje nastoji da smanji zavisnost u nekim slučajevima moglo biti uspešnije od lečenja metodom koja se koristi kod pacijenata sa OKP -om.

Literatura

• Grant JE, Odlaug BL (avgust 2009). „Update on pathological skin picking”. Current Psychiatry Reports. 11 (4): 283—8. PMID 19635236. doi:10.1007/s11920-009-0041-x. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Singer HS (2011). Stereotypic movement disorders. Handbook of Clinical Neurology. 100. str. 631—9. ISBN 9780444520142. PMID 21496612. doi:10.1016/B978-0-444-52014-2.00045-8. 
• Stein DJ, Grant JE, Franklin ME, Keuthen N, Lochner C, Singer HS, Woods DW (jun 2010). „Trichotillomania (hair pulling disorder), skin picking disorder, and stereotypic movement disorder: toward DSM-V”. Depression and Anxiety. 27 (6): 611—26. PMID 20533371. doi:10.1002/da.20700. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Stratton, Mary-Margaret (februar 2018). „Stop Picking On Me”.  CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

Klasifikacija	D ICD-10: L98.1 ICD-9-CM: 312.3 MeSH: D007174 DiseasesDB: 29765
Spoljašnji resursi	eMedicine: article/1122042

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).