Dirar bin El Azvar

Dirar bin El Azvar
Dirar bin El Azvar
Lični podaci
Datum rođenja	Nepoznato
Mesto rođenja	Meka, Arabija
Datum smrti	640.
Mesto smrti	Jordanska dolina, Jordan, Pravedni kalifat
Vojna karijera
Služba	? - 639(upitno)
Vojska	Rašidunska vojska
Jedinica	Mubarizun, Rašidunska konjica
Učešće u ratovima	Rašidunsko osvajanje Levanta

Dirar bin El Azvar bin Malik ibn Avs bin Džadima bin Rabia bin Malik bin Šalaba bin Asad bin Kuzajma bin Mudrika bin iljas bin Mudar Bin Nizar bin Adnan el Asadi (arapski: ضرار بن الأزور وهو مالك بن أوس بن جذيمة بن ربيعة بن مالك بن ثعلبة بن أسد بن دودان بن أسد بن خزيمة بن مدركة بن إلياس بن مضر بن نزار بن معد بن عدنان، الأسدي‎), , koji se obično naziva Diraar bin el Azvar (arapski: ضرار بن الأزور‎), bio je pratilac islamskog proroka Muhameda.

Poznat je kao divlji ratnik i uspešna vojna figura za vreme Rašidunskog osvajanja Sirije pod generalom Halidom ibn el Validom i proslavio se nadimkom Goli ratnik ili Goli šampion zbog njegove sklonosti da se bori bez oružja ili gornjeg dela odeće. Dirar je bio član elitne jedinice Mubarizun koju je predvodio Halid. Dirar je pratio Halida u većini, ako ne i u svim njegovim istaknutim pohodima, uključujući ratove Ride, bitku kod Jarmuka i bitku kod Adžnadajna.

Život[uredi | uredi izvor]

Rođen negde u sedmom veku, Dirar je rođen kao sin jednog od poglavara Bani Asada, po imenu Malik bin Avs. Njegova loza se može pratiti do Malika, sina Avsa, sina Džadime, sina Rabije, sina Malika, sina Šalabaha, sina Asada, sina Kuzaima, sina Mudrike, sina Ilije, sina Mude sina Nizara, sina Adnana el Asadija.^[1]^[2]^[3] Njegova porodica je bila među prvim preobraćenicima u islama. Posle bitke kod rovova, poslan je sa Tulaiha bin Huvajlidom svojim rođacima u, Bani Asadu, da ih nagovara da prihvate islam.^[4] Njegovo pleme je poznato kao El Azvar.

Ratovi Ride[uredi | uredi izvor]

Tokom početnog perioda ratova Ride, Dirar je radio kao sakupljač poreza, ali je kasnije učestvovao u mnogim borbama Rida kao običan vojnik. Kasnije je služio kao izviđač za elitnu mobilnu konjicu, koju je predvodio čuveni general Halid bin el Valid. U jednom trenutku, u njegovom klanu predvođenom Tulaihom došlo je do pobune i otpadištva. Zbog toga ga je Muhamed poslao da uguši ovu pobunu.<ref>Husayn Haekal, Muhammad; Cordova library, 2014; 1 Biografi Abu Bakr Ash-Shiddiq ra. Arhivirano 2015-02-22 na sajtu Wayback Machine</ref

Dirara je poslao Halid da vodi odred koji se sastoji od Banu Tamim ratnika kako bi se suprotstavili Maliku ibn Nuvajrahu, vođi plemena Bani Jarbu-a, Banu Tamim klana, sa optužbama za otpadništvo.

Bitka za Adždajn[uredi | uredi izvor]

Rašidunska vojska je napustila je glavni grad Medinu verovatno u jesen 633. ili početkom 634. godine. Prvo su se angažovali i porazili Vizantijce na Datinu 4. februara; nakon toga, car Iraklije, koji je tada bio stacioniran u Emesi (sada Homs, Sirija), imao je pojačanja koja su poslata na jug kako bi zaštitila Cezareju Maritimu. Reakcija na ovaj potez je nedugo zatim usledila, komandant Halid ibn el Valid je dobio naredbu da prekine operacije protiv Sasanidskog carstva i stigne do Sirije, što ga je dovelo do borbene pozicije. Tokom sredine bitke, zabeleženo je da se plahoviti Diraar suočio sa Halidom i rekao: "Zašto čekamo kada je Alah, Svevišnji, na našoj strani? Po Alahu, naši neprijatelji će misliti da ih se bojimo. " Njihova smrt, zahvaljujući Dirar-ovim postupcima, posejala je nered među vizantijskim redovima i dovela do sloma morala, što je Halid iskoristio kao svoju stratešku prednost.

Nakon poraza vizantijskih Gasanida do 24. aprila, Halidove snage su mogle da uđu u Bosru, i celu Siriju skoro bez ikakvog otpora. Tako su Halidove snage otišle da se pridruže Amr ibn el Asovim snagama na mestu koje je tradicionalno poznato kao Adžnadajn.

Bitka kod Jarmuka[uredi | uredi izvor]

Kasnije je u bici kod Jarmuka, Dirar većinu vremena proveo kao izviđač muslimanske vojske, obično pretražujući bojna polja malim grupama konjanika kako bi odredio najbolji način za delovanje prema vizantijskim snagama.

To su zabeležili Ibn Tajmija i Muhamed Jusuf El Dilavi, autor Hajatus Sahaba, smatra da je u jednom određenom sukobu, muslimansko krilo potisnuto nazad zbog vizantijskog juriša, dok je on, zajedno s Ikrima ibn Abi Džahlom, stajao čvrsto sa 400 muškaraca na napuštenoj liniji i uspešno odbranio muslimansku poziciju dok se muslimanski redovi koji su bili u bekstvu nisu vratili na bojno polje i ponovo ojačali položaj. Okolnosti su objašnjene u sveobuhvatnoj Tabarijevoj istoriji u kojoj je Ikrima zabeležio sledeće: Da li bih se borio sa Božjim Poslanikom na svakom mestu, a ipak pobegao od vas danas ?! Ko će položiti zakletvu (da se bori) do smrti ?!" El Harit bin Hišam i Dirar bin El Azvar su se zakleli zajedno sa 400 poznatih muškaraca i vitezova. Borili su se ispred Halidovog komandnog šatora dok nisu svi bili onesposobljeni ranama. Mnogi od njih su umrli nakon sukoba zbog teških rana, uključujući Ikrima. Iako su neki poput Dirara uspeli da se oporave. Dirar je igrao istaknutu ulogu kada ga je Halid odredio da zauzme most u Ajn el Dakaru kako bi bezbedno prešao duboke klance ravnica Vadi ur Rukada sa 500 vojnika u noći petog dana borbe. Halid mu je tada naredio da postavi zasedu kako bi eliminisao vizantijske vojske koji su bile razapete i koje su nameravale da koriste ovaj most radi svog povlačenja.

Sledećeg dana, Dirar se pomerio sa 500 svojih konjanika oko severnog boka Vizantijaca i zauzeo most. Plan je bio uspešan jer su se Vizantinci povukli na ovu stazu, gde ih je Dirar čekao na mostu Vadi ar Rakad. Vizantijci su sada bili opkoljeni sa svih strana. Neki su pali u duboke klance sa strmih padina, drugi su pokušavali da pobegnu u vodu, samo da bi bili razbijeni na stenama ispod, a drugi su ubijeni u svom letu. Iako je veliki broj vojnika uspeo da pobegne od masakra, neki su možda bili zarobljeni tokom kasnijeg gonjenja. Muslimani nisu uzimali zarobljenike u ovoj bici. Vizantijski zapovednik, Teodor Tritirije i neki drugi generali bili su među žrtvama.

Nakon ove bitke, kalif Omar je naredio da se deo rašidunskih trupa iz Jarmuka prebaci u Irak kao pojačanje radi pomoći Sad ibn Abi Vakasu u bici kod El Kadisija protiv Sasanidskog carstva i Dirar je ubrojen među njih.

Kasnija karijera[uredi | uredi izvor]

Zarobljen je od strane vizantijskih snaga tokom bitke kod Orlovog prolaza, što je onemogućilo opsadu Damaska. Ubrzo nakon toga, spasla ga je grupa predvođena njegovom sestrom koja se zvala Havla bint el Azvar. Neki komentari kritikuju autentičnost Havlinog spasavanja jer je zabeleženo bez citata koje su odobrili velikodostojnici tog doba i osim jedino El Vakidi, kojeg su Ahmed ibn Hanbal, el Šafi, el Buhari i drugi kritikovali kao nepouzdane .

Istoričnost smrti[uredi | uredi izvor]

Opšte je prihvaćeno da je mladi Sahabi prihvatio svoju smrt u Siriji, i preminuo u Emausu kao žrtva kuge koja je izbila u Levantu i zapadnom Iraku tražeći živote mnogih drugih pobožnih saputnika uključujući i Abu Ubajdu ibn el Džarahu. Rečeno je da je vreme njegove smrti 18 AH / 640. n. e i njegovo poslednje počivalište je u Siriji.

Ipak, postoje i drugi izvještaji o smrti Dirar bin el Azvara. Na primer, Ibn Abd el Bar je rekao da je pao u bici kod Adžnadajna. Ovo je u suprotnosti sa izveštajem El Vakidija u kojem se kaže da je pao u bici kod Jamame. Takođe, Ibn Hadžar je saopštava da je, nakon što je Dirar ubio Malik ibn Nuvajra i počinio preljubu sa robljem uhvaćenim za vreme pohoda, zapovedniku Halidu kalif Umar je naredio da ga ubije zbog njegovih zločina. Međutim, pre nego što je Halid primio naređenje da pogubi Dirara, već je bio mrtav. Postoje i neke kontroverze u vezi sa tekstualnim prevodima, što otežava razlučivanje da li je Dirar umro u to vreme ili ne (bez obzira na uzrok), kako to beleži Bajaki.

Sa druge strane, El Tabari je zapisao da se Dirar pojavio u bici kod Jarmuka. Jakubi je čak napisao da je živeo dovoljno dugo da bi bio svedok bitke za Kadisiju i da je zajedno sa Tulajhom, Amru bin Madi Jakribom i Kurtom bin Džama el Abdiem otkrio leš Rostama Farohzada. Rekavši to, hronika Jakubija je bila opterećena skepticizmom zbog njegovih preteranih Šijskih simpatija.

Takođe treba napomenuti da je Ibn Hadžar pretpostavio da postoje dve različite osobe zvane Dirar. Prvi je bio Diraar bin el Azvar iz plemena Asad, a drugi Dirar bin el Hatab. Tako su neki hroničari kao što je Abd el Bar napravili grešku identifikujući te dve različite osobe kao jednu. Iako je zabuna ovde bila očigledna, stariji hroničari kao što su Abu Ismail el Azdi i Sejf ibn Omar bili su svesni postojanja dva različita Dirara, ali su takođe zabeležili da su i Dirar el Azvar i Dirar bin el Hatab bili prisutni u Sirijskoj kampanji, posebno u bici kod Jarmuka, odbacujući tako tvrdnje El Bara i El Vakidija.

Zaostavština[uredi | uredi izvor]

Džamija Dirar bin el Azvar izgrađena je u spomen na njega. Džamija se nalazi u severnom delu doline Jordana, u blizini mauzoleja Abu Ubajda ibn el Džaraha, u oblasti koja je bila svedok prvih bitaka između muslimana i Vizantijskog carstva. El Zarar OBT koji koristi Pakistanska vojska nazvana je u njegovu čast.

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Nekoliko filmova 20. veka o muslimanskim osvajanjima uključili su Diraar kao jednog od likova:

Sirijski glumac Ahmed Slan igrao je ulogu Diraar bin el Azvara u prvoj sezoni serije Halid ibn el Valid, u režiji jordancaMohameda Azizia.
Egipatski glumac Abdulah Gait odigrao je ulogu u seriji Pod senkama mačeva, režiranoj od strane egipatskog režisera Saeda El Rašidija.