Disgustija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Disgustija, poznata i kao paragustija, je izobličenje čula ukusa. Disgustija je takođe često povezana sa agustijom, što je potpuni nedostatak ukusa, i hipogustijom, što je smanjenje osetljivosti ukusa.[1] Promena ukusa ili mirisa može biti sekundarni proces u različitim bolesnim stanjima, ili može biti primarni simptom, a dijagnoza je obično komplikovana jer je čulo ukusa povezano sa drugim senzornim sistemima. Uobičajeni uzroci disgustije su hemoterapija, lečenje astme albuterolom i nedostatak cinka. Bolesti jetre, hipotireoza i retko određene vrste napada mogu takođe dovesti do disgustije. Različiti lekovi takođe mogu biti odgovorni za promenu ukusa i rezultirati disgustijom. Zbog različitih uzroka, postoji mnogo mogućih tretmana koji su efikasni u ublažavanju ili prestanku simptoma. Ovo uključuje veštačku pljuvačku, pilokarpin, suplemente cinka, promene u terapiji lekovima i alfa lipoičnu kiselinu.

Znaci i simptomi[uredi | uredi izvor]

Promene u čulu ukusa, obično metalnog ukusa, a ponekad i promene u čulu mirisa su jedini simptomi.[2]

Uzroci[uredi | uredi izvor]

Hemoterapija[uredi | uredi izvor]

Glavni uzrok disgustije je hemoterapija. Hemoterapija često izaziva oštećenja usne šupljine, što dovodi do oralnog mukozitisa, oralne infekcije i disfunkcije pljuvačnih žlezda. Oralni mukozitis se sastoji od upale usta, zajedno sa ranama i čirevima u tkivima.[3] Zdravi pojedinci obično imaju raznolik niz mikrobnih organizama koji žive u usnoj šupljini; međutim, hemoterapija može dovesti do toga da ovi tipično nepatogeni agensi izazovu ozbiljnu infekciju, što može uzrokovati smanjenje lučenja pljuvačke. Osim toga, pacijenti koji se podvrgavaju radioterapiji takođe gube tkiva pljuvačke.[4] Pljuvačka je važna komponenta čula ukusa. Pljuvačka međusobno deluje i štiti receptore ukusa u ustima.[5] Primeri hemoterapijskih tretmana koji mogu dovesti do disgeuzije su ciklofosfamid, cisplatin, vismodegib [6] i etopozid.[3]

Nedostatak cinka[uredi | uredi izvor]

Još jedan primarni uzrok disgustije je nedostatak cinka. Iako je tačna uloga cinka u disgustiji nepoznata, navedeno je da je cink delimično odgovoran zav čulo ukusa. Cink na neki način direktno ili indirektno stupa u interakciju sa karbonhidrazom, utičući na koncentraciju gustina, koji je povezan sa stvaranjem ukusa.[7] Takođe je zabeleženo da pacijenti lečeni cinkom doživljavaju povećanje koncentracije kalcijuma u pljuvački.[7] Da bi pravilno funkcionisali, ukusi se oslanjaju na receptore kalcijuma.[8] Cink “je važan kofaktor za alkalnu fosfatazu, najzastupljeniji enzim u membranama ukusa; takođe je komponenta parotidnog proteina pljuvačke važnog za razvoj i održavanje normalnih ukusa. " [8]

Lekovi[uredi | uredi izvor]

Takođe postoji veliki broj različitih lekova koji mogu izazvati disgustiju, uključujući zopiklon,[9] antihistaminik, poput azelastina i emedastina.[10]

Trudnoća[uredi | uredi izvor]

Promene u nivou hormona tokom trudnoće, poput estrogena, mogu uticati na čulo ukusa.[11] Studija je pokazala da je 93 odsto trudnica prijavilo neku promenu ukusa tokom trudnoće.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Steven K. Feske and Martin A. Samuels, Office Practice of Neurology 2nd ed. (Philadelphia: Elsevier Science, 2003) 114.
  2. ^ „Age-related changes in the prevalence of smell/taste problems among the United States adult population. Results of the 1994 disability supplement to the National Health Interview Survey (NHIS)”. Annals of the New York Academy of Sciences (Submitted manuscript). 855 (1): 716—22. novembar 1998. Bibcode:1998NYASA.855..716H. PMID 9929676. doi:10.1111/j.1749-6632.1998.tb10650.x. 
  3. ^ a b „Oral complications and management considerations in patients treated with high-dose chemotherapy”. Supportive Cancer Therapy. 1 (4): 219—29. jul 2004. PMID 18628146. doi:10.3816/SCT.2004.n.014. 
  4. ^ „The treatment of oral problems in the palliative patient”. Journal. 72 (5): 453—8. jun 2006. PMID 16772071. 
  5. ^ „Role of saliva in the maintenance of taste sensitivity”. Critical Reviews in Oral Biology and Medicine. 11 (2): 216—29. 2000. PMID 12002816. doi:10.1177/10454411000110020501 Slobodan pristup. 
  6. ^ „Side Effects & Helpful Tips | Erivedge®(vismodegib)”. www.erivedge.com. Pristupljeno 2020-01-06. 
  7. ^ a b „Zinc gluconate in the treatment of dysgeusia--a randomized clinical trial” (PDF). Journal of Dental Research. 84 (1): 35—8. januar 2005. PMID 15615872. doi:10.1177/154405910508400105. 
  8. ^ a b Joseph M. Bicknell, MD and Robert V. Wiggins, MD, “Taste Disorder From Zinc Deficiency After Tonsillectomy,” The Western Journal of Medicine Oct.1988: 458.
  9. ^ Sanofi-Aventis Australia Pty Limited. „Product Information IMOVANE (zopiclone) Tablets” (PDF). ADVERSE EFFECTS. str. 6. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 11. 2014. g. Pristupljeno 9. 11. 2014. 
  10. ^ „Advances in H1-antihistamines”. The New England Journal of Medicine. 351 (21): 2203—17. novembar 2004. PMID 15548781. doi:10.1056/NEJMra033121. 
  11. ^ a b „Metallic Taste During Pregnancy (Dysgeusia)”. What to Expect. Pristupljeno 2020-02-25. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дисгустија&oldid=26868003”