Pređi na sadržaj

До голе коже (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Do gole kože
Filmski poster
Žanrkomedija
RežijaPiter Kataneo
ScenarioSimon Bofoj
ProducentUberto Pazolini
Glavne ulogeRobert Karlajl
Tom Vilkinson
Mark Edi
MuzikaEn Dadli
Direktor
fotografije		Džon de Borman
MontažaDejvid Fridman
Nik Mur
Producentska
kuća		Redwave Films
Channel Four Films
Godina1997.
Trajanje91 minuta[1]
ZemljaUK
Jezikengleski
Budžet3.5 miliona dolara[2]
Zarada258 miliona dolara[2]
IMDb veza

Do gole kože je britanska komedija iz 1997. u režiji Pitera Katanea, sa Robertom Karlajlom, Markom Adijem, Vilijamom Snejpom, Stivom Hajsonom, Tomom Vilkinsonom, Polom Barberom i Hjugom Spirom u glavnim ulogama. Scenario je napisao Sajmon Bofoj.

Radnja filma smeštena je u Šefild, grad na severu Engleske, tokom 1990-ih, i govori o šestorice nezaposlenih muškaraca, od kojih su četiri bivši radnici čeličane, koji odlučuju da osnuju muški striptiz bar, kako bi zaradili novac i da bi glavni lik Gaz mogao da vidi svog sina. Gaz izjavljuje da će njihova emisija biti mnogo bolja od renomiranih plesača Čipendejlsa, jer će ići do the full monty - svući se do kraja - odakle i naslov filma.

Iako je komedija, film se takođe dotiče ozbiljnih tema kao što su nezaposlenost, prava očeva, depresija, impotencija, homoseksualnost, slika o telu, kultura radničke klase i samoubistvo.

Do gole kože je ostvario veliki uspeh kod kritike po objavljivanju i međunarodni komercijalni uspeh, sa zaradom od preko 250 dolara miliona, dok je snimljen sa budžetom od samo 3,5 miliona dolara. Film je imao najveću zaradu na blagajnama u Velikoj Britaniji dok ga nije prestigao Titanik. Osvojio je nagradu BAFTA i evropsku filmsku nagradu za najbolji film, a nominovan je za Oskara za najbolji film, najbolju režiju, najbolji originalni scenario i najbolju originalnu muziku za mjuzikl ili komediju, od čega je osvojio Oskara za najbolju originalnu muziku za mjuzikl ili komediju.

Britanski filmski institut uvrstio je Do gole kože na 25. mesto najboljeg britanskog filma 20. stoleća. Film je adaptiran u mjuzikl 2000. godine, predstavu 2013. i potom televizijsku seriju.

TV serija koja narativno prati originalni film iz 1997. godine, snimljena u Šefildu i Mančesteru i okolini[3] 2022. i početkom 2023. godine, objavljena je 14. juna 2023. na Disney+ u UK i Hulu u SAD.

Radnja[uredi | uredi izvor]

U Šefildu u Engleskoj vlada nezaposlenost, jer su u lokalnoj čeličani umesto radnika primat dobile mašine. To baca u očaj Gaza, njegovog prijatelja Dejva i bivšeg šefa Džeralda. Nezaposlenost ne ugrožava samo njihov životni standard već i njihovo samopouzdanje i samopoštovanje. Gazova žena smatra da on više nije pouzdan otac svom sinu jer ne može da plaća alimentaciju, Dejv zakazuje u krevetu, Džerald se boji da prizna supruzi da je izgubio posao. Zato jednog dana Gaz smisli kako će stati na kraj njihovim problemima: formiraće grupu od 6 muških plesača-stripera, koji bi se u finalu svoje tačke skinuli do kraja - do gole kože. Međutim, to izaziva probleme druge vrste.

Glumačka podela[uredi | uredi izvor]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Channel 4 Films je platio pisanje scenarija, ali je potom odbio da uloži bilo kakav kapital u film. Fox Searchlight jee na kraju finansirao film sa skoro 3 miliona funti.[4]

Čuvena scena „Vruće stvari“, u kojoj likovi plešu u redu u Centru za zapošljavanje,[5] prvobitno je trebalo da bude izbačena iz finalne verzije jer je smatrano da je „previše nerealna“.[6]

Glumačka ekipa se navodno složila da će svih njih šest zaista snimiti full monty tačku na kraju pred 50 statista, pod uslovom da moraju da urade samo jedan tejk.[7] Hjugo Spir je za The Guardian 2019. rekao: „Konačna scena je bila luda. Bila je u veoma hladnom muškom radničkom klubu, počevši oko podneva. Djevojke iz šminke i kostim znali su kako se osećamo, pa su nam davale čaše alkohola između tejkova. I statisti su prošvercovali piće. Nisu bili svesni da ćemo ići do kraja – to je bilo promišljeno od strane producenata, tako da su na kraju dobili sasvim prirodnu reakciju na kraju."[4]

Produkcija i snimanje su bili veoma izazovni, a Robert Karlajl je tim povodom rekao rekao: „Do gole kože je bilo teško snimanje, zaista. Užas.”[8]

Lokacije[uredi | uredi izvor]

Film je u potpunosti sniman na lokaciji u Šefildu i okolini u aprilu 1996, izuzev nekoliko lokacija snimljenih u Širbruku u Derbiširu.[9][4]

The Reel Monty[uredi | uredi izvor]

Uvodna sekvenca promotivnog filma Šefilda iz 1972. preuzeta je iz City on the Move, filma koji je naručio Piter Vigli, prvi Šefildski službenik za publicitet, da ubedi ljude da je Šefild centar za turizam i trgovinu. City on the Move su producirali i režirali Džim i Mari-Luiz Kultar i prikazao je moderan napredan grad koji se brzo razvijao zahvaljujući uspešnoj industriji čelika u Šefildu. Međutim, film je prošao praktično nezapaženo sve dok se Kultardima produkcija nije obratila i dala im ponudu od 400 funti za mogućnost da neki od snimaka njihovog filma budu uključeni, što su oni prihvatili. Tokom 2008. City on the Move je objavljen na DVD-u pod novim imenom The Reel Monty.[10]

Jezik[uredi | uredi izvor]

U filmu je česta upotreba britanskog slenga, a posebno šefilderskog dijalekta.

U filmu se koriste i druge dijalekatske reči; neki kao što je neš (što znači osoba neobično podložna hladnoći) su rasprostranjeni širom regiona Severnog Midlenda. Dženel (uličica) je lokalizam tipičan za Šefild.

Objava[uredi | uredi izvor]

Kritički prijem[uredi | uredi izvor]

Film je iznenadio kritičare kada je prvi put objavljen, pridobivši skoro univerzalno priznanje, a potom je bio nominovan za Oskara za najbolji film.

Pišući za Time Out New York u vezi sa implikacijama filma Endrju Džonston je izjavio: „ Monti je mnogo manje grub nego što zvuči. Najsmešniji trenuci su često najsuptilniji, kao kada pet striptizeta, koji stoje u redu za pomoć, ne mogu da se odupru da ne plešu u mestu kada se na radiju pojavi pesma Done Samers Hot Stuff. Iznenađujuće je malo razuzdanosti, delom zato što film ne može da prestane da misli o ženama kao o neprijateljima (bar je Monti manje uvredljiv od Brassed Off-a u tome). I osvežavajuće, definicija muške veze u filmu je dovoljno široka da dozvoli da dvojica mladića pronađu ljubav jedno drugom u zagrljaju."[11]

Rotten Tomatoes navodi da je 96% kritičara dalo pozitivnu recenziju filmu na osnovu 50 recenzija, sa prosečnom ocenom 7,50/10.[12] Na Metacritic-u, koji filmove ocenjuje ocenom do 100, film ima ocenu 75 na osnovu 31 kritike kritičara, što ukazuje na „generalno povoljne kritike“.

Blagajna[uredi | uredi izvor]

Kada je film objavljen u Ujedinjenom Kraljevstvu, bio je na vrhu blagajne trinaest nedelja, postavši posle devet nedelja britanski film sa najvećom zaradom svih vremena, nadmašivši Četiri venčanja i sahranu. Takođe je otvoren na broju jedan u Australiji gde je ostao pet nedelja. U Francuskoj je prikazan u isto vreme kada i Izgubljeni svet: Park iz doba jure i zabeležio je prosek po biokospu u od 16.699 dolara, završivši na trećem mestu te nedelje.[13][14][15][16] 27. januara 1998. nadmašio je Park iz doba jure i postao film sa najvećom zaradom u Velikoj Britaniji.[17]

Priznanja i priznanja[uredi | uredi izvor]

Film je osvojio nagradu BAFTA za najbolji film 1997. godine, pobedivši pretpostavljene prve pobednike Titanik i Poverljivo iz L. A. a Karlajl je osvojio BAFTA nagradu za najbolju mušku ulogu u glavnoj ulozi. Do gole kože je bio nominovan za ukupno četiri Oskara: najbolji film, najbolja režija, najbolja originalna muzika i najbolji originalni scenario.

Godine 1997, kategorija Oskara za najbolju originalnu muziku podeljena je u dve kategorije: drama i mjuzikl ili komedija. U senci Titanika koji je objavljen iste godine, film je osvojio samo Oskara za najbolju muziku za originalni mjuzikl ili komediju, koji je osvojio En Dadli, pri čemu su Oskara za najbolji film i režiju dobili Titanik i režiser Džejms Kameron, dok su Ben Aflek i Met Dejmon osvojili Oskara za najbolji originalni scenario za Dobri Vil Hanting. Film je takođe nominovan za prestižni Gran pri Belgijskog sindikata filmskih kritičara.

Godine 1999. bio je rangiran kao #25 na BFI listi 100 najboljih britanskih filmova. Godine 2000. čitaoci časopisa Total Film proglasili su Do gole kože za 49. najveću filmsku komedije svih vremena. Do te godine je zaradio oko 194 miliona funti na blagajnama širom sveta.[18]

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Novozelandski dramski pisci Entoni Makarten i Stiven Sinkler podneli su 1998. godine tužbu od 180 miliona funti protiv producenata filma.[19] Tvrdili su da je film očigledno narušio njihovu predstavu, Ladies Night, koja je gostovala i u Britaniji i na Novom Zelandu.[20][21] Entoni Makarten i Stiven Sinkler napravili su veb stranicu na kojoj se nalazi njihova drama kao odgovor na izjave producenata filma koji su tvrdili da dve produkcije nisu slične. Osnovna prava su pripisana koproducentu, Polu Baknoru, a tužba je rešena van suda; kao deo sporazuma, ugašena je veb stranica.[22]

Muzika[uredi | uredi izvor]

Oskar koji je osvojio En Dadli za najbolju muziku bio je iznenađenje, a neki kritičari su se smatrali da je dobijen nezasluženo, s obzirom da je nagrada za originalnu muziku, a tokom većinea nezaboravnih trenutaka u filmu su svirali hitovi iz džuboksa.[23][24][25] Dadli je komponovao muziku u trajanju od oko 20 minuta za film.[26] Bob Štraus je Oskara nazvao „zasluženim“,[27] dok je Polin Rej smatrala da Dadlijeva donja crta upotpunjuje poznate hitove.[28] Dadli je opisao svoju muziku za film Stivenu Pulu:[29]

Bio je to taj konglomerat zvukova — bariton saksofon, akustična gitara, harmonika [...] Obrazloženje je bilo da su svih ovih šest muškaraca različiti, dolaze iz različitih sredina, ali u završnoj sceni sve funkcioniše. Ideja je bila da to urade i instrumenti - svi dolaze sa različitih mesta, ali zapravo funkcionišu...

Album The Full Monty: Music from the Motion Picture Soundtrack uključuje dve originalne Dadlijeve pesme plus pop hitove, uključujući obradu Toma Džonsa za pesmu You Can Leave Your Hat On, koju je naručio i producirao Dadli, koji je ranije sarađivao sa Džonsom na obrada pesme Kiss iz 1988 [26][30]

Godine 1998. film je u roman adaptirala britanska spisateljica Vendi Holden.[31]

Film je adaptiran u istoimeni brodvejski mjuzikl iz 2000. godine; likovi i okruženje su amerikanizovani. Mjuzikl je prikazan na Vest Endu u Pozorištu Princa od Velsa 2002.

Takođe je adaptiran u pozorišnu predstavu originalnog scenariste Sajmona Bofoja, koja je otvorena u Liceum Teatru u Šefildu 2. februara 2013, u režiji umetničkog direktora Šefild teatra Danijela Evansa, pre nego što je krenula na nacionalnu turneju. Otvoren je na Vest Endu u Noel Kauard teatru 25. februara 2014.

Međutim, uprkos pozitivnim kritikama, emisija je zatvorena 29. marta, a ne planiranog 14. juna, nakon što je trajala nešto više od mesec dana.[32] Verziju na portugalskom jeziku prilagodio je brazilski novinar Artur Ksekeo za pozorišnu predstavu u Brazilu. Ovu verziju predstave režirao je Tadeu Agijar, a debitovala je u Brazilu 6. oktobra 2015.[33]

2017. godine, dvadeset godina nakon objavljivanja filma, najavljen je ITV specijal pod nazivom The Real Full Monty u cilju podizanja svesti o raku prostate i raku testisa.[34] Emitovan je 15. juna 2017. godine, a glumili su Aleksandar Armstrong, Ešli Bandžo, Deni Džon-Džuls, Dominik Litlvud, Eliot Rajt, Hari Džad, Mark Foster, Metju Volfenden i Vejn Slip. Emisija se nastavlja svake godine od: The Real Full Monty and The Real Full Monty: Ladies' Night (2018),[35][36] The All New Monty: Who Bares Wins (2019),[37] The Real Full Monty on Ice (2020),[38] Strictly The Real Full Monty (2021).[39] Banjo je igrao u svakoj epizodi.[40] Verzija Do gole kože je producirana i za australijsku publiku, a učesnici su australijske poznate ličnosti.

Godine 2023, FX on Hulu i Disney+ objavili su ograničenu televizijsku seriju zasnovanu na filmu. Seriju produciraju Searchlight Television, FXP i Little Island Productions. Simon Beaufoi je zaslužan kao kreator, pisac i izvršni producent. Originalni članovi glumačke ekipe ponovili su svoje uloge.[41][42] [43] Dana 2. jula 2022, Spir je uklonjen iz serije zbog tvrdnji o neprikladnom ponašanju.[44] Serija je premijerno prikazana 14. juna 2023.[45]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Full Monty (15)”. Fox Searchlight Pictures. British Board of Film Classification. 19. 5. 1997. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  2. ^ a b „The Full Monty (1997)”. Box Office Mojo. Pristupljeno 3. 3. 2010. 
  3. ^ „All the Yorkshire filming locations for the new Full Monty series on Disney+”. Yorkshire Post (na jeziku: engleski). 2022-06-08. Pristupljeno 2023-05-14. 
  4. ^ a b v „How we made The Full Monty”. The Guardian. 26. 3. 2019. Pristupljeno 1. 10. 2021. 
  5. ^ Nightingale, Laura (3. 2. 2015). „Go all the way and leave your hat at home for The Full Monty in Woking”. getsurrey. Pristupljeno 6. 11. 2018. 
  6. ^ „13 Naked Truths About The Full Monty”. Mental Floss. 11. 8. 2017. Pristupljeno 7. 2. 2019. 
  7. ^ Hartl, John (4. 9. 1997). „'Full Monty' Director Goes For Character-Driven Humor”. Chicago Tribune. Arhivirano iz originala 9. 2. 2019. g. Pristupljeno 7. 2. 2019. 
  8. ^ Robert Carlyle was not expecting The Full Monty to be a hit – The Graham Norton Show 2017 – BBC One, Arhivirano iz originala 05. 05. 2023. g., Pristupljeno 9. 1. 2020 
  9. ^ „Where was 'The Full Monty' filmed?”. British Film Locations. Pristupljeno 6. 6. 2017. [mrtva veza]
  10. ^ „See Sheffield reel time in 1969 - VIDEO”. Sheffield Star. 8. 10. 2008. Arhivirano iz originala 2. 12. 2008. g. Pristupljeno 11. 10. 2008. 
  11. ^ Johnston, Andrew (14. 8. 1997). „The Full Monty”. Time Out New York. 
  12. ^ The Full Monty na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
  13. ^ Woods, Mark (3. 11. 1997). „'Monty' still taking on all comers o'seas”. Variety. str. 12. 
  14. ^ Woods, Mark (10. 11. 1997). „Euro entries outdo H'wood newcomers”. Variety. str. 7. 
  15. ^ Groves, Don (24. 11. 1997). „'Alien' scares up big B.O. o'seas”. Variety. str. 13. 
  16. ^ Groves, Don (1. 12. 1997). „Trio boosts end-of-season B.O.”. Variety. str. 12. 
  17. ^ Scott, Mary (30. 1. 1998). „Monumental Monty”. Screen International. str. 27. 
  18. ^ Alexander Walker, Icons in the Fire: The Rise and Fall of Practically Everyone in the British Film Industry 1984–2000, Orion Books, 2005 p280
  19. ^ „Full Monty Producers Sued by 2 New Zealand Playwrights”. Playbill. 3. 3. 1998. Arhivirano iz originala 23. 3. 2014. g. Pristupljeno 22. 3. 2014. 
  20. ^ „Writers sue over The Full Monty”. BBC News. 4. 3. 1998. 
  21. ^ 'Ladies' fight.
  22. ^ „Wild Realm Film Reviews: Hollywood Plagiarism”. www.weirdwildrealm.com. Pristupljeno 2022-10-29. 
  23. ^ Bona, Damien (6. 2. 2002). Inside Oscar 2. Random House Publishing Group. str. 306. ISBN 9780345448002. Pristupljeno 27. 11. 2014. „the Oscar to Anne Dudley for The Full Monty ... was somewhat surprising, since the music most remembered from the film was ... disco hits"” 
  24. ^ Berardinelli, James (23. 3. 1998). „Commentary: A "Live" Look at the Oscars”. Arhivirano iz originala 5. 12. 2014. g. Pristupljeno 28. 11. 2014. „To be quite frank, I can't remember anything about the original score of the film. All I remember are the pop songs.” 
  25. ^ Burr, Ty (1. 3. 1998). „When Will Oscar Really Know the Score?”. The New York Times. Pristupljeno 27. 11. 2014. 
  26. ^ a b Fontaine, Rex (29. 3. 1998). „People: Early to bed for Anne and Oscar”. The Independent on Sunday. Arhivirano iz originala 18. 6. 2022. g. Pristupljeno 27. 11. 2014. 
  27. ^ Strauss, Bob (24. 3. 1998). „Analysis: Oscars listing to mainstream”. Los Angeles Daily News. Arhivirano iz originala 4. 12. 2014. g. Pristupljeno 27. 11. 2014 — preko The Free Library. 
  28. ^ Reay, Pauline (2004). Music in Film: Soundtracks and Synergy. Wallflower Press. str. 105. ISBN 9781903364659. Pristupljeno 27. 11. 2014. 
  29. ^ „Fingers and thumbs: With the Art of Noise's Anne Dudley”. StevenPoole.net. 10. 4. 1998. Arhivirano iz originala 7. 3. 2021. g. Pristupljeno 28. 11. 2014. 
  30. ^ Dyja, Eddie (2010). Studying British Cinema, the 1990s. Columbia University Press. str. 106. ISBN 9781906733025. „Tom Jones ... recorded it especially for the film” 
  31. ^ Baetens, Jan (2007). „From screen to text: novelization, the hidden continent”. The Cambridge Companion to Literature on Screen. Cambridge University Press. str. 226—238. ISBN 9780521849623. doi:10.1017/CCOL0521849624.016. 
  32. ^ „The Full Monty's West End run to end early”. BBC News. 17. 3. 2014. 
  33. ^ „'Ou tudo ou nada' aborda crise com humor no Teatro Popular”. oblogo.globo.com (na jeziku: portugalski). 25. 9. 2015. 
  34. ^ „Meet the celebrities stripping off for The Real Full Monty”. Radio Times. 15. 6. 2017. 
  35. ^ „Meet the male celebrities stripping off for The Real Full Monty Live 2018”. Radio Times. 29. 3. 2018. 
  36. ^ „Celebrity cast revealed for The Real Full Monty”. planetradio.co.uk. 20. 3. 2018. 
  37. ^ „The All New Monty 2019 cast: Here's who is stripping off”. inews.co.uk. 13. 2. 2019. 
  38. ^ Nisbet, Megan (14. 12. 2020). „The Real Full Monty On Ice 2020 cast and start time”. WalesOnline. 
  39. ^ Gibbons, Lottie (13. 12. 2021). „Strictly The Real Full Monty 2021 cast, date and time”. Liverpool Echo. 
  40. ^ „The Real Full Monty”. 15. 6. 2017 — preko IMDb. 
  41. ^ Han, Angie (13. 6. 2023). „'The Full Monty' Review: FX/Hulu Sequel Is Flawed But Full of Unassuming Charm”. The Hollywood Reporter. Pristupljeno 15. 6. 2023. 
  42. ^ Goldbart, Max (28. 3. 2022). „The Full Monty: Disney+ Revives 1997 BAFTA-Winning Film As Limited TV Series; Original Cast Including Robert Carlyle & Tom Wilkinson To Return”. Deadline Hollywood. 
  43. ^ Houghton, Rianne (28. 3. 2022). „The Full Monty cast reprise original roles for Disney Plus series”. Digital Spy. 
  44. ^ Bryant, Miranda (2. 7. 2022). „Hugo Speer sacked from Full Monty reboot over 'inappropriate conduct' claims”. The Guardian. Pristupljeno 2. 7. 2022. 
  45. ^ Rowan, Iona (11. 5. 2023). „The Full Monty series gets first trailer for Disney+ show”. Digital Spy. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=До_голе_коже_(филм)&oldid=27415477”