Ауторитет

С Википедије, слободне енциклопедије

Ауторитет је признати или наметнути углед или утицај од стране неке особе или институције.[1][2] Може постојати само у условима друштвених односа, друштвених вредности и норми на основу којих се одређују критеријуми признавања ауторитета. Сматра се да су у процесу социјализације личности први значајни ауторитети за децу родитељи, у првом реду мајка, а затим и отац као и њихове замене, примарно из емоционалних разлога. Каснији ауторитети поред емоционалне имају рационалне и социјалне компоненте.[3]

Ауторитет истовремено значи и моћ нарочито ако се заснива на стручности, моралним врлинама, знању, личним особинама, или на социјалном положају, па се разликују рационални и ирационални ауторитети, јавни и анонимни ауторитети, харизматски и легални ауторитети. У друштвима аутократске и ауторитарне организације често се фаворизују наметнути ауторитети који имају утицај само док такво стање траје. Аутентични ауторитети свој утицај задржавају дуже време.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bealey, Frank (1999). The Blackwell Dictionary of Political Science: A User's Guide to Its TermsСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. стр. 22–23. ISBN 0-631-20694-9. 
  2. ^ The New Fontana Dictionary of Modern Thought Third Edition, Allan Bullock and Stephen Trombley, Eds. pp. 677–678.
  3. ^ а б Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.