Deset mučenika na Kritu
Svetih deset mučenika na Kritu su hrišćanski svetitelji. Stradali su zbog vere u Hrista za vreme gonjenja hrišćana tokom vladavine Dekija Trajana, oko 250. godine.[1] Njihova su imena: Teodul, Saturnin, Evpor, Gelasije, Evnikijan, Zotik, Pompije, Avgatopus, Vasilid i Evarest.[2]
Svi su bili ugledni i časni građani. Posle 30 dana mučenja su izvedeni na gubilište. Kada su izvedeni na gubilište bili su veoma radosni i prepirali su se ko će od njih prvi biti posečen, jer je svako od njih želeo da prvi bude pogubljen. Pre pogubljenja svi zajedno su se pomolili:[2]
Prosti, Gospode, slugama Tvojim, i primi izlivenu krv našu za nas, za srodnike naše i prijatelje i za sve otečestvo, da se svi oslobode od tame neznanja i Tebe poznadu, istinitu svetlost, o Care večni!
Posle raznih mučenja su svima odsekli glave. Kada su dželati otišli, hrišćani su ih sahranili.
Kada je prestalo gonjenje hrišćana, Pavle, episkop grada Gortina, je doputovao sa Krita u Carigrad i dobio dozvolu da prenese tela mučenika iz mesta Alonijum, gde su bili sahranjeni, u Gortinu. Kada su njihove mošti premeštane, prisutni su videli da su ostale nepromenjene.
Srpska pravoslavna crkva slavi ih 23. decembra po crkvenom, a 5. januara po gregorijanskom kalendaru.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Svetih deset mučenika na Kritu”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-20.
- ^ a b „Svetih deset mučenika na Kritu”. Prijatelj Božiji. Pristupljeno 28. 1. 2021.
- ^ „SVETIH DESET MUČENIKA NA KRITU; TUCINDAN”. Crkva Ub. Pristupljeno 28. 1. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Žitija svetih“, 23. decembar, Justin Popović (jezik: srpski)
