Dokaz tvrdnjom
Dokaz tvrdnjom (lat. Ipse dixit - on je sam to rekao) je logička greška koja nastaje kada se određeni predlog dokazuje samo tvrdnjom da je ispravan, bez obzira na protivnikove dokaze i tvrdnje. Drugim rečima, to je bilo koja dogmatska izjava koju govornik očekuje da se bez pogovora prihvati kao validna samo zato što je on rekao tako. Osoba koja koristi ovu logičku grešku namerno odbija da učestvuje u diskusiji. Ne može se neka tvrdnja dokazati tačno "zato što jeste".
U ekstremnom obliku, ova greška može postati način ispiranja mozga. Političari često koriste dokaz tvrdnjom u svojoj retorici i tokom rasprava. Greška se podjednako često sreće i u marketingu.
Logička greška pozivanje na apsurd, koja se sastoji od odbijanja tvrdnje bez obrazloženja i bilo kakvih dokaza da je tvrdnja pogrešna, je negativan oblik dokaza tvrdnjom. Dokaz tvrdnjom se često koristi i u kombinaciji sa drugim greškama, najčešće argumentom iz autoriteta. Namerno se mešaju, jer ukoliko je osoba koja iznosi tvrdnju stručnjak, poziva se na njegov autoritet da ne može pogrešiti, što naravno nije tačno.
Naziv ove logičke greške pronalazimo u teološkoj studiji De Natura Deorum (O prirodi bogova) rimskog filozofa Cicerona.
Primeri[uredi | uredi izvor]
- Glasajte za Miroslava, on će spasiti državu.
Klasičan primer jednog političkog slogana.
- Kako to misliš zašto tvrdim da se evolucija nije desila? Zato što nije!
Očigledno je da ne želi da nastavi razgovor.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 48—49. ISBN 978-86-86059-45-1.
