Pređi na sadržaj

Dečje auto sedište

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bezbednosno sedište za decu, proizvedeno za Volvo.
Isofiks sedište
Buster sedište

Dečje auto sedište, koje se ponekad naziva i sedište za bebe, bezbednosni sistem za decu, sedište za decu, sedište za bebe, auto sedište ili buster sedište, je sedište dizajnirano posebno da zaštiti decu od povreda ili smrti tokom sudara vozila. Najčešće ova sedišta kupuju i ugrađuju vlasnici automobila, ali proizvođači automobila ih mogu integrisati direktno u dizajn svog vozila i generalno se od njih zahteva da obezbede vezu i obezbede kompatibilnost sigurnosnih pojaseva. Mnogi propisi zahtevaju da deca definisana uzrastom, težinom i/ili visinom koriste bezbednosno sedište za decu koje je odobrila vlada kada se voze u vozilu. Bezbednosna sedišta za decu moraju se pravilno koristiti da bi bila efikasna. Međutim, istraživanja pokazuju da mnoga bezbednosna sedišta za decu često nisu instalirana ili korišćena pravilno.[1] Da bi se uhvatili u koštac sa ovim negativnim trendom, zdravstveni zvaničnici i stručnjaci za bezbednost dece prave video snimke o bezbednosti dece kako bi naučili roditelje i staratelje o pravilnom postavljanju auto sedišta.[2] [3]

Godine 1990. pokrenut je ISO standard ISOFIKS[4] u pokušaju da se obezbedi standard za fiksiranje sedišta za automobile u različite marke automobila. Generalno, ISOFIKS sistem se može koristiti sa grupama 0, 0+ i 1.

Isofiks sistem se sastoji od nastavaka na samom dečijem auto sedištu i dva pravougaona konektora smeštena između sedalnog dela i naslona zadnjeg sedišta automobila. Konektori su pričvršćeni za šasiju vozila te tako predstavljaju dve ključne i vrlo sigurne tačke za učvršćivanje dečijeg auto sedišta. Potrebno je samo kliknuti Isofiks nastavke na sedištu u konektore i ono je pravilno namešteno.[5]

Godine 2013. uvedena je nova regulativa o auto sedištima: „i-Size“ je naziv nove evropske bezbednosne regulative koja se odnosi na autosedišta za decu mlađu od 15 meseci. Stupio je na snagu u julu 2013. godine i pruža dodatnu zaštitu na nekoliko načina, a pre svega obezbeđivanjem putovanja za decu okrenutom unazad do 15 meseci umesto od 9 do 12 meseci, što je savetovala prethodna uredba EU.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Od kada je prvi automobil proizveden i stavljen na tržište ranih 1900-ih, sprovedene su mnoge modifikacije i prilagođavanja kako bi se zaštitili oni koji voze i koriste motorna vozila. Većina ograničenja je postavljena da bi se zaštitili odrasli bez obzira na malu decu. Iako su dečja sedišta počela da se proizvode ranih 1930-ih, njihova svrha nije bila bezbednost dece. Svrha je bila da se ponašaju kao pomoćna sedišta kako bi se dete podiglo na visinu da bi ih roditelj vozač lakše mogao videti. Tek 1962. godine samostalno su razvijena dva dizajna sa ciljem zaštite deteta.[6] Britanski pronalazač Džin Ejms kreirao je dečje sedište okrenuto unazad sa trakom u obliku slova Y slično današnjim modelima.[7] Amerikanac Leonard Rivkin iz Denvera u Koloradu dizajnirao je sedište okrenuto napred sa metalnim okvirom da zaštiti dete.[8]

Sigurnosni pojasevi za odrasle nisu bili standardna oprema u automobilima sve do 1960-ih. Sigurnosna sedišta za decu su prvi put postala dostupna kasnih 1960-ih, ali ih je malo roditelja koristilo.[9]

Klasifikacije[uredi | uredi izvor]

Sigurnosna sedišta za decu

Postoji nekoliko tipova autosedišta, koji se razlikuju po položaju deteta i veličini sedišta. Evropski regionalni standard Ujedinjenih nacija ECE R44/04[10] kategoriše ih u 4 grupe: 0–3. Mnoga autosedišta kombinuju veće grupe 1, 2 i 3. Neki novi modeli automobila podrazumevano uključuju standardna sigurnosna sedišta.

Grupa 0[uredi | uredi izvor]

Auto sedište za bebe

Sedišta za bebe grupe 0, ili nosiljke za bebe, drže bebu zaključanu u položaju okrenutom unazad i pričvršćena su standardnim sigurnosnim pojasom za odrasle i/ili ISOFIKS priključkom.

Sedišta grupe 0 drže bebu koja leži na leđima. Pričvršćena su sa oba sigurnosna pojasa na zadnjem sedištu automobila. Oba tipa imaju ručke koje omogućavaju da se lako premeštaju u automobil i iz njega.

  • Položaj: Ležeći (u sedištu), okrenuta unazad, bez vazdušnih jastuka (osim vazdušnih zavesa).
  • Preporučena težina: od rođenja do 10 kg
  • Približna starost: od rođenja do 15 meseci
  • Auto sedište - srednje zadnje sedište
    Auto sedište - srednje zadnje sedište
  • Auto sedište - ne na prednjem sedištu
    Auto sedište - ne na prednjem sedištu

Dečja auto sedišta[uredi | uredi izvor]

Auto sedište za bebe okrenuto unazad

Dete se smešta u poluležeći položaj okrenuto unazad. Ovaj dizajn raspoređuje sile zadržavanja na glavu i telo deteta, isključujući njegove udove, u slučaju frontalnog sudara.

Sedišta okrenuta unazad smatraju se najbezbednijim, a u SAD deca moraju da ostanu u ovom položaju dok ne napune godinu dana i najmanje 9,1 kg, iako se preporučuje da se drže okrenuti unazad do najmanje 2 godine ili dok ne prerastu visinu i težinu autosedišta okrenutih unazad, u zavisnosti od toga šta je duže.

Grupa 0+[uredi | uredi izvor]

Sedišta za automobile grupe 0+ obično imaju nosivi okvir koji je trajno pričvršćen u automobil sigurnosnim pojasom za odrasle i mogu se postaviti u neki oblik transporta beba pomoću integralne ručke ako je u pitanju određeni model. Dečja sedišta okrenuta unazad su sama po sebi bezbednija od dečjih sedišta okrenutih prema napred jer pružaju više podrške za glavu deteta u slučaju naglog kočenja. Iako su neki roditelji željni da pređu na dečje sedište okrenuto prema napred, razne zemlje i proizvođači auto sedišta preporučuju da deca nastave da koriste dečje sedište okrenuto unazad što je duže moguće.[11]

  • Položaj: sedeći, okrenut unazad, bez vazdušnih jastuka (osim vazdušnih zavesa).
  • Preporučena težina: rođenje (2–3 kg) do 13 kg
  • Približna starost: od rođenja do 15 meseci

Konvertibilna sedišta[uredi | uredi izvor]

Konvertibilno auto sedište

Konvertibilna sedišta se mogu koristiti u više faza. Mnoga konvertibilna sedišta će preći sa sedišta okrenutog unazad u sedište okrenuto napred, a neka se tada mogu koristiti kao pomoćno sedište. Mnoga konvertibilna sedišta dozvoljavaju 2/3–18 kg okrenuta unazad, omogućavajući deci da budu u sigurnijem položaju okrenutom unazad do težine od 18 kg.

Sigurnosna konvertibilna sedišta mogu da se ugrade okrenuta unazad ili napred. Dostupan je veliki izbor, a ograničenja težine, visine i dodatne funkcije variraju od sedišta do sedišta i od proizvođača. Sedišta sa pojasevima u 5 tačaka smatraju se sigurnijim od onih sa štitnikom iznad glave.[12]

Ne smatraju se najboljim izborom za novorođenčad. Ograničenja težine sedišta okrenutih unazad kreću se od 9 do 23 kg u zavisnosti od proizvođača i zemlje porekla. Granice sedišta okrenutih prema napred se kreću od 9 do 40 kg u zavisnosti od modela sedišta, proizvođača i zemlje porekla.

Grupa 1[uredi | uredi izvor]

Stalni priključak u automobilu koji koristi sigurnosni pojas za odrasle koji ga drži na mestu i pojas za bebu u pet tačaka za držanje bebe.

  • Položaj: sedeći, preporučeno okrenut unazad, ali okrenut prema napred je dozvoljen, bez vazdušnih jastuka (osim vazdušnih zavesa).
  • Preporučena težina: 9 kg do 18 kg
  • Približna starost: 9 meseci do 4 godine (iako starija deca ponekad mogu da stanu)

Preporučuje se da deca sede okrenuta unazad što je duže moguće. U skandinavskim zemljama, na primer, deca sede okrenuta unazad do oko 4 godine. Autosedišta okrenuta unazad su znatno bezbednija u frontalnim sudarima, koji će najverovatnije izazvati teške povrede i smrt. [13] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20] [21] [22] [23] Auto sedišta grupe 1 okrenuta unazad postaju sve rasprostranjenija, ali ih je još uvek teško nabaviti u mnogim zemljama.

Grupa 2[uredi | uredi izvor]

Veće sedište od dizajna Grupe 1. Ova sedišta koriste pojas za odrasle da drže dete na mestu.

  • Položaj: sedeći, okrenut napred ili nazad
  • Preporučena težina: 15 kg do 25 kg
  • Približna starost: 4 do 6 godina (iako starija deca ponekad mogu da stanu)

Grupa 3[uredi | uredi izvor]

Takođe poznata kao buster sedišta, ona postavljaju dete tako da se pojas za odrasle drži u ispravnom položaju radi bezbednosti i udobnosti.

  • Položaj: sedeći, okrenut napred
  • Preporučena težina: 22 kg do 36 kg
  • Približna starost: od 4 do 10 godina i više ako dete još nema 36 kg

Buster sedišta[uredi | uredi izvor]

Buster sedišta se preporučuju za decu dok ne postanu dovoljno velika da pravilno koriste sigurnosni pojas. Sigurnosni pojasevi su dizajnirani za odrasle i stoga su preveliki za malu decu.

Buster sedišta podižu dete i omogućavaju sigurnosnom pojasu da čvrsto naleže preko ključne kosti i grudnog koša, dok je deo u krilu pričvršćen za kukove. Ako sigurnosni pojas nije preko ključne kosti i kukova, on će ići preko vrata i stomaka i izazvati unutrašnje povrede u slučaju sudara.

Ograničenja sedišta okrenutih napred[uredi | uredi izvor]

Nakon što navrši godinu dana i 9 kg, deca mogu da putuju u sedištima okrenutim prema napred. Većina skandinavskih zemalja zahteva da deca sede okrenuta unazad do najmanje 4 godine. Ovo je doprinelo da Švedska ima najnižu stopu poginule dece u saobraćaju u međunarodnim poređenjima.[24]

Po zakonu (u Kanadi i nekim američkim državama), deca moraju da budu vezana dok ne napune 4 godine i ne dobiju 18 kg. Nakon što su uslovi ispunjeni, mogu se preseliti u pomoćno sedište.

Informacije o bezbednosti[uredi | uredi izvor]

Svi bezbednosni sistemi za decu imaju datum isteka. Sedišta mogu isteći 6 godina od datuma proizvodnje, iako se to može razlikovati kod proizvođača. O datumima isteka se vodi velika debata, a zagovornici i proizvođači tvrde da se starija autosedišta vremenom mogu degradirati i postati manje efikasna. Protivnici tvrde da je to jednostavno radi njihove pravne zaštite i prodaje više autosedišta, i ističu da su proizvođači primetili da plastika u većini autosedišta premašuje istek roka. Kako je starenje posledica promena temperature i UV-svetla, sedište brže stari u automobilu nego u hladnom, mračnom podrumu.

Kao i kacige za motocikle i trkačke automobile, dečja sedišta su testirana za upotrebu u samo jednom slučaju sudara. To znači da ako je sigurnosni sistem na bilo koji način ugrožen (sa ili bez deteta u njemu), vlasnicima se predlaže da ga zamene. Ovo je zbog neizvesnosti o tome kako će se kompromitovano bezbednosno sedište za decu ponašati u narednim sudarima.[25]

Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima SAD daje smernice o ponovnoj upotrebi bezbednosnih sistema za decu nakon sudara. Zamena dečjih sedišta se preporučuje nakon umerenog ili teškog sudara kako bi se obezbedio kontinuirani visok nivo zaštite za decu putnike. Međutim, nedavne studije pokazuju da dečja sedišta mogu da izdrže manje udare bez ikakvog dokumentovanog pogoršanja u kasnijim performansama.[26]

Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima SAD definiše manji udes ako:

  • Vizuelna inspekcija bezbednosnog sedišta za decu, uključujući pregled ispod bilo koje lako pomične podloge sedišta, ne otkriva nikakve pukotine ili deformacije koje bi mogle biti uzrokovane udarom
  • Vozilo u koje je ugrađeno dečje sedište je bilo sposobno za vožnju sa mesta nesreće
  • Vrata vozila najbliža dečjem sigurnosnom sedištu su neoštećena
  • Niko od putnika u vozilu nije povređen
  • Vazdušni jastuci (ako ih ima) se nisu aktivirali

Ne preporučuje se kupovina polovnih sedišta. Često je nemoguće utvrditi istoriju bezbednosnog sedišta za decu kada se kupuje polovno.

Roditelji ne bi trebalo da stavljaju decu u sigurnosna sedišta sa debelim zimskim kaputima. Kaput će se spljoštiti u slučaju nesreće, a kaiševi neće biti dovoljno čvrsti da bi dete bilo bezbedno.[27]

Postavljanje sedišta[uredi | uredi izvor]

Studija podataka o saobraćajnim nesrećama iz 16 američkih država otkrila je da deca mlađa od 3 godine imaju 43% manje šanse da budu povređena u saobraćajnoj nesreći ako im je sedište za automobil pričvršćeno na sredini zadnjeg sedišta, a ne na jednoj strani. Rezultati su zasnovani na podacima iz 4.790 saobraćajnih nesreća u kojima su učestvovala deca uzrasta 3 i mlađa između 1998. i 2006. godine. Prema podacima, centralna pozicija je bila najbezbednija, ali najmanje korišćena pozicija. Međutim, ekonomista Stiven Levit je pokazao da auto sedišta ne smanjuju broj smrtnih slučajeva u poređenju sa redovnim sigurnosnim pojasevima.[28]

Svake godine u Sjedinjenim Državama između 30 i 50 beba umre od toplote i hipotermije nakon što su ostavljene u automobilu.[29]

Zakon[uredi | uredi izvor]

Ruska poštanska marka koja prikazuje bezbednosno sedište za decu.

Autosedišta za bebe su zakonski obavezna u mnogim zemljama, za bezbedan prevoz dece uzrasta do 2 ili više godina u automobilima i drugim vozilima.

Propisi Evropske unije i UNECE[uredi | uredi izvor]

Direktiva 2003/20/EC Evropskog parlamenta i Saveta [30] je naložila upotrebu bezbednosnih sistema za decu u vozilima od 5. maja 2006. godine. Deca ispod 135 cm visine u vozilu moraju biti vezana odobrenim bezbednosnim sistemom za decu koji odgovara veličini deteta.[31] U praksi, bezbednosni sistemi za decu moraju biti u mogućnosti da se ugrade na prednje ili druge redove sedišta. Deca se ne smeju prevoziti koristeći bezbednosni sistem za decu okrenut unazad na suvozačevom sedištu zaštićenom prednjim vazdušnim jastukom, osim ako vazdušni jastuk nije deaktiviran.[traži se izvor]

Međutim, do 9. maja 2008. zemlje članice su mogle da dozvole upotrebu bezbednosnih sistema za decu odobrenih u skladu sa njihovim nacionalnim standardima.

2013. nova regulativa EU je uvedena; „i-Size“ je naziv nove evropske bezbednosne uredbe, UNECE Uredbe 129 koja se odnosi na autosedišta za decu mlađu od 15 meseci. Stupio je na snagu u julu 2013. godine i pruža dodatnu zaštitu na nekoliko načina, a pre svega obezbeđivanjem putovanja okrenutom unazad za decu do 15 meseci umesto 9 do 12 meseci, što je savetovala prethodna uredba EU. Ova nova uredba treba da bude uvedena u fazama između 2013. i 2018. godine i sprovodiće se paralelno sa UNECE R44/04 do 2018. godine kada je u potpunosti zamenjuje.

Srbija[uredi | uredi izvor]

Bezbednosno sedište mora biti homologovano, odnosno najmanje ispunjavati jednoobrazne tehničke uslove propisane UNECE pravilnicima 44/03 ili 129. Homologovano bezbednosno sedište je označeno odgovarajućom oznakom koja najmanje sadrži sledeće elemente: homologacionu oznaku „E” sa odgovarajućim brojem države koja je izdala homologaciju, homologacioni broj, naziv kategorije bezbednosnog sedišta, masu odnosno visinu deteta.

Bezbednosna sedišta dele se u dve klase:

1) potpuno (integralno) bezbednosno sedište koje se sastoji od elemenata za ograničavanje pokretljivosti tela, koje se može pričvrstiti sopstvenim kaiševima odnosno priključcima i tako čini potpun sistem bezbednog vezivanja lica;

2) nepotpuno (neintegralno) bezbednosno sedište koje zahteva upotrebu sigurnosnog pojasa vozila u cilju ograničavanja pokretljivosti tela ili sedišta i koje tada čine potpun sistem bezbednog vezivanja lica.

Bezbednosna sedišta se, prema težini deteta, razvrstavaju u pet grupa: 1) Grupa 0, namenjena za bebe lakše od 10 kg; 2) Grupa 0+, namenjena za decu težine manje od 13 kg; 3) Grupa 1, namenjena za decu koja su teška od 9 do 18 kg; 4) Grupa 2, namenjena za decu koja imaju od 15 do 25 kg i 5) Grupa 3, namenjena za decu težine od 22 do 36 kg.

Dete niže od 135 cm prevozi se vezano u odgovarajućem, homologovanom bezbednosnom sedištu. U motornom vozilu na prednjem sedištu ne sme da se prevozi dete mlađe od 12 godina. Izuzetno, dete do tri godine može se prevoziti na prednjem sedištu, ukoliko se prevozi u bezbednosnom sedištu koje je okrenuto suprotno pravcu kretanja vozila, kada vozilo nema ili je isključen bezbednosni vazdušni jastuk. Izuzetno, dete starije od četiri godine može se prevoziti vezano sigurnosnim pojasom vozila uz upotrebu homologovanog bezbednosnog podmetača, ukoliko visina deteta omogućava bezbedno vezivanje i ukoliko na mestu gde sedi postoji ugrađen naslon za glavu.[32][33][34]

Prodaja auto sedišta za decu

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Iako postoje stotine varijacija marki i modela u svetu bezbednosnih sedišta za decu, materijali koji se koriste u procesu proizvodnje su u osnovi isti. Fabrike u kojima se sklapaju sedišta dobijaju polipropilenske pelete.[35] Pena čini postavu pojedinačnih sedišta, dok se vinil i tkanine koriste za izradu presvlaka sedišta kao i pojaseva.

Vrste[uredi | uredi izvor]

Bezbednosno sedište za decu

Postoje različite vrste dečijih sedišta za decu različitih veličina i uzrasta.

  • Sedišta za bebe - Dečja bezbednosna sedišta napravljena posebno za bebe su najmanja i imaju ručke za nošenje za lakše nošenje. Novorođenčad se najčešće postavlja u sedište okrenuto unazad. Ova sedišta su dizajnirana za odojčad od 10 do 15 kg, u zavisnosti od modela.
  • Konvertibilna sedišta - Slično sedištu za bebe, konvertibilno sedište se može koristiti u položaju okrenutom unazad ili napred i koristi se za decu od 2,3 do 23 kg. Položaj okrenut unazad se koristi za decu sve dok ne budu teška više od 9,1 kg i imaju najmanje dve godine. Istraživanja i rezultati testova sudara pokazuju da su deca bezbednija u bezbednosnom sedištu za decu okrenutom unazad. Američka akademija za pedijatriju preporučuje držanje dece na sedištu okrenutom unazad dok „ne napune 2 godine ili dok ne dostignu najveću težinu ili visinu koju dozvoljava proizvođač njihovih bezbednosnih sedišta“.
Neka sedišta dozvoljavaju detetu da ostane okrenuto unazad do 20 kg. Kada dete dostigne minimalne uslove da bude okrenuto prema napred, sedište se može okrenuti i koristiti kao sedište okrenuto napred.[traži se izvor]
  • Kombinovana sedišta – Kombinovano sedište ili buster u pet tačaka je sedište okrenuto ka napred i ima sistem pojaseva u pet tačaka.[36]
  • Buster sedišta – Svrha pomoćnih - buster sedišta je da obezbede podizanje deteta tako da pojas za rame na odgovarajući način leži na lopatici i da se ne penje uz dečji vrat. Takođe obezbeđuje da pojas može bezbedno da leži preko kukova i da ostane na velikim kostima deteta umesto da leži preko mekog tkiva stomaka. Ovo sedište je dostupno za decu preko 18 kg i do preko 45 kg.[37] Od osam do dvanaest godina, deca su možda prerasla svoja pomoćna sedišta i može im se dozvoliti da koriste redovne sisteme zaštite za odrasle. Predlaže se da, do trinaeste godine, dete ostane na zadnjem sedištu.

Opasnosti[uredi | uredi izvor]

Proizvođači imaju kontrolu kvaliteta kako bi osigurali da su sedišta pravilno sastavljena i upakovana. Međutim, nije garantovano da se priložena uputstva uvek pridržavaju i da se pravilno poštuju. Do 95% sigurnosnih sedišta koja su ugrađena možda nisu pravo sedište za dete, mogu biti labavo zakačena za vozilo, mogu biti zakačena nekompatibilnim pojasom u vozilu, možda imaju pojaseve koji su na neki način pogrešno pričvršćeni ili mogu biti pogrešno postavljeni ispred vazdušnih jastuka. 1997. šestoro od desetoro dece koja su poginula u saobraćajnim nesrećama nije bila pravilno vezano.[35]

Mesto za inspekciju bezbednosnih sedišta za decu od strane policijske uprave Mauija

Pored problema sa nepoštovanjem uputstava, postoje i druge opasnosti koje mogu uticati na decu koja koriste ova sigurnosna sedišta. Nedavna studija pripisala je mnoge slučajeve sindroma iznenadne smrti novorođenčadi (SISN) dugotrajnom sedenju ili ležećem položaju ovih beba kada koriste sigurnosna sedišta. Kada su istraživači pregledali više od 500 smrtnih slučajeva novorođenčadi, otkriveno je da se 17 od ovih smrtnih slučajeva dogodilo dok je beba bila u uređaju kao što je sigurnosno sedište za decu. Utvrđeno je da je starost najčešćih stopa smrti od SISN-a u uređaju za bezbednost dece ispod jednog meseca, pri čemu se šest od 17 smrtnih slučajeva dogodilo u ovoj starosnoj grupi. Uobičajeno je da se bebina glava spusti napred dok je u autosedištu koje nije pravilno postavljeno u automobilu što može da umanji bebinu sposobnost da uzima kiseonik.[38]

Kritika[uredi | uredi izvor]

Bilo je nekih kritika bezbednosnih standarda za bezbednosna sedišta za decu okrenuta prema napred, posebno od strane ekonomiste Stivena D. Levita, koji je procenio samo fatalne sudare između 1975. i 2003. godine. Drugi istraživači kažu da bezbednosna sedišta za decu nude značajnu bezbednosnu prednost u odnosu na same pojaseve, kada se gledaju podaci o sudarima u novijim automobilima sa novijim bezbednosnim sedištima za decu, bez ograničavanja podataka na samo smrtne slučajeve.[39]

Bezbednosna sedišta za decu mogu biti skupa i glomazna, a ako porodica ima više dece koja moraju da koriste dečja bezbednosna sedišta u isto vreme, možda će biti potrebno kupiti veće vozilo ili specijalizovana, uža bezbednosna sedišta kako bi se ispunili zakonski zahtevi o bezbednom transportu dece. Jedna ekonomska studija je otkrila da su ovi zahtevi uticali na odluke porodica o razmaku rađanja i procenjeno je da su 2017. godine zahtevi za ugradnjom više dečijih bezbednosnih sedišta u vozilo u isto vreme verovatno obeshrabrili nekoliko hiljada porodica da imaju još jedno dete pri tom vreme. [40]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „State of New Jersey”. Nj.gov. Pristupljeno 2013-11-19. 
  2. ^ CDC (2019-09-25). „Child Passenger Safety”. Centers for Disease Control and Prevention (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-23. 
  3. ^ „Car Seat Safety (Healthy You)”. Texomashomepage.com (na jeziku: engleski). 2020-02-25. Pristupljeno 2020-03-23. 
  4. ^ International Standard ISO 13216. Anchorages in vehicles and attachments to anchorages for child restraint systems. International Organization for Standardization, Geneva.
  5. ^ „Šta morate znati pre kupovine auto sedišta za bebe i decu”. beecool.rs. 22. 4. 2015. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  6. ^ „A Brief History of 7 Baby Basics”. Mental Floss. 12. 3. 2013. Pristupljeno 26. 12. 2014. 
  7. ^ „Child Safety Seat”. Made How. Pristupljeno 26. 12. 2014. 
  8. ^ „USPTO Full-Text and Image Database. Patent #3,107,942”. United States Patent and Trademark Office. 5. 3. 1962. Arhivirano iz originala 19. 10. 2012. g. Pristupljeno 16. 5. 2018. 
  9. ^ "Children's Car Seats".
  10. ^ Regulation No 44 of the Economic Commission for Europe of the United Nations (UN/ECE) — Uniform provisions concerning the approval of restraining devices for child occupants of power driven vehicles (‘child restraint systems’) - Retrieved 2014-08-04
  11. ^ „AAP Updates Recommendation on Car Seats”. 22. 3. 2011. Arhivirano iz originala 22. 3. 2011. g. Pristupljeno 27. 5. 2017. 
  12. ^ „Five-Point Harness or Shield - Choosing a safer seat”. Arhivirano iz originala 2012-04-21. g. Pristupljeno 2012-04-17. 
  13. ^ Carlsson G, Norin H, Ysander L: Rearward-facing child seats – the safest car restraint for children? Accident Analysis and Prevention, 23(2-3):175-182, 1991.
  14. ^ Kamrén B, von Koch M, Lie A, Tingvall C, Larsson S, Turbell T. The Protective Effect of Rearward Facing CRS. An Overview of possibilities and problems associated with child restraint for children aged 0-3 years. Child Occupant Protection symposium, San Antonio, November 1993. Society of Automotive engineers (SAE), Inc Warredale, PA. SAE technical paper 933093.
  15. ^ Isaksson-Hellman I, Jakobson L, Gustafsson C, Norin H: Trends and effects of child restraint systems based on Volvo’s Swedish accident database. SAE Technical paper 973299. Society of Automotive Engineers (SAE). Warrendale, PA, 1997.
  16. ^ Jacobsson L, Isaksson –Hellman I, Lundell B: Safety for the growing child – experiences from Swedish accident data. ESV conference 2005. Paper no 05-0330.
  17. ^ Tingvall C. Children in cars. Doctor thesis. Some aspects of the safety of children as car passengers on road traffic accidents. Acta Paediatrica Scandinavica. Supplement, 339:1-35,1987. (Doctoral thesis)
  18. ^ Turbell T. Child restraint systems: Frontal Impact Performance. VTI rapport 36A. Swedish Road and Traffic Research Institute (VTI) Stockholm Sweden. 1974.
  19. ^ Fuchs S, Barthel MJ, Flannery, AM and Christoffel KK: Cervical spine fractures sustained by young children in forward facing car seats. Pediatrics 84(2), 348-354, 1989.
  20. ^ Stalnaker RL: Spinal cord injuries to children in real world accidents. SAE SP-986. Society of Automotive Engineers (SAE). Warrendale, PA. 1993. Pp 173-183.
  21. ^ Arbogast KB, Cornejo RA, Kallan MJ, Winston FK, Durbin DR: Injuries to children in forward facing child restraints. Association for the Advancement of Automotive Medicine 46th (AAAM). Annual Conference, Tempe, AX 2002. Pp 213-230.
  22. ^ Henary B, Sherwood, C P, Crandall J R, Kent R W, Vaca F E, Arbogast K B, Bull M J. Car safety seats for children: rear facing for best protection. Injury Prevention 2007; 13:398-402.
  23. ^ Sherwood C P, Crandall J R. Frontal sled tests comparing rear and forward facing child restraints with 1-3 year old dummies. Annual Proc Assoc Adv Automot Med. 2007;51:169-80.
  24. ^ Seat belts & child restraints,International comparisons of child injuries and prevention programs: recommendations for an improved prevention program in Germany, August 4, 2014 Retrieved August 5, 2018
  25. ^ „Bilbarnstolars livslängd”. Nationalföreningen för trafiksäkerhetens främjande. Pristupljeno 2021-05-15. „Bilbarnstolen ska alltid bytas ut om den har skadats i samband med krock på ett sätt som syns eller som påverkar funktionen i något avseende” 
  26. ^ „NHTSA Advises Parents, Caregivers: Child Safety Seats Can Be Reused after Minor Crash”. National Highway Traffic Safety Administration. U.S. Department of Transportation. Arhivirano iz originala 05. 10. 2016. g. Pristupljeno 2. 8. 2016.  Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  27. ^ „Winter coats and car seats: Keeping your child safe and warm”. Consumer Reports. 20. 12. 2012. Pristupljeno 2013-09-19. 
  28. ^ Lecture by Levitt at TED Retrieved June 2011
  29. ^ „The Last Word: Forgotten Baby Syndrome”. The Week. 26. 3. 2009. Arhivirano iz originala 05. 07. 2014. g. Pristupljeno 07. 11. 2021. 
  30. ^ Directive 2003/20/EC of the European Parliament and of the Council of 8 April 2003 amending Council Directive 91/671/EEC, Official Journal L 115, 2003-05-09 P. 63.
  31. ^ „European Commission Rules on Seat Belts”. European Commission. Pristupljeno 2. 8. 2016. 
  32. ^ Vučić, Jasna (31. 10. 2020). „Stigao novi pravilnik o auto-sedištima za decu: Najveće kazne zatvor i 120.000 dinara”. telegraf.rs. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  33. ^ „Novo! Zakon o bezbednosti saobraćaja o auto-sedištima za decu”. decjibazar.rs. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  34. ^ „Šta kaže zakon u Srbiji”. auto-sedista.rs. Pristupljeno 7. 11. 2021. 
  35. ^ a b AAP. "Car Safety Seats: A Guide For Families 2009." American Academy of Pediatrics. 2009. American Academy of Pediatrics. 22 Feb. 2009".
  36. ^ NHTSA. "National Child Passenger Safety Certification Training Program Manual. Some combination seats must be converted to a booster after the child reaches 40 lb (18 kg), while others have much higher weight limits for use of the 5-point harness (e.g., up to 85 lb (39 kg)). Children are safest in a 5-point harness provided it is installed correctly and the child is within the height and weight limits for that particular seat." Safe Kids Worldwide, April 2007.
  37. ^ NHTSA. "National Child Passenger Safety Certification Training Program Manual." Safe Kids Worldwide, April 2007.
  38. ^ „How child safety seat is made - manufacture, history, used, parts, components, product, industry, History, Raw Materials”. Madehow.com. Pristupljeno 16. 5. 2018. 
  39. ^ Elliot, Michael R.; et al. „Effectiveness of Child Safety Seats vs Seat Belts in Reducing Risk for Death in Children in Passenger Vehicle Crashes”. JAMA Pediatrics. Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  40. ^ Nickerson, Jordan; Solomon, David H. (2020-07-31). „Car Seats as Contraception” (na jeziku: engleski). Rochester, NY. S2CID 229069738. SSRN 3665046 Slobodan pristup. doi:10.2139/ssrn.3665046. 

 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дечје_ауто_седиште&oldid=27820951”