Dijana Milašinović Marić

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dijana Milašinović Marić
Dijana Milašinović Marić
Datum rođenja(1954-07-28)28. jul 1954.
Mesto rođenjaZemun, FNR Jugoslavija

Dr Dijana Milašinović Marić (Zemun 28. jul 1954) doktor je istorije umetnosti. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odsek istorija umetnosti, gde je odbranila magistarski rad Arhitekta Jan Dubovi 1998. godine i doktorsku tezu Srpska arhitektura šeste decenije dvadesetog veka 2010. godine.

Profesionalni rad[uredi | uredi izvor]

Profesionalno angažovana u sledećim ustanovama kulture, udruženju i visoko-obrazovnim ustanovama, po godinama:

  • od 1985. do 1996. godine, rad u Memorijalnom centru kao kustos,
  • od 1996. do 2000. godine, rad u Muzeju istorije Jugoslavije,
  • od 2000. do 2005. godine bila u statusu slobodnog umetnika,
  • od 2005. do 2013. godine radila kao kustos programa u Udruženju likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), gde realizuje brojne domaće i međunarodne izložbe (Zlatno pero[1], Zlatni osmeh[2]) i sopstvene autorske projekte (Deset godina Nagrade Aleksandar Šaletić, 2005, Arhitektura Beograda 2000—2004, 2004, Triurban, Šetnja u troje Beogradom, 2002, idr). Autor novog tematskog koncepta i ciklusa Majske izložbe sa naslovima: Ubrzanje, Otkrivanje, Svetlost, Hramonija, (2007-2010) koji predstavlja novo razvojno poglavlje ove značajne tradicionalne manifestacije primenjenog stvaralažtva u Srbiji.
  • Od 2013. godine angažovana je kao profesor na Fakultetu tehničkih nauka, departman Arhitektura, u Kosovskoj Mitrovici gde je predavala predmete iz oblasti teorije i istorije arhitekture i umetnosti, kao i na Visokoj strukovnoj Politehničkoj školi u Beogradu gde predaje istoriju umetnosti i dizajna.
  • Od 2014. Angažovana na FPU kao predavač. Zvanje vanredni profesor ostvarila 2017. godine.
  • Od 2019. godine penzionisana kao vanredni profesor.

Saradnik i autor[uredi | uredi izvor]

Saradnik je Dokumentarne i školske redakcije Drugog programa RTS-a, emisije Tajne prostora, stručnih časopisa: Arhitektura i urbanizam, Forum, DaNs, Porodica, Enterijer, vodila kolumne u dnevnim listovima: Ekspres politika, Glas javnosti (objavljeno preko 250 tekstova), objavljuje u dnevnim listovima Danas, Politika.

Autorski i scenaristički osmislila dva stručno – edukativna serijala na RTS-u: Moderna arhitektura u Srbiji, ličnosti i poetike za Dokumentarnu redakciju (11 epizoda od 45 minuta) i Ars praktika (45 epizoda po 15 minuta) o likovnim i primenjenim umetnicima Srbije za Obrazovnu redakciju. Prema njenoj knjizi Vodič kroz modernu arhitekturu Beograda[3], za školsku redakciju Drugog programa RTS-a urađen je serijal od 14 epizoda. Sve emisije emitovane su i reprizirane nekoliko puta.

Članstvo[uredi | uredi izvor]

  • Član ULUPUDS-a je od 1995. godine,
  • član AICA (International Association of Art Critics) Srbija,
  • član NUNS-a,
  • član Do.Co.Mo.Mo Srbija.
  • član stručne redakcije Srpske enciklopedije za likovnu umetnost i arhitekturu od 2007. godine,
  • član redakcije Pojmovnik umetnosti, čiji je izdavač Srpska akademija nauka i umetnosti.
  • član-saradnik Matice srpske,
  • član republičke komisije za oblast likovne i vizuelne umetnosti, primenjene umetnosti, arhitekture i multimedija od 2011. do 2012. godine,
  • Predsednik odbora nagrade Pavle Vasić 2018-2021.
  • član naučnog odbora međunarodne konferencije STRAND, redakcije časopisa Arhitektura i urbanizam od 2007.

Knjige, stručni i naučni radovi[uredi | uredi izvor]

Objavila je preko 600 stručnih i naučnih tekstova, dve knjige, učestvovala na međunarodnim i nacionalnim naučnim skupovima, držala predavanja u zemlji i inostranstvu, uradila niz intrevjua sa značajnim srpskim arhitektima, piše autorske tekstove koji prate brojne izložbe u kojima ima različite uloge (autor, kustos, kritičar, itd.).

Knjige[uredi | uredi izvor]

Izbor objavljenih naučnih radova[uredi | uredi izvor]

  • Arhitekta Bogdan Stojkov (1912-1993), Arhitektura i urbanizam 1, Beograd 1994, 89-95, YU ISSN 0354-6055
  • Polemike o problemima srpskog crkvenog graditeljstva u prvoj polovini HH veka u: Tradicija i savremeno srpsko crkveno graditeljstvo, zbornik radova IAUS. . Београд. 1995. pp. 200-209. ISBN 978-86-80329-05-5. 
  • „Bysantium” in Belgrade („Vizantija” u Beogradu), Arhitektura i urbanizam 2, Beograd (1995). str. 85-88, YU ISSN 0354-6055 * Beogradska arhitektura poslednjih decenija dvadesetog veka, Arhitektura i urbanizam 6, Beograd (1999). str. 51-65, YU ISSN 0354-6055
  • Context, Continuity, Identity in Serbian Modern Architecture at the End of the XXth Century, National and regional in Architecture, between History and Practice, Genius Loci, Conferences, Bucurest (23-25 april 1999), October. 2000. ISBN 973-85821-0-5. str. 302-305.
  • Češki arhitekta Jan Dubovi i njegova delatnost u južnoj Srbiji, Leskovački zbornik XLI, 2001. UDK 72-071-1: 929
  • Srpska istoriografija o arhitekti Milanu Zlokoviću, Arhitektura i urbanizam 9, Beograd (2002). str. 62-69, YU ISSN 0354-6055
  • Arhitekta Jan Dubovi, Istorija umetnosti 1-2, Beograd oktobar (2002). str. 169-176. ISSN 1451-1797
  • Arhitekta Jan Dubovi. Evangelistička crkva sv. Nikola Potiski u Ostojićevu Banat, Glasnik muzeja Banata, Pančevo, Vršac, Zrenjanin, Kikinda, 11/12, (2002). str. 215-217. YU ISSN 0354-7523
  • Савремена архитектура из руку београдских архитеката, у: 5о београдских архитеката, Беопринт, Београд. 2002. ISBN 978-86-7455-051-9. str. 28-37,., COBISS.SR 9675820
  • Jan Dubovi – arhitekta Astronomske opservatorije u Beogradu, u: Razvoj astronomije kod Srba II, Development of Astronomy Among Serbs II, Publikacija astronomske opservatorije u Beogradu, sv. 72, Publication of the Astronomical Observatory of Belgrade No. 72, Beograd , Belgrade (2002). str. 103-115. UDC 520/524, YU ISSN 0373-3742
  • Disciplina arhitekture i sloboda duha, arhitekta Ivan Antić, Arhitektura i urbanizam 16/17, Beograd (2005). str. 7-13. YU ISSN 0354-6055, COBISS.SR 8014860
  • Kritika socrealizma iz ugla savremenika arhitekte Milorada Macure, Arhitektura i urbanizam 18/19, Beograd (2006). str. 134-139. YU ISSN 0354-6055, UDK 72:929,
  • Portreti arhitekata, retrospektiva članova Arhitektonske sekcije ULUPUDS-a, 1953-2010. . Београд. 2010. pp. 8-15,. ISBN 978-86-88483-00-1. , COBISS.SR 178564364
  • Razvojni tokovi u srpskoj arhitekturi 1945-1961, Arhitektura i urbanizam 33, Beograd . 2011. ISBN 0354-6055. str. 3-15,., COBISS.SR 8014860
  • Housing development in the 1950s Serbia - Typical examples of residential blocks built in Belgrade, SPATIUM International Review, Мо. 28, December 2012. Belgrade. стр. 30-36., ISSN 1450-569X, COBISS.SR 150289159 DOI : 10.2298/SPAT1228030M
  • Architecture and(or) Art, International Conference and Exhibition, On Architecture, Book of Abstract, pp. 17, Belgrade decembre. 2013. ISBN 978-86-8911-103-3., COBISS.SR 203119884
  • Modern Architecture and Its Regional Aspects as a base for Strategy for the Presentation of Cultural and Historical Heritage of Serbia, book of Abstract, Regional Development, Spatial Planning and Strategic Governance-RESPAG 2013, 2-nd International Scientific Conference, may 22/25, 2013, Belgrade, Serbia.pp. 62.. ISBN 978-86-80329-75-8. COBISS.SR 198470668
  • Poetika memorijala u delu arhitekte Svetislava Ličine, Prostori pamćenja: Zbornik radova / Spaces of Memory: Sollection of Works. Tom 1, Arhitektura/Architecture, ur. A. Kadijević, M. Popadić, Filozofski fakultet, Beograd,. 2013. ISBN 978-86-8880-333-5. str. 445-456., COBISS.SR 203410956
  • Housing Design Model Within Unique Architecturel Complexes in Serbia in the Ssixties of Twentieth Century. Architecture and Ideology, edited by V. Mako, M. Roter Blagojevic and M. Vukotic Lazar, Cambridge Scholars Published . . 2014. ISBN 978-1-4438-5671-3. str. 233-243. ISBA (13): 978-1-4438-5671-3
  • Milašinović Marić, D., Marić, I. (2015) The local – global tendencies, at the examples of the Serbian contemporary architecture, Architecture and Urban Planning, Faculty of Urban planning, Riga Latvia, Vol 10, ISSN: 2255-8764.
  • Милашиновић Марић, Д., Марић И. (2016) Očuvanje identiteta arhitekture četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka u procesu poboljšanja energetske efikasnosti, Просторни, еколошки, енергетски и друштвени аспекти развоја насеља и климатске промене, Посебна издања бр. 78, ИАУС, pp. 337 – 360.
  • Милашиновић Марић Д. (2017) Елементи регионалне архитектуре у делу архитекте Ивана Антића, Архитектура и урбанизам 44, ИАУС Београд, 21-30.
  • Milašinović Marić, D., Vukotić Lazar, M., (2017) Limited Creativity: Women in the Serbian Architecture from the Early 20th Century to Date, GEI SANU, Glasnik Etnografskog instituta SANU LXV (2) pp. 437-455
  • Милашиновић Марић Д., Вукотић Лазар, М. (2017) Modernism versus postmodernism as an impetus to creativity in the work of architects Milenija and Darko Marušić, Spatium No.37, Spatium No.37, Institut za Arhitekturu i Urbanizam Srbije (IAUS), pp. 12 – 21.
  • Milašinović Marić, D., Marić, I. (2018) Ivan Antić - Arhitektonično, izložba i katalog u okviru 13. Internacionalne nedelje arhitekture, BINA, galerija RTS, maj 2018, katalog pp. 7-56.
  • Vladimir Macura, Borislav Stojkov, Jasminka Cvejić, Jovanka Đorđević-Ciganović, Vera Mihaljević, Miodrag Ferenčak, Nađa Kurtović-Folić, Božidar Stojanović, Zlata Vuksanović-Macura, Dušan Milanović, Dijana Milašinović-Marić , (2019) Urban innovations from the 2003 Master Plan: Preserving Belgrade's identity, Arhitektura i urbanizam 49, pp. 40-59.

Сарадник Српске енциклопедије за архитектуру и примењену уметност[uredi | uredi izvor]

  • СРПСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА, Том 1, књ.1, Матица српска, Српска академија наука и уметности, Завод за уџбенике, Нови Сад-Београд. 2010. ISBN 978-86-7946-078-3. COBISS.SR 256236039
  • СРПСКA ЕНЦИКЛОПЕДИЈA, . Том 1, књ. 2 Матица српска, Српска академија наука и уметности, Завод за уџбенике, Нови Сад-Београд. 2011. ISBN 978-86-7946-097-4. COBISS.SR 266780935
  • СРПСКA ЕНЦИКЛОПЕДИЈA, Том 2, књ.1, Матица српска, Српска академија наука и уметности, Завод за уџбенике, Нови Сад-Београд. 2913. ISBN 978-86-7946-121-6. COBISS.SR 281167623
  • Rečnik pojmova likovnih umetnosti i arhitekture, Tom I (A-Đ) Beograd, SANU, Zavod za udžbenike, 2014, urednik za primenjenu umetnost i autor pojmova. ISBN 978-86-17-17923-4, COBISS.SR.ID 208664844
  • Rečnik pojmova likovnih umetnosti i arhitekture, Tom 2, (E-K), Beograd, SANU, Zavod za udžbenike, 2020, urednik za arhitekturu i primenjenu umetnost, i autor pojmova ISBN 978-86-17-20195-9, COBISS.SR.ID 19122697

Autorske izložbe[uredi | uredi izvor]

  • Deset godina nagrade iz fonda Aleksandar Šaletić, galerija Singidunum, Beograd 17—27. maja 2005.
  • Arhitektura Beograda 2000.–2004. 3x10, konkursi, realizacije 1 realizacije 2, galerija Singidunum, Beograd 5.–15. maja 2004.
  • TRIURBAN – šetnja u troje Beogradom, autori: D. Milašinović Marić, M. Bajić i I. Ratković, galerija kuće Đure Jakšića, Skadarska 21, Beograd 21. maja-11. juna 2002.
  • Kontinuitet, vrhunska dela srpske arhitekture 20. veka, galerija Andrićev venac, Beograd 15—30. septembra 1994. (u autorskom timu sa V. Majstorović, D. Jovović-Prodanović, Lj. Miletić-Abramović i S. Maksić.
  • Ivan Antić, 2018, Arhitektonično (koautorstvo sa I. Marićem) u okviru međunarodne internacionalne nedelje arhitekture BINA, u galeriji RTS Beograd.
  • Naslovna strana knjige "Arhitekta Jan Dubovi"
    Naslovna strana knjige "Arhitekta Jan Dubovi"
  • Naslovna strana kataloga izložbe
    Naslovna strana kataloga izložbe
  • Naslovna strana knjige "Vodič kroz modernu arhitekturu Beograda"
    Naslovna strana knjige "Vodič kroz modernu arhitekturu Beograda"

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Dobitnik je godišnjih nagrada ULUPUDS-a za stvaralaštvo (1999, 2001, 2003, 2007, 2013), plakete 43 Majske izložbe (2011),
  • priznanja BINA (međunarodna beogradska nedelje arhitekture, 2011),
  • Plaketa majske izložbe 2018. za knjigu Poletne pedesete u srpskoj arhitekturi,
  • Priznanje Salona arhitekture za istu knjigu, 2018.

U statusu istaknutog umetnika od 2010. godine, dok naučno zvanje Naučni saradnik, stekla 2011. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Izložba "Zlatno pero"/Kustos Dijana M. Marić”. Arhivirano iz originala 03. 09. 2014. g. Pristupljeno 29. 08. 2014. 
  2. ^ „Konkurs "Zlatni osmeh"/Kustos Dijana Milašinović Marić”. Arhivirano iz originala 03. 09. 2014. g. Pristupljeno 29. 08. 2014. 
  3. ^ RTS/Vodič kroz modernu arhitekturu Beograda: Vračar-scenarista Dijana Milašinović Marić
  4. ^ Knjižara.kom/Arhitekta Jan Dubovi

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дијана_Милашиновић_Марић&oldid=27753074”